Obavestenje

Obaveštenje: Listu sa vašim predlozima možete videti ovde . Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

понедељак, 14. јануар 2019.

Moonlight (2016)


Kod nas nazvan: Mesečina
Žanr: Drama
Režija: Barry Jenkins
Glumci: Mahershala Ali, Naomie Harris, Trevante Rhodes ...

Priča:
Hrnonika detinjstva, odrastanja i adolescencije mladog gej afro-amerikanca koji odrasta u lošem okruženju u Majamiju.

Moj osvrt:
Ubi nas politička korektnost. Toliko se trudimo da budemo politički korektni da na kraju ispadamo nekorektni, netolerantni, sveznajući, nedojebani kreteni koji nemaju pametnijeg posla nego da upiru prstom u drugog i smatraju nešto bez da su išta uradili u životu. Zašto je to tako? Dokonost. Kako to sprečiti? Nikako, samo zanemariti budale koje danas kvare pravu slobodu izražavanja i skrnave umetnost. Za sve te dušebrižnike poruka je jednostavna - jebite se. Verujem da će vam to rešiti životne probleme. Dok vi upirete prstom u nepostojeće, pravi rasizam i ugnjetavanje cvetaju na drugoj strani. No, da li je ovaj film dobio oskara jer imamo jadnog, ugnjetavanog, tamnoputog gej momka? Oooo da. Da li je film toliko ljigav? Baš i nije toliko. Da li valja onda? Mogao je, da je ovo pravio neko ko zaista zna i/ili želi da ispriča priču. 

Uvod je baš ono što očekujete. Teška priča. Loše detinjstvo, majka narkomanka, on crn, svi bi da ga biju, nema prijatelja, nema oca, nema pravog staratelja... Ok, nemam ništa protiv ovoga ali ono sa čim imam problem je što su ove scene opasno razvučene. Ne priča nam se mnogo ali se previše vremena troši na to malo. 

Ono što je dobro, kako nema oca, klinac traži tu očinsku figuru. On je pronalazi u lokalnom dileru i scene sa njima dvojicom + dilerovom gospom su jako dobre. Ima tu dobre emocije u tom pokušaju očinstva sa jedne strane i pronalaženju oca sa druge. 

Tu dolazimo do verovatno jedine stvari koja me je jako iznervirala u filmu. Klinac od nekoliko godina pita starije šta je to "peder" i da li je on "gej" na šta mu se odgovara da će saznati kad dođe vreme za to. Ovaj užasno isforsirani dijalog je upravo ono što mi se gadi. Prvo, klinac još nije ni počeo da istražuje svoju seksualnost jer je u godinama kada su mu klikeri fascinantniji od sisića. Ali jebiga, hajde da se bavimo time pa da ubacimo ovaj užasavajući dijalog. Ostale stvari koje su loše me nisu tako iritirale kao ovo. 

I sada ovog našeg klinju goooodinama ugnjetavaju i mlate. Ok, mnogi su prošli kroz ovo u detinjstvu. Ako niste prošli, sigurno znate nekog ko jeste. Svesni smo da nema validnog razloga zašto bi neko bio ugnjetavan ali svesni smo zašto budale koje su nasilnici rade to što rade. Ovde u filmu ne vidimo ništa od toga. Daj mi jebeni razlog (koliko god on bio retardiran) zašto bi neko drkao ovog momka ovoliko. Ma jok, crn je i biće gej za nekoliko godina pa hajde da ga bijemo od momenta kada je postao embrion. I to nije prikazano kao da ga tamo neka grupa bije, već ga i niko živi ne uzima u zaštitu. Prozivke traju naglas i tokom časa u školi. Nije li ovo malo previše? Čuj malo, ovo je opet ono patetično prenaglašavanje. 

Još jedan minus u filmu je dijalog. Bukvalno svaki razgovor traje predugo i na njegovom kraju niste ni skapirali šta ste to slušali. Kada priča krene, očekujete neku temu, neki rasplet, neku poentu, nešto zbog čega je prokleti dijalog sniman. Ne nadajte se nečemu posebno. Sačekajte samo finale filma gde imamo dijalog od dvadesetak minuta koji ne služi ničemu dok lik na kraju ni iz čega ne kaže nešto što želi. 

