Obavestenje

Obaveštenje: Listu sa vašim predlozima možete videti ovde . Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

понедељак, 24. јул 2017.

300 (2006) & Frenk Miler, Liz Varli - 300


Žanr: Akcija | Fantastika
Režija: Zack Snyder
Glumci: Gerard Butler, Lena Headey, David Wenham...

Priča:
Spartanski kralj Leonida i 300 njegovih vojnika bore se protiv Persijanaca kod Termopila 480 godine p.n.e.

Moj osvrt:
Ovo sam prvi put gledao premijerno u bioskopu. Braćo i sestre, kakav je to nalet adrenalina bio i kakvo oduševljenje je film izazvao u meni. Kasnije, reprize su me i dalje oduševljavale ali sam bio svesniji nekoliko ozbiljnih mana filma. Čekao sam čitanje grafičke novele kako bih podvukao crtu i baš iz razloga što sam oduševljen istom, odlučio sam vam na neki način predstaviti i nju. To će mi pomoći i da bolje objasnim šta mi je to toliko dobro i u samom filmu ali pre svega da kroz razlike akcentujem na nekoliko zaista velikih propusta. 

Novelu je izdao Beli Put koji se bacio u ozbiljan posao kada je strip scena u srbiji bila praktično mrtva. Doneli su nam naslove poput V kao Vendeta, Nadzirači (Watchmen), Grad Greha (Sin City) i između otalog ovaj produkt Frenka Milera i Liz Varli. Kvalitet same novele vidite sa slika (kliknite na sliku da biste je uvećali, izvinjavam se zbog odsjaja). Tvrd povez, odlična štampa, izdanje koje sam rado smestio u biblioteku. Na žalost Beli Put više ne radi ali njihov posao je nastavilo nekoliko izdavača, pre svega Darkwood. No, svaka čast za ljude koji su se osmelili na takav projekat u Srbiji.

Animacija liz Varli za moj ukus ima brilijante ali i jako čudne, ne bih nazvao slabe momente ali nekako mi nije baš sve to ležalo. Povremeno su likovi delovali kao karikature ali uglavnom su pozitivni utisci dominantni. Čak i te karikature su umele da deluju spektakularno, poput npr. scene sa vukom. No ono što fascinira je upotreba boja. Jarko crveni plaštovi stvarno odudaraju i izdvajaju Spartance koji deluju veličanstveno i jedinstveno. I to je perfektno preneto na film, pa čak i bolje od onog što se vidi u stripu. Upotreba boja je sjajna i daje utisak drevnosti same priče ako smem tako reći i utisak koji ostavlja je jedinstven. Da se ne lažemo, napravljen je teški overkill efektima ali ti efekti su zaista dobri. Tako ta što se tiče vizuelnog doživljaja, film je odlično preneo, ako ne i unapredio ono što se vidi u noveli. 

Sama priča je zaista odlična posveta Spartancima. Vidimo njihove stroge kodekse, učenja, verovanja, vidimo da su disciplinovana ratnička nacija kojoj je čast iznad svega. Da li u celoj priči ima preterivanja - o da. Ali je zasnovana na nečemu istinitom. Ako vas šokira činjenica da su deca koja su po rođenu slaba odbacivana i mislite da je to preterivanje - nije. Čak su i brutalniji bili od onog što se vidi na filmu. Zapravo film jako malo prikazuje od svega toga. Novela ima scenu više koja je zaista surova. Da li se ovde od Spartanaca prave superheroji? Da li je to zaista bitno. Oni to i jesu bili. Čak i da su malo idealizovani, zaslužili su pre nego Američki Snajperi i slična govnarija. Film i novela se hrane pričama, legendama ali i činjenicama o Spartancima. Nisu morali da se igraju sa izmišljenim likovima. Imali su stare, legendarne heroje. 

Ono što malko smeta je možda malo veća količina floskula o slobodi, slobodnom narodu i borbi za pravdu. Mislim ok, jasno je ko je dobar ko loš, ali se jednostavno previše priča oko toga. U noveli je to zauzdano ali u filmu se često gledaoc šamara sa tim. Što je najgre, neke rečenice se uporno ponavljaju. Malko im se promeni red reči ili nešto se malo doda ili izbaci, ali opet je to ono isto. 

