Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

среда, 29. фебруар 2012.

Shark Night 3D (2011)


Shark Night 3D (2011) on IMDb
Kod nas nazvan: Noć Ajkula
Žanr: Horor | Triler
Režija: David R. Ellis
Glumci: Sara Paxton, Dustin Milligan, Chris Carmack...

Priča:
Vikend na ostrvu se pretvara u pakao za nekoliko posetioca koji su napadnuti od strane ajkula.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, verujem da je većina vas gledala Spilbergov Jaws kod nas preveden kao Ajkula. Što se tiče takozvanih animal attack filmova to je najbolje što može da se vidi. Ovaj film je bombastično najavljivan. Znao sam da ne može ni prići ajkuli, čak sam predpostavio da će biti i loš ali nisam baš očekivao ovakav promašaj. Prvo malo o likovima. Imamo štrebera, finu devojku, fuficu, zajebanta, crnca i latino devojku. Verovatno bi scenaristi dobili zatvor da su ubacili dva ista lika. Kada kažem zatvor, ne mislim na ustanovu. 


U principu likovi su tačno onakvi kakvi treba da budu da vas ni malo ne zanimaju. Što se tiče prva tri ženska lika u filmu, njima vidimo prvo zadnjice pa lica, a svaki od ta tri lika se pojavljuje odvojeno. Bravo retardi. Tačno se vidi za koga je film pravljen. Potom čekate pojavu ajkula i kada se pojave budete šokirani. Zašto šokirani? Spilberg je imao maketu koja je bila donekle robot ali se pokvarila na početku snimanja. E ta maketa izgleda vrhunski naspram ovih CGI ajkula. Što se tiče ujeda, odgrizanja i ostalih akcija ajkula, videćete samo krv u vodi. Što se tiče nekih napetih scena, njih ćete pre videti u reklamama nego ovde. Priča nema veze sa vezom, prepuna je patetike, gluposti, rupa, nebuloza, šablona... Ko to ne primeti, iskreno se brinem za njegovo zdravlje. 


Nisam film gledao u 3D-u ali imamo gomilu scena gde ajkule uskaču u kameru, pa čak i jedan čamac koji je eksplodirao nasukavši se (WTF) i njegove delove kako lete ka gledaocu. Sve u svemu imamo film sa ajkulama koje izgledaju očajno, loše scene, priču koju su smislili klinci od desetak godina ili scenaristi koji smatraju da će ovo gledati ljudi koji nisu pogledali više od dva filma u životu, likove koji vas apsolutno ne zanimaju... Zašto onda trošiti vreme na ovo?

Zanimljivosti:
Film nije pretpremijerno prikazan kritičarima.

Naj scena:


Evo neka bude ova scena, ali i ona je kao i sve ostale prilično jadna.

Moja ocena: 1/10

Drugo Mišljenje: Shark Night 3D (2011)

уторак, 28. фебруар 2012.

Once Upon a Time in America (1984)


Bilo jednom u Americi (1984) on IMDb
Kod nas nazvan: Bilo Jednom U Americi
Žanr: Kriminalistički | Drama | Istorijski
Režija: Sergio Leone
Glumci: Robert De Niro, James Woods, Elizabeth McGovern...

Priča:
Gangster iz vremena Prohibicije, inače Jevrej, posle 30 godina se vraća u Bruklin. Još jednom mora da se suoči sa duhovima i kajanjima iz prošlosti.

Moj osvrt:
Serđo Leone je svima poznat po vrhunskim vesternima. Ovo je film koji ne spada u taj žanr, ali po mom skromnom mišljenju ovo je njegov najbolji film. Njegova genijalnost i kreativnost su ovde na vrhuncu. Inače ovo je njegov poslednji film pa mu to još dodaje na značaju. Leone je ovde izvukao maksimum iz svake scene. Imamo scene u kojima se ne dešava mnogo, ali mnogo govore. Što se tiče tog aspekta mislim da ovaj film nema konkurenciju. Ne morate da čujete razgovor da biste znali o čemu se priča ili na šta se misli, ne mora sve da vam se nacrta da bi ste shvatili šta se događa. 


Naravno tu je nezaobilazna Morikoneova muzika. U Leoneovim vesterima ta muzika je nekako pojačavala atmosferu, ovde ona višestruko pojačava emocije. Ne moram da vam govorim da je ta muzika savršena, verujem da to svi već dobro znate. Ako niste pogledali ovaj film, ne mogu objasniti koliko je svaka scena dobra. Ja sam pre ovog sada gledanja gledao ovaj film pre desetak godina. Verovali ili ne braćo i sestre, nisam zaboravio nijednu scenu, ali ni ovo nije dovoljno da vam prikaže koliko su one dobre. 