Film me je donekle podsetio na užas od filma Precious. Konstantno se tovare problemi ovom momku da se zapitate kad će kraj. Precious, koliko god bio prejadan, barem je davao razlog za te užase i gluposti. Moonlight nam to ne daje. Samo tovari očigledno očekujući da će poentirati na onim pomenutim dušebrižnicima iz prvog pasusa. 

Još jedna dobra stvar je način na koji je momak zatvoren u sebe. Postoje ljudi kojima se otvara i poveri ali ih je premalo. Zatvoren je zato što je okružen sa premalo onih koji bi da mu podare pažnju. Svi gledaju sebe i tako dolazi do izopštavanja. Pokušali su da nam ispričaju i neku priču u kojoj društvo kreira ono najgore u čoveku. Nije ni to loše prikazano. No nekako mi je transformacija ovog momka neubedljiva. Jasno je šta su pokušali ali slabo su pričali ovu priču pa me nisu naročito ubedili u sve. 

Najveći problem cele ove priče je što su nam je pričali ljudi koji to ne znaju. Prodavanje muda za bubrege je jako izražena disciplina. Setimo se Cloud Atlasa koji je kao pričao nešto epohalno što menja svet a zapravo nam je dao samo lepo ispričane nebitnosti za bilo šta u univerzumu. Tako i ovaj film. On upire prstom u ono što je hrana današnjih boraca za političku korektnost. Šta je sa ljudima koji žele da čuju pravu priču ovog momka? Ko ih jebe. Oni nisu dovoljno glasni da učine ovaj film relevantnim. Nemam problem što je ovo film o tamnoputom, ugnjetavanom momku koji je gej. Rado bih to gledao pod uslovom da je onaj ko smišlja priču želeo da nam predstavi pravi život tog momka. Ovako, ovaj film je jedno dosadno, bezvezno mrljavljenje sa tek nekoliko korektnih scena i pokušaja.

Zanimljivosti:
Naomi Haris je sve svoje scene snimila za 3 dana. Tri glumca koja tumače glavnu ulogu se nisu nikada sreli tokom snimanja. Mahershala Ali je prvi musliman koji je dobio oskara. Prvi LGBT film i prvi film u kom su svi glumci tamnoputi koji dobija oskara.

Naj scena:

Ok. Let your head rest in my hand. Relax. I got you. I promise. I won't let you go. Hey man. I got you. There you go. Ten Seconds. Right there. You in the middle of the world.

Moja ocena: 5/10

уторак, 08. јануар 2019.

Don Jon (2013)


Kod nas nazvan: Don Džon
Žanr: Komedija | Drama | Ljubavni
Režija: Joseph Gordon-Levitt
Glumci: Joseph Gordon-Levitt, Scarlett Johansson, Julianne Moore ...

Priča:
Momak koji je posvećen svojoj porodici, prijateljima i crkvi razvija nerealna očekivanja zbog zavisnosti od pornografije i trudi se da pronađe sreću u povezivanju sa potencijalnom pravom ljubavi.

Moj osvrt:
S obzirom na dostupnost i zastupljenost i na broj korisnika pornografije ova ideja bi trebala biti zicer. Lik koji odrasta na pornografiji svakako ima pogrešne vidike i stavove. Prvo, ovo možeš da upotrebiš ovo kao temelj za gomilu komičnih scena u kojim bi se zavisnik od pornografije našao u neprilici. Drugo, mogao bi pokazati realne probleme ove zavisnosti. Don Jon je ostao nedorečen u svemu ovome. 

U filmu bih ipak jednu stvar ocenio čistom desetkom a to je gluma Gordon-Levita. Čovek je PERFEKTAN u svakoj prokletoj sceni. Prvo, odlično je osmislio svoj lik, dao mu je određen karakter, izgled, određene rituale, govor. Tu valja bukvalno sve. 

Osnovni problem je što posle uvoda i upoznavanja sa ovim likom vidimo da to baš i nije to. Ok, lik je teški konzument pornografije. Ne doživljava pravi seks kao onaj koji vidi u filmovima za odrasle. I to je perfektno. Pričam kao neko ko je pre x godina bio jako navučen na xxx naslove. Oooo mladosti, oooo ludosti, ooo Asia Carrera... Ah, odlutah, sorry. Ukoliko ono što si gledao na filmu pokušavaš da prebaciš u stvarnost, videćeš da ne ide. Tu imaš momente zbunjenosti. Kako bre da ovo ne liči ni na šta a u filmu deluje kako valja? I umesto da se film igra upravo ovim, on to istrese u jednom kratkom monologu. Zašto jbt, pa nije ovo film za dečicu. Čega se plašiš, ružnih reči, viška guzića i sisića... Ne shvatite pogrešno, Don Jonovi monolozi su perfektni ali umesto da se igraš sa ovim momentima, ti ih uguraš u par reči. 

