Obavestenje

Obaveštenje: Listu sa vašim predlozima možete videti ovde . Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

уторак, 31. октобар 2017.

Lion of the Desert (1980)


Kod nas nazvan: Pustinjski Lav
Žanr: Biografski | Drama | Istorijski | Ratni
Režija: Moustapha Akkad
Glumci: Anthony Quinn, Oliver Reed, Rod Steiger ...

Priča:
U vremenu pre Drugog Svetskog Rata, Benito Musolini šalje generala Gracianija da se obračuna sa libijskim braniocima. Gracianijeve trupe nailaze na veliki otpor vojske beduina koje predvodi Omar Muktar, "Pustinjski Lav".

Moj osvrt:
Lion of the Desert je film o sukobu Libijaca protiv fašističkog okupatora. U priču se uključujemo kada su sukobi već u jeku. Tačnije traju već 20 godina. Ono što je propušteno na početku je neka pozadina svih tih događaja. Recimo, ako bi se snimio normalan film o Boju na Kosovu gde bi videli samo bitku, mi iz Srbije bi je svakako dočekali emotivnije nego neko drugi. Za ljude koji nisu istorijski vezani za to, moraš da daš neki uvod. Upravo tim uvodom Lion of the Desert bi nas još više privoleo borbi i što je najbitinije, liku "Lava" kojeg pratimo kroz priču. 

Film su bez ikakve sumnje obeležile dve sjajne glumačke izvedbe. Prvi je vazda sjajni Entoni Kvin u ulozi "Lava", Omara Muktara. Drugi je Oliver Rid u ulozi Gracianija. Ova dvojica svaku scenu čine još boljom. Nedostatak koji sam naveo u prethodnom pasusu nadomešćuju perfektnom glumom ali upravo zbog takve glume nam je krivo što nam nisu dali jaču pozadinu tih likova. I kada se vide scene borbenih i verbalnih duela ove dvojice ne može da se ne oseti glad za više takvih sekvenci. Ok, njihova dela jesu u cilju strana kojima pripadaju ali ima ovde i te kako ličnog. 

Ne očekujte spektakl u bitkama. Italijani koriste oklopna vozila i tešku artiljeriju. Libijci imaju puške i konje. Ono što možete očekivati je realna borba i dosta strategije. Videćete duel dve dobre vojskovođe, videćete dobru taktiku na obe strane ali vas scene borbi neće fascinirati. Realno u ovakvom odnosu snaga bi fascinantne borbe bile bajkovite. Uostalom, ovaj film nije ni imao cilj da oduševi borbama već je želeo poslati poruku. 

Jedina mana ovog filma je što su Italijani povremeno predstavljeni kao egocentrične budale. Neretko deluju kao gomila pajaca. Mislim ok je to kao neka kritika ali svakako da ne leži ovakvom filmu. Graciani je veoma sposoban vojskovođa ali da bi on izgledao još bolji, drugi su predstavljeni smešinim. Sa druge strane, imamo nekoliko opasno dobrih scena u kojima neki od Italijana pokazuju čovečnost ali su te scene pomalo oskrnavljene nekim šablonskim ljigavcima. 

Rekoh već da je cilj filma da pošalje neku poruku o pravdi, o borbi za slobodu, o pravima. To je odrađeno sasvim korektno. Problem je što ponekad to zvuči pomalo pesnički. Recimo kao kada Car Lazar u filmu Boj na Kosovu kaže da ne gleda silu koja ga napada već svetinju koju brani. Mislim ok je to uprkos utisku preterivanja koji ostavlja, ali ako preforsiraš sa takvim stvarima izgubićeš šansu za odličan dijalog. 

Film na žalost nije punom snagom pokazao tragediju jednog naroda. Tačnije jeste ali samo u nekoliko scena opsade. No ono što ostavlja utisak je jedna tragičnoa scena vešanja civila. Mislim da je film trebao još takvih da donese. Ipak su Libijci oni koji su ovde propatili. Mogli smo videti kakvo uništenje je doneo rat. Nekako je gledalac ovde uskraćen za kompletnu sliku tragedije jednog naroda. Ovde to više izgleda kao da Italijani ratuju sa malim plemenom. 