Dolazimo do sledećeg savršenog aspekta filma. Osim nekih klinaca, svi glumci odlično obavljaju svoj posao. Kada ga uporedite sa drugim klasicima, ovaj film nema toliko glumačkih velikana. Tu je jedan od najvećih, Robert De Niro i uz njega ovde stoji Džejms Vuds. Ostali glumci su imali manje ili više zapažene karijere, ali svaki od njih može da se pohvali glumom i učestvovanjem u ovom remek delu. Dženifer Koneli se pojavljuje kao klinka, i za mene, osim obrade Dark Water, ona nema loš film, a uz to i prija oku. Iako devojčica, njena gluma je zaista sjajna. 


Mnogi ovaj film svrstavaju u gangsterski ali ovde se najmanje radi o tome. Ceo film obeležava jedno veliko prijateljstvo i jedna velika ljubav. Sve je to upakovano u neverovatno snažnu, emotivnu i pre svega realnu ljudsku priču, bez imalo patetike, bez imalo praznih reči... jednostavno savršeno. Ovo remek delo će vas oduševiti, šokirati, rasplakati i ostaviće neizbrisiv utisak. Ovo je najbolji pokazatelj kako su velikani pravili filmove, kako njihovo ime nije imalo cenu kao što neki danas prodaju svoje da bi snimili film o Facebooku, kako su pravili malo filmova ali svi su bili remek dela, kako ih nije zanimalo da li će film imati PG, R ili neki drugi rejting... pravili su film zbog gledaoca, pravili su film zbog filma, pravili su film da ostane večan, pravili su remek dela.

Zanimljivosti:
De Niro je tražio da Vuds u jednoj sceni nosi savršeno bele zube. Producenti su to odbili zbog troškova ali je De Niro sam platio za njih. 


Bar u kom se momci premišljaju da li da uzmu dolar ili da opljačkaju čoveka je najstariji aktivni bar u Americi. Morikoneova muzika u ovom filmu, za koju se smatra da je njegova najbolja ikada komponovana za film, nije bila nominovana za oskara zbog greške u papirologiji. Prvi film Dženifer Koneli. Inicijalno, film je trajao negde između 8 i 10 sati. Leone je to isekao na šest i želeo je da objavi u tri filma ali su producenti tražili da još skrati priču. Na kraju je film je trajao nešto manje od četiri sata.


Romantična večera na koju idu Nudls i Debora snimana je u Veneciji a sudbonosan povratak s nje je sniman u Nju Džersiju. Šest scenarista, uljučujući i Leona je radilo kako bi prilagodili knjigu i napisali scenario. Ovo je jedan od dva film sa De Nirom koji se završavaju pesmom God Bless America. Drugi je The Deer Hunter. Dario Argento, koji je blisko sarađivao sa Leoneom na filmu Bilo Jednom na Divljem Zapadu,  bio je oduševljen glumom Dženifer Koneli koja se kasnije pojavila u njegovom filmu Phenomena. Originalno u glavnim ulogama umesto De Nira i Vudsa su trebali da se pojave Žerar Depardje i Ričard Drajfus. 


200 glumaca je prošlo audiciju za ulogu Maksa. Leone je odbio da režira Kuma, zbog čega je kasnije zažalio ali je bio ispirisan tim filmom dok je pravio ovaj. U sceni gde se Debora skida gola rečeno je da je mladu Dženifer Koneli menjala druga glumica, ali to nije tačno. Zbog toga su producenti tražili da se ta scena izbaci pa je u filmu ostao njen samo mali delić. Al Paćino i Džek Nikolson su odbili glavnu ulogu. De Niro je prvi glumac koji je izabran. Film je rađen po autobiografskoj knjizi Harija "Nudls" Greja.

Naj scena:


"It's just the way I see things..." 
Savršen verbalni duel, snažna, emotivna scena.

Moja ocena: 10/10

понедељак, 27. фебруар 2012.

Ghost Rider (2007)


Ghost Rider (2007) on IMDb
Kod nas nazvan: Goust rajder (ne zezam se, zvanično je nazvan ovako)
Žanr: Akcija | Fantastika | Triler
Režija: Mark Steven Johnson
Glumci: Nicolas Cage, Eva Mendes, Sam Elliott...