Mnogo je i onih velikih reči i rečenica, ali one po meni nisu mana. Naprotiv. Recimo setimo se Gladijatora i Maksimusovog predstavljanja kada kaže da će imati osvetu u ovom životu ili narednom. Budimo realni, ta rečenica je golo govno i niko normalan je ne bi izgovorio pri čistoj svesti i zdravoj pameti. Sam Krou je rekao da je to idiotska rečenica ali da dobro zvuči zato što je on najbolji glumac na svetu. Ali iako idiotska, neprirodna i isforsirana, ona je tako dobro tempirana i tako diže adrenalin da ne možeš da se ne primiš na nju. 300 neprestano sipa takve stvari. U noveli je najveći deo toga delo naratora ali ne možeš baš toliko naratora da ubaciš u film. Zbog toga su te rečenice u filmu dodeljene likovima. Negde je to zaista dobro selo. Moram da kažem i da je film besprekorno preneo tekst iz novele i da Dejvid Venam (Dilios) radi sjajan posao kao narator. Manje više, ono što ćete pročitati je ono što su preneli na film. 

U filmu je sve u cilju dizanja adrenalina. Sve ima za cilj da vas natera da jedva čekate šta sledi. Što se tiče muzike, tu ima gomila žanrova. Vidimo nešto što podseća na Zajdi Zajdi pa se prebacimo na borbu gde imamo hard rock pa nam daju klasiku itd. Sve je to tempirano tako da pojača emociju ili atmosferu. Tajming je perfektan, scene su neprocenjive. 

Ovde imamo školski primer kako navući gledaoca na ono što sledi. Prvo imamo dolazak glasnika koji priča o snazi Persije, pa mudadžijsko odbijanje Leonide da se pokori, pa samo 300 vojnika koji marširaju na brojnu silu, pa razruženo selo sa jezivim scenama. Ovog dela sa selom čak i nema u noveli ali to je film odlično odradio. Od protivnika je u najavi napravio nešto što je neljudsko, jezivo, surovo. Odlično pripremljena slika naprijatelja. Šteta što je to kasnije oskrnavljeno. 

I onda imamo već scene spektakularne borbe. Braćo i sestre, ovu prvu borbu bih mogao gledati svakodnevno. U bioskopu me je ta borba naterala da zinem i ne trepnem do samog kraja. Uvek rado pogledam svaku od tih scena. I ovde film radi sjajan posao. Strip ima tu jako malo detalja. Film ih je preneo sve do jednog na platno i nadogradio na najbolji mogući način. Sama borba je spektakularna, kadrovi maestralni, korišćene usporenog i ubrzanog snimka perfektno. Ove scene su stvarno probudile klinju u meni i slatkiš su za oko i dušu. 

Zašto je novi Mad Max vrhunski akcioni film? Zato što akcija ni jednog momenta ne prestaje. Šta ti više treba? Kada Spartanci krenu u marš, novela se ni jednog momenta ne udaljava od Ognjene Kapije. Sve vreme ste u paklu. Šta film radi? Jednom rečju jedegovna. Da je novela ispoštovana film bi bio desetka ko kuća. No film je morao da politizuje, jer jebiga, suviše bi bio ovo nepravedan film prema ženama da je po noveli. Morali su ubaciti moćnu kraljicu i političke igre. Pazite, nemam ništa protiv te kraljice da je ostala u onom dojajnom domenu kada kaže da samo Spartanke rađaju prave muškarce. Nemam ništa protiv kraljice koja se spartanski oprašta od muža. Nemam ništa protiv kraljice koja je velika podrška što se vidi u početku. Ali od momenta kako Leonida napusti Spartu, taj lik je skrnavljenje filma i cele ideje. Na sve to imamo sjajnog Dominika Vesta u šablonskoj, idiotskoj ulozi. Tog čoveka su trebali iskoristiti sasvim drugačije.

Političke igre su loše iz dva razloga. Prvi, nepotrebne su. Moralisanje koje je samo trebalo da unese neku tenziju a zapravo ju je ubijalo. E to je i drugi razlog. Uletimo u pakleni oganj bitke, digne se adrenalin, bombardovani smo vrhunskom akcijom i onda umesto da se nastavi, vraćaju nas nazad da gledamo idiotske političke igre i igrarije. Čemu to služi u akcionom filmu? Šta će mi kretenski House of Cards u nečemu što treba da puca na sve strane? Ua Snajderu paceru. Hot Gates - Ognjena Kapija je geografska lokacija a ne prostor među kraljičinim butinama. 