Film ne ostavlja neki epohalni utisak jer me je povremeno podsećao na mnoge druge koji imaju slične teme. Recimo Paths of Glory se mnogo bolje igra sa onim nepravednim suđenjima. Braveheart uspeva da dostavi pravi osećaj nacije koja je potčinjena i koju viša sila ugnjetava. Ovaj "Lav" nije nipošto slabija ličnost od filmskog Vilijama Volasa ali oko Vilijama je uložen mnogo veći trud. 

Osim one jedne jedine mane koju sam naveo, film ne radi ama baš ništa loše. Ono što svakako fali je širina i podloga za ono što gledamo. Morali su dati još više prostora fenomenalnim Kvinu i Ridu. Njihova gluma i likovi su perfektni u svakoj sceni u filmu i svaka od tih scena je bila pravi praznik za mene. Lion of The Desert je ono što je želeo da prikaže, prikazao odlično. Sve što vam u ovom tekstu zvuči negativno, uzmite sa velikom rezervom. Ako vas to slučajno odbije, moguće je da ćete propustiti vrhunski film. Ako niste neko ko obavezno gladuje za ratnim spektaklom, ovo upravo može da bude vaša šoljica čaja.

Zanimljivosti:
Broj Beduina koji je ubijen u ratu je oko 200.000. Snimanje je koštalo oko 35 miliona dolara a film je zaradio samo 1. milion i tako ostao upamćen kao jedan od najvećih finansijskih promašaja u kinematografiji. Zbog ovog finansijskog sloma, Mustafa Akad je morao da odustane od svog drugog planiranog filma - Saladin. 

Libijska vojska je pozajmila oko 5000 vojnika za potrebe snimanja filma. Pošto su bili opsednuti autentičnošću, unajmili su istog berberina koji je brijao i šišao samog Musolinija da obrija i ošiša Roda Štajgera koji je tumačio ovu istorijsku ličnost. Kamere su zbog peska čišćene na svaka 2 sata. Muamer Gadafi je naveden kao finansijer filma.

Naj scena:

Vešanje civila

Moja ocena: 7/10

уторак, 24. октобар 2017.

Titanic (1997)


Kod nas nazvan: Titanik
Žanr: Drama | Ljubavni
Režija: James Cameron
Glumci: Leonardo DiCaprio, Kate Winslet, Billy Zane ...

Priča:
Sedamnaestogodišnja Rouz se zaljubljuje u siromašnog umetnika na sudbonosnom putu R.M.S. Titanika.

Moj osvrt:
Prvi put kada sam gledao Titanik, nedugo posle njegovog izlaska, nisam bio fasciniran. Doduše bio sam klinja koji je samo tražio akciju. Drugo gledanje, mnogo godina kasnije mi je izazvalo oduševljenje. E sada, kada su istiniti događaji u pitanju, moram da kažem da se u najvećem broju slučajeva informišem pre gledanja filma. Titanik je nešto što ne možeš da ne znaš. Odgledao sam mnoge dokumentarce i čitao gomilu tekstova i uvek me podilazi jeza kada vidim makar i sliku tog broda pod vodom ili na njoj. Mnoge stvari koje su se desile mi ne daju mira, mnoge katastrofe, bez obzira kada se desile, ostave težak utisak. Recimo kada god gledam Lepa Sela Lepo Gore, treba mi neko vreme da se oporavim od filma. Ne moraju to biti vremenski i geografski bliski događaji, ali uvek osetim neku gorčinu kada god se setim ili pomislim na neki od njih. Pad Cepelina u Hindenburgu, to je jedan od najjezivijih snimaka nesreće koji sam gledao. Titanik takođe spada u tu grupu. Još kada se tome dodaju ljudske žrtve, utisak mi ostane još duže. Odlagao sam gledanje ovog filma iz dva razloga, nije mi se gledala ljubavna priča i nisu mi se navlačili mračni oblaci nad glavu repriziranjem katastrofe jer to neminovno vodi gledanju novih dokumentaraca i tekstova. No, vreme je došlo da vašu listu predloga olakšam za ovaj nezasluženo popljuvani film. 