Priča:
Džoni Blejz daje svoju dušu kako bi spasio oca i postaje pakleni osvetnik koji se bori protiv Blackhearta, đavolovog sina...

Moj osvrt:
U principu gotivim priče u kojim se pojavljuje dasa sa kopitama ili neko blizak njemu. Ali to kad izvedeš moraš da ubediš gledaoca da je taj neko zaista zajeban. Piter Fonda kao Mefisto apsolutno pije vodu. Na žalost on nimalo nije iskorišćen. Ves Bentli ne pije vodu ni kao glumac a kamoli Đavolov sin. Samim tim, mene kao gledaoca nije briga za duel Ghost Rider vs. nabeđeni đavolov sinak koji je toliko zajeban da bi mu najbolje legla "I hate McDonalds" tetovaža ili nešto slično. Na stranu ću staviti i što Kejdž zbog svojih godina jednostavno nije za ovu ulogu. 


Ovaj film je ionako mešavina svega i svačega prepuna rupa, nelogičnosti i raznoraznih baljezgarija. Uprkos svemu ovome, meni je on bio sasvim zabavan za ovo prvo i verovatno poslednje gledanje u životu. Evo malo i pluseva. Pre svega Sem Eliot koji mi izgleda sjajno u svojoj ulozi. Izgled Ghost Ridera mi je bio odličan. Nekako mi je sve to izgledalo potpuno blesavo. Ali smatram da je moralo biti mnogo više njegovih duela sa negativcima. Više su se izgleda trudili da predstave neke bullshit efekte tipa Ghost Rider se vozi vertikalno uz zgradu i slično. Takođe, previše je vremena potrošeno na patetikicu između Blejza i ljubljene mu koju igra preslatka Eva Mendez. Ali što se tiče tog patetika segmenta, veće sranje od drugog i trećeg Spider-Mana nije moglo da se napravi.(Živeo Toni Stark)


Kraj mi je takođe nelogičan jer je u fazonu "prc, nije to što ste mislili već je ovo drugo, iako smo se svojski potrudili da trubiomo o onom prvom" ali možda sam ja tu nešto propustio. E sada zašto je meni to bilo zanimljivo, ne umem da objasnim. Verovatno sam bio prilično raspoložen dok sam ga gledao pa mi je film bio sasvim zabavan. Ne mogu da garantujem da će biti i vama.

Zanimljivosti:
Nikolas Kejdž ima tetovažu Ghost Rider-a. Nju su morali šminkom uklanjati. Lobanja Ghost Ridera je napravljena po rendgenskim snimcima Kejdžove lobanje. On je napisao neke delove scenarija. Džoni Dep je želeo da igra glavnu ulogu. 

Naj scena:


Scena kao scena mi i nije naročito inspirativna, ali ako u glavi maknete novog Ghost Ridera i ostavite starog i činjenicu koja je vezana za ovaj njegov put, scena i te kako ima šmeka.

Moja ocena: 5/10

недеља, 26. фебруар 2012.

Gamer (2009)


Gamer (2009) on IMDb
Kod nas nazvan: Gejmer
Žanr: Akcija | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Mark Neveldine, Brian Taylor
Glumci:Gerard Butler, Michael C. Hall, Ludacris...

Priča:
U budućnosti, u igri kontrole uma, osuđenici na smrt su prisiljeni da se bore u ratnom okruženju. Osuđenik Kejbl kojim upravlja Sajmon, vešt tinejdžer, mora da preživi trideset sesija kako bi bio slobodan.

Moj osvrt:
A sada o filmiću koji se bazira na rialiti šou. Rialiti je u nas Srba dobro znana zabava za slaboumne. Zašto to tako definišem? Ja ne mogu da zamislim da iko pametan gleda gomilu retarda po Farmama, Velikim Bratovima, suvokitim domaćinima koje treba oženiti, svadbama od 48 sati, ceo omaž prepun Kalinića, Amidžića i likova od kojih mi iskreno pozli, pa onda i glupavim Kardašianima, mejkoverima ... To je sadržaj bez imalo mašte koji vređa inteligenciju onima koji je imaju. Ali ideja iz Gamera uopšte nije loša. 