Druga velika mana je upliv fantastike u film. Novela toga nema. Ovde sam primoran da gledam prerasle spodobe, likove koji su čudovišta, maskirane likove koji su isti kad im se skinu maske, kozu koja svira frulu (WTF!?!?) Ko li je dileja koja je mislila da je ovo sjajna ideja? Nekako je to ceo film učinilo jako neozbiljnim i udaljilo ga od prave bitke. Kako su krenuli, mogli su ubaciti i Godzilu. Hm, eto ideje za neki od nastavaka. Godzilla vs 300 - scenristi kreteni uzvraćaju udarac. Recimo, mogli su izbaciti to sranje, pa čak malo i prizemljiti film. Kvaliteti bi došli do izražaja i ne bi se izgubilo ništa (osim idiotskih ideja). 

Kada podvučem crtu, grafička novela drži predavanje filmu. Ok, spektakularnije su boje u filmu, akcija je naravno jača ali su film osakatili sa dve velike mane. Bez obzira na te idiotije, ovo je i dalje sjajan i jedinstven akcioni film. Mogao je biti epski ali jebiga, moraš da prodaš ovo klincima. Kakav je to epski, ratni film bez zmajeva i čudovišta. Na žalost, te gluposti ne možemo obrisati ali ovo je svakako film kojem se rado vraćam. Ako ste u mogućnosti, pročitajte grafičku novelu. Ona je pokazatelj kako je pričala trebalo da izgleda bez fantastike i politike i kada bih nju ocenjivao, desetka bi bila neminovna. Ponavljam, bez obzira na navedene mane, za mene 300 ostaje sjajan film i nešto što bih mogao gledati iznova.

Zanimljivosti:

Rečenica koju izgovara kraljica: "Vrati se sa štitom ili na njemu" je bila česta fraza koju su Spartanke izgovarale svojim muževima i sinovima. Glumci su prolazili kroz jako zahtevne treninge kako bi se što bolje pripremili za film. Batler je izjavio kako su mu ti treninzi bili najteža stvar koju je radio u životu. U filmu se vidi da su neki Spartanci bez brade što je u stvarnom životu u Sparti bilo neprihvatljivo. Obrijana brada bi značila da je neko kukavica. 

"Borićemo se u hladu" je zaista izgovorena od strane spartanskog ratnika Dienekesa. Kada Persijanci traže od Spartanaca da polože oružje, Leonida odgovara sa "dođite po njega" što je istorijski tačno. Kraljica Gorgo je zaista izgovorila rečenicu da samo Spartanke rađaju prave muškarce ali to nije rekla Persijskom izaslaniku. 

U stvarnosti, Leonida je rekao "Noćas ćemo večerati u Hadu" ali je u filmu to preinačeno "Noćas ćemo večerati u Paklu". Bitka kod Termopila je deo predavanja današnjim ratnim stratezima i vojnicima. Kako bi verno preneo atmosferu iz novele, Snajder je tražio da se cela novela skenira i izbaci dijalog iz nje kako bi mogli te scene preslikati na film. Batler je ukupno nosio 17 kaciga tokom snimanja.

Naj scena:

Prva bitka

Moja ocena: 8/10

недеља, 16. јул 2017.

Fences (2016)


Žanr: Drama
Režija: Denzel Washington
Glumci: Denzel Washington, Viola Davis, Stephen Henderson ...

Priča:
Afro - Amerikanac iz radničke klase pokušava da izdržava svoju porodicu a u isto vreme pokušava da se pomiri sa stvarima koje su mu se dogodile u životu.

Moj osvrt:
Od svih filmova koje sam gledao mislim da ovaj ima najviše dijaloga. Osim što su glumce birali po kvalitetu, verujem da su im merili i kapacitet pluća jer ovoliko teksta je trebalo izgovoriti a ne ostati bez vazduha. Likovi toliko pričaju da ćete neretko proveravati da li iko od njih zapravo udahne za vreme scene. Ako bih izbacio sve scene bez dijaloga, sve scene u kojima samo gledamo nešto bez da čujemo da neko priča, film bi verovatno izgubio dva do tri minuta na trajanju. 

