Obavestenje

Obaveštenje: Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

петак, 30. септембар 2016.

The Lion King (1994)


The Lion King (1994) on IMDb
Kod nas nazvan: Kralj Lavova
Žanr: Animirani | Avantura | Drama | Porodični | Muzički
Režija: Roger Allers, Rob Minkoff
Glumci: Matthew Broderick, Jeremy Irons, James Earl Jones ...

Priča:
Lavić i budući kralj Simba je u potrazi za svojim identitetom. Njegova želja da udovolji drugima sklonost da ispituje svoje granice ga ponekad dovedu u nepriliku.

Moj osvrt:
Bilo je jako lepo ovo reprizirati. Pre svega, mnogo emotivnije sam doživeo ovaj film, više obratio pažnju na gomilu suptilnih detalja, na simboliku, na animaciju, na likove. Posle prvog gledanja sam imao utisak da je to ok filmić ali nije mi se ni blizu dojmio kao sada. Ima nešto i u tome što sam postao ćalac u međuvremenu. Ne kaže se bez razloga da je iskustvo na prvom mestu. Ovo je jedno veličanstveno. 

Prva scena i odmah perfekcija. Celo životinjsko carstvo se sa oduševljenjem sakuplja kod jedne stene da pozdravi rođenje budućeg kralja. Rođenje deteta i treba da bude velika sreća, ne samo roditeljima. To je ok ali ova scena pre svega oslikava poštovanje. Zamislite koliko onda svi oni cene svog kralja, svog vođu. Nađite danas sistem u kom ljudi zaista ovoliko cene i poštuju svog vođu? Jako je teško, zar ne. Ali glavno pitanje, da li vam je potrebno bolje upoznavanje sa likom kralja Mufase? Zar vam ova scena nije dovoljno rekla o njegovom karakteru bez da ste ga videli? Braćo i sestre, tako se to radi. 

S obzirom na ispričano, imaš utisak da tu ima sadržaja za duplo duži film. Ali ovde su sve scene kratke i bukvalno svaka od njih donosi novu poruku i nešto dobro. Ne moraš da dugo gradiš odličnu scenu - patetičnu moraš jer ona poentira na prethodno nalupani jad. Vidimo kako Mufasa vaspitava mladog Simbu i film se upravo bavi time. Naša deca su naša slika. Ugradite u njih ono najbolje od sebe, dajte im znanje koje ste vi dugo sticali i daćete im temelj da vas prevaziđu. Nema većeg uspeha od toga. 

Imam jednu jedinu zamerku filmu ali to je baš subjektivno. Nije mana ali eto nek bude da mi nešto nije bilo baš savršeno. Pesme mi se baš i nisu dojmile. Volim muziku u animiranim filmovima. Kao klinac sam balavio na pesme iz Male Sirene. To je baš bila perfekcija u izvođenju Olivije Njutn Džon i drugara. Ove pesme mi nisu memorabilne. Možda je zanimljivo ono što gledamo za vreme dok ih slušamo, pogotovu kada se tu priključe Timon i Pumba ali ni jedna melodija mi nije ušla u uši.  

Verujem da ste čitali i gledali mnogo filmova sa klincima predodređenim da budu nešto veliko. I svi do jednog su hrabri i svi do jednog se ponašaju pametno, niko nije impulsivan, svi su mudri. Zašto bi ta predodređenost morala da nam daruje takvog lika. Ok, moraš da imaš neke osobine koje će ti biti osnova. Ovde su to uradili perfektno. Lavić je hrabar i to se vidi u prvom sukobu sa hijenama. Ali isto tako je svestan straha, isto tako je impulsivan, isto tako je nepažljiv. Što znači da je on dete. Nije čovek sakriven u telu deteta koji može komotno odmah da postane kralj. Veliki se ne rađaš. Veliki postaješ. 