Titanik (brod) je impozantan i danas kada pogledate njegove slike i snimke. Zamislite kako li je tek izgledao onda ljudima u to vreme. Titanik je trebao i jedno vreme je bio apsolutni trijumf čoveka. Čoveku ne može biti svejedno kada gleda propadanje nečeg vrednog divljenja. Kameron se jako potrudio da dočara grandioznost Titanika. Sve scene u kojima vidimo brod dočaravaju impozantnost. Dosta toga izgleda neverovatno i za današnje uslove. Možda je malo i preterao kada je dijalog u pitanju jer konstantno možemo čuti komentare na račun broda. Ok, ljudi su oduševljeni brodom ali ceo film čujemo likove, ako ne glavne onda ove u pozadini, koji pominju koliko je taj brod fantasitčan. Mislim, to je kao kada gledaš pornjavu u kojoj likovi toliko krešte da im je dobro. Posle određenog vremena te smori i prestaneš da im veruješ koliko god upornu maštu imao. No, što se vizuelnog dela tiče, tu skidam kapu. Scene u kojima kamera luta brodom, scene u kojima vidimo prelaz između Titanika koji plovi i potopljenog zaslužuju stojeće ovacije. Ne stojeće ovacije, te scene su jebena perfekcija. Kontrast prosto boli. 

Najveća mana filma je gomila idiota i loše kreirana priča oko lika Rouz. Htedoh napisati Rose ali zvučalo bi kao da se zove Rosa. Elem, cela ta priča je jaaako nezanimljiva, prepuna klišea i u potpunosti je neubedljiva. Udaja za bogataša kako bi se sačuvao mamin nakit i ta sranja ne mogu više da prođu. Mislim prolazili su big tajm nekada davno. Recimo razlozi zbog kojih je ovaj film popljuvan izgleda nikom ne smetaju u Prohujalo sa Vihorom. Tamo su likovi još patetičniji ali jebiga, to je brilijantnost a ovde to ništa ne valja. Meh. Slažem se, bespotrebno je ovde upiran prst u malograđanštinu i nabeđene bogataše. Takva kritika je zastarela i služi samo da probudi pogrešne emocije dok gledaš film. 

No zanimljiv je način na koji Kameron kontrira ovim likovima. Tu je ubačen lik koji tumači vazda sjajna Keti Bejts. Ona je neko ko je novcem stigao do te visoke klase ali za razliku od ovih klovnova ona pokazuje ljudskost i ne folira se. To je u nekim scenama zaista dopadljivo ali opet, kao i većina stvari na koje je Kameron upirao prstom, i ona je previše forsirana u nekim momentima. Za jednog kreatora Terminatora (pogotovu prvog) mnogo se ovde trudio da se umili svima. 

Kao što rekoh, Kameron je baš želeo da prenaglasi neke stvari. Ok, činjenica je da su prvo spašavani oni iz prve klase kao i da su oni iz nižeg staleža ostali zaglavljeni u samom brodu, ali nije potrebno da jedan lik pri ulasku u čamac za spašavanje kaže kako bi bilo dobro da su u čamcu svi iz iste klase. Čemu služe takve idiotije? Umesto da budem šokiran činjenicom da se ne brine isto o svim ljudima ja krećem da se nerviram zbog ovoga. Nije ovo jedina situacija. Kada Titanik potone, gomila ljudi ostaje u vodi dok oni koji su u čamcima u daljini ne prilaze da pomognu. To je činjenica, to se zaista desilo. Prekasno su krenuli da pomognu. Još gomila ljudi je mogla stati u čamce a izvučeno je još 18 njih naknadno. Ali Kameron ima potrebu da raspatetiše tu scenu. Umesto da u tišini osetim jezu, on forsira likove da budu patetični. Tišina bi govorila mnogo više od ovog brbljanja. 

Takođe, previše se ovde traži negativac. Imamo smešnu karikaturu koja zahteva da se brod ubrza kako bi stigli ranije. Kada katastrofa traje, opet se upire prstom u pojedinca koji ne mari za druge. Čekaj majstore, nastao je haos. Katastrofa je u jeku a ti se brineš oko toga da neki tamo zlikovac neće da pomogne detetu dok čistunci kao rizikuju sve da pomognu istom. Kada raspustiš haos, kada pakleni plamen krene, ne prekidaj ga zbog ugrejane ringle. Servirao nam je veliku patnju ali ju je bespotrebno sekao sa akcijom i glupim postupcima. 

