Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Filmove koje ste predložili za gledanje možete videti ovde. Šaljite i nove predloge za listu. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

среда, 29. октобар 2014.

Nobi (1959)

Link na ovaj post

Fires on the Plain (1959) on IMDb
Alternativni naziv: Fires on the Plain
Žanr: Ratni | Drama
Režija: Kon Ichikawa
Glumci: Eiji Funakoshi, Mantarô Ushio, Yoshihiro Hamaguchi...

Priča:
Poslednjih dana Drugog Svetskog Rata, ostaci japanske vojske su ostavljeni bez komande i suočavaju se sa neminovnim gladovanjem.

Moj osvrt:
Nobi je film koji me je prilično podsetio na Jakovljevićevu "Srpsku Trilogiju". Pre svega zbog tih mračnih scena izmučene, gladne propale vojske i zbog atmosfere koju sve to neminovno nosi. Nije sporno da je ovo opasno jeziv film ali isto tako nije sporno da nije lak za pogledati. On sadrži dobru kritiku kada je rat i kada su ljudi u ratu u pitanju ali isto tako mi se čini da je možda malo više crn i propustio je da pokaže da čovek možda može biti i veliki. Ok, nije mu to bio cilj tako da mu ne možemo ni uzeti tu činjenicu za zlo. S obzirom na mrak koji film sipa, možda bi tu bila i neka, uslovno rečeno, svetla scena koja bi u tom slučaju donela drugačiju emociju. Kako god, ovo je prilično crn film. 

Prvo se razmatra položaj bolesnog čoveka u ratu. Elem, tu ne možemo pričati samo o ratu. O bolesnom čoveku sistem ne želi da brine. Bolestan čovek je onaj koji mu ne može doneti zaradu i kao takav, on je veliki teret. Upravo to i gledamo ovde. Sve dok može da iskoristi čoveka, sistem će ga i "trošiti". Kada ga u potpunosti potroši tako da on više ničemu ne služi, tada će ga i ostaviti. Sistemu je nepotreban a sam sebi je takav čovek suvišan. Za tako "potrošenog" čoveka može brinuti samo drugi čovek. Naravno da takvi brižni nisu brojni. Oni koji brinu za druge su isti oni koji će dobrog čoveka podići iznad politike, konvencija, religije, zakona i bilo čega drugog. To su oni koji veruju u čoveka a Nobi nam govori da u ratu takvi ne postoje tj. ne postoji vera u čoveka. Ne pomenuh da ceo film mi pratimo izgladnelog bolesnika. 

Filmovi nam obično izdignu barem jednu osobu iznad drugih. Nobi nije takav. Nobi nam daje jednog od svih. Kroz ovog čoveka gledamo većinu. Da li nam on na neki način govori da ne postoji čist i potpuno dobar čovek. Ok, nije to ništa čudno. Svako nekada napravi grešku, svako zbog nekog sukoba bude u osvetničkom raspoloženju i želi da na loše uzvrati lošim. Tu ljudi ne shvataju da onda između njih i onih koji su im naneli zlo nema razlike. Time što vam je neko naneo zlo, ne znači da ste dobili pravo da uzvratite na isti način. Nisam pobornik okretanja drugog obraza jer se tako ostaje bez glave ali sam pobornik da bilo kakvu prednost treba iskoristiti i sprečiti sva buduća šamaranja. Ne zlom, ne osvetom, uzvratite prevencijom. Nije ovo strašno ako pričamo o materijalnoj šteti i uvredama. To su stvari koje su nebitne u životu. U Nobi vidimo čoveka koji zbog antipatija i simpatija samo određenim među gladnima daje hranu. Ljudi nekada ne shvataju da umesto osvete mogu da upute i gest dobrote. Ako je druga strana iole svesna, priznaće vam grešku. 

