Pompeii (2014)

Kod nas nazvan: Pompeja
Žanr: Avantura | Akcija | Drama | Ljubavni | Istorijski
Režija: Paul W.S. Anderson
Glumci: Kit Harington, Emily Browning, Kiefer Sutherland...

Priča:
Gladijator i rob ide u trku sa vremenom kako bi spasao svoju ljubav koju je zarobio zli Rimski Senator. Kako Vezuv eruptira, on mora da se bori da spase svoju ljubljenu dok se Pompeja raspada pred njegovim očima.

Moj osvrt:
Imamo gomile filmova katastrofa. Ako praviš film sa izmišljenom katastrofom, to se obično bazira na zabavi, efektima, herojstvu i patetici. Nema tu neke veće filozofije. Retko ko se odvaži napraviti nešto drugačije, nešto sa porukom. Ako praviš film po katastrofi koja se desila, to je nešto sasvim drugačije. Prvo, imaš teret istorijskog događaja i činjenica koje moraš da ispoštuješ. Moraš paziti, pre svega iz poštovanja prema nastradalim, šta praviš. Ako se odlučiš tu na zabavu, to je isto kao kada pokušavaš da profitiraš na nečijoj nesreći. Spilberg nije ni dolara uzeo kada je pravio Šindlerovu listu npr. Niko mu ništa ne bi rekao ni da jeste, ali je napravio verodostojan, jeziv film koji te dirne. Doduše neću ovde posmatrati rat kao katastrofu. Recimo film katastrofe je Titanik. Kameron jeste napravio njanjavu pričicu koja prati celu tu katastrofu, ali je tu katastrofu predstavio velemajstorski. Meni je ta scena u kojoj brod tone užasavajuće jeziva. To je katastrofa jednog broda i ljudske kreacije. Popmeja je katastrofa celog grada. Ok, Titanik nam je istorijski bliži ali katastrofa celog grada je nešto još jezivije. Ovaj film je imao veliki zadatak. Bojim se da ovakav kakav je ne može biti drugačije komentarisan nego kroz poređenja sa drugim filmovima koje besramno krade. 

Otvaranje filma je ukradeno iz Konana. Dečaku ubijaju porodicu pred njim. Dečak nije iz Pompeje, nema veze sa Pompejom već je tu da se kreira neka neprijateljska priča između njega i rimskog senatora koji, gle čuda, isto nije iz Pompeje. Mislim koristiš već gazilion puta izlizanu scenu da bi napravio neki duel koji ti za Pompeju ne znači ništa. Kradeš Konana a dostavljaš deset puta slabiju scenu. Uuuuu baš sam se isekao od tog šoka. To je kao kada bi ti neko ponovio istu priču koju si čuo već dvadeset puta. Recimo uzmite neko netalentovano drvo od glumca poput Bluma i dajte mu da ponovi scenu "You think I'm funny" iz Goodfellas. Da li ćete se smejati toj očajnoj izvedbi? I sad taj dečak je jedini preostali iz plemena. Ne nismo gledali ni Konana ni Beastmastera. 

E onda momče postane gladijator. Zapravo rob i gladijator. Ne, niko nije čuo za Kjubrikovog Spartaka. Čoveče koliko preslikanih scena. Od upoznavanja sa likovima do nekih događaja. Tamnoputi gladijator ispade teška kopija Drabe iz Spartaka. Šta je tu problem? Tamo si imao Kirka Daglasa. On je glumio nekog ko vas ubedi da je rob, nekog ko pati, nekog ko oseća bes. Nemam ništa protiv Kita Haringtona ali njegova uloga ovde je jasna. On je tu da prouzrokuje balavljenje devojčica na ovaj film. Ne kažem, Titanik je imao Di Kapria koji je imao istu ulogu u tom filmu, ali je taj lik bio uverljiviji. Takođe, Titanik je zapravo imao prokleti Titanik. Ovaj izdefinisani emo maneken mi ne liči na roba, još manje na gladijatora a najmanje na lika za kojeg bi me bolelo uvo. Nemam ništa protiv da pozajmiš ideju ili scenu iz filma, ali ovako jadno kopirati nešto što je epohalno, nema smisla. 