Realno, mogli su skratiti film za sve likove vezane za Rouz, izbaciti sve ove suvišne stvari koje sam nabrojao kao loše, film bi trajao oko sat vremena manje i bio bi čista desetka. Imate na Youtube skraćenu verziju filma u kojoj praktično imamo Titanik kao glavnu ulogu. Ne smeta mi tinejdžerska ljubavna priča ni malo. Problem je što je prekomplikovana sa gomilom idiotskih likova. Da je to bila normalna priča o dvoje simpatičnih likova koji su se sreli, efekat bi bio bolji. Ne bi brinuli o sporedim kretenima i njihovim idiotskim igrama i igricama već bi ličnu tragediju ovog para doživljavali emotivnije. No, između njih dvoje nema puno patetike osim one tinejdžerske, očekivane koja toliko i ne smeta. 

Zašto mi generalno ne smeta ta ljubavna priča? Zato što, da je bolje hendlana, čak bi bila i simpatična. Pogledajte prvu romantičnu scenu. Ona je prajsles. Prvo, usnimljena je fenomenalno, u suton na kolosu od broda. Drugo, nema suvišnih reči, nema patetičnih izjava ničega. Samo lagana, lepa emocija i scena koja nije ni mano isforsirana. Na nju se nadovezuje još jedna vrhunska ljubavna scena kada Džek crta potpuno golu Rouz. Dve ljubavne scene sa jednim jedinim poljupcem bolje od svih ljubavnih scena viđenih u Prohujalo sa Vihorom. Da smo gledali zaljubljivanje umesto muke sa bogatašima, ove scene bi bile doživljene emotivnije od manje više svih gledaoca, ne samo onih koji puštaju suzu na ovakve priče. Da se ne lažemo, ova dva lika nisu šablonska, nisu dosadna. Imamo dvoje sasvim dopadljivih klinaca koji imaju svoje dobre i loše strane. Uverljivi su. Idioti oko njih baš i nisu i oduzimaju na toj priči. 

I dok Titanik ne udari u breg mi smo sjajno pripremljeni za katastrofu. Kako? Tako što smo šetali Titanikom uzduž i popreko. Bukvalno svaka scena iako se naizgled ne radi o Titaniku, nosi Titanik u sebi. Uvek se tu vidi i čuje nešto zanimljivo ili impozantno. Način na koji su reprodukovali ovu grdosiju od broda je vredan divljenja. I samim tim što se divimo svesniji smo katastrofe. Samim tim što vidimo toliko ljudi na sve strane, svesniji smo tragedije. I iščekivanje da se katastrofa desi je mučno, ali ne u onom negativnom smislu da je dosadno, već da jednostavno ne možete da se otrgnete utisku neverovatne tuge. Osim ako niste jedan od onih balvana koji je npr. slavio pogibiju civila 9/11, vama nema pomoći. 

Nemojmo se sprdati, uprkos manama, Kameron je i te kako uspeo da nas šokira. Meni smeta što je, kada je već katastrofa krenula, bacao povremeno fokus na one idiote od likova. Braćo i sestre, postoji još jedan razlog zašto sam odlagao film. Mislim da se nikada neću oporaviti od scene u kojoj majka uspavljuje dvoje dece dok brod tone. To je jedna od najpotresnijih, najjezivijih scena koje sam video na filmu. Buvkalno osećam fizički bol kada god je gledam. Postoji još jedna scena kasnije u vodi ali gledali ste već. Mislim da je Kameron zauzdao debelo ove stvari. Mogao je da nam servira još toga. Sigurno bi bilo još teže za gledanje ali bi i te kako dostavilo. Lutanjem od tih stvari na sporedne likove, film je malo razmlačen. No i ove scene su dovoljne da vam prikažu tragediju i katastrofu. Zajedno sa ljudskom tragedijom, scene u kojima Titanik tone i raspada se su takođe potresne.

Zanimljiv je i način na koji je jedna melodija iskorišćena kroz ceo film. Povremeno zvuči romantično, povremeno setno, povremeno melanholično. Prosto je neverovatno da ovde nije bilo nekih velikih kompozicija a da ovo i te kako pije vodu. Odlično je prilagođena svaki put kada je čujemo. Ovo kažem kao neko ko i ne voli My Heart Will Go On.