Načitah se knjiga i nagledah filmova gde su mnogi ljudi ubijeni u svojim crkvama. Moj stav prema crkvi i religiji znate ali isto tako znate za moje poštovanje. Ubijanje je neoprostiv čin, nema tu šta. O tome je iluzorno pričati. Ovde se fokusiram na ubijanje u crkvi. Nekako mi to izgleda kao pokazivanje nadmoći, pokazivanje čiji je Bog pravi. U ime mog Boga ću da ti pokažem ko je nadmoćniji. Prc. Kako god to zvučalo, i to je jedna od tekovina nekih verskih vaspitanja. Ali sam taj čin ubijanja ljudi u njihovoj crkvi je užasan pokazatelj koliko je čovečanstvo zaostalo i koliko ljudi ne shvataju ni ono u šta veruju. Čovek koji veruje, poslednju nadu pronalazi u veri. Na ovaj način neko misli da mu oduzme i to. Ako već crkvu smatraju Božjom kućom, kako onda možemo posmatrati na ovo ubistvo. Neko svemoguć je dozvolio da mu posvećene ubiju u njegovoj kući. Oni koji nanose ovakvo zlo na to ne gledaju samo kao na oduzimanje života već na ubijanje vere i oduzimanje nade. 

Ne kaže se bez razloga "daj čoveku moć i videćeš kakav je" (nadam se da sam pogodio izreku). Ne znam zašto je u ljudskoj prirodi to da volimo da dominiramo. Ok, volimo da se takmičimo, volimo da budemo najbolji. To je odlično, tako možeš da unaprediš sebe. Ali mi se čini da nekada više to volimo ne zato što smo na vrhu već zato što su svi ostali ispod. Samim tim i najmanju pobedu veličamo, samim tim i na najmanji znak nadmoći pokazaćemo dominaciju. U jednoj sceni vojnik dolazi u kuću bez namera da ubije. Zatiče devojku koja se prepala i vrišti. I šta radi? Kada osetite strah drugog, kada vidite da ste vi taj kojeg se drugi plaši, da li ćete pokazati da nema potrebe za tim strahom ili ćete taj strah iskoristiti da pokažete da ste izand? Da li će ovaj vojnik spustiti pušku i pokazati da je došao u miru ili će pokazati svoju nadmoć? 

Setimo se časova istorije (ili ako spadate u mlađe čitaoce, onda ne morate da se sećate). Priča se o mnogim ratovima ali čini mi se da se ne posvećuje toliko pažnje razlozima. Ok, tu su uglavnom ekonomski razlozi pomešani sa bolesnim ambicijama i to je to. Ali šta ti znači osvajanje jedne zemlje ako ni u svojoj ne umeš da uživaš. Šta ti znači da vladaš svetom kada ne možeš da vladaš sopstvenim zdravljem. Na simboličan način Nobi pokazuje koliko je čovek u svemu tome mali. Pokazuje da ćeš zbog šake soli biti primamljiv gladnim ali čim ti uzmu so, nisi im potreban. Podseća li to nekog na borbu za resurse? Nobi pokazuje da ljudi gaze preko leševa da bi došli to te iste šake soli. Ne prikazuje li ovo koliko su životi miliona bili potrošeni i jeftini u istoriji ratova? Neko je dao život da bi se osvojila određena teritorija. Ta teritorija je izgubljena godinama kasnije. Za šta je onda taj čovek dao život? Materijalno je svojina koja menja vlasnika i totalno je besmisleno. Čovek je jedino što je bitno. Sa nekim rusofilom sam nedavno pričao o politici i on mi objašnjava koliko su Rusi superiorniji od Amerikanaca u svakom smislu. Na kraju kaže "pogledaj i književnost". Majstori, nije Rusija dala Dostojevskog, Tolstoja, Šolohova, niti je Amerika dala Hemingveja, Barouza, Keruaka, nije ni Jugoslavija dala Pekića, Andrića, Pavića itd. Države su nebitne. Granice su promenjive, tako da države mogu da nestanu. Ali znate šta, čak iako tih država ne bude bilo, ovi genijalci će živeti sve dok postoje slova. Pričajte mi onda o tome kako je parče zemlje bitnije od čoveka. 

Ponavljam, dosta je mučnih scena sa izgladnelom vojskom, dosta je teških scena gde vidimo blato, ludilo, glad i smrt. Videćemo sve ono najgore u čoveku, videćemo na šta ga sve teraju upornost, strah i glad. Nobi je sigurno vrhunski film. Nobi je poslao poruku baš kako treba. Nobi je šokantan i crn koliko rat i jeste. Zašto onda nije dobio veću ocenu od mene. Braćo i sestre, ne sporim vrhunski kvalitet, ali ovaj film me je ubio u pojam. Jednostavno preteško je gledati toliko mučenja, toliko lomatanja i bežanja od neprijatelja kojeg jedva vidimo. Mnogo je tih scena koje su me podsetile na Srpsku Trilogiju i izmučenu vojsku u toj knjizi. Ima ovde i veoma šokantnih stvari ali jednostavno je sve to teško za gledanje. Što se mene tiče, na moju ocenu možete dodati i jednu i dve pa čak i tri. Moj subjektivni doživljaj je da je ovo previše mučno.

