Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

уторак, 01. септембар 2015.

12 (2007)

Link na ovaj post

12 (2007) on IMDb
Žanr: Kriminalistički | Drama | Triler | Ratni
Režija: Nikita Mikhalkov
Glumci: Sergey Makovetskiy, Sergey Garmash, Apti Magamaev...

Priča:
Dvanaest porotnika mora da odluči o sudbini čečenskog adolescenta koji je optužen da je ubio očuha.

Moj osvrt:
Iako kažu da je 12 tek donekle zasnovan na 12 Angry Men, to je daleko od istine. Ovo je skoro preslikan 12 Angry Men u koji je Mihalkov dodao sve i svašta. Svi ti dodaci zapravo i dobro rade posao jer film i jeste na neki način drugačiji, želi možda da ispriča još nešto uz ono što smo videli u originalu. Tako da ako ste gledali original, neće vam ovo biti dosadno niti bespotrebno za gledanje. Moj zaključak je da je original superiorniji jer ima fokus na jednu stvar koju želi da ispriča. Mihalkovljeva verzija je takođe dobar film a ono što je dodao je dovoljno da ovo ostvarenje ima neki drugi potpis. No da li su svi ti dodaci dobri?

Neću se puno raspisivati ovde, pokušaću samo da pokrijem razlike između originala i ove verzije. I ovde imamo ono suđenje i presuđivanje na prvu loptu. Pisao sam o tome već više puta. Mala finesa je što je ovde iskorišćeno nešto iz istorije pa cela priča ima neku potporu. Npr ako se sudi crncu, ubacite rasistu u porotu i da li zaista mislite da li njega zanima da li je optuženi kriv ili ne. Ono što je dobro, Mihalkov ovde sve to karikira. Nije tema rasizam ali ću porediti ovu situaciju sa jednim filmom. Užasno patetični Remember the Titans je napravio gomilu rasista na užasno šablonski način. To su oni likovi koji vas ne nerviraju zbog stavova već vas nerviraju koliko su odvratno napravljeni. Ne vidite potporu ni za jedan njihov stav. Ovde nam Mihalkov daje majstorsku glumu lika koji mrzi bez razloga. Ne daje vam lika koji je pravljen da ga mrzite već vam daje lika koji je pravljen tako da vam se gadi jedan njegov stav. Ono što je bitno, jasno vam je zašto on ima takav stav. 

Povremeno sam imao utisak razvučenosti, pogotovu na početku filma. Problem je što sam gledao 12 Angry Men tako da sam u nekim momentima znao šta sledi. Ne mislim tu na ukupnu priču već se jasno vide momenti koji su stoprocentna kopija i tu Mihalkov ubaci tonu ne baš naročito zanimljivog dijaloga. I dok se ta beskrajna priča razvlači, konstantno sam čekao da pređu na poentu. Ako ste gledali 12 Angry Men, imajte strpljenja i pregurajte početak. To je najbolji savet koji mogu ovde da vam dam. 

Ono što je novo u odnosu na Lumetov masterpis je optuženi. Lumet nam nije davao optuženog i samim tim napravio genijalan fazon time što nam nije dao da sudimo na osnovu tog što smo videli. Dao nam je mogućnost da sa strane vidimo kako drugi ljudi to rade. Mi smo tako sudili porotnicima. Samim ubacivanjem žrtve i njegovog života nismo više nepristrasni. Više ne analiziramo ljude koji donose odluku pokušavajući njih da prokljuvimo već gledamo neku sudsku dramu u kojoj je na kraju bitno da li je neko nevin ili ne. Takođe, imamo mnogo scena iz prošlosti optuženog i nekako mi one deluju kao opravdanje za momka šta god je uradio. Znaš, imao je nesrećno detinjstvo, doživeo tragediju, nepravdu. Mani me toga. Mislim ok, Mihalkov je tako praktično doneo nov film ali ne vidim da je naročito uticalo na kvalitet ubaciti ovako nešto. 