Film je PREPUN odličnih, suptilnih detalja. Volim kad takve stvari ubaciš u film a ne stavljaš uzvičnike oko njih. Pamtim tako sitne detalje iz nekih filmova i uvek rado pogledam te scene. Virgin Spring - Max Von Sydow - pogled dok sedi i čeka da se ubice probude. Isti glumac u The Divingg Bell & Butterfly, kada priča sa svojim sinom i napravi pokret rukom koji vam oda njegov bol, njegovu nemoć, njegovu starost. Mogu do sutra sa tim detaljima ali ovo mi je palo na pamet. I za takve stvari moraš da imaš majstore. Ovde bih krenuo od animacije. Kada god vidite Mufasu, svesni ste njegove veličine i to ne samo fizičke. U svakoj sceni je nacrtan grandiozno. Takođe, kada god se Skar pojavi, svesni ste njegovih karakternih crta. Animacija odlično oslikava raspoloženje likova koje vidite. Pogledate scenu u kojoj Skar okuplja hijene. Ta scena sipa zlo i nije na granici horora, ona jeste horor. 

Ima tu još dosta finesa. Recimo kada Simba napravi glupost i Mufasa ga spase, on trči iza njega i u jednom moomentu staje na očevu stopu. Savršena simbolika. Film se zapravo i bavi odrastanjem, bavi se time da li smo dovoljno dorasli onim koji su bili pre nas, da li smo zaslužili ime koje imamo i da li ono što radimo, radimo u čast velikana zbog kojih smo ovde. Ovakve scene su vam najbolji pokazatelj toga. Ne bih da nabrajam dalje, pronađite sami te finese. 

Od animiranih filmova obavezno očekujemo neprekidan i odličan humor. Lion King nema toliko humora i to sa razlogom. Kada ga ima, on je zaista odličan i svaki put me fazoni nasmeju. Zašto je odsustvo velike količine opravdano? Zato što bi sa previše smeha napravili overkill. Ono što žele da vam ispričaju, moglo bi pasti u drugi plan zbog štosova. Kada je scena potresna, posle nje ne želiš odmah videti humor. Ublažiće je. Kada je scena jako emotivna, taj humor može da ubije emociju. Ponovni susret Simbe i Nale sadrži fantastičnu emociju. Preteranim humorom bi je ublažili i ta prelepa emocija bi bala u drugi plan. Humor je išao neposredno pre te scene. 

Hajde još malo o simbolici. Kada Skar organizuje svoju vojsku, nju sačinjavaju hijene koje rado kreću u borbu. Prva osobina hijena je da nisu baš ok sa glavom (čitaj glupe su). Još jedna savršena simbolika. Ko rado kreće u osvajački rat? Ko je spreman žrtvovati sebe da bi neko drugi, nebitan za njega samog, ispunio svoje bolesne ciljeve? Odgovor je jasan - samo glupanderi prve vrste. Eto vam još jedne vrhunse simbolike. 

Sledeća upečatljiva stvar je Simbino suočavanje sa gubitkom. Ovakav gubitak je nešto što menja život. Posle toga se presabiraš, ništa više ne gledaš istim očima. Zbog toga je Simbin beg i traženje sebe nešto što je očekivano i nešto što je sjajno predstavljeno u filmu. Odrastanje nije toliko fizička koliko mentalna stvar. Nije fazon da za par godina podigneš deset puta teži kamen već da doneseš deset puta bolju odluku. Iako je ovo crtani koji ćeš prikazati svom detetu, uspeli su da serviraju nešto što će dirnuti i odrasle, pre svega što ćete jasno videti realnost cele situacije. 

Mislim da ljudi ne vide dovoljno jasno šta znači bežati od problema. Ne možeš pustiti vreme da nešto reši, ne možeš pustiti da veći problem učini ovaj trenutni nebitnim. Zapravo možeš, ali ako zapravo tražiš rešenje onda je taj stav pogrešan. Možemo slobodno reći da je bezbolnije skloniti se od problema ali tu ne vidimo suštinu. Stvar je u tome što je bežanje od problema isto što i bežanje od odgovornosti. Tu se vidi da li si sposoban napraviti nešto za sebe ili druge, ili ćeš se skloniti da neko drugi izraste iz situacje. To je sastavni deo odrastanja. To je sastavni deo izrastanja. Simba prolazi kroz sve to. 