Zanimljivosti:
Kako bi se dobilo na autentičnosti, glumci su slabo hranjeni i nije im dozvoljeno da peru zube niti da seku nokte. Kako ne bi došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja glumaca, medicinski timovi su uvek bili u pripravnosti. Eidži Funskoši se sam izgladnjivao iako to nije traženo od njega. Niko nije bio svestan ovoga sve dok se glumac nije onesvestio na snimanju. Tada je snimanje prekinuto na dve nedelje.

Naj scena:

Crkva. Postoje i šokantnije scene ali ovaj deo filma mi je bio dinamičniji i samim tim je i ova scena efektnija.

Moja ocena: 7/10

понедељак, 27. октобар 2014.

Sinister (2012)

Link na ovaj post

Sinister (2012) on IMDb
Kod nas nazvan: Zlokoban
Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija: Scott Derrickson
Glumci:  Ethan Hawke, Juliet Rylance, James Ransone...

Priča:
Pisac koji piše o stvarnim zločinima pronalazi nekoliko snimaka ubistava koji su povezani sa slučajem koji trenutno prati.

Moj osvrt:
Iskreno, od Sinistera nisam očekivao ništa posebno. Da budem iskren, očekivao sam neku glupost tipa Oculus. Problem je što te nove horore prilično bombastično najavljuju a Sinister je bio jedan od njih. U principu, kada su novi horori u pitanju, ima tu ponešto simpatično ali čini mi se da ništa vrhunsko nisam gledao. Conjuring i Insidious su fini filmovi kojima sam dao solidne ocene ali iskreno, da su snimani recimo sedamdesetih, ne bi se dobro proveli. Nisu oni ništa novo niti epohalno doneli ali bilo je tu finih elemenata koji su mi prijali kao fanu horora. Ipak, oni su išli na siguricu. Iskoristili su brdo stvari koje je neko odradio i pre njih i napravili nešto koliko toliko pristojno. Kakva je situacija sa Sinisterom?

Uvodna scena je bila bum. Vidimo sablasni i prilično mučan snimak vešanja. To je po meni bio pun pogodak. Ok, neću se baviti time zašto bi neko sve to snimao. Čak mi je i ta priča malo klimava. Razumem zašto ali mi se čini da je to moglo malo drugačije no ne bih bio zakeralo ovog puta. Sam snimak deluje opako jezivo. Prvo, samo vešanje je užasan akt. Postoje brutalnije scene koje moj stomak lakše podnese. Drugo, vidna je ta neka atmosfera koja priliči hororima. Treće, sam snimak sam vraćao nekoliko puta jer mi se uvek čini da sam primetio nešto čudno, nešto možda i paranormalno. Odličan način za početi horor film. 

Što se tiče same drame vezane za pisca, to mi se ne dopada. Mislim ok je sve to ali mi se čini da niko normalan ne bi doveo sopstvenu porodicu u ovakvu situaciju pa i opasnost. Opet, ne pada mi na pamet neki bolji način da dovedeš celu porodicu u ovakvu priču tako da neću ovo uzeti za veliko zlo ali uprkos tome, priča je tu užasno klimava. Sa druge strane mi se to i dopalo. Imamo pisca i njegov modus operandi. Ako neko možda nije čuo za Trumana Kapotija, čuo je svakako za njegovu knjigu ili film snimljen po tom delu, "Doručak kod Tifanija". Taj isti pisac je napisao i "In Cold Blood". Ne znam kako je ovo prevedeno kod nas. On je tu istraživao realan slučaj ubistva i razgovarao je sa samim ubicama kako bi mogao što bolje prikazati scene brutalnosti. Zbog toga je taj roman prilično karakterističan i u vreme kada je izašao predstavljao je ogroman šok. Zbog tih stvari, meni istraživanje ove priče u filmu od strane pisca deluje kao veoma dobra stvar. Opet, postoji i taj aspekt porodice što mi se ne dopada naročito. 

