Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

среда, 31. октобар 2012.

Dread (2009)


Dread (2009) on IMDb
Žanr: Drama | Horor | Triler
Režija: Anthony DiBlasi
Glumci: Jackson Rathbone, Hanne Steen, Laura Donnelly...

Priča:
Tri studenta pokreću projekat koji treba da se bavi ljudskim strahovima.

Moj osvrt:
Pitanje koje sam zaboravio da postavim kada sam pisao o Midnight Meat Train mogu da postavim i ovde: Koliko je od ljubitelja horora kojima se ne sviđa ovaj film zapravo pročitalo nešto od Barkera. Ako volite horor, morate znati ko je Barker, ako znate ko je Barker i volite njegove priče, ovaj film je pun pogodak. Midnight Meat Train je odlična ekranizacija istoimene Barkerove priče iz prve Knjige Krvi. Book of Blood je primer kako ne treba ekranizovati Barkera, mada za Book of Blood se trebalo žestoko potruditi s obzirom koliko je ta priča kratka, ali ljudi koji su pravili Dread su pokazali kako se to radi. 


Likovi iz filma ne spadaju u grupu retarda za koje jedva čekate da skončaju (House of Wax (2005), Lake Dead, Hostel 2, The Divide...) već su to obični ljudi sa skoro pa običnim problemima. To nismo navikli da gledamo u hororima tako da odmah mogu da kažem da je ovaj pristup odličan potez. Neki od likova odlučuju da naprave studiju o strahu. To nije usputni projekat koji služi da likovi upadnu u nevolje već ta odluka pretvara ceo film u jednu odličnu studiju o strahu. 


Bukvalno sat vremena filma ćete gledati te obične likove i upoznaćete sve njihove probleme i strahove. Ono što je vrhunski, to nisu strahovi tipa "plašim se baba roge" ili "doćiće mi Fredi Kruger u san" ili "JK će mi pevati na svadbi"... To su obični ljudski strahovi i iznad svega opake lične traume. Kako je tek to sjajna ideja, braćo i sestre. Zamislite nešto što vas užasno plaši, neku vašu traumu ili realni strah... i onda zamislite da se to ostvari. 


Jedini problem koji sam imao sa filmom je što tih prvih sat vremena nisam kontao čemu sve to. I onda je počelo braćo i sestre. Jedan od likova je odlično prostudirao traume ostalih i odlučio je da ih baci na test. Tu imamo seriju vrhunski jezivih ideja. Što je najbolje, taj zao lik ne radi to iz čistog hira, već nam je odlično servirana i njegova priča tako da su svi njegovi potezi utemeljeni. Film ima opako velika muda iz više razloga. Videćete bukvalno sve, nema laži, nema prevare, nema skrivanja. Sve bljuvotine, sve brutalnosti, sve će vam se  u solidnim efektima odvijati ispred očiju, a što je najbolje, to nisu brutalnosti radi brutalnosti i bljuvotine radi bljuvotina. Sve to ima temelj, ima svrhu i sve ostavlja utisak. 


Ovo je sigurno jedna od najboljih ekranizacija Barkera. Zaista me je obradovala vest da će DiBlasi biti zadužen za ekranizaciju jedne od najboljih Barkerovih priča, Bluz Svinjske Krvi jer ovim me je čovek kupio. Jedina veća zamerka mi je glavni lik koji povremeno deluje odsutan ili čak i veseo kada to ne treba da bude, ali to ne smeta u tolikoj meri. Dread je jedna odlična studija o strahu koja će biti poslastica pravim hororistima. Hektolitri krvi, nepotrebne brutalnosti, gomile gadosti bez mozga nisu horor. To je samo jeftin način da se kupe takozvani horor fanovi. Nešto ovako pametno, nešto ovako realno jezivo, nešto ovako mudadžijski napravljeno jeste horor. Braćo i sestre, vi koji ste kao i ja zaljubljenik ovog žanra, uživajte.

Zanimljivosti:
Film je zasnovan na istoimenoj priči Klajva Barkera koja je objavljena u drugoj Knjizi Krvi.

Naj scena:


Vrhunski jeziva poslednja scena

Moja ocena: 7/10

уторак, 30. октобар 2012.

