Obavestenje

Obaveštenje: Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

субота, 30. јануар 2016.

Seventh Son (2014)


Seventh Son (2014) on IMDb
Kod nas nazvan: Sedmi Sin
Žanr: Akcija | Avantura | Fantastika
Režija: Sergey Bodrov
Glumci: Ben Barnes, Julianne Moore, Jeff Bridges ...

Priča:
Kada Malkin, kraljica zlih veštica, pobegne iz tamnice u koju ju je stavio Gregori, ona ubija njegovog pomoćnika. Gregori uzima mladog Toma, sedmog sina sedmog sina, za svog pomoćnika.

Moj osvrt:
Ne tako skoro, čitao sam knjigu koja je kod nas prevedena kao Baukov Šegrt. Lagana pričica sa nekoliko dobrih segmenata koji sadrže nešto finog, atmosferičnog horora. Ništa epohalno ali nešto sasvim zabavno i dopadljivo. Više je to namenjeno mlađima mada bih više voleo da je pisano za starije jer bi sa ozbiljnijom pričom sigurno dobili nešto hororističnije. No, da ne dužim o knjizi, hajde da se malo bavimo filmom koji je po njoj snimljen. 

Bauka (spook) tumači meni vazda drag Džef Bridžis. To jeste nešto što me je radovalo. Problem je što ovaj lik previše podseća na lik kojeg Bridžis tumači u True Grit. Umesto da je mračan, ovaj lik je nekako prljav i veseo. To mi se nije toliko svidelo ali mi nije sprečavalo da uživam u bridžisovoj glumi. Samim tim što je neozbiljan, sve što je trebalo iole biti horor postalo je sprdnja. 

Problem je što cela ova priča od prvog momenta deluje kao isečak iz nećeg većeg. Postoji ta neka priča u pozadini ali se ona ne priča već nam se daje ova koja izgleda samo kao konačni okršaj. To je kao kada bi pogledali poslednji minut utakmice. Videli smo nešto ali nemamo pun utisak. Istorijat dosadašnjih događaja se nalupa i sada eto, treba da odgledamo da li će se njih dvoje uzeti na kraju i imati buljuk dece. 

I sve je užasno zbrzano. Učitelj pronalazi učenika, nabacuje mu gazilion detalja bez da se tim detaljima posvećuje pažnja. E vidiš momak, to ti je ovo, ovo ti je ovo, ovo ti je ono, ajde sad idemo da rešimo problem. Ako mi tako prelaziš preko elemenata koji ti grade priču, ako ne mariš za njih, zašto bi me tvoja priča zanimala. 

Zbog te zbrzanosti, glavni lik, momče koje služi bauku izgleda totalno nebitno. (Mada je meni Ben Barns opako antipatičan glumac). Ovo više izgleda kao da ga je bauk pokupio radi reda. Eto, moram da imam pomoćnika pa može i ovaj lik da posluži. E momče, nemoj puno da misliš, evo ti pedesetak pravila koja treba da znaš i to je to. I onda njegov lik deluje nebitno, njegova priča je nebitna, ljubavna priča koja mu je nakačena je šablonska i nebitna, devojka koja je deo te priče je nebitna. 

Džulijan Mur je odlična u ulozi zle veštice ali ni o njoj ne znamo ništa posebno osim da je najjača među demonima. Onda nam se nabaci nekoliko opasnih demona, slab opis, ništa posebne priče o njima i onda ih vidimo u toj njihovoj grozoti. Kao slike o kojima ne znamo ništa posebno. Poput ovih likova, sve je u filmu tako površno odrađeno. 

Sa one pozitivne strane, ima film tu neku bajkovitost. Da su se potrudili oko likova i priče, moglo je ovo da bude skroz zadovoljavajuće. Najveći kvalitet filma, pored nekoliko glumaca, je estetska strana. Svaka scena izgleda prelepo, likovi su osmišljeni perfektno i uživanje je gledati sve ovo. Šteta što priča nije bila takva da možemo barem malo da se povežemo sa njom.

Zanimljivosti:
Film je zasnovan na knjizi Džozefa Dilejnija "The Spook's Apprentice", iz serijala "The Wardstone chronicles". U knjizi, Tomas ima samo 13 godina. Iako su knjige na engleskom, u Americi su promenili naziv jer je za njih "spook" uvredljiva reč.

Naj scena:

Prvi okršaj sa vešticom.

Moja ocena: 5/10

недеља, 24. јануар 2016.

The Hateful Eight (2015)


The Hateful Eight (2015) on IMDb
Kod nas nazvan: Podlih Osam
Žanr: Komedija | Kriminalistički | Drama | Misterija | Triler | Vestern
Režija: Quentin Tarantino
Glumci: Samuel L. Jackson, Kurt Russell, Jennifer Jason Leigh...