Zamislite da možete upravljati nekim u igri koja podseća na Counter Strike. Ok braćo i sestre, nisam baš toliko bolestan da želim to. Ali iako u Srbiji možda nemamo puno osuđenika, imamo mi braćo mnogo bolje kandidate... Zamislite sada da je taj neko kime upravljate neka od naših zadriglih, užirenih svinja iz skupštinskih klupa...  Priznajte da vam je to malo zagolicalo maštu. Što je najbolje izbor je ogroman da prosto ne znaš ko bi bio tvoj avatar. Da li bi srljali u najveća moguća sranja ili bi taktički čuvali guzu lika kojeg vodite, to ostavljam vama na razmišljanje. To je ono što valja u ovom filmu i zbog toga sam mu dao ocenu koju možda i ne zaslužuje. Uz tu ideju jedino što valja je negativac. Ne mislim naročito na lik negativca ali Majk Hol, nekima od vas dobro poznat iz serije Dekster, brilijantno iskazuje zlo svog lika. Generalno, ostale stvari u filmu su sranje. 


Očigledno su bili inspirisani Robokap filmom jer imaju taj pristup da prikažu budućnost na sličan način. Jedina stvar je što je to u Robokapu prikazano na blesav način pomoću vesti i reklama. Ovde je to užasno iritantno i očajno predstavljeno. Naročito u sceni kada se javljaju devojčice koje za silne milione žele otkupiti Kejleba kako bi ih "napunio svojim semenom". U tom momentu sam poželeo da se ta devočicina želja ispuni scenaristima, ali da umesto Kejleba (Batlera) bude Djimon Honsu ili neki sličan tamnoputi obdareni dečkić. Praktično sem ove igre, film vas generalno neće zanimati. Meni je to bila blesava ideja, zbog ideje sam mu dao zadovoljavajuću ocenu. Sve ostalo je za zaborav.

Zanimljivosti:
Majkl Hol je predložio Sema Vitvera za ulogu koju on igra.

Naj scene:


Igra. Zanimljivo pogotovu ako ste i sami gejmer.

Moja ocena: 6/10

субота, 25. фебруар 2012.

The Game (1997)


The Game (1997) on IMDb
Kod nas nazvan: Igra
Žanr: Drama | Misterija | Triler
Režija: David Fincher
Glumci: Michael Douglas, Deborah Kara Unger, Sean Penn...

Priča:
Bogati bankar Nikolas Van Orton dobija čudan rođendanski poklon od brata Konrada - igru koja obuzima njegov život.

Moj osvrt:
Evo braćo i sestre odgledah još jedan Finčerov film i nije mi jasno kako je čovek koji je uz ovaj režirao Se7en, Fight Club, The Curious Case of Benjamin Button, pa i Panic Room uspeo da nam isporuči onakvo smeće od The Social Network-a. Ovaj film je odličan. Da nisam gledao Nowhere Man seriju koju pominjem po milioniti put, verovatno bih sa još većim oduševljenjem pričao o njemu. To pričam iz prostog razloga što je zajeb, da se tako izrazim, u ovom filmu zaista sjajan, ali koliko god on bio dobar, onaj iz pomenute serije mi je bolji i šokantniji. U svakom slučaju ideja ovog filma mi je bila zaista dobra. Jedini problem koji sam imao sa filmom je to što su manje više karte otvorene i što gledalac bez problema prozre u celu stvar. Kada sam malo bolje razmislio, ta neka misterija i nije prvenstveni cilj filma. Ideja je ono što je zaista sjajno. 


Bez obzira da li vam je jasno šta se dešava ili ne, film je konstantno napet i sve vreme imate neki osećaj pretnje, sve vam izgleda sumnjivo i čudno, i počinje da vam se čini, kako veliki Bata Stojković reče, da "sve je suprotno od onoga što izgleda da jeste". Film traje nešto više od dva sata i nije izgubljen ni trenutak na gluposti. Ako je glavnom liku nagovešteno da sutra treba da bude negde, sledeća scena je sutrašnji dan i njegov odlazak na to mesto. Tu dinamiku film drži celom dužinom i zbog toga konstantno drži ovu napetost. E sada, može se postaviti i pitanje koliko je sve ovo realno izvodljivo i to je jedini segment gde ova priča možda ne pije vodu ali to definitivno nadoknađuje sjajnom idejom. 


Gluma je odlična. Koliko god mi bio antipatičan Majkl Daglas je odličan glumac. O Šon Penu takođe ne bih trošio reči. Treći i poslednji od bitnih likova je onaj koji glumi prelepa Debora Kara Anger koja je za mene u ovim mlađim godinama zbog svog vilenjačkog lica bila fenomenalan izbor za Galadrijelu u Gospodaru Prstenova. Mada koliko je taj film prepun efekata, mogli su ovo njeno mlađe lice da ubace na onu koja bi trebala biti najlepše biće u filmu. No, da zaključim priču. The Game je odličan, napet triler koji će vam držati pažnju do samog kraja. Najtoplije vam ga preporučujem.