Svaki od porotnika će imati vremena da izloži neku priču. Ovo mi se iskreno nije uvek sviđalo. Ok je svaka od tih priča, ne shvatite pogrešno. Prvo, svaka priča, iako se direktno ne tiče slučaja, ima poentu koja se odnosi na njega. Svaka priča na neki način brani stav osobe koja je priča i svaka priča je, ako mogu tako reći, ljudska. Ovde je Mihalkov uradio čak možda i bolji posao od Lumeta. Lumet je dao suštinu i samo potrebne crte karatera svakog od likova. Pričao je malo a dao je mnogo. Mihalkov nam na drugačiji ali i dalje opasno dobar način nudi realne likove, likove koji su i prljavi i čisti, likove koji su i pošteni i nemoralni, likove koji su i neznalice ali i puni iskustva. To su realne odlike čoveka. 

Šta je onda problem u svemu ovome? Problem je što je ubio sa tim. Nije ovo dosadno, nema šanse. Problem je što je bukvalno svaka priča pričana tako da svi ostali porotnici moraju da izvuku poentu odatle. Zamislite sada da se desetak nas okupi negde i raspravlja o tome da li je trenutna vlada odradila dobar posao npr. u zdravstvu. I sada svako od nas krene da priča basnu iz koje ostali treba da zaključe nešto. Ne treba nam to, nismo svi mudraci. Nekako su mi te pouke išle na nerve i ubijale ono savršeno realno u likovima. Kada smo kod likova, ovde imamo pandan odličnom liku Li Koba. Kob je u 12 Angry Men ukrao šou. Njegov pandan ovde ni malo ne zaostaje. Iako je to čovek protiv kojeg ste ceo film, to je savršeno kreiran lik i maestralno odglumljen. Sve pohvale odličnom Sergeju Garmašu čija gluma mi je prvi utisak filma. Zbog njega ovo svakako vredi pogledati. 

Sledeće stvari koje su mi ovde odlične su rasprave i ubeđivanja. Preskočiću onaj deo koji je isti u originalu. Začkoljice, logične pretpostavke, sve je to na mestu. Takođe, donošenje odluke kao revanšizam nekom - isto kao original. Nemam tu šta dalje pričati. Sviđa mi se onaj deo gde, da bi nekog ubedio u svoju priču, gađaš ga tamo gde je najosetljiviji. Znate već one fazone, ako neko želi da vam pokaže kako je nešto bitno, pozvaće se na vaše najdraže. Npr. šta da se to desi nekom tvom, šta da je nešto potrebno nekom tvom, šta ako je neko tvoj u opasnosti i te stvari. Teško je biti realan, moralan, častan, ako je ugrožen neko koga voliš. Tada smo zaštitnički nastrojeni, tada ujedamo samo da bi odbranili one koje volimo. Tada više drugi nisu bitni. E tu upravo ovaj film gađa na odličan način. 

Bez obzira što je rimejk, ovo je odličan film ali bi od mene imao opasno dobru ocenu da nije dve stvari. Prvo je tu potreba za moralisanjem. Cilj ovih ljudi je da donesu odluku. Zašto bi morali da morališu, da donose mir u svetu, da spašavaju živote ili šta već. Mislim ok je to ali koje su šanse za tako nešto. Čini mi se da je Mihalkov ubacio sebe u film upravo zato da bi lik kojeg tumači bio moralista i heroj. Bukvalno je pri samom kraju filma ostale likove učinio manje bitnim i celu njihovu raspravu donekle obesmislio stavivši sebe u prvi plan a njih prikazao pomalo tupavim. 

Mogao je poruku koju njegov lik šalje da pošalje tako što će mračne pretpostavke svog lika snimiti. To bi bio opasno realan mada svakako gorak kraj. Međutim tu dolazi potreba da posle moralisanja on kreće u neko superherojstvo gde je naravno i sam glavni lik. Nije to loše ali je vraški bezmudo. 12 Angry Men ovde ispadne kao evropski film a ovaj film deluje opasno isholivudizovano sa ovakvom završnicom. 

No, bez obzira na mane koje sam naveo, 12 je zaista dobar film i odlikuje ga vrhunska gluma. Ako niste gledali 12 Angry Men, ovom filmu možete dodati još koju ocenu slobodno, mada vas savetujem da prvo pogledate Lumetov masterpis. Ako ste gledali original, ovaj film može da vam bude drugi pogled na celu situaciju. Mihalkov je ovde dodao finih stvari, dao nešto drugačiji pogled na celu priču, napravio odličnu karakterizaciju ali i bespotrebno romantizirao ceo film.