Kada smo videli Mufasu na vlasti, videli smo presrećno životinjsko carstvo i veličanstvenu prirodu. Kada je Skar došao na vlast, videli smo pustoš. Još jedna odlična simbolika. Ljudi i država su slika vlasti. Pogledajte sistem u kom živite. Pogledajte ljude koji vas okružuju na ulici, u prevozu, u bioskopu, na plaži. Pogledajte ulice kojim prolazite, parkove kojim šetate, puteve kojim se vozite. Pogledajte prodavnice u kojima kupujete, kola koja (ne)vozite. Pogledajte cifru koja vam se nalazi u rukama na početku i na kraju meseca. Da li ste zadovoljni time? To je slika vlasti ali isto tako, to je slika vašeg izbora i vas samih. 

Zašto je to slika vašeg izbora? Ako niste onaj ko beži od problema imate izbor da menjate stvari. Počnite od najsitnijih, onih koje ste sigurni da možete. Kada njih rešite, tu su sledeći i oni više nisu tako teški kao što je na početku izgledalo. Imate više iskustva, rešili ste već nešto. I tako idite korak po korak. Svaki naredni je sve teži jer se umarate, ali svakim narednim ste bliži cilju. Kada dođete do cilja, mislite da je sve gotovo? O ne. Tada morate uložiti još veći napor da tu i ostanete. I to je ovaj veličanstveni Simbin uspon koji krasi kraj filma.

Zanimljivosti:
Za razliku od drugih lavova, Skarove kandže se uvek vide (a pričao sam o detaljima). Rečenica "What do you want me to do, dress in drag and do the hula?" je improvizacija Nejtana Lejna. Animatori su bili toliko impresionirani Ajronsom da su ubacili neke njegove crte lica u lice Skara. Scena stampeda je animirana tri godine. Ovaj film je radio Diznijev Tim B dok je Tim A radio na Pocahontas od kojeg su očekivali više nego od Lion King. Nekolicina karaktera imaju imena koja su potekla iz Swahili jezika. 

Recimo Simba znači lav na Swahili. Džim Kamings koji je pozajmio glas Edu hijeni je morao da zameni Ajronsa u jednoj sceni. Ajronsu je stradao glas dok je snimao rečenicu:  "You won't get a sniff without me!" pa je Kamings morao da snima "Be Prepared". U ranoj fazi pisanja priče, Skar nije bio u srodstvu sa Mufasom. Nekoliko animatora je putovalo u Afriku da proučava kretnju životinja. Kada Mufasa objašnjava ulogu zvezda Simbi na nebu se može videti sazvežđe Lava. 

U ranim fazama scenarija, Skar je trebao oterati Nalu zato što je odbijala njegova udvaranja ali je to kasnije promenjeno jer bi neko mogao ovo protumačiti kao seksualno uznemiravanje. Iako su hijene prikazane kao glupe životinje, u stvarnosti je njihova inteligencija jednaka lavovskoj. Inicijalno je film trebao biti o sukobu lavova i babuna gde bi Skar bio vođa ove druge grupe. 

Mufasa je trebao pevati "To Be King" ali je Džems Earl Džonsov glas bio predubok za tu pesmu. Ni jedna rika lavova nije zaista uzimana od tih životinja. Sve rike su delo Frenka Velkera koji je nekim poznat kao glas Megatrona u legendarnim animiranim Transformersima. Glavne lokacije u filmu su zasnovane na Paklenoj Kapiji, nacionalnom parku u Keniji.

Naj scena:

Uspon

Moja ocena: 10/10

понедељак, 26. септембар 2016.

Moja Biblioteka - Knjige



Braćo i sestre, odlučih da vas povedem u posetu porodičnoj biblioteci. Na žalost, slike nisu baš najboljeg kvaliteta ali prepoznaćete većinu stvari na njima. Prvo, izvinjavam se na neredu jer ovu sobu za sada mama koristi kao svoju radnu sobu pa su tu papiri na sve strane. Hteo sam to da ispomeram ali nema šanse da bih to uspeo vratiti tamio gde je stajalo. Da biste videli slike u punoj veličini, kliknite na njih.