Ovog momka zovu Kelt. Borbe završava brzo i surovo. U areni u jednoj sceni predvodi gladijatore. Ranjen se bori protiv jednog od najljućih neprijatelja. Ne, niko nikada nije gledao Gladijatora i lika koga tu zovu Španac. Mislim koliki idiot treba da budeš da kopiraš Gladijatora na ovaj način. Ovo je kao da klinac u drugom osnovne uzme da plagira neku priču - promeni par imena, malo preuveliča neke stvari i to je to. Na sve to ovaj Kelt izgleda deset puta moćniji (čitaj sposobniji) od Ridlijevog Gladijatora i Kjubrikovog Spartaka. Veličina tih ljudi je bila u tome što su obični ljudi sa hrabrošću da naprave razliku. Ovaj emo lik je plastika, ukras za zaljubljene trinaestogodišnjakinje. E takva priča se kreira ovde. Ljubavna priča iz Titanika, koliko god bila smejurija imala je svoje momente. Ovo je bljuzga uz koju će teško i tinejdžerke uzdisati. Sa druge strane, tom nepobedivošću ovog lika gubiš mogućnost dobre drame. "I am Spartacus" scena je baš zbog toga jeziva. Svako od tih ljudi može biti Spartak, jer on je običan čovek. Svako od tih ljudi bi želeo biti Spartak, svako od njih poštuje Spartaka. Običan čovek je postao ideja. Šta može nastati od plastičnog emo lepotana? 

Zapravo ovaj film u osnovi najviše kopira Titanik. Nesrećna ljubav dvoje balavurdera u situaciji kada katastrofa nadvladava sve. Titanik je imao tu katastrofu napravljenu sjajno. Ovaj film nema ništa posebno. Koliko god ljudi pljuvali po Titaniku, to je i dalje odličan film. Pompeja izvrće ruglu katastrofu. Prizemnom pričom zasenjuje bilo šta što može da pokaže neku tragediju. Šta je ovde zapravo tragedija. Gomila efekata u kojim stradaju karikature od likova. Gde je tragedija Pompeje? Nema je, jer je ovo mogao biti bilo koji grad. Nismo ni dobili Pompeju - kako onda da dobijemo njeno uništenje. Evo, neko ko nije čitao ništa o Pompeji, seo je ovo da gleda i šta na kraju može reći da je video karakteristično za ovaj grad. Jedino što ovde valja je prokleti vulkan koji se nadvio nad gradom. Te scene su perfekcija. Naravno pričam o scenama pre erupcije. Kasnije scene su preterivanje od efekata. Jednostanvno sama ta jednostavna slika Vezuva pokazuje neku pretnju. Nešto što izgleda prelepo je zapravo zlo koje nadolazi. Na žalost, to je nedovoljno da ovaj film izvuče makar do nekog proseka. 

Kad pogledaš da su tu Keri En Mos, Kifer Saterlend i Džered Heris, pomisliš da je ovo trebalo biti ozbiljan film. Kad overiš njihovu glumu, vidiš da im je ovo bio jedan dan laganog posla bez ikakve pripreme i pridavanja značaja liku kojeg tumače. Čoveče, Saterlend mi deluje kao da nema pojma ni šta glumi, samo mehanički izgovara rečenice dok se krevelji. A on je svakako odličan glumac. Svi su na teškom autopilotu. Zašto ne bi bili. Realno, likovi su od prvog do poslednjeg ili jadne kopije ili jadne karikature. Zašto negativac mora da bude preambiciozni, egocentrični balvan. Da li je vama normalno da nam osvajače prikazuju kao takve dileje. Mislim kakav je onda svet ako takvi vladaju njime. Ti Rimljani ispadoše teška smejurija po ovome. Ovakvi ne bi mogli vladati jednim selom u Srbiji a kamo li teritorijom koju je držalo Rimsko Carstvo. Ali neka, svi mi volimo kad su negativci gramzivi, egocentrični, narcisoidni, poglupi. Baš mnogo ima memorabilnih i kvalitetnih filmova sa takvim negativcima. Kao na primer... Postoje filmovi katastrofe a postoje i katastrofe od filmova. Jasno je gde je mesto ovom filmu.