Prihvatam da su ljudi popljuvali film zbog ljubavne priče ali ne možete očekivati spektakl od tinejdžera. Slažem se da likovi oko njih nisu baš sjajni i to je najveći propust samog filma. Ali pogledajmo pored toga i gledajmo Titanik. Dobili smo sve što je potrebno. Dobili smo veličanstveni brod i njegovu katastrofu. Dobili smo ljudsku tragediju koja ne jenjava ni posle toliko godina. I dalje sve što je vezano za Titanik intrigira i budi interesovanja. I dalje će se raspredati priče i dalje će biti istraživanja čak i kada od samog broda ostane prah. No, kada od čuvenog broda ne ostane naročito puno tragova, tu će biti ovaj film kao jedna posveta, posveta velikoj katastrofi jedne velelepne kreacije i posveta ljudskoj tragediji.

Zanimljivosti:
Stari bračni par koji vidimo zagrljen dok brod tone su Ida i Isidor Štraus. Idi je ponuđeno da uđe uđe u čamac za spasavanje ali je rekla suprugu "pošto smo živeli zajedno, zajedno ćemo i umreti". Kada je saznala da će morati da leži gola pred Di Kapriom, Kejt Vinslet ga je iznenadila i potpuno se skinula pred njim kada su se upoznali. U sceni kada crta golu Kejt, Leo je rekao "Over on the bed...the couch." Trebao je izgovoriti "Lie on that couch" ali se ova greška Kameronu svidela pa je odlučio da je zadrži u filmu.

Paramount je poslao rezervne rolne sa filmovima bioskopima jer su se mnoge izlizale od prikazivanja. Scena kada voda provaljuje kroz vrata je morala biti snimljena iz prvog pokušaja zato što je ceo taj deo seta bio uništen posle poplave. Kameron je ronio i dugo je proveo vremena na titaniku. Kada se to vreme izmeri, proveo je više vremena na brodu nego što su proveli putnici. 

Kameron je davao instrukcije glumcima koji su tumačili posadu koja je trebala da smiruje masu. U jednom momentu Džoni Filips je spontano uzviknuo "keep back, or I'll shoot you all like dogs!" Posle je tvrdio da se ne seća ni da je to rekao. Kameron je pričao sa svakim od glumaca i statista ponaosob o sudbini putnika Titanika. Prvi film koji je izašao na DVD i VHS dok je bio prikazivan u bioskopima. Erik Breden, za scenu kada njegov lik gine kaže da u životu nije bio toliko preplašen. Naime, kroz plafon je pušteno oko 120 tona vode. Studio je želeo da glavnu mušku ulogu tumači MekKonahi dok je Kameron insistirao na DiKapriu. DiKaprio i Kejt Vinslet su pristali na uloge i pre nego što je scenario napisan. 

Za potrebe snimanja olupine je kreirana potpuno nova kamera koja može da izdrži veliki pritisak. Mnoge rečenice koje se čuju u filmu su zasnovane na pričama preživelih. Gloria Stjuart koja glumi ostarelu Rouz je imala 86 godina u vreme snimanja. Nosila je na sebi šminku kako bi izgledala starije i to joj se nije dopadalo. Ona je umrla sa 100 godina baš kao i njen lik u filmu. Preživela sa Titanika, Milvina Din je odbila da prisustvuje premijeri zato što joj je i pomisao na to bila bolna. Istraživanja su pokazla da Titanik ne bi potonuo da je direktno udario u ledeni breg. Većina statista u kotlarnici su jako niski kako bi prostorija izgledala veće. Kejt je odbila da nosi ronilačko odelo tokom snimanja i zbog toga je zaradila upalu pluća zbog koje umalo nije odustala od snimanja. 

Proizvođači koji su pravili tepih za originalni Titanik su napravili isti takav za potrebe snimanja. Drveni deo na kom Rouz pluta je zasnovan na jednom pronađenom u vodi koji je sada u muzeju. Brodogradilište u Belfastu na kom je i izgrađen Titanik je za potrebe snimanja prikazalo dokumente i planove za koje niko nije ni znao da još postoje. Kameronova ekipa je istraživala Titanik i njegov dizajn. Posle gomile analiza je utvrđeno da Titanik zapravo nije imao manu u dizajnu i da ni moderni brodovi ne bi preživeli takav udarac u ledeni breg. U kotlarnici je takođe postavljeno veliko ogledalo kako bi ona izgledala ogromno. 