Inače ovo je moja dečačka soba i umesto polica, nekada su na zidovima bili posteri. Zid koji vidite na slici iznad i slici ispod je bio posvećen velikim posterima NBA igrača koji su bili legende mog doba, pa ste tu mogli videti Penija Hardaveja, Šekila, Alonza, Robinsona, Grent Hila, Šona Kempa, Hakima, naravno najvećeg ikada, njegovog letećeg visočanstva Majkla Džordana i sve te sjajne družine koja je harala devedesetih. 

Ono što se ovde ne vidi su donji delovi polica ali na njima su samo komode sa vratancima i gomila papira pa nije mi ni bilo od interesa da to fotografišem. Zid levo od ovoga (videćete ga na kraju posta) je tek nedavno dobio policu jer čovek koji je radio biblioteku nije bio ubeđen da imamo toliko materijala tj knjiga. Dobro, što se tiče knjiga, skoro da je bio u pravu ali nema još puno mesta ni za njih. Mesta je trebalo za nešto drugo. Taj zid je bio posvećen našim košarkaškim legendama, Đorđeviću, Daniloviću, Paspalju, Rebrači, Beriću, Saviću, Obradoviću i gomili majstora koji su mi ulepšali detinjstvo. 

Slika iznad i slika ispod - zid je bio rezervisan za jednog jedinog, velikog Vlade Divca, čoveka koji naprasno u ovo naprednjačko vreme postade negativac. Čovek koji je član Grupe 7 koja je spasila toliko života, čovek čija fondacija pomaže na sve strane odjednom postaje nepoželjan. Kao i uostalom drugi majstori poput Bodiroge, Đorđevića, velikog Dude Ivkovića. Izgleda da su današnji gadovi poput Vesića i Čovića veće legende od ovih. No, da ne dužim, nije ovde reč o tome. Zidovi su pretrpeli veliku štetu od postera ali je to sanirano. Zato sam vrata nepovratno uništio ovim sličicama. Vrata su bila rezervisana za ostale sportove pa su tu uglavnom "visili" sjajni odbojkaši, vaterpolisti i jedan jedini fudbaler - Peđa Mijatović. 

Što se tiče sadržaja, pošto je porodična biblioteka, videćete ovde sve i svašta. Seka je, pored nekih klasika, doprinela ovim novim new age distopijskim knjigama i nekim delima za devojčice. Mama je pored starih ljubavnih klasika doprinela gomilom epske fantastike i avanturističkih knjiga. Tata je pored ratne proze doprineo i političkim stvarima tako da ćete bukvalno videti sve i svašta. Ispod ćete videti slike polica u krupnom planu. Imajte u vidu da slika police sa Saramagom nije uploadovana zato što je prejadnog kvaliteta. Mislio sam da detaljno komentarišem neke od knjiga ali bi mi to oduzelo previše vremena i prostora pa ako vas nešto zanima, možemo prodiskutovati u komentarima. Od ovoga što vidite, pročitao sam barem 60% a od onoga što želim da pročitam, oko 80%. Neke stvari ipak ne bih čitao pa ukoliko budete imali pitanja vezanih za njih, konsultovaću se sa nekim kompetentnim.  

Jedna... 

... i druga sekcija posvećena Stivenu Kingu. Na polici fali knjiga Buđenje koja je trenutno kod seke na čitanju. 

Homer, Hese, Melvil, pod obavezno. Ptica Rugalica me nije fascinirala. Verovatno sam je trebao čitati dosta mlađi. Hoseini mi se nije dojmio. Velsa i Hantera Tompsona još nisam čitao ali im se radujem. 

Eko, Kafka obavezno. Dina - tek sam na prvoj knjizi i za sada je to jako dopadljivo. Pod Slobodnim Suncem - obožavao kao klinac. Njegova mračna tkanja - stao na prvoj knjizi.  