Priča:
Lovac na ucene i njegov plen nalaze sklonište od zime u kolibi prepunoj sumnjivih likova.

Moj osvrt:
Problem sa velikim i/ili uspešnim režiserima je što od njih uvek očekujemo remek dela. Čim oni ne ispune očekivanja, u stanju smo ocrniti to što su napravili. Ok, neki i naprave gluposti poput Finčera sa Social Network pa i Gone Girl (neću da pominjem The Girl with the Dragon Tattoo jer to je usrana kopija). Neki naprave tek nešto ok poput Nolanovog Interstellara. Neki naprave nešto solidno i ovde opet pominjem Nolana i trećeg Mračnog Viteza ali i Finčera sa The Curious Case of Benjamin Button. E ovde bih se zadržao. Jedno je kada si svestan da taj film nije među onim najboljim koje je čovek napravio i svestan si da je on mogao mnogo bolje ali isto tako si svestan da je to daleko od standardnog smeća koje nam se servira. Hateful Eight je upravo tu negde. Nije u rangu nekih Tarantinovih masterpisa, nije doneo ništa duboko, značajno niti naročito novo, ali je nešto što ću uvek rado pogledati, nešto što je daleko iznad današnjeg proseka. 

Znamo već dobro šta je Tarantinovo najjače oružje - to je njegova sposobnost da mu likovi mogu pričati beskrajno i vi ćete tu priču slušati koliko god ona bila besmislena, bitna ili nebitna. Takav je slučaj i ovde. Likovi vazda imaju reći šta jedni drugima i to je opet onako, tarantinovski začinjeno. Nije ovo blizu Pulp Fictiona kada su takve stvari u pitanju - ooo ne. Pulp je bombardovao suludim pričama i pričicama. Ovo je ponekad odlično ali ponekad je tek donekle zanimljivo. Sve u svemu ok, ali sem nekoliko detalja, ništa što već nismo videli kod Tarantina. 

No, u svojim majstorijama, Tarantino je ove priče začinio odličnim stvarima, stvarima koje mogu da se prepričavaju. Pazite npr. Volkenovu minijaturu u Pulp Fiction. I posle tako nekih priča, uvek je dolazilo veliko ludilo od scena. Pogledajte upravo tu Volkenovu priču sa satom, u šta prelazi i kako sve to eskalira. U Kill Bill smo imali pregršt zabave i akcije. U Reservoir Dogs totalno ludilo. Ovde toga skoro da i nema u većem delu filma. Ovde likovi neprestano pričaju, priča smenjuje priču i neretko dobijamo osećaj razvučenosti. To je nešto što mi nikako nije leglo. Tek kasnije ta priča eksplodira ali opet biva ušuškana objašnjenjem nekih stvari. 

No ono što je sjajno je kako nam se menja percepcija upravo posle svakog dijaloga. Posle svake priče, koliko god ona bila dobra ili ne, koliko god bila bitna ili ne, prilično se menja način na koji gledamo na većinu likova. Dobro, ne na većinu, što je možda još jedan problem, ali na one glavne svakako. Svaki razgovor nam daje dodatnu dimenziju likova i menja priču. Tačnije menjalo bi je drastično da je ona velika. Ova priča to i nije što neće baš prijati svakom. 

Tarantino nam neretko daje set opasnih likova. Sa Pulp Fiction i Reservior Dogs je postavio standarde. Njegovi likovi izgovaraju i predstavljaju svoj tekst maestralno. Ovde imamo takvu situaciju ali na žalost, tek premalo likova koji to rade. Troje se lagano izdvajaju. Dženifer Džejson Li je odlična ali do njenih izlaganja moraćete dobrano da se načekate. Kurt Rasel i Semjuel L. Džekson. Njihova izlaganja su stvarno sjajna pri čemu je ipak ovaj drugi nešto upečatljiviji. Razlog za to je što ima jače priče i što nekako koristi oprobane stvari koje je koristio i ranije. Neretko je umeo da podseti na svog lika iz Pulp Fiction. Sjajno je to ali ovo je nov lik nisu mu potrebni takvi izleti. No, ako zanemarimo to, ovaj segmuent je na mestu. 

Rekoh da tek premalo likova dolazi do izražaja. Ok, ne očekujem od Čening Tejtuma da zablista mada Tarantino ume od smešnih glumaca da napravi bitne face. Mislim, Djanga tumači prejadan glumac a opet u filmu to ne izgleda tako. Pogledajte Pulp Fiction, Reservoir Dogs - nekako svako od likova ima svoj momenat, svojih pet minuta koji su prilično memorabilni. Ovde su neki likovi na žalost zapostavljeni. Madsen je jedan od tih. Ok je on čak i kada sedi sa strane i deluje smoreno ali morao je da dobije više mesta. Pogotovu u filmu koji je ovoliko razvučen. Madsenov lik je tek tako neki sa strane koji je obavio tamo neki posao. Nemam onaj utisak koji sam imao o sporednim likovima iz ranijih Tarantinovih ostvarenja. Npr., Kajtel se pojavi na par minuta u Pulp Fiction i vi tu pojavu pamtite bez problema. Ovde je problem što za Madsena i neke druge nećete imati šta da kažete. 