Dok su snimane scene u vodi, Kameron je zabranio svima da u toku pauza izlaze iz bazena tako da su mnogi glumci, uključujući i samu Kejt Vinslet morali da se olakšaju u vodi. Kameron namerno nije želeo da ubaci u film istorijsku činjenicu da je brod najbliži Titaniku propustio da čuje SOS. Dokazano je da putnici treće klase nisu bili zaključani ali je isto tako dokazano da posada nije bila obučena da evakuiše sve pa su mnogi od njih ostali zarobljeni u utrobi Titanika. Napravljeni model Titanika je bio 8 puta manji od stvarnog broda.

Naj scena:

Uspavanka

Moja ocena: 8/10

четвртак, 12. октобар 2017.

Pirates of the Caribbean: The Curse of the Black Pearl (2003)


Kod nas nazvan: Pirati sa Kariba - Prokletstvo Crnog bisera
Žanr: Akcija | Avantura | Fantastika
Režija: Gore Verbinski
Glumci: Johnny Depp, Geoffrey Rush, Orlando Bloom ...

Priča:
Kovač Vil Tarner se uortačuje sa piratskim kapetanom Džekom Sperouom kako bi spasao svoju ljubav, guvernerovu ćerku, od Džekovih ukletih neprijatelja.

Moj osvrt:
Zašto je ovaj film stekao toliku popularnost? Ima sigurno mnogo zanimljivijih, zabavnijih i pametnijih avantura od ove. Šta je u ovoj toliko karakteristično da i dan danas zgrće pizdilione evra? Koliko filmova o piratima postoji? Eto ga. Neko se setio da uzme temu koja nije izmuzana do iznemoglosti i da zgrne opesan keš. Nema ovde neke epohalne priče, čak ni humor nije opasno dobar ali eto, ima šarenolikosti, ima zanimljivih scena i scenica, ima jako harizmatičnog Depa, uvek odličnog Raša, uvek preslatku Kiru Najtli i jednog od najgorih glumaca svih generacija, vazda omiljenog Legolasa svepreglumljujućeg. 

Na prvi pogled ovo može da deluje kao jako originalna priča. Ovo je šablon koji je jako pametno upakovan. Ima tu za svakog po nešto tako da se film opravdano može nazvati svačijim guilty pleasure-om. Ne verujete da je šablon? Hajde da krenemo od prelepih deva. One umesto sigurnosti i čistunaca uvek biraju svojeglave avanturiste. Pogledajte filmove koji odlično prolaze kod naših dama. Sve generacije imaju neke svoje nevaljale momke. Stare generacije pamte Reta Batlera, novije Lea u Titaniku, klinčadija onog bledunjavog iz Twilighta itd. Motiv je isti, samo ga prepakuju fino. I ovde naša čedna deva čezne za Legolasom setnookim. 

Ček, hajdemo na drugu stranu. Koliko puta ste čitali i gledali nešto sa autsajderima koji postaju neko i nešto, u kojima se kriju kraljevi, čarobnjaci, ljudi velike moći. Toga više ima nego ovih iz prethodnog pasusa. Frodo i manje više cela družina iz Gospodara Prstenova, gomila Dikensovih junaka, pa He-Man i gomila likova iz crtanih filmova. Sve su to drage stvari ali princip je isti. Ne govorim o ovim stvarima kao o nužno lošim ali su eksploatisane na sve strane. Ono što želim da kažem da je ovo pravio neko pametan, neko ko zna šta ljudi vole. Zato ovaj film i jeste tako zabavan i lak za gledanje.

Ceo film poentira na kontrastima ako smem tako reći. Čujemo strašne priče o piratima a oni ispadnu dopadljiva, smešna družina. Gledamo našeg dragog kapetana koji izgleda kao sprdnja a ispostavi se kao jako sposoban čovek. Elizabed (Kira Najtli) izgleda krhko i nežno a zapravo je neustrašiva. Norington izgleda kao teški drkadžija a na kraju ispadne faca. Svi ti mini obrti čine film jako zabavnim. Svojski su se trudili da nam se svide čak i negativci. Dok gledaš film, zapravo nisi ni protiv koga. 