Zanimljivosti:
Arheolozi su u ruševinama Pompeje zaisla našli par u zagrljaju, doduše ne ovakvom kao u filmu. Oni su poznati kao "Ljubavnici Pompeje". Takođe, pronađeno je telo ogromnog muškarca za koga se procenjuje da je iz Severne Afrike. Kit Harington je oboleo od dismorfije tela dok se spremao za snimanje. To je poremećaj u kom je osoba opterećena izgledom svog tela. Scena u kojoj se jasno vide njegovi mišići je snimana među poslednjim. Čekalo se da on dobije najbolju definiciju (Eto vidite šta su zapravo vrednosti ove gluposti od filma).

Naj scena:

Prvi pogled na Vezuv i Pompeju.

Moja ocena: 4/10

Tropa de Elite (2007)

Alternativni naziv: Elite Squad
Žanr: Triler | Kriminalistički | Drama | Akcija
Režija: José Padilha
Glumci: Wagner Moura, André Ramiro, Caio Junqueira...

Priča:
1997, kapetan Nasimento mora da pronađe svoju zamenu dok pokušava da ukloni dilere drogom i kriminalce pre nego što Papa stigne u Brazil.

Moj osvrt:
Svi kritikujemo sistem koji je korumpiran. U takvom sistemu zapravo zvanje i nije bitno. Nema razlike između ljudi koji učestvuju u funkcionisanju istog. Mogu biti sa ove ili one strane zakona, mogu biti ovog ili onog položaja, svi oni zajedno čine sistem onakvim kakvim on i jeste. Ako je sistem kvalitetan, ako funkcioniše sjajno i daje odlične rezultate, budite sigurni da to nije zasluga samo onij viđenijih. Međutim, ako je sistem kvaran do srži, ako ne vodi nikuda, ako ne vidite nigde pravdu, ako zakon ne možete poistovetiti sa pravdom, onda budite sigurni da opet svi, od onih sa vrha do onih sa dna, čine sistem onim što on jeste. Kažem, svi mi kritikujemo taj sistem. Ali da li smo se ikada zapitali da možda nismo njegov deo. Možda upravo time što ne činimo ništa protiv njega dozvoljavamo da on tako truo i kvaran istrajava. 

Neretko čovek kasno shvati da je deo onoga što ne valja. To se najčešće ispostavi kao nešto što je izdalo njegove ideale. Potpuno slep od slike koju je imao ispred sebe, od nečega što je želeo da postigne, čovek postane jedan od vojnika lošeg sistema. Pitanje je samo kada će dozvoliti sebi da uvidi grešku i da li će želeti da je prizna i ispravi. To što je neko izdao sve u šta ste verovali nije mala stvar. Sve ono za šta ste radili, sve ono što ste planirali, sve ono što ste smatrali za veće dobro je zapravo bila prevara. Onda treba da shvatimo da je došlo vreme da se podignemo i preuzmemo stvar u svoje ruke. Naš ideal može i dalje da živi, ali mora se postići na drugi način. Polazak potpuno drugim putem je teška odluka i mnogi će tu odustati. 

Malo o tom drugom putu. Čovek, kada živi dugo vremana na jedan način, uljuljkan u neku sigurnost, on konstantno dela po istim principima. Ako shvati da ti principi nisu isti, način delanja mora da se promeni. To su teške odluke, odluke koje po pravilu imaju velike posledice. Čovek mora da bude spreman da zbog svoje odluke može izgubiti ono što ima ali može proizvesti nesreću za mnoge druge. Vidimo kapetana Nasimenta i način na koji on dolazi do cilja. Sve to deluje opravdano. U našoj glavi sav šljam i ne zaslužuje ništa drugo do kazne. To je zato što lako generalizujemo, što poistovećujemo jednog čoveka iz grupe sa celom grupom. Bez obzira na to, koliko god Nasimentove odluke bile na mestu, vidimo da umeju da doprinesu tragediji. Čovek ne može oguglati na takve stvari. Nasimento je svestan šta je njegova odluka donela ali ne odustaje. Zašto? Zato što bi tek tada sve to bilo uzaludno i besmisleno. 

