Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

понедељак, 26. септембар 2016.

Moja Biblioteka - Knjige



Braćo i sestre, odlučih da vas povedem u posetu porodičnoj biblioteci. Na žalost, slike nisu baš najboljeg kvaliteta ali prepoznaćete većinu stvari na njima. Prvo, izvinjavam se na neredu jer ovu sobu za sada mama koristi kao svoju radnu sobu pa su tu papiri na sve strane. Hteo sam to da ispomeram ali nema šanse da bih to uspeo vratiti tamio gde je stajalo. Da biste videli slike u punoj veličini, kliknite na njih.

Inače ovo je moja dečačka soba i umesto polica, nekada su na zidovima bili posteri. Zid koji vidite na slici iznad i slici ispod je bio posvećen velikim posterima NBA igrača koji su bili legende mog doba, pa ste tu mogli videti Penija Hardaveja, Šekila, Alonza, Robinsona, Grent Hila, Šona Kempa, Hakima, naravno najvećeg ikada, njegovog letećeg visočanstva Majkla Džordana i sve te sjajne družine koja je harala devedesetih. 

Ono što se ovde ne vidi su donji delovi polica ali na njima su samo komode sa vratancima i gomila papira pa nije mi ni bilo od interesa da to fotografišem. Zid levo od ovoga (videćete ga na kraju posta) je tek nedavno dobio policu jer čovek koji je radio biblioteku nije bio ubeđen da imamo toliko materijala tj knjiga. Dobro, što se tiče knjiga, skoro da je bio u pravu ali nema još puno mesta ni za njih. Mesta je trebalo za nešto drugo. Taj zid je bio posvećen našim košarkaškim legendama, Đorđeviću, Daniloviću, Paspalju, Rebrači, Beriću, Saviću, Obradoviću i gomili majstora koji su mi ulepšali detinjstvo. 

Slika iznad i slika ispod - zid je bio rezervisan za jednog jedinog, velikog Vlade Divca, čoveka koji naprasno u ovo naprednjačko vreme postade negativac. Čovek koji je član Grupe 7 koja je spasila toliko života, čovek čija fondacija pomaže na sve strane odjednom postaje nepoželjan. Kao i uostalom drugi majstori poput Bodiroge, Đorđevića, velikog Dude Ivkovića. Izgleda da su današnji gadovi poput Vesića i Čovića veće legende od ovih. No, da ne dužim, nije ovde reč o tome. Zidovi su pretrpeli veliku štetu od postera ali je to sanirano. Zato sam vrata nepovratno uništio ovim sličicama. Vrata su bila rezervisana za ostale sportove pa su tu uglavnom "visili" sjajni odbojkaši, vaterpolisti i jedan jedini fudbaler - Peđa Mijatović. 

Što se tiče sadržaja, pošto je porodična biblioteka, videćete ovde sve i svašta. Seka je, pored nekih klasika, doprinela ovim novim new age distopijskim knjigama i nekim delima za devojčice. Mama je pored starih ljubavnih klasika doprinela gomilom epske fantastike i avanturističkih knjiga. Tata je pored ratne proze doprineo i političkim stvarima tako da ćete bukvalno videti sve i svašta. Ispod ćete videti slike polica u krupnom planu. Imajte u vidu da slika police sa Saramagom nije uploadovana zato što je prejadnog kvaliteta. Mislio sam da detaljno komentarišem neke od knjiga ali bi mi to oduzelo previše vremena i prostora pa ako vas nešto zanima, možemo prodiskutovati u komentarima. Od ovoga što vidite, pročitao sam barem 60% a od onoga što želim da pročitam, oko 80%. Neke stvari ipak ne bih čitao pa ukoliko budete imali pitanja vezanih za njih, konsultovaću se sa nekim kompetentnim.  

Jedna... 

... i druga sekcija posvećena Stivenu Kingu. Na polici fali knjiga Buđenje koja je trenutno kod seke na čitanju. 

Homer, Hese, Melvil, pod obavezno. Ptica Rugalica me nije fascinirala. Verovatno sam je trebao čitati dosta mlađi. Hoseini mi se nije dojmio. Velsa i Hantera Tompsona još nisam čitao ali im se radujem. 

Eko, Kafka obavezno. Dina - tek sam na prvoj knjizi i za sada je to jako dopadljivo. Pod Slobodnim Suncem - obožavao kao klinac. Njegova mračna tkanja - stao na prvoj knjizi.  

Basarino ćoše. Kada ga slušam uživo, nikada ne bih rekao da on piše ovakve stvari. Opasno inteligentno, duhovito, originalno, neverovatne ideje. Jedan od živih velikana bez svake sumnje. 

Artur Klark - vidi se da je naučnik. Odiseja savršena, mada mi je kraj malo mlak na žalost. Boru Stankovića čitah kao klinac i čovek je majstor kada treba preneti emociju. Stoker - Drakula mi je jedan od najdražih romana. Akunjin - na listi onih koje rado čekam da čitam. Puškin - moram da priznam da ga još nisam čitao ali ću rado. Dr Živago - možda malko razvučena ali svakako dobra knjiga. Štulić - božanstvo. Ne mislim na knjigu već uopšte. 