Da je ovaj dijalog perfektan, ne bih imao nikakav problem, ali ovde niko ne priča normalno ni sa kim. Ovde se toliko filozofira, toliko obilazi oko poente, toliko se kreće od Kulina bana da na kraju izgubite nit i ne shvatite šta likovi zapravo hoće da kažu. Ako želiš da nekom saopštiš nešto, ispljuneš mu. Ne pričaš mu istorijat vašeg odnosa i divljenje njegovim kaarakteristikama, ne pričaš mu dogodovštine pomoću kojih ćeš potkrepiti to divljenje i vaš odnos. Jedna obična rečenica ovde skrati nekoliko minuta filma i mudroserije koju ste primorani gledati, tačnije slušati. Ovde se nižu metafora za metaforom da na kraju od nečeg što je delovalo pomalo pesnički dođemo do nečeg što je isforsirano prekenjavanje koje teško pada na stomak. Kako film odmiče, čim čujete da neko kreće da priča nešto, pomislićete "ne opet". 

Svaki dijalog, bez obzira nosio pozitivnu ili negativnu notu, je zapravo jedna rasprava. Ovde se svako sa svakim raspravlja uz gomilu metafora, mudrijanja, podsećanja, obilaženja, raspričavanja. Ok je to u smislu da konstantno kreira tu atmosferu neprijateljstva i nerpeljivosti pa gledamo porodicu i prijatelje kojima su odnosi upravo ugroženi ovakvim nastupima. Iako ti odnosi deluju dobro, nekako ovakvi razgovori pokazuju dozu nesloge. Ono što je zaista dobro, upravo ta netrpeljivost i te rasprave su napravile lik Troja (Denzel) ovakvim kakav jeste. 

Jasno je da je film o teškom životu jedne crnačke porodice u tadašnjoj Americi i mnogo je ovde šablona i floskula. No ne stavlja se akcenat na to već na porodicu koja je na neki način žrtva stavova strogog oca koji iznad svega voli da mudruje i filozofira. U nekim momentima to je prajsles. Odlično je dočarana ta osoba sa kojom je teško sarađivati kao i odnosi ostalih članova porodice sa njim. Ali opet, ubistveno besmisleni metaforični dijalog je ubijao u pojam. Pre svega što je retko šta od toga bio neki veliki izliv emocija. Emocija je zakopana u mudrovanju. Jedina scena u kojoj sam osetio nešto opasno emotivno je ova koju sam izabrao za najbolju. Iako i to nije lišeno metafora, barem je iskrena, živa emocija izrečena iz srca a ne iz pera pisca koji prezire normalan razgovor. 

Veliki problem je što nam film ne daje puno Trojevu stranu priče. Ok, on je težak čovek, vidimo kako se porodica bori sa tim, ali on je konstantno skriven iza tone mudrovanja i odbijanja da prihvati stvari onakve kakve jesu. Ok bi to bilo da se Troj otvorio u nekom momentu i izbacio iz sebe sve. Zapravo imamo jedan kratak momenat priznanja poraza, momenat u kom je svestan da nije ništa postigao uprkos trudu. Ali preko toga se brzo pređe. Sve ostalo je mudroserija promašenog čoveka koji otežava život ljudima koje voli i koji ga vole. Generalno cela priča je neupečatljiva. Ništa ovde nema što već niste videli. Nije ovo ispričano ni na kakav spektakularan način. Samo je prenatrpano besmisleno razvučenim dijalozima. 

S obzirom na količinu dijaloga, bez obzira koliko on smešan bio, moraš ipak da imaš glumce koji to mogu da dostave. Ovde su likovi dobri, odlični pa i sjajni u nekim momentima kada im smešni dijalog dozvoli da to budu. U najgorem slučaju, likovi su uverljivi u onom što pričaju. Ok, od Viole i Denzela možeš da očekuješ dobru glumu. No, za mene je šou ukrao Mikelti Viliamson. Ovo je jedno od boljih i simpatičnijih dostavljanja ludila na fimsko platno. Lik je tragičan, jako tragičan, ali je u svoj toj tragediji simpatičan i drag. U svakoj sceni u kojoj se pojavi, svetlost je na njemu, bez obzira što gledate nešto što ga se i ne tiče. U raspravi između žene i muža on je treći, suvišan je, a opet na njemu ta rasprava i oslikava tragediju. On nosi emociju jer razbija usrani dijalog, jer je i tako lud iskreniji i konkretniji od svih ostalih. 