Zanimljivost:
Sergej Garmaš je godinama sanjao da glumi u nekom Mihalkovljevom filmu. Doslovno je molio da mu da ulogu u nekim narednim filmovima. Jedno jutro, Mihalkov je nazvao Garmaša i pitao ga "Da li ideš u crkvu?". Garmaš je odgovorio "Da". Mihalkov je potom pitao: "Da li se često moliš?". Garmaš je rekao: "Da". Mihalkov je onda rekao: "Tvoje molitve su uslišene. Scenario je na putu." Lik koji tumači Juri Stojanov konstantno pokazuje sliku svoje majke. Na slici je sam Stojanov u ženskoj odeći i našminkan. Drugi Mihalkovljev film koji je nominovan za oskara za najbolji strani film. Film ima epigraf: "Ne traži istinu u svakodnevnom životu ali se trudi da osetiš istinu postojanja", i epilog "Zakon je ispred svega ali šta raditi ako milost bude ispred zakona". Obe rečenice pripadaju nekom ko se zove B. Tosia. Ispostavilo se da je to sam Mihalkov.

Naj scena:

Priča

Moja ocena: 7/10

субота, 29. август 2015.

Léon (1994)

Link na ovaj post

Léon: The Professional (1994) on IMDb
Alternativni naziv: Léon: The Professional (1994)
Žanr: Kriminalistički | Drama | Triler
Režija: Luc Besson
Glumci: Jean Reno, Gary Oldman, Natalie Portman...

Priča:
Matilda je dvanaestogodišnja devojčica koju igrom slučaja, posle smrti njene porodice, čuva Leon, plaćeni ubica. Leon i Matilda ostvaruju neobičnu vezu i tako ona postaje njegov šegrt, učeći zanat plaćenog ubice.

Moj osvrt:
Kada vidiš u kakvom okruženju živi Matilda potpuno ponervoziš. Budale od roditelja, nered u stanu, bez trunke harmonije, konstantna nervoza, nasilje u porodici, bez šanse za napredak. Na sve to dođe masnica na njenom licu kao obeležje. Onda pomisliš nešto mora debelo da se desi da se ta situacija promeni. Mora da dođe do otkrovenja, do promene ličnosti, do hrabrog spasioca. Do toga i dolazi ali Leon funkcioniše upravo zbog toga što nam daje sve suprotno od standardnih filmova. Nemamo princa koji je neuprljan, koji će da morališe. Imamo čoveka koji nosi smrt, čoveka koji je neuk a on dolazi kao neko ko edukuje. 

Leon izgleda kao užasno prazan lik. On nam dolazi u scenama kada rutinski eliminiše gomilu zlikovaca. Posle toga bi pomislili da je ovo neki samouvereni bata koji je kombinacija Bonda, Transportera i još nekih opasnih likova, ali kada ga vidimo van onog što radi, on deluje totalno nezainteresovano i prazno. Ispada da nema svrhu van onog što radi a videli ste šta mu je posao. Da li je onda ovo neko ko treba da bude saputnik jednoj devojčici?

Film upravo funkcioniše zbog tih, uslovno rečeno nelogičnosti. Konstantno nam se, na dobar način, uklapaju stvari na koje nismo navikli i dobijamo nešto neočekivano. Imamo ubicu, moš misliti. Ali imamo ubicu koji uživa u mjuziklima, pije mleko i zaliva cvet koji nosi svuda sa sobom. Koliko je to samo blesavo i simpatično. Ovo me je tako podsetilo na crtani film iz mog detinjstva o biku Ferdinandu koji može da bude nezaustavljiva mašina u koridi ali najviše od svega voli da sedi u hladu drveta i miriše cveće. Da, braćo i sestre koji se sećate tog lika, ovde imamo tog Ferdinanda. 

Drugi kvalitet filma je što ume savršeno da vas razgali a potom i opasno ohladi. Malo gledamo Ferdinanda koji sedi i miriše cveće i dok se smeškamo tome film nas ošamari brutalnim smaknućem jedne cele porodice. I celom dužinom filma gledamo ove prelaze. Upravo posle ove jezive scene i dolazi do udruživanja devojčice (Matilde) i Leona. Potpunom grozotom ova priča dovede do opasne scene u kojoj Matilda zvoni na vrata Leonu i tu zapravo prvi put vidimo Leona na pravi način. Ljudi nas kupuju malim gestovima ali i mali gest može biti veličanstven. Upravo ti gestovi definišu osobu. Posle ovoga, da li je bitno šta Leon radi, da li je do tog momenta bio ovakav ili onakav? 