Zanimljivosti:
Debora Kara Anger je slomila stopalo na snimanju filma. Tokom snimanja ona je uskočila u kontejner prepun pacova.

Naj scena:

Napeta završnica i preokreti u njoj.

Moja ocena: 8/10

петак, 24. фебруар 2012.

Kill List (2011)


Kill List (2011) on IMDb
Kod nas nazvan: Lista za Odstrel
Žanr: Horor | Triler
Režija: Ben Wheatley
Glumci: Neil Maskell, MyAnna Buring, Harry Simpson...

Priča:
Skoro godinu dana posle neuspešnog posla, plaćeni ubica uzima posao u kom treba da ubije troje ljudi. Ono što počinje kao jednostavan posao, završava se putem u srce tame...

Moj osvrt:
Ovo je bez konkurencije, bez sumnje, bez ikakvog daljeg polemisanja i razmišljanja najveće govno od filma koje sam u životu pogledao. Imamo glavnog lika i njegovu suprugu koji se non stop raspravljaju oko milion stvari. Imamo najboljeg prijatelja ovog lika koji je ujedno i pomoćnik u tim ubistvima. 90% filma su bračne rasprave i prazne priče između likova. Tokom tih bračnih rasprava poželećete milijardu puta da Leatherface zaluta iz Texas Chain Saw Massacre i preseče ove retarde na pola. Tokom filma nam nabacuju neke čudne stvari, kao zapliću misteriju i slična sranja. Kao ovaj glavni lik je nešto zajebano pa mu se pre ubistva neki i zahvale. I na kraju šta se ispostavi, ama baš ništa. Da sada uzmu i izbrišu sva ta misteriozna preseravanja, ništa vam u filmu ne bi falilo. 


Likovi koji unajmljuju ubice su providni i vidi se da vode neku zajebanu igru. Naravno na kraju se vidi da su oni upravo ono što se očekuje. Ovo nije Linčov nadrealizam koji možda ne skontate, ovo nije misterija koju treba otkriti, ovo nije priča koju treba analizirati, ovo nije film o kom treba razmišljati, ovo je film koji to nije, ovo je jedno najobičnije smeće koje treba zaobići u širokom luku. Da braćo i sestre, iako sam rekao da vam nikada neću reći da ne pogledate neki film, sada vam to govorim. Seks i Grad, Očajne Domaćice, repertoar Ivana Bosiljčića, pornići, sve to ima više mozga i duha od ovog nedela. Zbog toga uz njega neće stajati ni Zanimljivosti ni Naj scena. Samo ocena koja ga najbolje opisuje.

Moja ocena:0/10

Drugo Mišljenje: Kill List (2011)

четвртак, 23. фебруар 2012.

The Informers (2008)


The Informers (2008) on IMDb
Žanr: Kriminalistički | Drama | Triler
Režija: Gregor Jordan
Glumci: Billy Bob Thornton, Kim Basinger, Mickey Rourke...

Priča:
Film se sastoji od nekoliko priča smeštenih u Los Anđeles osamdesetih i prati likove sa vrha i dna...

Moj osvrt:
Braćo i sestre, neki od vas su verovatno pročitali neke od recenzija koje sam napisao za filmove koje je pravio Inaritu. Kod njega znate da se uvek film sastoji od više priča gde se ne zna koja je bolja i koja je jezivija. Gregor Džordan je verovatno skontao da je fora samo ubaciti neke priče i malo ih razbacati i to je to. Sve je to rezultiralo užasnim filmom. Imamo nekoliko priča ali ama baš sve sadrže likove za koje nas baš briga. Sa Inarituovim likovima se saživimo i pogađa nas njihova sudbina. Od ovih likova i njihovih priča može samo muka da vas zadesi. 


Imamo bračni par u godinama gde on vara nju sa nekom reporterkom pa se tu kao oni svađaju... Nije u pitanju to da li je ovo već viđeno ili ne. U pitanju je to što je ovo predstavljeno tako ravno i neinteresantno. Imamo kao neke emotivne scene bez trunke emocija u njima. Potom imamo i gomilu mladića i devojčica kod kojih se ne zna ko kome koji otvor čačka. Režiser se tu bogovski potrudio da nam pokaže kako je to promašena generacija i ko zna šta. On pokušava da nas šokira nekim nastranostima iz osamdesetih. Mislim, publiku u 2008 godini pokušavaš da šokiraš perverzijama i bezosećajnošću generacija osamdesetih. Mislim da sam dovoljno rekao o toj temi. 