Stvar je u tome što ako odlučiš da promeniš nešto, ako odlučiš da kreneš drugim putem koji ti sada izgleda pravedniji, nikada nisi sam. Ako ćutiš, možda i svi takvi kao ti ćute. Treba samo jedan da progovori i ubrzo će isplivati još takvih. BOPA nije jedinica koja je eto tako formirana od strane zakona. Oni upravo simbolišu na malu grupu koja može napraviti mnogo. Može ovo da se shvati kao uzimanje zakona u sopstvene ruke. Fazon je u tome što mnogi zakon poistovećuju sa pravdom. Sistem propisuje zakon. Ako je sistem korumpiran i zakon je takav. Zakon štiti vladajući sistem. Ako želiš da menjaš takav sistem, takav zakon ne može da važi za tebe. BOPA upravo sprovodi svoju verziju pravde i zakona. Da li je to čist i pravedan zakon? O ne. Revolucije koje su proizvele možda i dobre stvari su započele u krvi. Ne postoji dovoljno dobro opravdanje za masovno ubijanje. Problem je što su nekada takve stvari potrebne da bi se velika promena ostvarila. 

Potom imamo nešto što me malo podsetilo na Kjubrikov Full Metal Jacket. Sama obuka za pristupanje BOPA može delovati kao gomila preseravanja. Meni je ona genijalan pokazatelj za izdvajanje upravo onih koji imaju petlju da promene nešto. Prvo, vidimo da regruti moraju trpeti gomilu uvreda. Ako možeš da pređeš preko uvrede, ako možeš da istrpiš takve stvari, znači da imaš nešto više u šta veruješ, znači da te verovanje u viši cilj vodi napred i da te je teško zaustaviti. Ako preguraš sve fizičke napore, znači da si svom snagom opredeljen ka ispunjavanju cilja. Međutim, ako si tu samo da vidiš da li je to za tebe, ako ipak prihvataš neke principe sistema koji bi trebao da menjaš, ako si samo jak na rečima, onda si dovoljan sam sebi. Ne možeš biti kao jedan sa grupom koja želi nešto drugo. Obuka za ulazak u BOPA nam upravo to pokazuje. 

Takođe, kada čovek pristupi nekoj grupi, nije bitno da li je to kompanija, organizacija, sportska ekipa, mora da ima u vidu šta je cilj grupe kojoj se pridružuje. Ok, ja mogu da kažem da sam ponosan što radim gde radim i što radim sa sjajnim ljudima. E tu treba razgraničiti dve stvari. Ako je čovek ušao u grupu samo da bi bio ponosan na svoj uspeh, ako nije spreman predati sebe i svoju snagu napretku grupe, grupa ne može da ga prihvati takvog. On ne može biti snaga grupe. Ok, treba da budeš ponosan na uspeh što si ušao u grupu, ali onda pokaži da zaslužuješ da budeš tu. Šta treba da ti bude krajnji cilj u takvoj grupi? Da je vodiš. Da ti budeš uzor onima koji dolaze, da budeš neko po kome će se generacije ravnati, da budeš onaj koji treba da prepozna osobu vrednu da uđe u njegovu grupu. Tu vidimo i Nasimentovu ulogu u biranju svog naslednika. 

To je takođe bitan segment filma. Biranjem svog naslednika ti prepuštaš posao nekom drugom. Moraš da pokažeš da znaš da doneseš pravu odluku, moraš da u nekom drugom prepoznaš sve ono što ti nosiš, moraš u drugom da pronađeš čak i nešto više. To je osobina koju ljudi baš i nemaju, odavanje priznanja drugima. Vidimo i povremene drhtavice kod Nasimenta. Jasno je da je čova pod velikim stresom, jasno je da njegove odluke nisu dale uvek stoprocentno dobre rezultate. Ali u jednom momentu on se oslobađa te drhtavice. Zašto, ako je u pretnodnom momentu imao raspravu sa suprugom koja mu je nedavno rodila sina? Zašto bi nešto tako loše doprinelo prestanku problema? Nije samo to u pitanju ali je jedan bitan segment. Kao vođa ti si svestan da donosiš najveće odluke. Nasimento je odgovoran za svaku od njih. Međutim odjednom dolazi do nesigurnosti. Njegova odluka doprinosi tragediji i počinje da sumnja u svoje odluke. Kada ste na vrhu, kada vodite grupu, može neko da vas savetuje ali niko ne može da vodi umesto vas. Nasimento vraća smirenost onog momenta kada sve vraća pod svoju kontrolu. Kada stvari nisu pod kontrolom, panika i neuspeh su neminovni. Kada vladamo situacijom, smireni smo i lakše donosimo prave odluke. 