The Disappearance of Alice Creed (2009)


The Disappearance of Alice Creed (2009) on IMDb
Žanr: Kriminalistički | Triler
Režija: J Blakeson
Glumci: Gemma Arterton, Eddie Marsan, Martin Compston

Priča:
Dva čoveka opremaju jedan prazan stan kako bi služio kao zatvor. Potom kidnapuju devojku i vezuju je za krevet. Ubrzo, uprkos njihovim planovima, dolazi do nepredvidivih situacija.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, evo nam još jednog klasičnog filma o otmicama, ucenama i sličnim pizdarijama. Skoro ceo film se dešava u jednom stanu i kroz ceo film ćete videti samo troje glumaca. U principu volim filmove koji imaju malo likova i dešavaju se na malom prostoru. Imamo tu mnoga remek dela poput Cube, The Man From Earth, odlične stvari poput Phone Booth-a a ima i onih drugih poput Cube 2, Buried i ostalih nedela. Ovaj film bih stavio negde između. 


Kada su priče o otmicama u pitanju, teško je da nam se tu može servirati nešto novo a kamo li epohalno. Ovaj film je dovoljno dinamičan tako da za jedno gledanje može da posluži. U principu, on se bavi samo odnosom dvojice otmičara i otete devojke i to je to. Priča vezana za ucenjivanje, organizaciju preuzimanja novca i svim tim otmica/ucena stvarima nikako ne pije vodu, ali ta priča je ovde potpuno sporedna. Film se uglavnom bazira na dramu i ljubavne jade ova tri lika. Stoga, spremite se za gomile scena u kojima se preispituju odnosi ovih likova. 


Jedna od stvari koja mi nije jasna je sledeće: Na početku su se prilično trudili da prikažu kako je sve ovo perfektno isplanirano, ali kasnije to i nema toliki značaj jer kao što rekoh, film se ne bazira na tome da likovi uzmu lovu i zbrišu. I onda se sete da je ipak postojao opak plan pa sve to prelazi u preterivanje. Recimo imamo scenu gde lik odlazi u WC i to što on dva puta povlači vodu a rekao je da ide da šora, ovom drugom liku je neverovatno sumnjivo. To prelazi u histeriju u kojoj lik bukvalno provaljuje u wc da vidi zašto je ovaj povukao vodu nekoliko puta. Što je najgore, dok ovaj lupa i provaljuje, ovaj unutra ne daje nikakav normalan odgovor kako bi smirio kolegu. 


Imamo i dva uslovno rečeno preokreta, ako nešto može i da bude preokret u ovakvom filmu sa tri glumca. Ne kažem da vas to neće iznenaditi ali neće imati neki presudan uticaj na to da budete potpuno zadovoljni filmom. Edi Marsan je standardan, Martin Kompston preglumljuje a Gema Aterton je užasavajuće iritantna tako da me iskreno nije bilo ni briga za njen lik. A i kako bi me bilo briga kada posle par minuta skontate da nema ni najsitnijeg nagoveštaja da će je ovi otmičari gadno povrediti u slučaju da ne sarađuje. Mlak film koji sadrži sve što ste već videli. Neće vam biti dosadan ali neće biti ni nešto što ćete pamtiti duže od par dana.

Zanimljivosti:
5 minuta i 25 sekundi protekne do prve izgovorene reči u filmu a potom oko četiri minuta do sledeće.

Naj scena:


Prve scene nakon kidnapovanja. Uz početno opremanje stana, obećavale su ove scene da će ovo biti dobro osmišljen filmić.

Moja ocena: 5/10

недеља, 28. октобар 2012.

Appurushîdo (2004)


Appleseed (2004) on IMDb
Alternativni naziv: Appleseed
Žanr: Akcija | Naučna Fantastika | Animacija
Režija:  Shinji Aramaki
Glumci:  Ai Kobayashi, Jûrôta Kosugi, Yuki Matsuoka...

Priča:
Nakon Trećeg Svetskog Rata, nova društvena zajednica je stvorena. Legendarna ratnica koja je dovedena u novo društvo, počinje da uviđa probleme. Glavno pitanje koje se postavlja je, koja je sudbina čovečanstva u ovoj novoj zajednici.

Moj osvrt:
Prvi i najveći utisak koji ostaje za vreme i posle gledanja Appleseed-a je animacija. Ovo je zaista vizuelni spektakl. Kombinacijom 2D i 3D animacije postigli su zaista vrhunske rezultate. Neretko sam imao utisak da gledam 3D projekciju ovog filma jer je odlično prikazana dubina scene. Uz to, detalji su bolesno dobri. Postoji nekoliko slow-motion scena gde su išli na to da prikažu najsitnije detalje, i to veoma prija oku. Uslovno rečeno, način postavljanja kamere je takođe odličan. Zbog ovakve animacije, filmu dajem ocenu više. 