I nakon ovoga imamo razvodnjavanje. Nešto što treba da bude romantična komedija u kojoj momak radi šta devojka zapovedi kako bi je pridobio/imao/sačuvao pri čemu se pati sa svojom zavisnošću. Umesto da fokus bude na patnji oni nam sviraju o potencijalnoj promeni ličnosti u priči koja je bulja. Romantične komedije su u 90% slučajeva negledljiv, šablonski šit. Ovo se tada pretvori u negledljivi šablonski šit sa idiotima. A sami znate da ne varim idiote koliko god veliki film bio. 

I naravno, dolazimo do moralisanja, do toga šta te pornografija tera da previdiš, da gubiš, da propustiš. Problem je što je to prikazano u ovom romantičnom delu filma na jako izlizan i providan način. Ovo što vidimo će nam reći svako ko nema tri blage veze sa zavisnošću od bilo čega. Wow, bolje da se družiš nego da palijaš u mraku sobe svoje, bolje da imaš pravu ženu nego da desankom šetaš majmuna, da ga nisi gladio devojku bi imao... Vidite koliko debilno zvuči ovo što sam napisao. E to je taj nivo kretenizma u filmu.

Kako je ovo trebalo onda uraditi?  Ne moram ja da vam dajem odgovor, dao ga je film verovali ili ne. Da se Gordon Levit malko bolje fokusirao, mogao je imati vrhunski film gde bi se pre svega prikazale stvari u koje nas pornografija natera da verujemo a koje nemaju veze sa realnošću. To je trebalo da pokrije nekoliko scena a ne jedan monolog. Druga stvar bi trebala da bude otkrivanje lepote u vođenju ljubavi. Treća stvar bi trebalo da bude shvatanje. I za divno čudo, film nam je to dao, ali na kašičicu. Potencijalno ovde imamo jednu perfektnu ljubavnu pričicu u kojoj čovek shvata zapravo šta znači odnos, šta znači razgovor, šta znači saslušati nekog, otvoriti mu se, šta znači voleti provoditi vreme sa nekim i kako je sjajan osećaj vođenja ljubavi sa takvom osobom. Ne zezam vas, imate ovde taj film. Problem je što on traje 20tak minuta. 

Zašto kažem da to traje 20tak minuta? Zato što se najveći deo ovog filma svodi na vezu između Gordon-Levitovog lika i lika koji tumači Skarlet Johanson. Kada sažvaćete priču videćete da je ta prelepa heroina totalno nepotrebna. Ok, ima ona svrhu u smislu da pokaže kako se čovek primi na fizičko a traži neverovatan osećaj u takvom odnosu. Ali to traje predugo i ispričano je već u prvih par minuta filma. Poenta je jasna i pre toga. Ako ste gledali ovaj film i bili nezadovoljni, razmislite malo. Izbacite bukvalno sve scene u kojima se pojavljuje lik koji tumači Skarlet Johanson. Sve do jedne. Dobijamo jako kratak film, znam. Ali tom filmu bih zalepio jako visoku ocenu. Ovako je taj dragulj zatrpan u gomili svakodnevnih baljezgarija.

Zanimljivosti:
Gordon-Levit je napisao ulogu posebno za Skarlet Johanson i oduševio se kada je ona pristala da glumi u filmu. PornHub je obezbedio videe koji se vide u filmu. Zvuk bacanja maramice u kantu je isti zvuk na Mac računarima kada se obriše neki fajl. Facebook Stranica Barbare Sugarman je prava. Napravljena je za potrebe filma i na svim slikama na tom profilu su poznate ličnosti sa izmenjenim imenima. Iako se pojavljuje u nekoliko scena, Brie Larson izgovara samo jednu rečenicu.

Naj scena:

Kraj

Moja ocena: 6/10

четвртак, 03. јануар 2019.