Sledeći je Tim Rot. Ne kažem da on loše glumi, to bi bila teška glupost sa moje strane. Lik je odličan glumac i neretko oduševljava. Problem je način na koji glumi, tj šta mu je rečeno da glumi. Evo Django je svež film, sigurno se svi sećate lika kojeg tumači Kristof Volc. E, ovde Rot glumi njega. Nekako mi je to izgledalo previše izveštačeno. Samim tim, dolazimo dotle da je još jedan lik praktično neiskorišćen time što je kopija drugog. Ako zanemarimo postojanje Volcovog lika u Djangu, ovo je odlično. 

Jedna od maestralnih stvari u Tarantinovim filmovima je što su likovi takvi da mogu da nose humor, mogu da razvijaju šalu dokle god žele. Ovde toga ima tek malo. Humora imamo dosta ali su to kratke fore, upadice koje mogu da dođu od bilo kog lika. Praktično nemamo likove koji nose humor već imamo humor koji istakne lika u jednom momentu. 

Humor je odličan. Neprestano nas bombarduju fazonima pri čemu su većina crnjaci. S obzirom da je film razvučen, ti fazoni zaista prijaju. Neke od njih Tarantino eksploatiše do iznemoglosti što je dobro a neke možda i previše, kao fazon sa vratima koja ne mogu da se zatvore. Uz to, Tarantino nam je dao nešto što do sada nije a to je potpuna karikatura od lika. Ok, njegovi likovi jesu čudni ali su jedinstveni. U Pulp Fiction imamo Travoltin lik koji je smešan sam po sebi ali on ima šta da kaže, on ima neku svoju priču. Sa Meksikancem Bobom, Tarantino nam je dao kompletnu karikaturu. Ok, zabavno je to ali to mi nekako nije ono što očekujemo. U jednoj rečenici: ovo je Tarantinov lik koji ne ume da priča. To nije Tarantino. 

Hateful Eight dosta podseća na dva ranija Tarantinova ostvarenja: Reservoir Dogs i Django. Na ovaj prvi - imamo likove na jednom mestu i likovi su u totalnom haosu. Setimo se u Reservoir Dogs kako taj haos eksplodira. Ovde imamo drugi slučaj. Ovde prođe previše vremena dok se nešto suludo i ne desi. Što se tiče paralela sa Djangom, tu je previše već rečenog na temu rasizma. Čak i lik koji tumači Semjuel L. Džekson užasvajuće podseća na ostarelu verziju Djanga. Ok je to ali opet imamo nešto što smo već videli. 

Za fanove Agate Kristi, ovo će biti praznik. Zašto? Zato što veliki deo filma koketira sa Poarolikim slučajem. Imamo misteriju u kojoj možemo sumnjati na svakoga a na kraju imamo okupljanje svih osumnjičenih i detektiva koji polagano rasvetljuje slučaj. E sada, koliko vama vremena treba da pročitate taj rasplet u knjizi, toliko vremena on ovde traje u filmu. Čitao sam i gledao previše tog Agatinog materijala tako da mi ovo i nije baš naročito leglo. Ne smatram da je loše ali smatram da je nepotrebno u ovolikim količinama koristiti te fazone. 

Kada su nasilje i krvoliptanje u pitanju, nisam ni tu fasciniran. Lik Dženifer Džejson Li prima opake batine i to jeste povremeno mučno ali bih više voleo da je dobila šansu da kaže nešto pre nego da bude mlaćena. Neke scene, poput trovanja kafom i krvoliptanja koje sledi su mi više u fazonu Roberta Rodrigeza nego Tarantina. Surovost i bezosećajnost koju likovi pokazuju u poglavlju koje sledi pre svih a vidimo ga pred kraj jesu jezivi ali opet, sve je to nasilje radi nasilja. 

Kada smo već kod tog poglavlja koje rasvetljava deo priče, hronološki ide pre svih ali ga vidimo pre kraja, mene je to opasno uspavalo. Film se tamah zahuktao, taman je krenulo neko ludilo posle opasnog razvlačenja, servirano nam je neko poglavlje koje kao treba da nam objasni priču. Priča je smešna, skoro i nebitna - šta će nam objašnjenje i rasvetljenje. Time skoro ništa nismo dobili osim što je film presečen u sjajnom momentu. Bez tog poglavlja, bilo bi mnogo bolje. Zapravo, dobili smo nešto a to je da su nam likovi koje smo već upoznali prikazani u svoj svojoj surovosti. Znali smo da su prljavi i zli, evo sada znamo i koliko. Ok, ali ne vidim potrebu da se toliko razvlači.