Priča je velika, ali uz to što je kvalitet, to je i mana filma. Jednostavno na samom početku vidimo tu zajednicu koja predstavlja rešenje prethodnih problema a od tih problema ne vidimo ništa. Kako da se oduševim nekim rešenjem, ako ne vidim komplesnost i kvantitet problema, kako da vidim da je saživot ljudi i humanoida rešenje za život čovečanstva. Kada malo razmislim, meni je to prilično loša ideja. Mnogo se ovde vodi dilema da li je potrebno postojanje humanoida, kako oni zapravo pomažu čovečanstvu, koliko je njihova uloga bitna, pa sve dok konačne besmislene dileme koja je trebala predstavljati kulminaciju u filmu. 


Veće premudrih staraca donosi jednu od najdebilnijih odluka koje sam čuo u filmu. Onda ispada da je to veće senilnih staraca. I šta sad, ako je to veće senilnih, poludelih staraca, kako oni mogu da dođu na čelo takve sudbonosne zajednice? Kakva je to zajednica kojim ovakvi moroni vladaju? I onda treba da me ubede da je to nešto mnogo epohalno za čovečanstvo. Ziasta mi je neubedljiva ta priča o kombinaciji ljudi i humanoida (bioroidi u filmu). Sledeća stvar koja mi se nije dopala je preterana patetika. 10 minuta se troši na neko patetično opraštanje, suza suzu stiže, jesen stiže dunjo moja, jesen prođe ja se ne oženi'... i sekund kasnije je sve ok, samo smo tragično nastradalog priključili na neki pribuljičnik i on će da oživi. Što je najgore, imamo nekoliko takvih scena. Još gore od ovih su scene koje predstavljaju prekenjavanje o tome koliko je čovek destruktivan i koliko je poguban za našu malu jadnu planetu. 


Bolje bi bilo da su malo pojednostavili priču i ostavili samo najkvalitetnije u njoj. Ovako su nabacali mnogo stvari a ovo je zaista premalo prostora da se napravi nešto ozbiljnije. Kao da gledamo isečke iz nekog velikog serijala. Još jedna stvar koja ne mora biti nužno negativna, film opasno podseća na Razbijača sa Stalone-om. Ceo koncept ovog društva me podseća na ono iz pomenutog filma, samo tamo su išli na to da zabave publiku a ovde su nam previše mrsomudili sa komplikovanjem priče. Uz animaciju, akcione scene su vrhunske. 


Ako ste ljubitelj akcije, ovo vas mora oduševiti. Nekako mi se čini da, kada već nisu napravili seriju, bolje da su išli na praznoglavu akciju, sa malo priče, dosta efekata i bombastičnih scena, sve bi ovo bilo efektnije i zabavnije. Ovako su mrsili priču sve dok ona na kraju nije ni imala smisla a i nije me ni zanimala više. Hteli su proizvesti neku klimaktičnu, sudbonosnu atmosferu u finalu, a od svega uspeli su samo obesmisle sve i da liče na gomile filmova. Veliki respekt za animaciju i akcione scene. Za ostalo, jedan film je premalo prostora i premalo je logike da bi bilo uspešno.

Zanimljivosti:
Briarios ima istetoviranu latinsku izreku "Cogito Ergo Sum" (Mislim Dakle Postojim) kao i godine 2096 - 2122 koje prestavljaju dan njegovog rođenja i dan smrti (dan kada je postao kiborg).

Naj scene:


Akcione sekvence

Moja ocena: 6/10

петак, 26. октобар 2012.

Melancholia (2011)


Melancholia (2011) on IMDb
Kod nas nazvan: Melanholija
Žanr: Drama | Naučna Fantastika
Režija: Lars von Trier
Glumci: Kirsten Dunst, Charlotte Gainsbourg, Kiefer Sutherland...

Priča:
Ovo je priča o odnosu dve sestre u situaciji kada se pojavljuje pretnja da misteriozna planeta po nazivu Melanholija udari u Zemlju.

Moj osvrt:
Zbog lakšeg komentarisanja, film ću podeliti u dva dela. To radim zato što drugi deo ovog filma ima vrhunski kvalitet i želim da ga zaštitim od negativnih stvari koje ću izneti za ovaj prvi. Prvi deo i ujedno prvi sat filma troši se na jedan od najantipatičnijih likova koje sam video. Imamo devojku koja se na silu trudi da bude srećna na sopstvenoj svadbi što rezultira najtrapavijoj svadbi u istoriji kinematografije. U principu sporo ćete saznavati bilo šta o njoj pa će sve ovo biti gledljivo. 