Jedina priča koja je meni delovala gledljivo je sa nekim ološem kojeg glumi Miki Rurk i jadnikom koji se zadesio s njim u priči, koga glumi pokojni Bred Renfro, nekada velika nada Holivuda. Ta priča ima nešto šmeka ali premalo mesta zauzima, previše prethodne priče ubiju atmosferu tako da ni ova ne dolazi do izražaja tako da ni ona na kraju nije Bog zna šta. Ima tu još priča i pričica ali poput već pomenutih ni one ne zavređuju neku pažnju a ni meni se više ne gubi vreme oko ovog užasavajuće napornog filma. Ovi mlađi glumci su sasvim ok, ovi stariji, osim Rurka, glume preko one stvari. Preko te iste stvari i ja pogledah ovaj film. 

Zanimljivosti:
Poslednji film Breda Renfroa. Prelepa Amber Herd provodi 45% svog vremena na filmu potpuno gola. Zbog velike razlike Los Anđelesa osamdesetih i sada, veći deo filma je sniman u Montevideu. Bili Bob Tornton je odbio da svoje scene snima u Urugvaju pa su snimane u Los Anđelesu. 

Naj scena:


Jedina od retkih scena koje zaista vrede u filmu. Scena u kojoj se lik kojeg tumači Renfro, bez obzira na svoj konstantni strah, po prvi put drznuo da ne sluša naređenje.

Moja ocena: 2/10

среда, 22. фебруар 2012.

House of Wax (2005)


Kuća od voska (2005) on IMDb
Kod nas nazvan: Kuća Od Voska
Žanr: Horor | Triler
Režija: Jaume Collet-Serra
Glumci: Chad Michael Murray, Paris Hilton, Elisha Cuthbert...

Priča:
Šest prijatelja je zalutalo u pust grad u kom dominira muzej voštanih figura. U njemu su dva brata koji imaju poseban način na koji njihove figure izgledaju realno.

Moj osvrt:
Original na kom je zasnovan ovaj film je Mystery of the Wax Museum (1933) koji nisam pogledao. Pre ovog filma, original je doživeo prvi rimejk, a to je bio odlični House of Wax (1953) sa Vinsent Prajsom. Prva pomisao, kada je ovaj film u pitanju, bila mi je Paris Hilton u hororu. Nisam još iščitao ceo blog Dejana Ognjanovića ali iskreno se nadam da je komentarisao ovaj film jer me njegov stil pljuvanja po stvarima oduševljava i njegov komentar na ovu činjenicu me živo zanima. Napominjem da ovo što je u segmentu "Priča" uglavnom prepisujem sa imdb-a tako da pre gledanja filma nisam imao ni najblaže veze o čemu se ovde radi. 


Posle desetak minuta sam pauzirao i napisao sledeće (kopirano od reči do reči): "Početna scena je u sedamdesetim gde vidimo da se neka ne baš srećna porodica bavi voštanim figurama. Imamo scenu sa klincima gde je jedan miran a drugog moraju da vežu da bi jeo, pri čemu on dobija gadan šamar. Pretpostavka: Ovaj besni klinac će da za tridesetak godina proganja glavne likove u ovom muzeju, a možda i ubije baticu jer se jasno prikazuje kako tog istog baticu zaboli dok ovaj drugi dobija batine. Prva stvar koja je ovde uočljiva je da glumaca nema. Ovi likovi koji se pojavljuju u filmu su sve samo ne glumci. Niko od njih ne zna ni da stoji i gleda u kameru prirodno.  Likovi su tako šablonski da to nije normalno. Imamo jednog od onih slatkiša koji uvek prežive. Naravno tu mislim na moralnu devojčicu koja će siguran sam na kraju uz trista čuda izvući živu glavu. 


Imamo njenog dečkića koji je dobrica, to je jedan od onih likova koji sigurno najebu. Imamo njenu napucanu drugaricu koja je tu da bude i malo golotinje - takođe lik koji obavezno najebe. Imamo jednog crnca koji je u nekom rep fazonu jer zaboga ko je čuo za Hendriksa i slične velikane. To je onaj tip ortaka koji neizostavno najebe. Imamo jednu budalu koja ako bude zabavna ima šanse da preživi, ako ne, definitivno neće živ dočekati kraj filma. Imamo nekog opasnog baticu, hejtera, koga se svi pomalo plaše. To je ona vrsta likova za koje se kasnije uvek ispostavi da su pozitivci. Obično se žrtvuju za ekipu. Iskreno se nadam da sam se prevario barem u 10% pretpostavki." 