I u ovom udruživanju vidimo nešto što je totalno neočekivano. Vidimo ubicu koji deluje toliko mirno i bezazleno kao da ništa osim dobrote ne postoji u njemu. Sa druge strane vidimo devojčicu koja je divlja, koja ne ulaže veliki trud da se ponaša kao odrasla već joj to dolazi prirodno. Vidite koliko je ovo šareno - odrasla osoba deluje kao dete dok dete deluje kao odrasla osoba. Sada, pogledajte realno. To što ovaj čovek deluje kao detence nas prilično nasmeje. Sa druge strane, to što se Matilda ponaša kao odrasla osoba nije tako lepo. Prosto je tragično što je neko ubio dete u ovoj devojčici. Ovo nam dovoljno govori o tome da su deca zapravo ono najbolje u nama. 

Kroz film se provukla i scena gde Matilda, kako bi pokazala da je spremna da uđe u isti posao kao Leon, nasumično puca kroz prozor. Ono što je meni neprihvatljivo je to da neko ovo prihvati kao "ha ha" scenu. Ovo nije otkačena klinka, ovo je tragično. Dete jeste nesvesno zla koje ga okružuje, o tome sam pisao gazilion puta, ali neko je ubio dete u ovoj devojčici davno. Ne samo što je dete u njoj skoro nestalo, ova scena je strašna iz još jednog razloga. Neko je ubio nadu u dobrotu ovom detetu. Ona poistovećuje odrastanje sa gubljenjem dobrote. Jedina osoba za koju ona kaže da je dobra je njen mali brat. Zašto je Leon onda kupuje? Zato što se on upravo ponaša kao nevino detence. Samim tim što je dete u Matildi ubijeno, ubijena je vera u bilo šta osim trenutka u kom živi. Metak koji nasumično leti kroz prozor je za nju totalno nebitna stvar. 

Ovaj tim radi odličan posao iz prostog razloga što jedno iz drugog izvlače ono najbolje. Do ovog momenta mi smo videli kako Leon voli mjuzikle i zaliva cvet. To je to. Van toga, on je užasno prazan lik koji živi po nekom šablonu. Matilda tu dolazi kao neko ko totalno razbija taj učmali šablon. Od totalno praznog lika dolazimo do lika koji i te kako pokazuje emocije. Čak i one koje zadrži u sebi mi vidimo kroz tikove, izraze lica i odličnu Renoovu glumu. Rekoh da je dete u Matildi skoro nestalo. Leon se upravo bori da oživi to dete. To ne radi tako što će joj objašnjavati šta je njena uloga, šta neko njenih godina treba da radi, on to radi tako što će je naterati da se oseti detetom. 

Kako god to zvučalo, Leon nam pruža jednu odličnu ljubavnu priču. Zanemarite fizički aspekt ljubavi, gledajte na ljubav kao na situaciju u kojoj vas neko upotpuni, u kojoj ste svesni da ne možete bez nekog, u kojoj znate da taj neko izvlači ono najbolje iz vas. Borba ovog dvojca oko "fizičkog" je zapravo borba devojčice da pokaže da je žena i borba čoveka da još uvek ne prizna tu ženu u devojčici. Verujem da ne moram da vam pričam o tome koliko je tu borba ovog čoveka bitna i koliko je Reno odličan u tim momentima. 

No, nisu tu samo Reno i Natali. Imamo tu još jednog majstora kojeg ne smemo zaobići. Geri Oldmen briljira kao negativac. Dopada mi se što je predstavljen kao stari likovi iz vesterna. Prilično su se trudili da tim likovima ubace neke kerakteristike koje će im biti zaštitni znak, bilo da je to karakterna crta ili fizička osobina, tik ili nedostatak. Ovaj lik je takav. Prvo se pojavljuje sa svojom bandom. Drugo, zaista deluje opasno. Treće, baš podseća na te old skul zlikovce. I naravno, Oldmenova gluma ovde i te kako dolazi do izražaja. Čovek je, po mom mišljenju prilično potcenjen glumac. 