Tehnikalije su naravno na mestu. Glupo je pisati o tome kod Tarantina. Kako je nešto usnimljeno, režirano, krupni planovi, uglovi bla bla bla. Muziku je radio Morikone tako da tu nema šta da se kaže. Problem je samo što fale momenti akcije i ludila koje bi Morikoneova muzika začinila. Nema puno dešavanja van razgovora likova tako da čujemo premalo od te muzike. 

Film me je u nekim scenama podsetio i na Bilo Jednom Na Divljem Zapadu. Recimo scena u kom Raselov lik prilazi Madsenovom tako užasno podseća na scenu kada Henri Fonda u ćošku prljavog lokala prilazi Čarlsu Bronsonu. Takvi detalji mi dođu kao posveta velikim majstorima što mi je sasvim ok. Tarantino je to još više radio u Djangu ali nije loše videti to još koji put. 

Rekoh već da su neke stvari viđene ali ima tu jedna činjenica. Recimo dosta stvari koje vidimo u Intestellaru vide se i u mnogo boljem The Abyss. Ali ovde postoji jedna kvaka. Sve ono što je u Hateful Eight već viđeno, videli smo upravo kod Tarantina. Čovek barem kopira sam sebe i ima svoje ja. Na kraju, reći ću da smo dobili Tarantina. Nije podbacio jer mogao je napraviti loš film. Nije ni naročito oduševio. Dao vam je standardno jelo iz svoje kuhinje. Meni ono prija i rado ću ga pojesti svaki sledeći put. Nadaću se nekom novom specijalitetu ali sve dok ne pada ispod ovoga, neka samo pakuje.

Zanimljivosti:
Scenario je iscurio pre snimanja i Tarantino je odustao od filma. Posle toga, Semjuel L. Džekson je uspeo da ga ubedi da ipak snimi film. Tarantino je izjavio kako su inspiracija za ovaj film bili Reservoir Dogs i The Thing. Pesmu koju peva Dejzi izvodi na snimanju Dženifer Džejson Li i to uživo. Neke od muzičkih sekvenci su snimanje za čuveni The Thing ali tamo nisu korišćene. Iako im je ovo šesta saradnja, ovo je prvi put da je Semjuel L. Džekson najlaćeniji glumac u Tarantinovom filmu. The Thing je jedini film koji je Tarantino pustio glumcima u toku snimanja. Dženifer Džejson Li nije znala da svira gitaru pre ovog filma. Naučila je da svira osnovne akorde i ona zaista svira gitaru u sceni kada peva. Posle snimanja, Tarantino joj je poklonio gitaru koja je antikvitet.

Naj scena:

Major Marquis Warren vs. General Sandy Smithers. Brutalan dijalog koji je šokantan, sulud, emotivan, prepun preterivanja i napokon pokreće frku u filmu

Moja ocena: 7/10

понедељак, 18. јануар 2016.

Star Wars: The Force Awakens (2015)


Star Wars: The Force Awakens (2015) on IMDb
Kod nas nazvan: Ratovi Zveda: Buđenje Sile, Zvezdani Ratovi: Buđenje Sile
Žanr: Akcija | Avantura | Fantastika | Naučna Fantastika
Režija: J.J. Abrams
Glumci: Daisy Ridley, John Boyega, Oscar Isaac...

Priča:
Tri godine posle pobede nad Galaktičkom Imperijom, nova pretnja se budi. Ona pokušava da zavlada galaksijom i samo mala grupa heroja uz pomoć pokreta otpora može da ih spreči.

Moj osvrt:
Ooooo kako je nekog mrzelo da piše scenario. To je rečenica kojom u potpunosti mogu opisati ceo ovaj film. Rekao sam da sam skeptik zbog J.J. Abramsa. On je jedan od onih likova koji odlično znaju da vam prodaju priču, koji odlično umeju da pokazuju da kriju nešto veliko a zapravo nemaju ništa. Nisam veliki fan Star Warsa ali poštujem sve što ta franšiza predstavlja. Da jesam fan, sigurno ne bih nasmejan napustio bioskop posle finog skrnavljenja filma u tandemu sa prijateljem. Da sam fan, bio bih besan. Opasno besan. 

No da krenem sa onim što valja. Ono što i se očekivalo je da film izgleda odlično. E nije samo to fora. Tu su svi efekti, tu je sve ono što očekujete, ali neke scene su toliko lepe da vam dođe da viknete u sali "ej majstore, pauziraj na momenat". Mnogo je tih prelepo uslikanih scena. 