Ok je ovo film bez ikakve sumnje ali nije ni blizu onog za šta se prodaje. Nadao sam se da će na samom kraju poentirati ali nije, išao je na neku romantičnost, na totalno mlačenje priče, na "ko zna zašto je to dobro", na "nije to baš tako kako izgleda". Ne znam, braćo i sestre, ali to je za mene neki pokazatelj bezmudosti i bezidejnosti. Ne treba ti spektakl na kraju ako si priču već ispričao. Ne treba da mi menjaš mišljenje o nekom bez preke potrebe jer se jako trudiš da ga kreiraš prethodna dva sata filma. Zbog toga, Fences je ostao i jako nedorečen. Ima svetlih momenata, ima odlične glume, ima solidne karakterizacije ponegde ali film je bukvano ubijen, pomalo izlizanom pričom, a nadasve očajnim dijalogom.

Zanimljivosti:
Film je zasnovan na istoimenoj pozorišnoj predstavi. Pre snimanja filma, Denzel je već u pozorištu igrao ovu ulogu 114 puta.

Naj scena:

”I’ve been standing with you! I been right here with you, Troy. I got a life too. I gave eighteen years of my life to stand in the same spot with you. Don’t you think I ever wanted other things? Don’t you think I had dreams and hopes? What about my life? What about me. Don’t you think it ever crossed my mind to want to know other men? That I wanted to lay up somewhere and forget my responsibilities? That I wanted someone to make me laugh so I could feel good? You not the only one who’s got wants and needs. But I held on to you, Troy. I took all my feelings, my wants and needs, my dreams…and I buried them inside you. I planted a seed and watched and prayed over it. I planted myself inside you and waited to bloom. And it didn’t take me no eighteen years to find out the soil was hard and rocky and it wasn’t never gonna bloom. But I held on to you, Troy. I held on tighter. You was my husband. I owed you everything I had. Every part of me I could find to give you. And upstairs in that room…with the darkness falling in on me…I gave everything I had to try and erase the doubt that you wasn’t the finest man in the world. And wherever you was going…I wanted to be there with you. Cause you was my husband. Cause that’s the only way I was gonna survive as your wife. You always talking about what you give…and what you don’t have to give. But you take too. You take…and don’t even know nobody’s giving.”

Moja ocena: 6/10

понедељак, 03. јул 2017.

Fresh (1994)


Žanr: Kriminalistički | Drama | Triler
Režija: Boaz Yakin
Glumci: Sean Nelson, Giancarlo Esposito, Samuel L. Jackson...

Priča:
Smrt i nasilje razbesne 12togodišnjeg dilera koji okreće svoje poslodavce jedne protiv drugih.

Moj osvrt:
Film počinje baš onako kako smo očekivali. Teška porodična situacija, crni klinja u svetu dilera, mafije, likova lakih na obaraču itd. Klinac naravno pokazuje veliki potencijal ali se ovde potencira na tome koliko ga društvo ograničava da bude ono što može. Sve je to ok predstavljeno ali sam se, iskren da budem, nagledao ovoga i previše. Nije ovo loše ali nije ni neka novotarija pa deluje kao solidni šablon. Ne šokira jer sam već gledao City of God i gomilu brutalnijih filmova. Ne kupuje nas likovima jer ovakve pojave istrese svaka barem prosečna drama na ovu temu. Ovakve stvari prihvatiš i čekaš da se nešto desi što će ti podići interesovanje. 

Pošto je klinja glavni lik, očekivano je da ćete gledati još klinaca ovde. Nikad ne očekujem od klinaca neku veliku predstavu pa se desi da me neko izmesti iz sedišta, poput Dakote Fening u Man on Fire recimo. No ovog puta imamo drugu krajnost. Ne pričam o klinji koji je glavni lik priče, on je ok za jedno dete. Pričam o skoro svima ostalima. Klinci toliko preglumljuju i toliko su izveštačeni da to prosto ide na nerve. Što je najlepše od svega, likovi su im jako jako iritantni pa umesto da se saživim sa njima samo sam čekao da se scene u kojima se oni pojavljuju završe. Tu "briljira" jedan klinja koji se iz sve snage trudi da bude opasni mamojeb a zapravo čini svaku scenu beskrajno puta lošijom nego što ona i jeste.