Skoro svi dobro napravljeni filmski negativci imaju opasne govore. Evo baš nedavno u Pobesnelom Maksu smo imali situaciju gde Immortan Joe kaže narodu da se ne navikava na vodu kako ne bi imali problem kada je ne bude. Džon Kramer iz Saw priča o ljudima koji ne cene život. Hanibal Lektor priča gomilu sjajnih stvari. Da ne idem dalje. I ovde su se potrudili da zašećere negativca jednom takvom pričom. Oldmenov lik priča o tome kako tek kada se počne plašiti smrti, tada zaista počinje da ceni život. To je ona dobra stara, da tek kada izgubimo nešto ili imamo šansu da izgubimo nešto, zaista vidimo koliko nam to znači. Međutim, ovde onaj ko to izgovara nije neko ko ceni život uopšte, ovo je neko ko ceni samo svoj život. To ga čini iskreno zlim. 

Na kraju, imamo i čuvenu scenu pred sam rasplet, scenu u kojoj se opraštaju Leon i Matilda. Ova scena je savršeno pametno napravljena. Na prvi pogled, izgleda kao laž koju ćeš prodati detetu samo da bi ono uradilo ono što treba. Ako mislite da je to u pitanju, pogledajte ponovo scenu i porazmislite o celom filmu. Da li je Leon prodavao laži Matildi kada je želeo da joj kaže nešto bitno, kada je želeo da utiče na nju? Naravno da nije. Sve vreme on ju je pridobijao svojom iskrenošću. Nije imao tajni, pokazao joj je sve što on jeste. Zašto bi je onda lagao? Ono što joj govori je iskreno. U tome jeste i lepota te scene.

Zanimljivosti:
Tokom snimanja scene gde su policijski automobili na ulici, desila se prava krađa. Kada je lopov istrčao iz radnje, nije znao da je snimanje filma u toku i predao se statistima. Prvi film tada jedanaestogodišnje Natali Portman. Kada Oldmenov lik ispituje Matildinog oca (Majkl Badaluko), on ga je u jednom momentu onjušio. Badaluko je izjavio kako nije imao pojma da će Geri to da uradi i da ga je to učinilo prilično nervoznim. 

Roditelji Natali Portman su bili zabrinuti zbog scena u kojima Natali mora da puši. Dogovorili su se sa Besonom da u filmu bude najviše 5 scena u kojima će Natali držati cigaretu. Ako se obrati pažnja, vidi se da Portmanova nikada ne udiše niti ispušta dim. Sve scene u untrašnjosti Leonovog stana su snimane u Parizu dok su scene u hodniku zgrade snimane u Nju Jorku. Po originalnom scenariju, Leon i Matilda su trebali postati ljubavnici. Beson je više puta menjao scenario zbog Natalinih roditelja.

Naj scena:

Oproštaj

Moja ocena: 8/10

среда, 26. август 2015.

Ted 2 (2015)

Link na ovaj post

Ted 2 (2015) on IMDb
Kod nas nazvan: Meda 2
Žanr: Komedija
Režija: Seth MacFarlane
Glumci: Mark Wahlberg, Seth MacFarlane, Amanda Seyfried...

Priča:
Nedavno venčani Ted i Tami-Lin žele da imaju bebu ali kako bi se kvalifikovao za roditelja, Ted će na sudu morati da dokaže da je osoba a ne vlasništvo.

Moj osvrt:
Prvi Ted je za mene bio zabavna komedija. Znam da nije za svačiji stomak, ipak ide na one niske fazone ali hej, nekada taj vulgarni humor ume da prija, pogotovu nama momcima. Ne možemo ovde tražiti neki humor koji će nam kazati nešto veliko, nešto simbolično npr. poput Čaplina. Ne. Priznajem, ovo je prosto, nisko, bljutavo, ljigavo, vulgarno, odvratno ali u isto vreme tako prokleto zabavno. Ko ne voli takav humor, slobodno nek preskoči film. Ako mu nije prijao prvi, neće ni ovaj. Ako mu je pak prijao taj film, onda je ovaj dobrodošao. Nema patetike kao u prvom ali ne odskače mnogo ni kvalitetom. Negde su u istom rangu. 

Najveći kvalitet filma je to što su fazoni konstantni. Film ti ne da ni trenutak da razmišljaš o onome šta gledaš. To je odlično iz razloga što je sve sem tih fazona užasna glupost. Prvi deo je bio patetičan, ni ovaj nije ni malo bogatiji pričom ali mesec dana posle gledanja pamtićeš samo fazone. Nećeš imati pojma o čemu se tu radilo. Film leti sa situacije na situaciju i u svakoj priređuje novu pizdariju koja vas prilično nasmeje. 