Treba obratiti pažnju i na Matijasa. On je pokušao na jedan način, video da sistem u koji je verovao nije pravi i krenuo drugim putem pridruživši se BOPA-i. I sada imamo situaciju da počinje u drugom sistemu, imamo situaciju gde počinje da veruje u te ciljeve i vidimo kako ne samo da on ima uticaja na odluke grupe već grupa transformiše njega. Ne govorim ovde o ispravnosti svih tih odluka, govorim o verovanju u cilj. Zbog toga je sam kraj i poslednja scena odličan pokazatelj svega ovoga o čemu pišem. Elitni Odred je doneo surovu realnost na ekrane. Krv, znoj, suze, surovosti, sve je pred vama. Nema praznog hoda, nema praznih pretnji. Kada neko preti, verovaćete da će ostvariti pretnju. To seče svaku predvidivost u samom korenu. Jedino što je ovde bilo očekivano sa moje strane je da će ovo biti dobar film. Sve ostalo je odlično iznenađenje.

Zanimljivosti:
Film je pravljen tako da Matias i Neto budu glavni likovi ali tek nakon snimanja filma, režiser i scenarista su bili oduševljeni glumom Vagnera Moure i odlučili su da film snime sa njim kao naratorom. Andre Matias je zasnovan na scenaristi Andreu Batisti a kapetan Nasimento je zasnovan na scenaristi Rodrigu Pimentelu. Obojica su bivši pripadnici BOPA jedinice. Tokom snimanja, 90 komada vatrenog oružja je ukradeno. Sprovedena je akcija u favelama i bila je samo delimično uspešna. Kada je piratska verzija ovog filma objavljena, režiser je namerno izmenio postojeći film.

Naj scena:

Odluka

Moja ocena: 8/10

Transformers: Age of Extinction (2014)

Kod nas nazvan: Transformersi: Doba Izumiranja
Žanr: Naučna Fantastika | Akcija | Avantura
Režija: Michael Bay
Glumci: Mark Wahlberg, Nicola Peltz, Jack Reynor...

Priča:
Mehaničar i njegova ćerka se pridružuju Autobotima koji su meta lovca na ucene sa drugog sveta.

Moj osvrt:
Ako hoćeš bombastičan projekat na koji ćeš spucati stotine miliona, ako želiš da zaradiš nenormalnu količinu novca na filmu, ako te baš briga što film neće imati ni trunku originalnosti, ako ti ne smeta skoro potpuno odsustvo kvaliteta, ako nemaš problem da ti film sere po nečemu što su drugi stvorili, zovi Majkla Beja. To netalentovano drvo od režisera je garant nečeg takvog. Doduše moram da priznam da ga je ukakilo sa prvim Transformersima. Mada mu zadatak nije bio ni malo težak. Samo je trebao da nas upozna sa ekipom i prekopira par elemeata već viđenih u animiranim serijama. To je i uradio - rezultat je bio dobar. Kasnije je ipak pokazao od čega je sazdan napravivši još tri užasno jadna filma. Drugom filmu je falila priča, treći je kopirao priču od prvog ali je zaboravio da ima transformerse unutra, četvrti opet pozajmljuje priču od trećeg i drugog ali su se transformersi donekle vratili u film. Najbolji sud ovog je dao moj prijatelj po izlasku iz bioskopa: "I nisu ga baš toliko usrali koliko sam očekivao". 

Opet imamo isti šablon kod likova. I dalje su to mega simpatični luzeri koji treba da pokažu svetu svoju vrednost. Opet imamo i preslatko devojče na koje klinci mogu da balave. Zašto glavni lik ne može da bude neko uspešan. Eto, uspešni naučnik je uleteo u priču o Transformersima. Zašto ne možemo da imamo neku simpatičnu, buckastu devojčicu ili  sasvim regularnu devojku koja nije top model. Zašto ne smanje pojavljivanje prokletih ljudi na minimum. Gde su ljudi, tu Bej ne zna ništa da donese osim patetike. Naravno, u filmu imamo opet onu vrstu simpatične budale koja treba da donese humor. Taj humor karakterističan za takve likove je postao toliko izlizan da mi se već gadi. Znači kadar u kom Beni Hil proviri, pogleda preko naočara i nasmeje se stidljivo sadrži više humora nego sve scene sa ovakvim moronima u današnjim filmovima. Eto, film započinje šablonskim likovima i šablonskim humorom. 