Glavni problem filma - u njemu ne postoji ni jedna jedina originalna scena, ni jedna jedina originalna ideja. Scenaristi su se ponašali kao da će ovaj film gledati klinci koji nisu ni zavirili u starije Star Wars filmove. Originalna trojka je epska. Tri prve epizode su ok ali samo zbog treće. Ovo je bez ikakve konkurencije najgori film u franšizi. Ako vam navođenje i najmanjeg detalja iz filma koji treba da pogledate smeta, nemojte čitati dalje od ovog pasusa. Neće biti velikih spojlera ali čisto želim da vas upozorom. Zapravo, ako ste gledali prethodnih šest delova, sami ste sebi spojlovali ovaj promašaj. 

Pre smo imali sukob između Imperije i Republike. Sada umesto Imperije tu imamo neku drugu silu. Jako originalno nema šta. Hajde ok, mora da bude tu neki negativac, ali ovo je bukvalno preslikana stara Imperija. Problem je u tome što su ovi samo maska. Imperija je imala ciljeve, imala nešto zbog čega postoji. Ovi likovi postoje da bi bili negativci. Ali ali ali, oni koriste stormtroopere kao i Imperija. Zajebi logiku, to je mračna strana sile, zašto moraš da znaš više od toga. Oni postoje da bi razjebali pozitivce, šta će ti nešto više. 

I brzo saznajemo da glavni negativac zapravo potiče sa ove svetle strane. Zašto majstore? Zašto opet igraš na tu kartu? Zašto moram opet da prolazim kroz jebenog Vejdera? Zašto nisi mogao da simsliš nekog ko pripada Imperiji od samog početka. Time bi izbegao da mi pokažeš da si kreten. Ali hej, ovaj lik ne samo da je zamena za vejdera, on ima sličnu masku i istu poziciju u hijerarhiji. Iznad njega je neki bledi, matori overlord. Ispod njega neki zapovednici. Uuuu jako originalno, to je nešto što nismo gledali u više od šest filmova o ratovima zvezda. 

Negativci imaju moćno oružje u obliku omanje planete i tim oružjem će razjebati pozitivce. A ne, nije ovo Death Star. Pa dobro, liči na nju, istog je oblika. Pa dobro, ima i isto ono jedno oko kroz koje puca. Pa dooobro sad, isto ima jedu ranjivu tačku. Pa doooooobro sad, pozitivci treba da se infiltriraju tamo i onesposobe štit kako bi mogli da je unište. Pa dobro sad, ima Star u nazivu. Ali nije ovo ista ona konstrukcija - ova je tri puta veća bato moj. Jebeno su nesposobni da promene arhitektu koji će da im smisli nešto što nije Death Star, nešto što neće izgledati kao Death Star, nešto što neće imati iste scene kao Death Star. 

E, ali ovde imamo nešto mega originalno. Imamo tamo neko pametno dete, bez roditelja, živi na nekoj peščanoj planeti i sila je jaka u njemu. A neeee, to nije priča o Anakinu ili Luku Skajvokeru. Dobro, priznaćemo da sve ovo do sada liči, ali hej, ovo je mega novo. Kako? Pa jednostavno, ovo dete je žensko. Opa a? Prc majmuni. Šta kažete na ovu originalnost. 

Ne znam gde udaram pa ne znam po čemu bih pre nagazio. Vejderoliki negativac - ajme mene mili blože. Za Vejdera smo znali zašto je negativac, znali smo zašto je odlutao na mračnu stranu. Treća epizoda je jednostavno ojebala taj prelazak. Ovaj ovde - ovaj je postao negativac jer mu je tata kao malom dečaku zabranio da nosi mamine bruseve, šminka se i igra lastiš ispred kuće sa drugaricama. Njegovo demaskiranje je teški kriminal. Uopšte ne vidimo negativca, uopšte ne vidimo poriv zašto je to postao. Vidimo emo momka koji je u najgorem obliku PMS-a koji sam video u životu. Kada saberem sve PMS faze svoje žene, plus ovu trudničku u kojoj joj se naglo menja raspoloženje, naspram ovog lika mogu slobodno da kažem da se to na njoj nije ni videlo. Ovo je jedan od najgorih, najpatetičnijih i najsmešnijih negativaca kojih videh u životu. Najgora stvar je što me taj idiot čeka u nastavcima. A ček, pa zašto bih gledao tu travestiju? 

Elem, tu imamo i stare, drage nam likove. Luk je klisnuo negde zato što je njegov najbolji učenik popizdeo, poubijao sve ostale učenike i otišao na tamnu stranu. A neee, nije taj lik učinio isto što je uradio Anakin. Zapravo jeste ali ovaj se ne zove Anakin pa je originalno. A ne, Luk se nije povukao kao Kenobi, neeee, nije to isto. Luk je otišao na planetu sa mnogo više trave i tamo nema doseljenika pa može na miru da sluša Mileta Kitića dok razmišlja o sili, biću i nebiću. 