S obzirom na naslov filma, pomislio sam da ova devojka ima najgori mogući oblik melanholije ali to je samo privid. Kasnije, vrlo lako se utvrdi da je u pitanju duboko nesrećna devojka, neostvarena osoba i nadasve bezobrazno derište na koje je potrošeno pola filma. Ok, saznajemo kasnije da ona zna nešto što drugi ne znaju, ali to ni malo ne menja situaciju niti uvid u njenu ličnost. Na moju nesreću, tu devojku glumi Kirsten Danst koju ne smatram lošom glumicom ali je nadasve njanjava i neupečatljiva tako da mi je samim tim i nezanimljiva u bilo kakvoj izvedbi. Ne shvatite pogrešno, nije ona ovde loše odradila svoj posao, naprotiv, ali je njen lik onaj koga bih rado raketom poslao negde u duboki svemir kako mi ne bi kvarila utisak. Možda je fon Trir želeo nešto postići sa ovim likom, pokazati neku simboliku ili šta je već želeo, ali smatram da u tome nije uspeo. 


Ako gledam samo drugi deo filma, ovo je najbolji film katastrofe ikada. Vrlo brzo u filmu saznajemo da je Melanholija zapravo planeta koja će proleteti pored zemlje a mnogi tvrde i udariti u nju. Drugi deo se (napokon) bavi sestrom one devojke i njenom porodicom. Slobodno mogu reći da je taj drugi deo filma bio spektakularan. Van ovog derišta, fon Trir je fenomenalno kroz svoje likove pokazao ne samo mane i vrline čoveka kao osobe, već sve slabosti čovečanstva. Gledao sam mnoge filmove katastrofa ali niko ni najbliže nije uspeo da pokaže koliko je čovek nemoćan. Možda je Knowing tu bio najbliži ali on se nikako nije zasnivao na čoveku kao takvom. On je imao neku sasvim drugu priču i veliku dozu fantastike. 


fon Trir je maestralno pokazao koliko smo mi i sva naša dela minorni i zanemarljivi u ovom univerzumu. Braćo i sestre, možda to nekom zvuči smešno ali mi i zaista jesmo samo treći kamen od sunca. Dodao bih još i mnoštvo prelepih scena a to se naravno odnosi na prirodu i samu Melanholiju. Sve ovo izgleda zaista spektakularno i to sa verovatno vrlo malo efekata. Fon Trir je postavio domaći svim Emerihovskim režiserima koji troše silne novce da bi pokazali nešto spektakularno. Još jedna pohvala ide na račun izbora glumaca. Ovakav izbor glumaca pa čak i za minorne uloge ne pamtim kada sam zadnji put video. 


Odavno mi neki film nije izazvao ovako podeljena mišljenja. Bez derišta, ovaj film je čista desetka. Prva polovina filma koja je posvećena samo tom liku značajno obara kvalitet i ne mogu da se otmem utisku kako je jedno remek-delo upropašteno ovako užasnim karakterom. Voleo bih da, ukoliko sam nešto propustio, neko od vas mi objasni gde grešim, jer zaista ovo želim da shvatim kao vrhunski film. Ovako, on predstavlja sat vremena mučenja i sat vremena uživanja.

Zanimljivosti:
Glavnu ulogu je trebala tumačiti Penelope Kruz ali je odustala zbog uloge u četvrtom delu Pirata sa Kariba. Poster za film je inspirisan slikom Džon Everet Milesa, "Ofelija". U filmu Džastin pominje da postoji 18 rupa na golf terenu a kasnije u filmu vidimo da ona prolazi pored rupe sa zastavicom sa brojem 19 što po Triru predstavlja čistilište.

Naj scene:


Melanholija

Moja ocena: 6/10

уторак, 23. октобар 2012.

The Chronicles of Riddick (2004)


The Chronicles of Riddick (2004) on IMDb
Kod nas nazvan: Ridikove Hronike
Žanr: Akcija | Naučna Fantastika | Avantura | Triler
Režija: David Twohy
Glumci: Vin Diesel, Judi Dench, Colm Feore ...

Priča:
5 godina nakon Planete Tame, traženi kriminalac Ridik stiže na planetu Helion Prajm i započinje borbu protiv Nekromangera, vojske koja želi da ubije ili preobrati sve ljude u univerzumu.