Tropa de Elite 2: O Inimigo Agora é Outro (2010)


Alternativni naziv: Elite Squad: The Enemy Within
Kod nas nazvan: Elitni Odred 2
Žanr: Akcija | Krimi | Drama | Triler
Režija: José Padilha
Glumci: Wagner Moura, Irandhir Santos, André Ramiro...

Priča:
Posle pobune u zatvoru, bivši kapetan Nasimento, sada visoko rangirani sekretar za bezbednost u Riu, uvučen je u krvavi politički obračun između zvaničnika vlade i paramilitarnih grupacija.

Moj osvrt:
Želeo sam da napišem odvojen post gde bih vam čestitao novu godinu, izložio sve što vam želim, ono što mislim da treba da nas pokreće i da vas ohrabrim u suočavanju sa lošim oko nas i u nama. No post je uglavnom bio crn tako da sam odlučio da ne počinjem tako novu godinu. Bolje je da vam jednostavno poželim da budete zdravi, nasmejani i uspešni. Kao što rekoh, umesto mračenjem, bolje ovu godinu da započnemo jednostavnim željama i pričom o filmu. 

Želim da zamislite sledeću situaciju. U Srbiji je snimljen film. U filmu možete videti kako je vlast u direktnoj sprezi sa kriminalcima i ubicama. U filmu možete videti mehanizam kojim se dolazi i ostaje na vlasti. U filmu možete videti časne ljude koji padaju pred tim sistemom. Ček, nije dovoljno detaljno. Recimo da u filmu možete videti kako npr. vojska trebuje oružje koje se izvozi preko privatne firme koja je u predsednikovoj porodici. Recimo da u filmu možete videti kako je dolaskom na vlast iz zatvora puštena određena grupa ljudi koja se bavi određenom delatnošću pa dođemo u situaciju da imamo pucnjavu u po bela dana ispred vrtića punog dece. Recimo da u filmu možete videti kako karikature na vlasti zgrću novac dok ih slepo prate oni kojima je dovoljno da preživljavaju. Zamislite takav film? Ne možete, jer ovde to niko ne bi dozvolio da se snimi. E pa Brazilci to jesu uradili.

Ako kažete su sve odluke neke vlasti i sistema loše, onda ste jako nerealni. Znate moj stav prema trenutnoj vlasti. Njihove odluke su uglavnom užasne ali ne mogu da kažem da su bukvalno sve loše. Ali nije to ono o čemu želim pričati. Želim da pričam o onome što stoji iza tih dobrih odluka. Vlast i sistem su uvek u kampanji i dobra odluka koja je donešena nije urađena za opšte dobro već za ličnu dobit i/ili samopromociju. Korist od takvog sistema je neodrživa. O tome ovaj film uspešno priča. Svaka odluka je politički obojena i svaka je učinjena iz lične koristi. Žrtva sistema je minimalna, korist je neizmerna. 

Uzmite neki jako bitan događaj, nebitno dobar ili loš. Recimo uzmimo poplave koje su nam se desile pre nekoliko godina. Činjenica - nanesena je ogromna šteta. Šta smo konkretno uradili posle toga da se odbranimo od narednog napada? Ništa. No za šta je to iskorišćeno? Vlast je to iskoristila za svoju promociju na najljigaviji način. Setite se slanja autobusa iz Beograda za Šabac. Ko sa tri grama mozga misli da je to bilo potrebno? No to je u očima mnogih delovalo kao mudra odluka. No, mislite li da su oni jedini koji su iskoristili taj period? Opozicija je to učinila da sere po vlasti. Šta su i jedni i drugi uradili konkretno? Ništa. Zavadili su narod. Šta je činjenica posle svega toga - možemo da se podavimo i umremo u najgorim mukama, ove dve strane će to samo da okreću to u svoju korist. Gde je tu običan čovek? Elite Squad ima muda da to pokaže. 

Postoji snažan momenat u kom se zapitate da li postupiti moralno, da li postupiti po zakonu i šta je od toga ispravno. I to nije odrađeno providno kako ume biti. Recimo, heroj će, iako nije po zakonu, ubiti negativca jer to daje snagu raspletu priče. No ovde je to mnogo realnije. I opet epilog je sjajan. Običan, pošten čovek koji strahuje za sopstveni život i život svoje porodice će lakše da spava bez mafijoza i dilera koji trče okolo. Ali, da li je to svima cilj. Ljudi sa vlasti koriste ovakve likove. Pa zar i kod nas vođin sin nije bio na svetskom prvenstvu u fudbalu sa takvim likovima a da ne pričam o ozbiljnijim poslovima koje ti likovi mogu obaviti. Ali nije samo vlast tu bitna, mnogi mogu da koriste te likove u svoju promociju. Mnogi traže pravdu za one koji su na tu istu pravdu pljunuli.