Elem, tri lika koje pratimo u filmu konstantno nisu sigurni da li im se piški ili ne. Jedno momče kao ne zna da li će da beži ili da ostane da se bori a znamo šta će da uradi i koliko će to patetično da izgleda. Jedan lik kao odbija silu i bori se protiv toga a znamo da će da je prigrli. Dobro, ne znamo koliko će to jadno da izgleda ali šta sad. Jedan lik je kao mračan pa se muči tamo sa svojim emo fazonima da li želi da ima dečka ili devojku. Opredeli se čoveče pa tamburaj. Nemoj nas mučiti svojom pičkicastošću. 

E da, pomenuh to koketiranje sa silom. Ovde su džedaji legende a sila je deo bajke. A ne, nije to kao u prvom filmu. Dobro, jeste ali nije baš tako. Ovde je... Hm. Da. Šta sam ono hteo. A da, sila i te pizdarije. Sila je nešto misltično, nešto zajebano, nešto što je ideja vodilja ove franšize. Zbog sile smo imali velike učitelje: Jodu i Kenobija. Ovde nam ne treba učitelj jer lik koji je silu kontao kao bajku sam od sebe konta sve - BUKVALNO SVE. Sve što su Anakin i Luk učili za ovog lika je pičkin dim a Joda i Kenobi su bili zaludni kreteni u službi maloumnih. Ovaj lik to sve savlada očas posla. Ne čini li to Luka i Anakina smešnim likovima. Ne pljuje li to na ono što su Joda i Kenobi radili. Ma neee, matori, samo ti pljuj po starim filmovima. Ima klinčadije koja će da se pali na ova sranja. 

Film je toliko besramna kopija da nećete naći ni jednu jedinu scenu koja je originalna. Sve je ovo prepakovano do zla bloga. Najkrvavije od svega su scene spasavanja devojčeta koje gle čuda, ne podsećaju na scene u kojima Luk, Han i Čubaka spasavaju Leu u starom filmu. Neeee, to nije isto, jer ovde nemamo Luka u odelu stormtroopera već imamo stormtroopera bez odela stormtroopera. A Han i Čubaka su stari. Uuuu, jako originalno. 

Stari filmovi su imali neku hemiju između likova. Scene sa Leom i Hanom su donosile ono najsimpatičnije iz romantičnih komedija. Što je najbolje, ta dva lika, iako u poznim godinama, iako se ne pojavljuju puno, pokazuju veću hemiju i donose više humora od svih ostalih koji se ovde pojavljuju. Moram da priznam da su mi skoro sve scene sa njima prijale. Za razliku od njih, hemija među ostalim likovima je ona generička, zato što su likovi uglavnom šablonski. 

Kad smo kod likova, moram da priznam da je ideja da glavni lik bude ženski odlična. Problem je što nisu napisali taj lik već su u nju kopirali Anakina i Luka. Drugi problem, iako simpatična, ona se toliko bekelji i preglumljuje da to naprosto boli. Donekle je ok i lik jednog pilota. Ostalo je šablonsko koliko god šablonsko može biti. 

Ceo film funkcioniše po principu daj malo priče, daj dosta akcije. Nije to loše, pre svega što je priča reciklaža, što su likovi nebitni. Tom zabavom i akcijom su zapravo pokrili činjenicu da je ovo užasavajuće nepotreban film. Ne znam šta drugo da kažem. Originalna trojka je bila dobra. Naredna tri koja su snimili su trebali spakovati u jedan jer sav kvalitet tu nosi epizoda 3. Ovaj je pravljen da se pljune po svemu starom i da se krene iz početka. Nije moralo tako. Iako je nastavio očajno, Star Trek je dobro krenuo u prepakivanje. Ovaj novi početak Star Warsa za mene znači kraj. Čemu ovako visoka ocena? Zbog Hana, Lee, R2D2, C3Po, Čubake, Luka koji su za mene ovim filmom rekli zbogom. Zbog poslednje scene sa Lukom koja vredi više od celog filma samo zbog veličine tog lika. Zbog estetike i nekih sitnih detalja. Ovi klinci neka nastave sagu za neku novu, tolerantnu dečurliju. Moja saga se odavno završila.

Zanimljivosti:
Hamil je rekao da mu je Lukas nonšalantno nagovestio da će se snimati nova trilogija i da ako on ne pristane da učestvuje, Lukov lik će biti uklonjen iz scenarija. Sedam BB8 droida je korišćeno za potrebe snimanja. Dejzi Ridli je plakala kada je videla prvi trailer. Kao i u prethodnih 6 filmova, i u ovom se pominje rečenica: "I have a bad feeling about this". Džon Bojega je promenio britanski akcent u američki na zahtev J.J. Abramsa. Dejzi Ridli i Džon Bojega 3 meseca nisu smeli nikom da kažu da su odabrani za uloge. Mark Hamil je za pojavljivanje u filmu zaradio milon dolara što je zapravo pola miliona po minuti. On je izgubio preko 20kg a keri fišer preko 15kg za potrebe snimanja.