Moj osvrt:
Ridikove Hronike je po mom mišljenju prilično potcenjen film. Ne smatram ga sada naročito epohalnim za žanr ali u zadnjih desetak, petnaest godina mogu da nabrojim tek nekolicinu filmova naučne fantastike koji su sigurno bolji od njega. Prva stvar koja mi se svidela je ta što skoro da i nema veze sa prvim delom. Zaista su retki filmovi koji u svojim nastavcima krenu sa drugim pristupom. Svi se drže koncepta koji je postojao u prvom delu, pa čak i oni najbolji poput Aliena i Terminatora. To je dobra stvar jer se ovde film zasniva na sasvim nečem drugom. 


Dopada mi se i to što su se pobrinuli da sve ima svoju neku priču, bez obzira koliko je to bitno za sam film. Time su izbegli šupljine u priči i gomile nelogičnosti. Film ima i snažnu podlogu u glavnoj priči. Ne smatram da je priča o Nekromagerima vrhunska ideja, iako je prilično dobra. Meni se iskreno dopalo ono što stoji iza te priče. Imamo lika koji predvodi Nekromangere pri čemu on ima neverovatne sposobnosti. On želi sve preobratiti u svoju veru, na ovaj ili onaj način (što se svodi na ili hoćeš ili moraš a ako nećeš ni tako, ideš u večna lovišta). Kao ključnu stvar on iznosi obećanje da će svi koji pođu za njim videti UnderVerse, što bi trebala biti neka verzija raja. Naravno, taj UnderVerse nećete videti u filmu jer on je nešto što sve Nekromangere čeka kao nagrada posle ovozemaljskog ili ovouniverzumskog života. 


Ne znam kako je mnogima promaklo ovako dobro parodiranje na religiju. Zar se nisu vodili i ne zar se još ne vode ratovi kako bi se neverni "doveli u red" i u hektolitrima krvi preveli u pravu veru koja propagira praštanje, zar nisu pogubljeni i zar se ne ubijaju mnogi samo zbog toga što nisu želeli ili ne žele verovati u istu stvar... Bravo za Ridikove Hronike. Osim tih malih i velikih priča, ovaj film krasi to što mu je svaki segment podjednako jak. Jednostavno, u koji god deo filma da upadnem, uvek postoji tu nešto što mi se dopada i što jedva čekam da vidim. 


Uz odlične akcione sekvence, gomile usputnih ideja su zaista ukrasile film. Bez obzira da li se radi o planeti na kojoj se ne može živeti u toku dana zbog previsokih temperatura pa ispod njene površine imamo zatvor, bez obzira da li je scena u kojoj likovi bukvalno beže od svetlosti dana, bez obzira da li se radi o primesama fantastike, sve te ideje su u najgorem slučaju dobre. Ono što je ovom filmu uspelo a iskreno sam sumnjao da to može da postigne, jeste efektna emotivna scena. Ne mislim tu naravno jednu od završnih scena već na scenu u kojoj Ridik otkriva poreklo jednog od Nekromangera. Pre toga je uz put i odlično ispričana priča o Ridikovom poreklu pa možete samo zamisliti kako se oseća neko ko je poslednji predstavnik svoje rase. Posle toga nam serviraju ovako nešto i zaista ne možete ostati ravnodušni. 


Što se tiče same scenografije, ona je sasvim zadovoljavajuća. Neke stvari, poput brodova i građevina, deluju prilično dobro. Dopada mi se i način snimanja. Ovo je radio neko ko zaista ima smisla za te stvari. Postavljanje kamere, korišćenje usporenih snimaka, sve je to zaista dobro. Što se tiče samog lika Ridika, za mene je on jedan od najdopadljivijih ove vrste. Još u Planeti Tame on se pokazao kao neko ko nije ni pozitivac i negativac. Time se izbegavaju sva herojska patetična preseravanja i žrtvovanja. Neko ko ima ovakve sposobnosti ne pruža žrtvu već rešenje, jer nije puno stvari pitanje njegovih sposobnosti već samo pitanje njegove volje. Zato i jeste vrhunski što neko takav nije ni stoprocentni pozitivac ali ni negativac. Vin Dizel može glumiti još u hiljadu filmova, može tumačiti hiljadu različitih likova, ali lik koji mu ovako dobro stoji, teško da će više ikada glumiti. 