Potom se ubacuje neka priča da ljudi progone sve robote uključujući i autobote. E pa Majkle Beju, ako ti uspeš u tri filma da serviraš užasne ratove na zemlji gde su negativci upravo tu zbog autobota, kako onda možeš još jednom da me ubeđuješ da su oni dobrodošli na zemlji. Zapravo ova priča je mogla biti dobra. Ono kao ljudi su popizdeli, podigli se i odlučili da preuzmu stvar u svoje ruke. Ali fak, to je ipak Majkl Bej pa su ljudi po ko zna koji put pokazali da su potkupljivi i sarađuju sa tamnom stranom. Mislim jasno mi je da su ljudi ljigavi, da bahati vladaju. Nije to sporno. Ali ako hoću to da gledam, repriziraću Vuka sa Vol Strita. Em pokazuje to na jedinstven način, em je komedija, em ima Skorsezea, em nema Beja što ispada skoro dobro kao i prethodno navedena osobina. Iz filma u film mi serviraš iste ljude. To što su autoboti progonjeni ne kreira mi nikakvu dramu. Smara. Već si pokazao sve to. Ali ovog puta je ozbiljno sunce ti poljubim!!! Jer ovo je doba izumiranja. A zapravo, ovo je kao ona muzička grupa No Mercy (Bez Milosti) sastavljena od prestarih dečkića koji plaču dok pevaju "Where do you go, my lovely". 

A pazi još jednu dramu. Volberg ima opasno simpatičnu ćerkicu koja ima simpatičnog dečka. Volberg kao brižni tatica to saznaje i ceo film se kao raspravlja sa ovim momkom. Zaista? Ono kao preti nam izumiranje i sad je najbitnije da njegov anđeo ne bude obeščašćen od strane ovog dečka? Jel neko sumnja da ovo neće dobiti lep epilog? Jel neko sumnja da je to ono standardno Bejovsko, patetično govance koje nam servira iz filma u film? Te priče traju u beskraj. Kao on je promašeni otac jer ne uspeva da unovči svoju genijalnost, pa kao ovaj momak nije vredan njegove ćerke, pa kao pokušava pokazati koliko voli ćerku i brine o njoj, pa kao ja nisam normalan zato što pišem uopšte o ovome. 

Po animiranom filmu, autoboti su pali na zemlju daleko pre dolaska ljudi. Čisto da znate vi koji ćete gledati ovo a niste gledali animirani film. Na početku ovog filma vidimo letelice koje lete nad zemljom dok njom trče dinosaurusi. Pazi, jeste ovo debilno, kao vanzemaljci su istrebili dinosauruse, ali je na neki način dalo potporu nastanka dinobota. Što se mene tiče, to je ok. E sada, šta nije ok? Jasno je kao dan da zaostajemo tehnološki za ovim vanzemaljcima. Njihova tehnologija je starija milionima godina od nas samih. Ali eto, Bej je došao na ideju da ih mi prepišamo tehnološki pa stvorimo svoje Transformerse. Da da, dobro ste čuli. Da sam poznati kritičar i nazovem Beja retardom, da me izvede na sud zbog uvrede, lako bih dobio parnicu. Bez problema bih dokazao poroti da je retard. Čovek nas u to ubeđuje iz filma u film. Mislim čemu prokleti transformersi ako ćeš da ih sam štancuješ i proizvodiš. Što si ih koji moj ubijao toliko u prethodnim filmovima kad moraš da smisliš ovako idiotske razloge da ih vratiš. 

Jasno je kao dan gde to vodi. Kao stvore se nove, naprednije verzije robota koje su zasnovane na ovim ranijim i tu krene sukob novo vs. staro. Ali staro ima dušu bokte. Wow, kako originalno, zar ne? To je Dizni (dok je valjao) servirao u svojim crtanim filmovima za medalju. Setite se starog voza koji vozi ono prasence. Setite se malog plavog automobila (valjda se zvao Suzi) koji postane star i pohaban. Pa opet oni trijumfuju. Ali prc, niko to nije uradio na filmu. Pa da, ko je još čuo za Terminator 2 film. Ako su ljudi tehnološki ispred transformersa (jer eto, oni su jadni retardi jer nisu uspeli za milion godina da napreduju kao mi za mesec dana), šta će mi transformersi. Smisli nešto zajebanije, oni su već zastareli. 