Naj scena:

Luk

Moja ocena: 5/10

недеља, 17. јануар 2016.

La Haine (1995)


La Haine (1995) on IMDb
Alternativni naziv: Hate
Kod nas nazvan: Mržnja
Žanr: Kriminalistički | Drama
Režija: Mathieu Kassovitz
Glumci: Vincent Cassel, Hubert Koundé, Saïd Taghmaoui...

Priča:
24 časa u životu tri mladića u francuskom predgrađu dan posle velikog protesta.

Moj osvrt:
Obećah ovaj film za kraj novembra ako se ne varam pa ispaoh opasan lažov. Izvinjavam se, verovao sam da ću stići dotle ali obaveze nisu dozvolile. Nađoh malo prostora i da skoknem do bioskopa pa se nadam da ću vas u narednih nekoliko dana počastiti sa dva nova hita. Može da se desi da uskoro osvane i zahtevana dorada teksta za Se7en. To su neki kratkoročni planovi i ne bi trebao da odstupim od njih. No, da se vratimo na ono što je bitno.

Čeka se kap koja će da prelije čašu. Ova rečenica možda i najbolje opisuje atmosferu koja vlada filmom. Sve ne ja ivici, sve u društvu je trulo i čeka eksploziju koja će dovesti do uništenja. Takva eksplozija iako donosi promenu, neminovno je i uništenje. Takve su revolucije. Kakve god da su, rađaju se na rekama krvi. Krv je ono što ceo film i čekamo. Ako se plašimo da je vidimo, spadamo u one koji se plaše za budućnost, koji su oprezni, koji žele sigurnost. Ako čekamo krv - onda smo takvi da ne vidimo drugi način za rešavanje problema i situacije u kojoj se nalazimo. 

Braćo i sestre, ne morate imati veći broj godina da biste pripadali onima koji su na ovoj teritoriji iskusili propast društva, kraj jedne ere, rasulo i uzavrelu atmosferu. La Haine nas vodi upravo u taj period prezasićen lošim, period iz kog ne vidite izlaz osim pomoću sukoba sa najgorim mogućim ishodima. Ako je to jedino preostalo rešenje, onda je društvo neminovno promašeno. Najbolji dokaz za to su tri lika koja pratimo kroz ovu priču. Ne pričam u ovom momentu o njihovim karakterima, pričam samo o nečemu što se zove cilj. Ova tri momka žive od danas do sutra. Nema boljeg dokaza besciljnosti od toga. 

Hajde sada da pričamo o karakterima. Dali su nam tri različita čoveka i njihove postupke u ovakvom vremenu. Posmatramo ih isto jer su u istom problemu. Jedan uvek misli na zaradu i uvek je u nekom poslu. Takvi likovi će uvek biti u tom fazonu, bez obzira na situaciju. Od ovakvog očekuješ da u frci uvek radi najljigavije stvari. Od ovog momka to ne vidimo. Zašto? Drugi je eksplozivan a od takvih očekuješ ono najgore ili najbolje, da pokrenu lavinu, da eksplodiraju. Ali ni to ne vidimo u filmu. Zašto? Treći nekako deluje najrazumnije, dobro razmišlja, pokušava da uvek bude ispod radara. Takav može da bude mozak operacije. Ali ni to ne vidimo ovde. Zašto? Zato što je ovaj film pametniji od toga. Ne želi da vam pokaže raspad društva kroz raspale osobe već da vam pokaže kako društvo čini ljude promašenim. 

I kada ovi momci naprave neku glupost, to nije ona ekstremna. Nebitno što očekujemo ono najgore od njih, oni gluvare, mnogo pričaju, mnogo su bučni ali rezultat svega je da su samo obično ruglo. To je slika promašenosti društva i kulture. Ne treba biti ekstreman i pričati kako baš sve dolazi od kućnog vaspitanja. Nekada društvo ne dozvoljava drugi izbor. Da bi se mladi razvili, da bi napredovali, moraju da imaju šansu. Pogledajte današnju situaciju i koliko teško bilo ko mlad dođe do posla. Razmišljam o prijateljima koji su sjajni ljudi, odlični u školovanju i studijama, neki od njih su zaista mnogo mogli napraviti, ali su jednostavno ograničeni situacijom u društvu. Nemaš opcije pa neretko ni šansu da pokažeš šta znaš iako ti po svemu prikazanom to i pripada. I kada nemaš šansu da pokažeš ono što možeš, kada te društvo ograniči - šta ti preostaje? 