Basarino ćoše. Kada ga slušam uživo, nikada ne bih rekao da on piše ovakve stvari. Opasno inteligentno, duhovito, originalno, neverovatne ideje. Jedan od živih velikana bez svake sumnje. 

Artur Klark - vidi se da je naučnik. Odiseja savršena, mada mi je kraj malo mlak na žalost. Boru Stankovića čitah kao klinac i čovek je majstor kada treba preneti emociju. Stoker - Drakula mi je jedan od najdražih romana. Akunjin - na listi onih koje rado čekam da čitam. Puškin - moram da priznam da ga još nisam čitao ali ću rado. Dr Živago - možda malko razvučena ali svakako dobra knjiga. Štulić - božanstvo. Ne mislim na knjigu već uopšte. 

Nušić, Igo, Šekspir obavezno. Senderson - nadam se da je upola dobar koliko ga hvale. Vilbur Smit - ume da bude jako zanimljivo ali generalno limunada.. Fokner - nekada jako teško za čitanje, ali spremam reprizu. Virdžinija Vulf - jedva čekam. Ajvanho - obožavao kao klinac. Mereškovski - ima zanimljivih fazona. Nabokov - obavezno. Kecmanović - tata ga hvali tako da ću mu posvetiti pažnju. 

Den Braun - precenjeno, možda zanimljivo ali jako nebitno. Daglas Adams - originalno i zabavno. Edings, 4 knjige Belgarijade - limunada. Kiš - majstor. Ognjanovićev Zavodnik - jedva čekam. Krstaško Zlato i Kaligula - meni jako nebitno i pomalo dosadno. Dorotej - nije me fascinirao ali jako davno sam čitao. 

Simons - jako zanimljivo. Leto noći ću uskoro da bacim na čitanje. Drud mi je odličan i atmosferičan. Strvinarska Uteha zanimljiva. Hiperion saga sasvim dobra mada povremeno razvučena u kasnijim knjigama. Ćosić - ne moraš da ga čitaš ali si car ako ga pljuješ. E pa pročitaj ga balvane pa onda sudi. Zatvoreno Ostrvo - gledajte film. Danko Popović - teška priča karakteristična našoj zemlji. Jako emotivno. 

Grof Monte Kristo, Tri Musketara - majstorija. Blekvud Vrbe - jedva čekam. Ovaj zlatni komplet (ima više od 4 knjige koje su samo na ovoj polici) uglavnom je sve od dobro do odlično. Rozmerina Beba - ne očekujem mnogo jer je film savršen. Tišma - valjalo bi reprizirati. Akugatava - jedva čekam. Pekić - bogotac kralj car majstor keva ćale  MA SVE. 

Anđeosko Srce - fino. Drašković - Molitva prva odlična, Nož solidan. Molitva druga smorio. Koliba - đubre. Vašar Taštine - obavezno. Atila - limunada. Peljevin - jedva čekam. Sorokinova Telurija - luda ideja. Pokušaću doći do još Sorokina. Barouz, Goli Ručak - ludilo. Markes - obavezno. Gordana Kuić - pročitao prvu u ovom serijalu i ne ide mi (se) dalje. Soj - ne žurim. Jadi Mladog Vertera - ok. Gras - imam želju da nabavim čuvenu trilogiju. 

Po - obavezno. Horor i Noćne priče - odličan izbor. Agata Kristi - sasvim lepa razbibriga. Hemingvej - jako dobar. Paklena Pomorandža - jedva čekam.  Sartr, Mučnina - obavezno.

Vinetu - tata je fan ali mislim da će to da bude zanimljivo. Vorkosigan saga - jedva čekam. Tolstoj - obavezno. Krajton - ljubav iz detinjstva. Vidojković - kada sam kao tinejdžer čitao bio mi je otkrovenje. I dalje mi je zanimljiv za čitanje. Mislim da se sada malo traži što je svakako dobro. Vukodav - limunada. Tihi Don - rado ću da overim. Čudan Događaj sa Psom - malo precenjeno ali zanimljiv majndset. Secikesa Trilogija - više za klince. Marija Jovanović - pročitao Kao Da Se ništa nije dogodilo i ne bih dalje. Zavođenje i Proračunati rizik - limunade. 