E sada nečim moram da pravdam ovu, za ovakav sadržaj, visoku ocenu. Koliko god da je ovaj film smeće, koliko god je neoriginalan i glupav, Optimus Prajm blista. Naravno bez Pitera Kalena neću ni da razgovaram o Optimusu. Srećom čova je i dalje tu. Scena u kojoj se Optimus vraća među šačicu svojih autobota je perfekcija. U tako malo vremena je pokazano šta je pravi vođa. Ti autoboti odjednom pronalaze snagu i nadu a brojno stanje im se uvećalo samo za jedan. Na stranu što su likovi tih autobota mlaki. Optimus kao vođa apsolutno blista iz scene u scenu. Čak i psihologija nije loša (kad ne odvuče na patetiku). Jednostavno čovi je dopizdelo da ga ljudi progone i ima da reši ono što hoće, da objasni budalama šta i kako i pokupi se i ode. Zapravo mu je dosadila Bejeva repetitivnost. Kao da je Optimusa radio neko drugi a ne Bej. Male su promene i u njegovom dizajnu ali mmožemo reći da izgleda sasvim dobro. Što se tiče ostalih autobota, malo su preterali ali hajd sad. Dinoboti izgledaju dobro ali nisu mi toliko simpatični kao u animiranom filmu. Ipak sam očekivao "Me Grimlock..." izjave. Koliko god to zvučalo nelogično, animirane serije (one stare) su mnogo ozbiljnije od ovih filmova. 

Druga dobra stvar je ta bombastična akcija. Opet sve to pršti, opet je to prazno kad je priča u pitanju ali je barem zabavno. Ume da bude pomalo naporno ali je uglavno ok pa mogu reći da ponekad bude i opasno uzbudljivo. Naravno nije to ništa zbog čega biste i vi trebali ići i gledati ovo u bioskopu. Nije vredno novca, verujte mi. Ali koliko god bio prazan, film je stoprocentna zabava. Da krenemo od jednice kao ocene. Dodamo jedan na tu zabavu to je već dva. Dodamo dva na optimusa to je već četiri. Fali još jedan. Pomenuh već da je humor viđen i šablonski. To je tačno. Ali to važi sve dok na scenu ne stupi Stenli Tuči. Čova je odličan glumac, nema tu šta. Ovog puta su mu dali da se razmaše. Sve što sam se smejao u filmu, smejao sam se u scenama sa njim. Ali nije to onaj retardirani humor koji će kao u Pacific Rim od naučnika praviti idiote i obratno (što je još gore). Ovo je humor koji odlično ide uz ovaj karakter. Stenli tuči vadi ovaj film iz teškog smeća. 

Znao sam da će ovaj film biti loš. Mislio sam da će biti lošiji. Obradovao sam se kada sam pre godinu dana čuo da će transformersi krenuti verovatno iz početka. Radost je trajala dok nisam video da je ova zabluda režiser. Naravno nema on kefala da napravi nešto novo. Iskreno, ako vidim da on pravi sledeće transformerse, neću gledati u bioskopu pa sve da mi daju kartu besplatno. Glasam za novu priču. Krenite od početka. Sve što treba da izbacite je Majkl Bej. Dajte taj projekat Aleksu Projasu recimo. On nije odavno napravio nešto memorabilno ali ima žicu za naučnu fantastiku i hoće nešto da ispriča. Ovaj limitirani diletant od Majkl Beja je pravi izbor za spektakle tipa Now You See Me. Tu ne treba da imaš kefalo, tu ti ne treba priča, tu ti je sadržaj jadan. Samo nek šljašti majstore. Ima ko će to da kupi.

Zanimljivosti:
Bej nije trebao da režira ovaj film ail se predomislio (greši čovek). Volberg je tražio da i njegova deca dobiju uloge u filmu zato što su fanovi Transformersa. Najduži film u serijalu. U jednom momentu Bamblbi "izgovara" "I'm calm, Dude". To je preuzeto iz Velikog Lebovskog. Lokdaun je orignalno trebao da nosi oči svojih protivnika kao trofeje.

Naj scena:

Povratak vođe

Moja ocena: 5/10