Rekoh da je potrebno nešto da podigne interesovanje. To konačno dođe, nama kao šok, glavnom liku kao otrežnjenje, kao nešto što mu pokazuje koliko je život zapravo jeftin u onome u čemu se bavi. Ta scena je i najbolja stvar u filmu. Koliko god da je mučna i šokantna, toliko je efektna. Očekivao sam da će se film hraniti na ovoj sceni, da će nas šokirati realnošću situacije ali opet se ispostavilo da sam očekivao previše. Film se igra nečim potpouno drugim. 

Na koju kartu igra film? Na kartu igrarije, na kartu klinca koji hoće da nadmudri dve bande i gomilu propalica. Da li je to pogrešno? O ne, moglo je i to da valja da su hteli i tu da nas otrezne. Ovako klinja deluje kao jebeni mastermajnd dok 2 klana koja vladaju gradom ispadaju smešni. Setite se onog momka u City of God koji fotografiše bande. Svestan je koliko mu život visi o koncu. Ali ne ovaj momak. On je smiren i uvek vlada situacijom. Nekako mi je ovo suviše glatko, suviše bajkovito i suviše za one koji se lože na trik. Imamo dve grupacije dilera koje vladaju, svako dila svoje, ne diraju se i samim tim su bezbedni na vrhu. Jedan klinja uspeva da im totalno poljulja sisteme praveći budale i od jednih i od drugih. Ali tu nije kraj, on pokušava rešiti neke lične probleme i čak i to uspeva utkati u svoju šarenu lažu. Meh. Bajkovito i nebitno je ovo braćo i sestre. 

Šah se provlači kroz film kao igra koju klinac gotivi ali generalno, šah je ovde velika motivacija. Klinac zapravo igra šah svim likovima koje poznaje, uključujući i one koje voli. Nije loše napravljena ta paralela pogotovu kada su u pitanju situacije kada momak treba da žrtvuje svoje figure. Ćalca koji je ovog momka privoleo šahu tumači Semjuel L. Džekson i on je sigurno najbolji lik kog ćete videti u filmu, pre svega zbog neizveštačene glume a potom što je to uostalom Semjuel L. Džekson.

No, kao klinja koji emotivno prihvata sve to, on mora zaista da pređe određenu granicu da ljude koje voli posmatra kao obične figure za dolazak do cilja. I tu me ovaj film pomalo gubi. Klinja mora da bude jako poremećen poput nekih u City of God što ovaj momak nije. Odlično su pokušali da ga prevuku na tu tamnu stranu, da ga nateraju da pređe granice u jednoj sceni sa psom ali to zaista nije dovoljno. Odlično je upakovana ta scena i ostavlja gorak ukus ali u stvarnom životu to nije tako lako. Pogotovu što se posle te scene nastavlja po starom. Setimo se gradacije u Rekvijemu za Snove gde situacija eskalira i imamo šok za šokom. Ovde se šok lako zatrpa prosekom. 

Fresh je jako nedorečen film iz prostog razloga što je mogao mnogo više da donese. Lična drama se izgubila u bajkovitom triku. Vidi se da nisu imali onu stvar da nas šokiraju do kraja već su scene koje su zaista potresne zbrzali i odmah prešli na nešto drugo. Za mene poenta ovde nije trebala biti u triku i osveti već u otrežnjenju i gubitku. Gledati klinju koji će da namagarči najopasnije bande u gradu mi nije više tako zanimljivo. Za tako neku priču, potrebno je nešto mnogo ozbiljnije od momka koji je dobar u šahu. Za povezivanje sa ovim likom moraš da me ubediš da mu je život u opasnosti. Da me ubediš da opasnost postoji, ne smeš da je iskarikiraš. Fresh je imao ideju ali nije imao petlju da ovo napravi kako valja.

Zanimljivosti:
Lorens Bender igra lik po imenu Long Haired Yuppie Scum. On tu ulogu reprizira u dva Tarantinova filma, Pulp Fiction i Four Rooms.

Naj scena:

Smrt

Moja ocena: 6/10