U centru svega je podela. Ne pričam o podeli na vrste, pričam o društvenoj podeli koja je zlo. Pričam o podeli koja je isključiva. Ako izađem i kažem nešto protiv jedne strane, ljudi me automatski grupišu u drugu. Ako kažem nešto protiv rata koji vodi Rusija, ljudi će me posmatrati kao pristalicu američke politike ne slušajući da zapravo želim da kažem da sam pacifista, da ne želim nikakav rat. Ljudi ne slušaju šta želiš da kažeš, odmah te svrstaju u grupu protiv. Upravo to je odlika malih, odlika onih koji ne razmišljaju široko, koji prihvataju selektivno. Takvi dovode do toga da društvo propada jer su u osnovi sukoba. 

Imamo scenu u kojoj jedan od likova odbija da se pozdravi sa policajcem. To je najbolji pokazatelj ovog o čemu pričam. On ne vidi čoveka iza te uniforme već vidi uniformu. Pogledajte American History X i šta se dešava kada čovek vidi osobu iza boje kože. To je ta naša potreba da pripadamo ovoj ili onoj grupi. Zašto moramo da budemo u nekoj grupi? Zašto ne možemo da uzmemo najbolje od jednih i drugih, zašto ne možemo da kritikujemo šta ne valja kod jednih ili drugih. Upravo je tu ta isključiovost. Grupa kojoj pripadamo u našoj glavi nije podložna kritici. Zato se razlike povećavaju, zato društvo propada - zato što su obe grupe trule. 

Samom podelom ne ističeš kvalitete koje tvoju grupu odvajaju od druge, nego dozvoljavaš budalama koje su podelu napravile da se ističu, da osete moć. Mislite li da će tu moć iskoristiti mudro? Neće, doći će do ovoga što vidimo u filmu. Totalna propast, dve strane koje samo produbljuju crnilo koje gledamo. Oni koji nisu odabrali stranu deluju čudno, deluju izgubljeno. Da li su se oni već predali? To su oni koji vide propast ali ne mogu da pomognu - kao što rekoh, niko ih ne sluša jer je već kasno. Niko ih ne razume a pričaju o pravom životu. Pogledajte čoveka kojeg ova trojica sreću u toaletu. Ali to su i oni koji su se već predali, to su oni koji se plaše. Ako ne izabereš stranu, budale smatraju da si protiv svih. Na žalost, takve budale ti uglavnom određuju šta i kako ćeš raditi. 

Veliki deo filma je posvećen priči o izgubljenom policijskom pištolju. Zašto je to toliko bitno, zašto je bitno ko će doći do njega? Nije li ovo perfektna simbolika na moć? Ako policija gubi moć, ko je dobija? Ko dolazi do moći i mogućnosti da drži oružje? Dolazi li dotle da snage reda i zakona nisu jedine koje mogu da povuku oroz. Moć prelazi u druge ruke. Nije li jezivo i to što svako može da dođe do tog oružja? Nije li to sjajan pokazatelj da i najveća budala može doći do moći. Meh, nasvedočili smo se toga. 

Kada je društvo u problemu, logično je da se traži rešenje za to. Naš problem je što o analizi situacije pričamo kada sve propadne, kada doživimo neuspeh. Na kraju, ni ta analiza se ne desi. Najgluplji primer je sport gde uvek pominjemo analizu a nikad se zapravo ništa ne radi. Ozbiljan primer je društvo jer niko ne uči na greškama prethodnih pa ni svojim, već se samo situacija produbljuje. Samim tim nastaje društvo kakvo gledamo u filmu. U takvoj situaciji kada je sve otišlo predaleko, ne traži se više rešenje. Ono se čeka, njega se normalni plaše, besni mu se raduju, zli gledaju kako da iskoriste priliku. 

Ceo film se ima taj utisak da zaista malo, premalo fali da sve eksplodira i ode do vraga. Ceo film postoji sumnja ko će da napravi taj korak i kako će sve da eksplodira. Rekoh već, ovo nije film o nastanku revolucije. Za tako nešto pogledajte savršeni If.... Ovaj film igra na drugu kartu. On pokazuje da zapravo nema pobednika u ovoj priči o podeli. Ako vam kraj izgleda otvoreno, promašili ste poentu. Da li je zaista bitno ko pobeđuje u sukobu, ko je koga razneo, ko je koga ubio, ko je bacio prvi kamen, ko je naneo prvo zlo? Zlo vuče zlo, bes rađa bes, smrt rađa smrt i to nikada ne prestaje. Kada jednom krene, to se ne zaustavlja sve dok i poslednji od nas ne padne. Uplašili bismo se kada bismo bili svesni koliko samo malo fali za tako nešto.

Zanimljivosti:
Kasovic je napisao scenario za ovaj film kada je njegov prijatelj ubijen u pritvoru. Verzija filma u boji je bila planirana u slučaju da crno bela verzija omane. Kasovic se pojavljuje u maloj ulozi, glumi lika kojem Vinz drži pištolj na čelu.

Naj scena:

Kraj

Moja ocena: 8/10