Evo braćo i sestre, ovo nije dokaz moje vidovitosti. Ovo je dokaz koliko je ovaj film sranje. Predvidiv od prve do poslednje scene. Doduše u nečemu sam se prevario ali to morate pogledati da otkrijete. U stanju sam da ovaj film seckam scenu po scenu kako bih pokazao koliko je skoro svaka od njih očajna.  Nisam verovao da ću ovo reći ali Paris Hilton je ovde možda i najbolja glumica. Postupci likova su tako debilni da to nije normalno. Jedini dobar fazon uz neka ubistva, preuzet je iz prethodnika iz 1953 (možda i iz originala) i to je to. Iskreno bih voleo da čujem dobro obrazloženo mišljenje nekog kome se ovaj film sviđa. 

Zanimljivosti:
Pre nego što je Paris Hilton odabrana za ulogu, Dženifer Koneli i Kejt Vinslet su bile prvi izbor (kao da bi i jedna od njih pristala da se pojavi u ovome). Većina voštanih figura su statisti sa maskama. 

Naj scena:


Izrada figura. Oko ovoga su se barem potrudili (izuzimajući retardiranu depilaciju)

Moja ocena: 2/10

понедељак, 20. фебруар 2012.

Fright Night (2011)


Fright Night (2011) on IMDb
Kod nas nazvan: Noć Strave
Žanr: Komedija | Horor
Režija: Craig Gillespie
Glumci: Anton Yelchin, Colin Farrell, David Tennant...

Priča:
Tinejdžer počinje da sumnja da je njegov sused vampir.

Moj osvrt:
Originalni Fright Night je bio sasvim zanimljiv film. Ni počemu mi posebno nije bio epohalan, ali za jedno gledanje i za zabavu sasvim je isputnio to što sam očekivao. Onda je nekom palo na pamet da obradi taj film. Pre svega stari film je imao onaj šmek osamdesetih i to teško da može da se ponovi. Nije bio neki naročito kvalitetan film niti je imao materijal da oduševi, tako da zaista ne vidim razlog zašto bi tako nešto obrađivali. I šta smo dobili posle svega? 


Dobili smo isto što i sa onim starim, samo neuporedivo dosadniji film. Ljudima koji nisu gledali original ovo možda bude malo zanimljivije nego meni mada čisto sumnjam. Priča je ista, koncept je isti, jedino što je novo to su efekti i to je to. Gluma je, osim Farela, potpuno prosečna. Stari film je bio taman toliko zanimljiv da vas zanima šta će biti u sledećoj sceni. Ovde mi je potpuno bilo svejedno šta je sledeće. Jednostavno znam šta će da se desi, a i da nisam gledao original znao bih to, tako da film nema ama baš ni trunku neke napetosti i ne budi ni malo interesovanja. Kvalitet mu jeste to što se lako gleda ali od prvog do poslednjeg njegovog momenta sam bio ravnodušan. 


U starom filmu me je iritirao drugar glavnog lika dok je on ovde skroz dobar u izvođenju Christopher Mintz-Plassea ali pošto je on tako dobar i zanimljiv, scenaristi su mu dodelili desetak minuta na filmu. Pojavljuje se i komšija vampir iz originala, tačnije glumac koji ga je glumio, Chris Sarandon i to samo zato da bi ga ubili za desetak sekundi. Ako želite da se zabavite i fino nasmejete, pogledajte original. Ovo je zabavan filmić za klinje koji tek počinju da gledaju horor skrivajući se iza ćebenceta pri svakom nagoveštaju strašne scene. 

Zanimljivosti:
Jurnjava automobila je snimljena iz jednog pokušaja. Piter Vinsent je dobio ime po legendama horor žanra, Piteru Kašingu i Vinsentu Prajsu. Zanimljivo je da su smatrali kao odavanje pošte velikanima kačanje njihovih imena na jednu budalu. 

Naj scena:


Duel na putu. Zanimljivo kretanje kamere u vozilu i u principu jedini žestok duel sa glavnim vampirom su dovoljni razlozi da ovo bude najbolja scena u filmu.