Imamo nekoliko odličnih kamea... kameoa... kam..eh kako god. Kad u film ubaciš kameo to obično bude "hej, vidi ga ovaj". Likovi koji su pristali da budu ovde su baš spremni za šalu na sopstveni račun. Leno je gej koji spopada ljude u wc-u, pominje se skandal u kom je učestvovao Tom Brejdi, Nison se sprda sa svojim ulogama. Zapravo to Nisonovo pojavljivanje mi je najbolji momenat u filmu. Čovek je odličan i ovo je onaj neprejebivi Nison koga gledamo u akcijama ali koji kaže "hej, gle kako mogu da se sprdam na istu foru na koju sam tamo opasan". Ovo je toliko dobra scena da sam jednostavno želeo još Nisona u filmu. Svakako je mogao začiniti još neke scene. 

Iako rekoh da je ovo prazan humor, ipak prodaje jednu zanimljivu stvar. To je način na koji se zaraćene strane mire što je opet na neki način mala kritika društva. Recimo znate onu našu "ne daj Bože da se Srbi slože". To je otprilike to. Retko kada su mirenja normalna, uz obostrano priznavanje grešaka i odavanje priznanja. Obično se ljudi mire tako što nađu zajedničkog neprijatelja. To film eksploatiše na sve strane. Čak imamo scenu u kojoj se svađaju susedi u zgradi i kada treći uleti u priču on automatski postaje krivac za sve. To je ovde napravljeno da opasno zabavi iako je to deo naše svakodnevice. 

Sledeća stvar koja karakteriše film je gomila planova. Likovi imaju silne planove a svi ti planovi zvuče opasno blesavo, besmisleno pa i glupavo. Na sreću, svi ti planovi izrode gomilu urnebesnih scena i užasno dopadljivih besmislica. Većinu ovih stvari je nemoguće pretpostaviti. Toliko su moćno glupave. 

Na sreću, većina fazona je neočekivana. Ako unapred znate u čemu je fora, to onda i nije fora. Takva scena vas recimo čeka na kraju filma. Uglavnom, većina scena su užasno neočekivane. Ponavljam, oni kojima prvi deo nije legao, tek ovaj neće. Ovde su fazoni brutalniji, eksplicitniji, teži za nespremne stomake. Naravno, rade posao u svom silnom besmislu. Ted je sam po sebi besmislica ali je ideja na mestu i ona uspešno radi posao i ovog puta. 

Prvi deo nam je prodavao neku patetičnu priču o odrastanju jednog momka i davao nam je njegov odnos sa devojkom koji je bio teška šablonjara. Da film nije bio nafilovan konstantnim humorom, ta patetika bi smrdela na daleko. Ni sada nema neke velike razlike. Ovog puta je u centru priča o tome da li Teda shvatiti kao normalno ljudsko biće ili igračku tj. vlasništvo. Mislim čoveče, sama ideja Teda je bolesno besmislena, sad mi trubi o njegovim osećanjima. Kapiram, kao i stvari u prvom delu, i ove su iskorišćene za gomilu ludih fazona, ali cela priča je takva da te ne zanima i samo čekaš neku glupariju na ekranu. Zbog toga ovaj ludi meda ima realnu šansu da izrodi nastavak koji će biti još bolji od prethodnika. Sve što treba je da održe tempo kojim gruvaju fazone i da ubaci neku priču koja će biti sluđena poput same ideje Teda.

Zanimljivosti:
Mila Kunis nije mogla da reprizira svoju ulogu zato što je bila trudna. Stiven Kolins je imao kameo ali je izbačen posle priznanja o zlostavljanju dece. U sceni sa Tomom Brejdijem, Tedova odeća je kopija čuvenog mede Padingtona. Četvrti film u kojem se pojavljuju Nison i Friman ali ni u jednom od njih oni nemaju zajedničku scenu. Kada Ted i Džon provaljuju u kuću Toma Brejdija, Ted priča o Brejdijevoj statistici. Scenario je morao biti menjan kako bi dodali statistiku posle poslednje utakmice.

Naj scena:

Nison

Moja ocena: 7/10