The White Buffalo (1977)

Kod nas nazvan: Beli Bizon
Žanr: Vestern
Režija: J. Lee Thompson
Glumci:  Charles Bronson, Jack Warden, Will Sampson...

Priča:
Dva čoveka, jedan vođen noćnom morom koja ga proganja, drugi vođen osvetom, kreću u lov na legendarnog belog bizona.

Moj osvrt:
Ovaj film je najbolji dokaz koliko ljudi umeju da budu kratkovidi. Pre svega na imdb-u neki pametnjaković je napisao da je ovo Vestern adaptacija filma Ajkula (Jaws). Logično, svi ljudi kreću da gledaju ovaj film kroz čuvenu Ajkulu i ako se tako film gleda, ništa se u njemu neće pronaći. Ok, u svakom slučaju Ajkula jeste bolji film, ali ovo bez ikakve sumnje filmčina. Hajde da se bavimo malo površnim stvarima, onim stvarima zbog kojih bi vam mnogi rekli da film i nije naročito vredan pažnje. 

Imamo starog revolveraša koji svake noći sanja kako ga beli bizon ubija. Sam san je jezivo dobro predstavljen. Bizon ne izgleda užasno realistično ali ima šmeka i scene sa njim su dobro odrađene. Naročito je dobro kada je kamera postavljena sa strane te životinje, to zaista diže scene na viši nivo. Generalno, sve lokacije u filmu izgledaju autentično a kada je prioroda u pitanju, izgledaju fenomenalno. Elem, površni gledaoci će ovde samo videti san kao motiv da se pronađe bizon i eliminiše. Sa druge strane, vidimo i Indijanca koji ima istu metu ali razlozi su nešto sasvim drugo. Bizon je u jednom naletu kroz njegovo selo ubio njegovu malu kćer. Kako bi ona bila mirna u večnim lovištima, Indijanac mora da njeno telo umota u kožu belog bizona. Ovde je motiv znatno veći, i zbog osvete a i zbog verovanja. Posle imamo scene gde se ova dva lika sastaju kao i borbu sa bizonom. I to je sve što površni gledalac može da vidi ovde. 

Evo sada mog objašnjenja kojim ću pokušati da dokažem kako je pred vama vrhunski film. Pre svega film se na najbolji način koji sam do sada video bavi temom nestajanja Indijanaca i uzrokom toga. Period kojim se film bavi je taj u kom Indijanci već polako postaju malobrojni. Prvo ću se baviti likom Indijanca jer manje stvari mogu da dodam. Beli Bizon je božanstvo za Indijance. Na početku vidimo taj bizon juriša kroz selo ubijajući gomilu Indijanaca. Simbolika - njihov Bog koji ih napušta, ne štiti ih od nestajanja i kažnjava ih. Sledeća simbolika: bizon je beo i to pokazuje glavni uzrok zbog koga crvenokošci postaju ugroženi - belci se doseljavaju i isteruju ih iz njihove zemlje. Motiv Indijanca je i bez ovih činjenica bio sasvim dovoljno jak, jer ipak smrt deteta je najjezivija stvar koju roditelj može da doživi. Osveta bizonu bi bila usmerena i ka njihovom Bogu i ka belcima. 

E sad malo o znatno kompleksnijem liku. Kada ga poredimo sa kolegama iz drugih filmova, jedina stvar koja je nejedinstvena za starog revolveraša je ta da je opasan strelac. Tu sva poređenja sa drugim prestaju. Više puta se za nejga pominju stvari iz kojih se vidi da on nije šablonski pozitivac koga viđamo po filmovima, više puta se ponavlja priča o mržnji koju gaji prema Indijancima, više puta se pominje koliko je pobio i Indijanaca i belaca... I sada on ima opaku moru zbog koje se budi pucajući na sve strane obliven znojem. Možemo da uzmemo i taj jezivi san kao motiv zbog kog bi on jurio za bizonom, ali to nije razlog. U jednom momentu lik izgovara da živi u strahu. Ček ček ček... zašto bi živeo u strahu od sna? E tu smo. Zato što nije san njegov problem. 

Braćo i sestre, nadam se da vam je sada jasan taj strah. Može to biti strah od Boga koji će ga kazniti za nedela, može to biti i strah od starosti sa kojom postaje ranjiv... tu je film dovoljno pametan da vam dopusti da sami kreirate verziju koja vam odgovara. Da još malo pojasnim. Imamo scene gde Indijanac i taj belac pomažu jedan drugom. Zašto bi čovek koji je pobio toliko Indijanaca i koji gaji mržnju prema njima činio to? Zato što je taj strah došao iz kajanja, zato što je čovek postao svestan svojih dela i zato što pred svoju starost traži oproštaj i iskupljenje. Njegov lov na bizona nije lov na strašnu životinju iz snova, već pokušaj da nečim dobrim pobije sva zla koja je činio, sva zla koja ga proganjaju i najbitnije od svega, sva zla zbog kojih se plaši da će završiti kako je i zaslužio. 

Što je najbolje, lik ostaje smiren, surov i realan u većini svojih scena. Razgovori sa Indijancem je nešto što je bogato realnošću i lišeno svake patetike, postupci su jednostavni ali i upečatljivi tako da nema nekih kolosalnih žrtvovanja, nekih Rambo sranja, prenaglašenosti emocija. I jedan i drugi čovek su i dalje nepoznanica jedan drugom, iako vladavina rase jednog znači kraj rase drugog, svaki od njih u ovom drugom traži odgovore na pitanja. Tako se priča stavlja u službu poente, tako se poenta prikazuje, tako se prave likovi...  tako se pravi vrhunski film.

Zanimljivosti:
Poslednji vestern Čarlsa Bronsona. Mnogi smatraju da je film paralela na Melvilovog Mobi Dika. Dugo je ovaj film smatran za hibrid u žanru jer kombinacija horora i vesterna je veoma retka.

Naj scena:

Finalni okršaj.

Moja ocena: 8/10