Moja ocena: 5/10

Drugo Mišljenje: Fright Night (2011)

недеља, 19. фебруар 2012.

Jungfrukällan (1960)


The Virgin Spring (1960) on IMDb
Kod nas nazvan: Devičanski Izvor
Alternativni naziv: The Virgin Spring
Žanr: Kriminalistički | Drama
Režija: Ingmar Bergman
Glumci: Max von Sydow, Birgitta Valberg, Gunnel Lindblom...

Priča:
Radnja se odvija u Švedskoj u 14. veku. Mlada Karin je poslata da odnese Devičanske sveće u manastir. Put vodi kroz prelepu prirodu čiji je i deo mračna šuma. Dok njeni roditelji očekuju njen povratak, na vrata im dolaze tri pastira koji traže prenoćište... 

Moj osvrt:
Ovo je film koji je inspirisao Krejvena da napravi The Last House on The Left i samim tim je inspirisao njegov novi rimejk. Pošto sam Krejvenov film već predstavio, porediću ovo ostvarenje s njim. Novu verziju filma nisam predstavio ali pošto je ona đubre, o njoj do posebne recenzije možete takođe čitati ovde. Devičanski izvor je napravljen da bude remek delo, Krejven je svoju verziju napravio da šokira Holivud, nova verzija je napravljena da se dečica lože na horor filmove, tačnije uzalud. 


Za razliku od Krejvenove priče, ovde imamo mnogo bolje likove. U nekoliko kratkih i brzih scena su vam prikazani kao na dlanu. Krejven ima negativce koji su upečatljivi, devojke koje su bledunjave i policiju koja vas nervira. Ovde su svi likovi fenomenalno karakterisani i za razliku od Krejvena, Ingmar nije gubio vreme na nepotrebne scene. Kao što sam već rekao, likovi su sjajni. Od same Karin koja je prelepa, nevina i dobroćudna devojka, preko njenih roditelja koji su upečatljivi. Njenog oca tumači Maks Fon Sidou koji je tako dobra glumac da sam siguran da bi mogao da oduševi i da se pojavi u ovim našim retardiranim reklamama za mobilne telefone, kredite i ostale gluposti.


O likovima u novoj verziji neću ni da pričam jer zaista niko od njih ne zavređuje posebnu pažnju. Takođe uloge žrtve su različite u sva tri filma. Ovde imamo devojčicu, devicu, koja nosi devičanske sveće u manastir pri tom ne želeći zlo nikome i koja je napravila veliku grešku u svojoj dobroti i naivnosti. U američkim verzijama imamo devojčice koje su nadrljale u potrazi za travom. Ne pričam o tome koga treba više žaliti, sve te žrtve su jezive, problem je u tome šta je uzrok. U holivudskim verzijama devojke su nagrabale zbog sopstvene gluposti. U originalnoj verziji devojčina dobrota ju je odvela u poropast. 


Takođe, u holivudskim verzijama teško koji glumac je mogao ostaviti neki utisak. Maks Fon Sidou je fantastičan. Ovu naj scenu sam pauzirao i gledao sliku diveći se njegovim glumačkim sposobnostima. Ono što je odlična stvar, film je prepun simbolike. Rado bih se raspisao o njoj ali bih morao mnogo spoilera da iznesem tako da ću to zaobići. O svakoj sceni bih praktično mogao da pišem naširoko, ali nije to cilj. Cilj je da pogledate ovo ostvarenje. Ne mogu da vam garantujem uživanje jer ovaj film spada u one koji vam ostave gorak ukus. 


Ako ste gledali Martyrs ili Srpski Film, siguran sam da ste imali onaj osećaj kao da vas je neko udario jako u stomak. Ovom filmu je to uspelo, ali na mnogo upečatljiviji način. Dok su u dva pomenuta ostvarenja brutalne scene bile te koje su vas šokirale, ovde je u pitanju nešto drugo. Sama gluma, sam ambijent, savršena simbolika doneli su neponovljiv utisak jednog remek dela. 

Zanimljivosti:
Ovaj film je pomenut u pesmi The Seventh Seal od grupe Van Halen.

Naj scena:


Iščekivanje... Figura ogorčenog čoveka sa nožem ispred nje zaista ostavlja upečatljiv utisak. Maks Fon Sidou pokazuje neverovatnu količinu besa koju drži u sebi. Vidite kako on kontroliše taj bes pre nego što ga oslobodi na zaista jeziv način.

Moja ocena: 9/10