Ponavljam, ovo je prilično potcenjen film. Uskoro nas očekuje treći deo filmova o Ridiku. Nadam se da će imati više uspeha od ovog ali se i plašim da će ciljna grupa biti Hunger Games publika čiji nivo tolerancije ili nečeg drugog ja zaista nemam.

Zanimljivosti:
Haljina za Džudi Denč je napravljena od smrvljenih Swarovski kristala. Vin Dizel je želeo baš nju za ulogu Aeron. Inače on je njen veliki fan i kada je otišao da razgovara sa njom za ulogu rekao joj je da ne namerava da bira druge glumce sve dok ona ne pristane. Statue Nerkromangera su zasnovane na radovima Adolfa Wilta. 12 sati je bilo potrebno da se zašije štit na kostim Lorda Maršala a šest nedelja je bilo potrebno da se napravi samo jedan njegov šlem.

Naj scena:


Beg od svetlosti dana.

Moja ocena: 7/10

недеља, 21. октобар 2012.

Down (2001)


Down (2001) on IMDb
Alternativni Naziv: The Shaft
Žanr: Akcija | Misterija
Režija: Dick Maas
Glumci: James Marshall, Naomi Watts, Eric Thal...

Priča:
Ekspresni liftovi u čuvenoj zgradi Milenijum u Nju Jorku izazivaju seriju bizarnih nesreća. Mehaničar zadužen za liftove i ambiciozna novinarka udružuju snage kako bi otkrili uzroke.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, odavno nisam gledao nešto ovoliko glupavo. Ovo je za prosto ne poverovati. Liftovi koji sami prouzrokuju nesreće sigurno ne mogu biti naročito sjajna ideja, ali mogu barem da prirede momente dobre zabave. Ovde nema ni toga. Prvo sam pomislio da će ovo biti neko hororče. Gomila brutalnih nesreća je trebala to da potvrdi. Nesreće imamo, ali se sem malo krvi i jednog obezglavljivanja, ne vidi ništa naročito. To se posle pretvara u neku misteriju, traženje odgovora, otkrivanje zavere i gomilu gluposti sa zlim naučnikom. 


Ovakve ideje su mogle da prođu pre mnooogo godina kada je nauka smatrana za vid magije. U današnje vreme servirati ovakvu priču je prilično impotentno. Ne morate se uopšte razumeti u nauku da skontate kako je ovakav scenario mogao da napiše samo kompletni idiot. Poslednji film koji je ovaj scenarista gledao je verovatno star nekih šezdesetak godina. Likovi su neverovatno jadni glumci, među kojima imamo i nekolicinu poznatih (i dobrih) koji su tu na par minuta samo da bi odradili posao (Ron Perlman, Majkl Ajronsajd) a na svoju žalost, u traženju dobre uloge, ovaj film je zapao i Naomi Vots koja ovde ne pokazuje ni trunku talenta. Dijalozi su teška glupost, od samih pretpostavki zašto se dešava to što se dešava, do neobaveznog razgovora. Postupci likova su takvi da ne mogu da verujem da je ovo nekom palo na pamet. 


Ide malo spoilera, čisto da vam pokažem kolika je ovo glupost, a za gluposti, šta god vam otkrijem, ne može da bude štete. Situacija sa liftom je eskalirala i sve je to došlo i do predsednika (WTF) koji najavljuje okršaj sa neprijateljem zaduženim za zločine. Vojska, FBI, specijalne jedinice, marinci, superheroji, popovi, babe vračare, psi, mačke, miševi, bubašvabe i amebe kreću u okršaj sa tim neprijateljem jureći ga po zgradi. Naš glavni lik konta da je tu u pitanju neka sila (zla kompjuterska tehnologija) i on kreće u okršaj u isto prokleto vreme. Zamislite koliki moron neko treba da bude da uđe u zgradu i u liftove u kojim stotinak specijalaca traži osobu koja prouzrokuje zlo. Ali neee braćo i sestre, da ne bi propustio Zvezde Granda, Sulejmana i ostale govnarije, on baš sada mora da ode da raskrsti sa nečastivom silom. 


Druga stvar je sledeće: Naučnik želi da testira svoju novu tehnologiju za koju zna da je opasna. On će da je primeni na liftove. Kako nikom nije palo na pamet da je izabrati jednu od najpoznatijih zgrada u Nju Jorku za to, jedna od najmoronskijih ideja ikada. Takođe lik koristi zolju veličine topovske cevi i puca na metu na nekoliko centimetara od sebe. Naravno, on samo biva malo ugruvan.  Šta da vam kažem, braćo i sestre. Ova ideja je mogla doneti barem glupavu zabavu. Donela je jadne likove, užasne splačine od priče, a od glupave zabave ostala je samo glupost.