Skot Pek - mudroserija, nebitnost i jad prve vrste. M.R. Džejms, Prust, Haksli - jedva čekam. Nikadođija - precenjeno do zla bloga. Slika Dorijana Greja - masterpis. Enderova Igra - jedva čekam. Kum - jako dobro ali mi je film upečatljiviji. Frankenštajn - jedva čekam. M. Tven - obavezno. Hejstings, Pakao - zvuči zanimljivo.  

Lj.H.Đurović - probao, ne ide. Selimović - obavezno. Pavić - car, kralj, jedinstven - obavezno. Servantes, Seneka - jedva čekam. 

Ajkman - jedva čekam. Rju Murakami - dobar. Mostovi Okruga Medison - gledajte film, ovo je jako loše. Dom za Čudnovatu Decu - trenutno čitam, zanimljivo za sada. Robin Hob - preopširno ali ima ok momenata. Stivenson, Zelazny - rado. Hautala - malo razočarenje. 

Dve knjige levo - jako zanimljivo. U Misterije Starog Sveta sam prvi put čitao o istorijskom Drakuli. Rotfus - kažu da je odličan. Proverićemo. Mali Kasapin - precenjeno. Straub - posle davljenja sa Crnom Kućom nekako mi se ne mili. Koeljo - sada nikako. Davno sam pročitao nekoliko knjiga, dve ili tri su mi bile kako tako ok. Ovo novo je blagi užas. Perl Bak - probaćemo 

Točak Vremena - odlično započelo ali lik se forsirao da napiše ovoliko knjiga pa je posle treće, eventualno četvrte sve ubijanje u pojam. Ali ne dam se, nadam se pre svake sledeće da će to da krene na bolje. Kažu da je Senderson to odlično dovršio. 

Metison - obavezno. Crna Strela - obožavao kao klinac. 

Noćna i ostale straže - ok ali jako precenjeno. Ruždi - rado. Getsbi - odličan. Presfild - očekivao sam više. 47 Ronina - zanimljivo. Crveno i Crno - odlična. Selenić - rado. Bruks - do zla boga kopira Tolkina u prvoj. Druga je nešto bolja. Čarobni Breg - obavezno. Kad jaganjci utihnu - ne očekujem puno.  

Erikson - preporučuju pa ćemo videti. Vesterveld - distopija. Overih prvu - not my cup of Pepsi. Satanski stihovi - jedva čekam. 

Tolkin - obavezno. Hari Poter - u početku ok posle kopira prethodne knjige pa je idiotski. Nisam još završio serijal. Baukov Šegrt - simpatično. Alhemičareva tajna - smor. Vampirati - za klince ali simpatično. 

Orvel - obavezno. Džojs - rado. Martin - odlični likovi ali je priča za kojom je svet poludeo teška sapunjara. Grišam - zanimljivo pre 10tak i više godina. Džek London - dobar.

Dž. Ostin - odlično. Bronte - odlično (osim Orkanskih koji mi nisu legli). Lovac u žitu - jako dobro. Kori - jedva čekam. Dragulj Medine - ljiga (ne kontam što sam i čitao). Le Fanu - obavezno. 

Što se tiče polica za koje nemam valjane fotografije (ima ih nekoliko): Saramago - ništa bolje za mene. Dostojevski, Crnjanski, Zola, Asimov - obavezno. Margaret Jursenar - Hadrijanovi Memoari - masterpis. Klajv Kasler - čovek piše cigle u kojim na stotinama strana opisuje akciju. Margaret Mičel, Prohujalo sa vihorom, posle filma nisam naročito ushićen ali ću svakako pročitati. D.H.Lorens, Ljubavnik Ledi Četerli - ovo mi nikako nije leglo. Niče, Tako je govorio Zaratustra - obavezno. Šeldon - bilo mi je jaaako zanimljivo dok sam bio mlađi. Tu je još gomila bajki i knjiga za decu i verovatno gomila toga što sam propustio ali o tome možemo i usput.

A u sledećem broju ...