I ovde dolazimo do toga da sve može da se ispolitizuje: bitni ili nebitni događaji, ljudi, stvari, bukvalno sve podleže takvoj upotrebi. I gledano kroz sferu politike dođemo dotle da visokomoralni i pošteni ljudi postaju državni neprijatelji a poltroni i podobni postaju heroji. Sistem koji vlada u potpunosti menja percepciju i skalu vrednosti. Što je sistem pokvareniji, odvratniji, nepismeniji, šta mislte, koje vrednosti će se više poštovati?  

Sve vreme kako gledam film nalazim paralele sa sistemom u kom živimo. To valjda dovoljno govori o snazi ovog filma. Ali ono što me je film naterao, to je da se zamislim, šta ako bi kod nas postojala takva grupacija kao ovde BOPE. Ljudi koji imaju moral ali i moć da nešto učine povodom zla koje vlada. No film ti sam da odgovor. Sistem možeš napasti, osakatiti, lišiti ga nekih od članova ali njega ne možeš srušiti. Previše je gramzivih, neukih, onih koji svoje neznanje i nemoć pretvaraju u oružje protiv pametnih. Tu je Elite Squad surovo realan.

Sve vreme se čini da film zakuvava neki eksplozivni rasplet, neku suludu akciju i samim tim tenzija je sveprisutna. Kraj te ošamari ali ne bude antiklimaks, već bude otrežnjene, bude ono što je realno i neminovno. I pošto nemamo "pobij sve i vrati se sam" formulu, da li to znači da glavni lik nije heroj? Naprotiv. U realnoj priči, ovaj čovek je veći heroj od Ramba, Bonda i svih Sigalovih verzija. 

Na kraju, moram malo da poredim ovaj nastavak sa prvim filmom. Ono što je sjajno, nisu prepakivali priču i samo nastavili dalje. Prvi film se više bavio socijalnim temama ovde su pomerili fokus na sistem i vlast. Druga stavka je to veće potenciranje na nekoj ličnoj priči glavnog lika. Ta priča nije naročito epohalna ali braćo i sestre, s obzirom da najveći deo filma čini naracija ovog čoveka, upravo ta naracija je učinila ovu priču sjajnom. Čovek vam uz niz slika predočava šta se dešava i onda vidite kako sve to utiče na njega i njegovu porodicu. Tako da ovaj nastavak ni malo ne zaostaje za prvim Elite Squad. 

To je to, braćo i sestre. Godinu otvaramo sa odličnim filmom koji vam najtoplije preporučujem. Što se tiče očekivanja od ove godine a vezano za blog, nadam se da ćemo se više čitati, da ćemo više diskutovati, da ćemo se uglavnom baviti dobrim filmovima. Trudiću se da se češće javljam ili barem da ne pravim velike pauze kao u prethodnoj godini. Vi nastavite da šaljete predloge, komentarišete, kritikujete i šaljete ideje vezane za funkcionisanje samog bloga. Blog je oživeo sada već davne 2011 sa (sada izbrisanim) postom o filmu Hangover. To znači da, blože zdravlja, ove godine ćemo proslaviti i 8. rođendan. Malo li je?

Zanimljivosti:
11.1 milion Brazilaca je pogledalo ovaj film u bioskopima. Tako je Elite Squad 2 postao film sa najvećom zaradom ikada u Brazilu pobedivši Avatar koji je držao prvo mesto do tada. Kada Nasimento uđe u restoran, čovek koji ima košulju na pruge prilazi da mu čestita. To je Rodrigo Pimentel, bivši član BOPE i čovek koji je učestvovao na pisanju scenarija za Elite Squad filmove i čovek na kom je zasnovan lik Nasimenta. Režiser Jose Padilha kaže da je sa ovim filmom zaključena trilogija o urbanom nasilju. Pored prvog Elite Squad, Bus 174 (2002) je treći film u trilogiji. Zbog piratizovanja prvog filma, Padilha je master kopiju DVD-a čuvao u sefu u banci.

Naj scena:

Rasplet

Moja ocena: 8/10