Žanr: Akcija | Krimi | Triler
Režija: John Woo
Glumci: Chow Yun-Fat, Tony Leung Chiu-wai, Teresa Mo...
Priča:
Kada mu u spektakularnom obračunu mafijaška grupa ubije partnera, beskrupulozni policajac Tekila kreće u osvetničku misiju. Na tom putu upoznaje Tonija, policajca, koji već dugo radi na tajnom zadatku pri vrhu mafije.
Moj osvrt:
Braćo i sestre, izvinite što ste me čekali ovako dugo. Za razliku od prošlog puta sada je sve sa zdravljem ok. Bilo je nekih neplaniranih situacija, bilo je demotivacije raspadnim stanjem u kom živimo, bilo je odsustva volje za gledanjem filmova. Pa da se vratimo onom što sam vam obećao prošli put. Dužan sam vam nešto novih i nešto starih hitova, hajde da pokušamo da i to rešavamo lagano. Nadam se da ste mi vi dobro i da vam je ova nova godina startovala uspešno. No, da počnemo onim na šta smo navikli.
Killer ili Hard-Boiled? Killer. Dramski je bolji. Značajno emotivniji. Likovi su opipljiviji i lakše se identifikovati sa njima. I tu negde prestaju sva poređenja. U suštini iako su oba akcioni, ovo su potpuno dva različita tipa filma. Dok nas Hard Boiled kupuje dramskim delom, Killer je čistokrvnija akcija koja podseća na one koje volimo, uz koje se rado opustimo poput Die Hard ili Lethal Weapon.
Ljudi vole tandeme: Betmen i Robin, Abot i Kostelo, Vudi i Baz, Šerlok i Votson, Tom i Džeri, Sunđerbob i Patrik... Šta je bitno u celoj priči? Hemija između likova i to da se međusobno upotpunjuju. Malo šta ume da proizvede toliko zabave kao kada spojiš na prvi pogled dva nespojiva lika i nađeš im isti cilj. To je formula koju i Hard-Boiled primenjuje uspešno. Dva akciona heroja drugačijih naravi ali visokih moralnih shvatanja su jednostavna i efikasna formula za odličnu zabavu. Jedina mala zamerka ide što nisu dovoljno iskoristili tu hemiju u dijalozima.
Nedavno sam gledao The Raid sada mi je jasno koliki uticaj je Hard Boiled imao na taj film. Ako poredim akciju, The Raid jednostavno ima više adrenalina. Retko koji film je toliko sirov i surov. No Hard Boiled donosi totalni haos na ekrane. U nekim momentima mi se činilo da je besmisleno koliko neprijatelja se pojavljuje. Iskakali su iz svakog mogućeg ugla i to me je podsećalo na "pucačine" koje sam obožavao da igram u kojima se neprijatelji manifestuju u buljucima na najbesmislenijim mogućim mestima. Završni okršaj je jedna opasno duga pucnjava u kojoj Džon Vu daje omaž čak i vesternima. Kako sam slab i na Vestern tematiku, jasno vam je da je ovo moja šoljica kafe. (Ne smem pepsi :( )
Kada vidite gde mafija drži oružje mislićete da je preterivanje ali zapravo odluka je jako pametna. Prvo, to pokazuje da mogu da rade šta god požele i to sve pred očima ljudi. Nešto kao naša Jovanjica, gde mafije (čitaj država) diluje drogu i svi to vidimo ali njih boli patka. Drugo, sama lokacija je jedna od najbitnijih za čovečanstvo. To pokazuje bezosećajnost za trenutno zdravlje ljudi ali i buduće naraštaje. Nešto kao što zagađenost vazduha u našoj zemlji koja se neprestano gaji i čija smrtonosnost zanemaruje. I onda borba tu simbolizuje mnogo više od borbe protiv mafije. Borba postaje značajnija jer se boriš ne protiv nekog već za nešto. Otuda i ova najbolja scena.
Pomenuo sam da je Killer ispred kada je dramski deo filma u pitanju. Nije da ovde nema drame ili dobre karakterizacije ali nekako se izgubila u akciji. Postoji nekoliko momenata koji bi bili jako emotivni. Npr. momenat u kom vidimo izdaju ili potencijalnu smrt saradnika, to je nešto što bi emotivno trebalo da prati naše likove kroz film. Mi to zapravo zaboravljamo i kada se film referencira na te događaje nemamo emotivni impakt. Ne mora tu nikakva filozofija da se izvodi, ipak je ovo prvenstveno akcija. Ali nekako želiš da vidiš taj emotivni momenat ako već postoje uslovi za to. Mnogi akcioni filmovi ih imaju. Recimo Staloneov Cliffhanger i scena kada ne uspeva da spasi prijateljicu, potom imamo scenu u kojoj Deni Gloverov lik u Smrtonosnom Oružju upuca klinca. Da, svi ti filmovi su prvenstveno akcije ali vidite koliko su ti likovi uzdrmani i svesni ste posledica.
Kada sam odgledao Killer, nekako mi je falilo još i priželjkivao sam nastavak iako nije bilo realno da se snimi još jedan. Hard Boiled, iako ne baš toliko kvalitetan kao Killer, i te kako je imao potencijala i likove za nove filmove. Ako holivud ima Leathal Weapon Azija je mogla imati nastavke ovog filma jer imamo sve što nam je potrebno - tandem sa sjajnom hemijom. Priča bi samo trebala biti dovoljno pitka da nastavimo dalje u istom maniru i bez izmišljanja tople vode kao što je to npr. uradio Die Hard serijal posle trećeg nastavka.
Ovo je bilo moje upoznavanje sa ranijim radovima Džona Vua. Do sada sam gledao njegov holivudski dvojac: Face-Off koji mi je ostao u sećanju kao odlična akcija i Hard Target koji u sebi ima Van Dama a kao klinca kada je taj čova bio na ekranu, nisi me mogao ubediti da postoji bolji film ili glumac. Sada kad razmislim, mogao bih se malo podsetiti nekih njegovih filmića. Lionheart, Kickboxer, Bloodsport, Cyborg, Universal Soldier... Ide mi voda na usta. Zbog preterane klinačke ljubavi, svi ti filmići su mi ostali u sjajnom sećanju. Ah odlutao sam od teme. Oprostite braćo i sestre na ovoj neozbiljnosti. A kad smo kod neozbiljnosti, čitamo se sledeći put kada ćemo da pričamo o neozbiljno ozbiljnom magičnom filmu.
Zanimljivosti:
Scena kada Yun-Fat Chow trči niz hodnik bežeći od eksplozija je snimana dva puta. Prvog puta je Džon Vu bio jako nezadovoljan jer su eksplozije bile daleko od glumca po njegovom mišljenju. U drugom pokušaju on je taj koji je okidao ove eksplozije. Kada je scena snimljena Chow se okrenuo ka njemu i ispsovao ga. Mnoge akcione scene su bile improvizacija. Preko 200 komada vatrenog oružja je korišćeno u filmu i svo oružje je bilo pravo. Scene u bolnici su snimane 40 dana. Ovaj film je na neki način dobio nastavak kroz igricu Stranglehold gde su dva glavna glumca reprizirala svoje uloge.
Naj scena:
Bolnički Rep
Moja ocena: 7/10