Ne smatram ovo opasnim filmom. Ovo je samo dobra zabava ali ona krije jednu epsku scenu. Prva pojava Džeka Speroua kada silazi na mol sa broda koji tone a pre toga prolazi pored obešenih pirata. On gubi brod, vidi saborce koji su obešeni a opet deluje samouvereno i smireno, kao da je to najnormalnija stvar. I sada, oni se sprdaju sa ovom scenom a u isto vreme prave totalno opasnog, neustrašivog lika. Uprkos serviranoj sprdnji ova scena na mene ostavlja odličan utisak. 

Naravno, moram da pomenem Depovu harizmu. Zapravo on nosi najveći deo filma na svojim plećima. Dok deluje kao šeprtlja, oduševlja vas ali propratne priče o njemu daju neku ozbiljnu notu njegovom liku i morate osetiti poštovanje prema onome što on jeste. U jednom momentu izgleda kao teška budala, u drugom ide goloruk na horde zlikovaca. U jednom momentu je neozbiljan do krajnjih granica, u drugom čujete da je pobegao iz bezizlazne situacije. Od ostalih, Kiru je uvek lepo videti kao i majstor Raša. Legolas... mnjah. 

I tu se negde krije i prva ozbiljna mana ovog filma. Toliko je priča i pričica koje zvuče sjajno ali ni jednog momenta nemamo neki flešbek, nemamo ni jednu scenu koja će ih oslikati. To je zaista šteta. Mogli smo videti neke scene iz Džekove prošlosti, mogli smo videti neke pizdarije vezane za Barbosu i njegove uklete mornare. Te scene bi sigurno bile dopadljivije od nekih koje su našle mesto u filmu. 

Druga velika mana je to što film konstantno koketira sa hororom a ne daje ništa. Non stop se čuje o ukletim mornarima, sablasnim događajima i brodovima a od toga ništa nismo dobili. Umlačili su svaki pokušaj da se dostavi makar malo jeze. Kada Crni Biser prvi put napada vidimo opasnu silu. Odmah potom vidimo tupave mornare. Ok, smešno je to ali opet, ispuštena je prilika da se dostavi makar malo jezive atmosfere. I te kako je bilo mesta i za nju.

Elem, nije ovo naročito sjajan film ali nema ni prostora za guranje u neko blato. Dovoljno je zabavan da može čak i da se reprizira. Neke scene sa Depom su memorabilne i na tom liku su i temeljili nastavke. Na priču o piratima su kupili masu, posle su držali priču živom sa Džoni Depom koji je dobrano napunio džepove za ulogu koju može da odradi na autopilotu. Moram da pomenem i odličnu numeru He is a Pirate (Badelt/Zimmer). No, zašto bi hejtovali nešto što je zabavno a ne vređa glupostima. Film nije imao za cilj da produhovi ili šokira već da pruži dva sata relaksacije. Što se mene tiče, uspeo je u tome.

Zanimljivosti:
Originalno, Dep je želeo da Džek Sperou nema nos i da se plaši nekih običnih stvari, poput paprika ali je Dizni odbio tu ideju. Po scenaristima, Vil Tarner je trebao biti najbolji mačevalac, Barbosa odmah posle njega a Sperou najlošiji. Da se ne bi non stop mrštio, Dep je nosio sočiva koja su mu služila kao naočari za sunce. Džefri Raš je imao teoriju da ljudi gledaju film kako i čitaju knjigu, sa leva na desno. Zato se trudio da najčešće bude levo u sceni. Pogotovu je to praktikovao u scenama sa Kirom Najtli jer je bio svestan da niko neće ni gledati u njega. Kira Najtli je bila ubeđena da će dobiti oktaz posle nekoliko dana snimanja. Zbog toga je na snimanje ponela jako malo odeće. Tarnerovo oponašanje Speroua je Blumova improvizacija koju je režiser ostavio u filmu. Dep je kao inspiraciju za ovu ulogu imao legendarnog imao Kita Ričardsa.

Naj scena:

Prva pojava Džeka Speroua.

Moja ocena: 7/10