Taj pisac (Itan Houk) dolazi u posed gomile sablasnih snimaka. Braćo i sestre, ono što se vidi na snimcima je pravi užas. Zaista nije svejedno kada gledate tako nešto. Tačno se vidi srž horora i vide se užasi ljudskog uma. Snimak za snimkom predstavljaju prilično opak serijal mini horora. Nisu oni samo solidni, ti snimci su majstorija kada je ovaj žanr u pitanju. Odavno nisam video nešto tako dobro u filmovima novijeg datuma. Ja mogu da istrpim svašta ali realističnost toga je prilično jak udarac. Ako je ono što vidimo jezivo, dodajte na to ništa slabije zvučne efekte. Oni dižu kvalitet scene za 200%. U samom zvuku čujete užas. Slike koje slede rasipaju jezu na sve strane. Što se tiče tih video sekvenci, ovo je čista desetka. 

Problem su stvari koje se dešavaju između tih sekvenci. Po meni, sve što bi trebali da vidimo su uticaj tih snimaka po ovog pisca i običan život njegove porodice. Da su pet minuta pili kafu i pričali o izborima u SAD bilo bi mi lakše nego da gledam neke scene. Neke sekvence su ok i imaju uticaj na priču. Neke, iako jezive, su opasna glupost. Problem je što se mnogo stvari kao slučajno namesti da bude prepad bez potrebe. Ćerka koja u pola noći ide u wc. Vau majstore, upravo si potrošio deo filma da me prepadneš devojčicinom potrebom da piški. Ako mislite da je to loše, čekajte malo da vidite šta je sa sinkom. Taj momak ima neke napade i to proizvede scene koje jesu jezive ali su ovde bespotrebne a samim tim su i gubljenje vremena na gluposti. 

Što se tiče paranormalnih stvari, i tu su po meni promašili. Čoveče, mogli su komotno da izbace 80% toga iz filma i on bi bio bolji. Ti duhovi koji protrčavaju, video koji se sam pomera iako je pauziran, sve je to ok ali za horor bez sadržaja (ko je rekao Paranormalna Aktivnost). Mislim poželjno je u hororu da me isprepadaš sa tim stvarima ali daj da one imaju smisla. Izgleda da su mislili da je ova priča malo spora pa hajde da ne razočaraju dečicu i ubace takve scene. Na tom pauziranom videu sam već video nešto prilično sablasno. Zašto si koji đavo morao da to pomeriš. To ničemu ne služi i čak oduzme sablasnost cele situacije. Nema tome mesta ovde. Trebali su se držati samo onoga što je deo priče bez tih dodatnih horor seckalica. 

Elem, moram da priznam da, iako ne naročito epohalan, rasplet mi je legao kao budali šamar. Valjda sam se uželeo nečeg finog hororičnog pa je i ovo samo solidno ostvarenjce uspelo da me podseti zašto volim ovaj žanr. Ok, nije ovaj rasplet bez rupa a verujem da će ga neki provaliti i pre kraja (iako meni to nije pošlo za rukom) ali ima neku sablasnost, ima neku pričicu koja ga prati. Generalno volim te priče o demonima iz legendi, mitova, biblije, odaklegod tako da mi ovo izgleda sasvim pristojno. Mada sam izgled tog demona nije naročito dobar. Na snimcima ono malo što se vidi je uspelo da zagolica maštu ali kada se to vidi u krupnom planu i jasno, deluje kao da je demon na glavu navukao prljave gaće nekog ko je mesec dana tovario ugalj samo u njima. Slabo je to, ali opet, van tog demona, ovo ostalo mi je fino leglo. Nema tu opet neke naročite drame jer ovo nisu sjajni likovi niti je njihova priča toliko vezujuća ali what the hell, jeza postoji tako da sam je oberučke prihvatio.