Zanimljivosti:
Naomi Vots se plaši liftova.

Naj scena:


Dno lifta se otvara

Moja ocena: 3/10

субота, 20. октобар 2012.

Unknown (2011)


Unknown (2011) on IMDb
Kod nas nazvan: Bezimeni
Žanr: Akcija | Misterija | Triler
Režija: Jaume Collet-Serra
Glumci:  Liam Neeson, Diane Kruger, January Jones...

Priča:
Čovek se budi iz kome i otkriva da mu je neko ukrao identitet. Niko mu ne veruje, pa čak se i njegova supruga pravi da ga ne poznaje. Uz pomoć jedne devojke i iskusnog detektiva on će pokušati da se izbori za pravdu.

Moj osvrt:
Film počinje dobro. Šok koji se nudi gledaocima je prilično efektan tako da to brzo uvlači u film. Naravno, svima koji su gledali Nowhere Man seriju poručujem da za njih ova prethodna konstatacija ne važi. Čak ni ne pokušavajte da povlačite paralele između ova dva ostvarenja jer Unknown teško da može da bude Nowhere Man-u i do članaka. Posle šokantnog početka servira nam se komplikovanje priče gde ćete bukvalno pomišljati na sve i svašta. Teško ćete šta tu pretpostaviti, zato i film drži kvalitet. Generalno, to je nešto što mu se ne može zameriti, dugo vremena pametno krije šta se dešava. 


Kada se u misteriju počne dodavati i akcija, dolazimo do prvog velikog problema ovog filma. Previše je onih "kako zgodno" situacija. Bukvalno, kada god je glavni lik u nekoj bezizlaznoj situaciji, uvek se u poslednjim momentima pojavljuje neka iznenadna olakšavajuća okolnost, pri čemu scenaristi baš i nisu mislili kako treba. Evo jednog primera. Lik je jednom rukom vezan za bolnički krevet na kom leži. Otrov uskoro treba da počne da curi kroz infuziju u njegove vene (izgleda da ubici nije bilo logično da mu direktno ubrizga otrov). Odjednom se tu zadesi nesrećna medicinska sestra koja skonča baš pored kreveta ovog našeg. Iz njenog džepa koji je pozicioniran na grudima vire makaze koje su oštricom okrenute unutra. "kako zgodno" i u isto vreme "kako debilno". 


Srećom, misterija je i dalje kvalitetna i u priču se uključuje sve više likova, gde imamo odlične poput likova koje tumače Bruno Ganc i Frenk Lanđela, ali imamo i one najšablonskije i praznoglavo napisane poput lika Dajane Kruger. Zaista mi nije jasno kako jadne, sirote devojčice koje spajaju kraj sa krajem, kojima su u negde na Balkanu brutalno pobili celu porodicu, bez igde ikoga u stranom gradu, uvek talentovane za milion stvari, obavezno budu neko sa kim naš glavni lik jaše u zalazak sunca. Predvidivo, bezvezno i jadno napisano. I sve je to bilo koliko toliko kvalitetno dok mi se u glavi nije počela rađati jedna ideja. Nekako mi je sve to mirisalo na neki obrt, a kako su po pravilu u novijim filmovima obrti prilično jadni, počeo sam da sumnjam na ono najgore. Sve vreme sam govorio "pa neće valjda, nisu baš toliko baš glupi". 


Braćo i sestre, ne da su glupi, već su bezobrazno glupi. Opet je jeftinim obrtom upropašćen kvalitet filma. Sada ću malo da parafraziram. Ako vama ova naredna priča bude logična, povlačim sve što sam negativno rekao o ovom filmu i ovo možete smatrati remek-delom. Recimo vi izgubite pamćenje. Znate šta je šta, ali ne znate ko ste vi ni šta vam je funkcija. Odete na basket gde budete srednje žalosni. Potom skoknete do faksa gde se mrcvarite za neku šesticu iz tamo neke matematike. Kasnije tog dana vam neko objasni da igrate u NBA i da ste matematički genije. Potom odete na basket, pobedite sve protivnike i to svaki meč sami protiv trojice, skoknete do faksa, poništite onaj ispit, dobijete desetku i tek onda odete kući na tuširanje. Ako vama ovakvo nešto ima logike, pred vama je remek delo kinematografije. 