Vidim da mnogi postavljaju pitanje logike svega. Tu mislim na ove snimke i celu tu priču. Ok, ne kažem da to nije povremeno rupičasto ali hajde ovako. Prsten (Ringu) je verovatno jedan od najboljih horora koje možete pogledati. Da li vam je zaista bitno što nije objašnjeno kako ona širi svoju kletvu preko kasete i kako je ta kaseta nastala? Neke stvari je ok ostaviti kao misteriju, pogotovu ako ne možeš da daš neko fino objašnjenje. Baš zbog toga je drugi deo Silent Hill-a teško smeće. Pokušavao je da objasni i prizemlji sve ono što je u prvom delu leglo kao sjajna misterija. Ne zanima me zašto u Sinisteru sve funkcioniše baš ovako ali mi se sviđa što nešto funkcioniše. Ne vredi ovo ovoliko koliko sam ga dobro ocenio (kao ni Conjuring niti Insidious) ali opet donosi malo onog horora koji nam toliko nedostaje. Kako reče pesnik, u ovo vreme "i najmanji kišobrani su do neba". I ovo malo horora koji je Sinister doneo može da prija. Zbog toga ću i zažmuriti na jedno oko i prihvatiti ovo kao solidan film.

Zanimljivosti:
Scenarista Robert Kargil je došao na ideju za film posle noćne more koju je imao kada je pogledao The Ring. Itan Houk glumi pisca ali je i u stvarnom životu napisao dve knjige: "Hottest state" i "Ash Wednesday". Zmija koja se vidi u film je poznata kao Kraljevska zmija i ona nije otrovna.

Naj scena:

Finale

Moja ocena: 7/10

субота, 25. октобар 2014.

The Other Man (2008)

Link na ovaj post

The Other Man (2008) on IMDb
Žanr: Drama | Misterija | Triler
Režija: Richard Eyre
Glumci: Liam Neeson, Antonio Banderas, Laura Linney...

Priča:
Priča o mužu koji otkriva preljubu svoje žene i kreće u potragu za čovekom sa kojim ga je prevarila.

Moj osvrt:
Šta nas je naučio ovaj novi "mega hit", čudo današnjice snimljeno po "bes celeru", ovaj masterpis moderne kinematografije i majstorije Finčera koja baca u senku i Fight Club i Se7en? Naučio nas je da sadržaj nije bitan i da je bitno samo da serviraš iznenađenje. Šta će nam logika u svemu, bitno je da namestiš nešto neočekivano. Ali nije to ono na šta gađam. Ta glupost od filma nas uči da možeš da lažiraš emociju prema nekom sa kim si sedam godina. Fazon, ono što ti ja pokazujem sedam godina je čista gluma a ti to nisi umeo da provališ. Pffff logično, zar ne? E sada, vi koji ste u vezama i brakovima duže vreme, recite mi da ne uspete da u običnoj rečenici vaše drage osobe prepoznate nemir i shvatite da nešto nije u redu. Ovaj film je na samom početku upravo upirao prstom na to. U glasu osobe sa kojom živite prepoznaćete nesigurnost, strah, ljutnju, prekor, čak i ako vas pita kakav vam je bio dan. 

U centru filma je preljuba. Cilj ljudi koji su pravili ovaj film nije bio da nam serviraju tu klasičnu priču gde ćemo imati igre i igrarije u ljubavnom trouglu već su hteli da nam prikažu nešto drugo. Moj utisak je da su se prilično izgubili u svemu tome i rezultat izgleda kao nešto što konstantno traži cilj. Ok, čovek saznaje da ga je žena varala a sve vreme je bio ubeđen da imaju savršen brak. Zapravo se i vidi velika ljubav između njega i njegove supruge tako da su njegova pitanja očekivana. Problem je u tome što mi se čini da se on nikada ne zapita "zašto" već odmah kreće sa nekim besom. 

Prvo su želeli da igraju na kartu psihologije, da prikažu kako sva ta saznanja o supruzi utiču psihički na njenog muža (Nison). Ako hoćete da vidite kako to treba da izgleda, pogledajte Eyes Wide Shut. Naravno da od ovoga nisam očekivao da bude ni blizu tog masterpisa. Taj Kjubrikov film je za mene sigurno u deset najboljih filmova koje sam gledao. Ovde je to užasno trapavo. Nekako se iz početnog razočaranja za čas pređe u neko kolosalno ludilo i bes. Morali smo imati više elemenata za ovakve postupke jer ovako, sve to izgleda isforsirano i neprirodno. 

Ne bih komentarisao o tome ka kome mržnja čoveka kojeg je žena varala treba da bude usmerena. Ne kontam zašto bi trebao biti kriv taj drugi čovek. Ovde se sva priča prenosi na duel između muža i ljubavnika. Bilo je tu potencijala i mogla je ova priča i te kako piti vodu. Sam duel ove dvojice počinje šahom i samim tim već imamo vrhunsku simboliku. Međutim, ogroman problem je u tome što ovde na neki način imamo merenje alatki. Njih dvojicu povezuje žena koja je neosporno volela obojicu. I u duelu između ove dvojice, ta žena umesto da se pretvori u divu, boginju, muzu, vešticu, ženu prokletnicu, gada ili šta već, ona postaje najobičniji objekat na koga ova dvojica polažu pravo. Koliko god to blentavo zvučalo, gledamo ovu dvojicu kako se raspravljaju ali ni jednog momenta ne vidimo njihovu oduševljenost tom ženom kao što u nekoliko scenica vidimo koliko ona zapravo voli njih dvojicu. Ni jednog momenta ova dvojica ne vide dalje od sebe, ni jednog se ne zapitaju zašto se ona nije opredelila samo za jednog od njih. To je prilično trulo.

Onda nam se servira gomila flešbekova gde mi treba da vidimo ljubav i opčinjenost ove dvojice istom ženom a zapravo ne vidimo to. Vidimo samo ono što ova žena oseća. Pazite, ovo jeste prilično diskutabilna tema, ovo jeste nešto oko čega se može raspravljati, ali priča je servirana tako da ja ni jednom nisam dovodio u pitanje posvećenost ove žene u odnosu sa bilo kim. Ja vidim da su svi drugi u lošim odnosima. Dolazimo dotle da ona koja je činila preljube zapravo pokazuje mnogo više lepote i ljubavi prema svima i da ona povezuje sve u skladnu celinu. Kada ona nestane iz vidnog polja, sve odlazi do vraga. Umesto da ona kao takav neko bude tema, ostali samo gledaju sebe, svoja osećanja i svoju povređenost. Ne pokušavam da opravdam njen čin preljube, daleko od toga. Pokušavam samo da vidim koga je varala i sa kim je varala. Na žalost ne dobijam odgovor. Sve to izgleda mlako, kao da je ova žena tražila u obojici nešto što nije mogla da nađe. 

Ako se priča proširi sa ove trojke i doda se ćerka bračnog para, tu već sve pogrešnim putem. Ponovo vidimo kako je ta žena, dok je bila u vidokrugu, uspevala sve to da poveže. I bezličnu, mušičavu ćerku i kratkovidog supruga. Bez nje u priči, ovo dvoje moraju da nauče da sarađuju, moraju da prodube svoj odnos i tu dolazimo do one klasične, idiotske, patetične priče od koje mi se bljuje. Tata treba da prihvati zeta i nauči da priča sa ćerkom, ćerka treba da nauči da priča sa tatom i da prihvati bolnu činjenicu da jednostavno nema mesta u ovom filmu, zet je tu da glumi nameštaj i samim tim nemaš ništa vredno pažnje u ovim odnosima. 

Na pola filma je već jasno da se ne zna gde sve ovo vodi. Lik žene u tumačenju Lore Lini je jedini lik vredan pažnje, jedini lik čija priča ima "mesa". Ostalo je užasno nabacano i sve ostale priče nemaju jasan cilj. Kad sve postane tako haotično, kada se taj duel tj. odnos dva čoveka već zaleti, lako čoveku padne na pamet da "dvoje su se tako smuvali". Čoveče, da je priča otišla i u tom smeru, film bi bio uspešan. Ne verujete? Recimo ova dva balvana umesto što mere alatke, mogla su da uvide šta to žena koju obojica vole vidi u ovom drugom a on sam ne poseduje. Ja bih prihvatio takvu priču i takav rasplet. Svestan si šta si propustio da daš, svestan si da je tvoja žena bila vredna toga. Ovo što je prikazano u filmu ne mogu da prihvatim. Ne zbog onog što nam je rečeno, već upravo zbog toga što nam ništa nije rečeno. Slabo je ovo. Baš slabo.

Zanimljivosti:
Žilijet Binoš je trebala glumiti u filmu i nju je zamenila Lora Lini.

Naj scena:

Sreća...

Moja ocena: 4/10