Posle ovog obrta, svakom ko želi da vidi jasno je da je ovo zaista jedna u najboljem slučaju prosečna, visokobudžetna akcija koju možete gledati sto puta, ali nikada je nećete smatrati bitnim filmom. Posle obrta imamo sve više lupetanja, neverovatnog shvatanja nekih stvari, dvominutnih karakternih promena od kojih mi se diže kosa na leđima i tek na kraju nešto malo brutalne akcije, čisto da zadovolji i nas džangrizave. Ovako loše iskoristiti (ukrasti) ideje Nowhere Man-a i Bornovog Identiteta, ovako loše iskoristiti Nisona, Ganca, Lanđelu, Dajanu Kruger, Koha i ostale, zaslužuje opak šamar.

Zanimljivosti:


U pasošu glavnog lika stoji da je rođen sedmog juna. Liam Nison je rođen tog datuma

Naj scene:
Početna konfuzija

Moja ocena: 5/10

четвртак, 18. октобар 2012.

Chasing Sleep (2000)


Chasing Sleep (2000) on IMDb
Kod nas nazvan: Nesanica
Žanr: Triler | Misterija | Horor
Režija: Michael Walker
Glumci: Jeff Daniels, Molly Price, Ben Shenkman ...

Priča:
Čovek se budi i shvata da se njegova žena nije vratila kući. On se bori da shvati njeno odsustvo.

Moj osvrt:
Klasičan primer kako za male pare napraviti odličan film i sjajan psihološki triler. Ovo je još jedno od malih remek-dela za koja mnogi ne znaju. Sve vreme gledamo jednog čoveka kako se bori sa pitanjem nestanka supruge ali i sa nesanicom. Radnja filma se odvija donekle sporo ali to je urađeno na vrhunski način. Recimo pričao sam o filmu First Born gde ceo film čekate da se nešto desi. Bukvalno ceo film se odvija bez ikakvih naznaka šta je njegov cilj, dok ovde svakog momenta dobijamo po nešto. 


Recimo imamo pitanje nestanka te žene. Sa te strane imamo jednu detektivsku priču i konstantno nam se servira nešto bitno za taj nestanak. Pošto sam već napisao da je ovo psihološki triler, iako vam to možda neće izgledati tako, ovaj detektivski deo nije centralna priča filma. Centralna priča je psihološka borba glavnog lika. Pre svega, imamo gomile pitanja koja nastaju nestankom njegove žene. Potom, u filmu nam se prikazuje gomila čudnih stvari. Te čudne stvari i prilično neobične scene užasno podsećaju na Linčova ostvarenja, tako da će ljubiteljima tog režisera ovaj film veoma prijati. 


Kada su te scene u pitanju, odlično je iskorišćena nesanica glavnog lika, tako da te scene neće biti samo čudno umišljanje već ćete videti manifestaciju strahova i problema. Neke od tih scena su zaista morbidne i neće baš prijati svačijem stomaku, ali sa druge strane, one su veoma efektne. Ni posle gledanja filma, neke stvari vam neće biti baš najjasnije, ali verujem da ćete ono glavno shvatiti. Možete potražiti i tumačenja, po internetu ih ima gomila, i što je najbolje, svako objašnjenje koje je dao neko ko se razume u filmove je odlično. Ja opet volim to da shvatim na svoj način tako da u komentarima možemo preneti utiske i tumačenja jedni drugima. Film celom dužinom ima neku turobnu i depresivnu atmosferu i to je praktično jedina odbojna stvar u njemu. Ipak, za ovu tematiku, ta atmosfera je dovedena do savršenstva. 


A sada ono glavno. Film na svojim leđima nosi nepravedno zapostavljani i večito potcenjeni Džef Danijels. Njegova gluma u ovom filmu spada u one vrhunske. Da je on omanuo, sve bi ovo palo u vodu. Ovako film dobija na značaju i ja mu sa zadovoljstvom dajem i ocenu više nego što bi mu dao da je ova gluma za trunku lošija. Ako vam ne smeta turobna atmosfera i nešto sporiji ritam, siguran sam da ćete uživati u ovom sjajnom psihološkom trileru i u vrhunskoj glumi Džefa Danijelsa.

Zanimljivosti:
Džef Danijels je ceo film bos.

Naj scene:


Manifestacije koje kriju i neke odgovore na bitna pitanja.

Moja ocena: 7/10