Nušić, Igo, Šekspir obavezno. Senderson - nadam se da je upola dobar koliko ga hvale. Vilbur Smit - ume da bude jako zanimljivo ali generalno limunada.. Fokner - nekada jako teško za čitanje, ali spremam reprizu. Virdžinija Vulf - jedva čekam. Ajvanho - obožavao kao klinac. Mereškovski - ima zanimljivih fazona. Nabokov - obavezno. Kecmanović - tata ga hvali tako da ću mu posvetiti pažnju. 

Den Braun - precenjeno, možda zanimljivo ali jako nebitno. Daglas Adams - originalno i zabavno. Edings, 4 knjige Belgarijade - limunada. Kiš - majstor. Ognjanovićev Zavodnik - jedva čekam. Krstaško Zlato i Kaligula - meni jako nebitno i pomalo dosadno. Dorotej - nije me fascinirao ali jako davno sam čitao. 

Simons - jako zanimljivo. Leto noći ću uskoro da bacim na čitanje. Drud mi je odličan i atmosferičan. Strvinarska Uteha zanimljiva. Hiperion saga sasvim dobra mada povremeno razvučena u kasnijim knjigama. Ćosić - ne moraš da ga čitaš ali si car ako ga pljuješ. E pa pročitaj ga balvane pa onda sudi. Zatvoreno Ostrvo - gledajte film. Danko Popović - teška priča karakteristična našoj zemlji. Jako emotivno. 

Grof Monte Kristo, Tri Musketara - majstorija. Blekvud Vrbe - jedva čekam. Ovaj zlatni komplet (ima više od 4 knjige koje su samo na ovoj polici) uglavnom je sve od dobro do odlično. Rozmerina Beba - ne očekujem mnogo jer je film savršen. Tišma - valjalo bi reprizirati. Akugatava - jedva čekam. Pekić - bogotac kralj car majstor keva ćale  MA SVE. 

Anđeosko Srce - fino. Drašković - Molitva prva odlična, Nož solidan. Molitva druga smorio. Koliba - đubre. Vašar Taštine - obavezno. Atila - limunada. Peljevin - jedva čekam. Sorokinova Telurija - luda ideja. Pokušaću doći do još Sorokina. Barouz, Goli Ručak - ludilo. Markes - obavezno. Gordana Kuić - pročitao prvu u ovom serijalu i ne ide mi (se) dalje. Soj - ne žurim. Jadi Mladog Vertera - ok. Gras - imam želju da nabavim čuvenu trilogiju. 

Po - obavezno. Horor i Noćne priče - odličan izbor. Agata Kristi - sasvim lepa razbibriga. Hemingvej - jako dobar. Paklena Pomorandža - jedva čekam.  Sartr, Mučnina - obavezno.

Vinetu - tata je fan ali mislim da će to da bude zanimljivo. Vorkosigan saga - jedva čekam. Tolstoj - obavezno. Krajton - ljubav iz detinjstva. Vidojković - kada sam kao tinejdžer čitao bio mi je otkrovenje. I dalje mi je zanimljiv za čitanje. Mislim da se sada malo traži što je svakako dobro. Vukodav - limunada. Tihi Don - rado ću da overim. Čudan Događaj sa Psom - malo precenjeno ali zanimljiv majndset. Secikesa Trilogija - više za klince. Marija Jovanović - pročitao Kao Da Se ništa nije dogodilo i ne bih dalje. Zavođenje i Proračunati rizik - limunade. 

Skot Pek - mudroserija, nebitnost i jad prve vrste. M.R. Džejms, Prust, Haksli - jedva čekam. Nikadođija - precenjeno do zla bloga. Slika Dorijana Greja - masterpis. Enderova Igra - jedva čekam. Kum - jako dobro ali mi je film upečatljiviji. Frankenštajn - jedva čekam. M. Tven - obavezno. Hejstings, Pakao - zvuči zanimljivo.  

Lj.H.Đurović - probao, ne ide. Selimović - obavezno. Pavić - car, kralj, jedinstven - obavezno. Servantes, Seneka - jedva čekam. 

Ajkman - jedva čekam. Rju Murakami - dobar. Mostovi Okruga Medison - gledajte film, ovo je jako loše. Dom za Čudnovatu Decu - trenutno čitam, zanimljivo za sada. Robin Hob - preopširno ali ima ok momenata. Stivenson, Zelazny - rado. Hautala - malo razočarenje. 

Dve knjige levo - jako zanimljivo. U Misterije Starog Sveta sam prvi put čitao o istorijskom Drakuli. Rotfus - kažu da je odličan. Proverićemo. Mali Kasapin - precenjeno. Straub - posle davljenja sa Crnom Kućom nekako mi se ne mili. Koeljo - sada nikako. Davno sam pročitao nekoliko knjiga, dve ili tri su mi bile kako tako ok. Ovo novo je blagi užas. Perl Bak - probaćemo 

Točak Vremena - odlično započelo ali lik se forsirao da napiše ovoliko knjiga pa je posle treće, eventualno četvrte sve ubijanje u pojam. Ali ne dam se, nadam se pre svake sledeće da će to da krene na bolje. Kažu da je Senderson to odlično dovršio. 

Metison - obavezno. Crna Strela - obožavao kao klinac. 

Noćna i ostale straže - ok ali jako precenjeno. Ruždi - rado. Getsbi - odličan. Presfild - očekivao sam više. 47 Ronina - zanimljivo. Crveno i Crno - odlična. Selenić - rado. Bruks - do zla boga kopira Tolkina u prvoj. Druga je nešto bolja. Čarobni Breg - obavezno. Kad jaganjci utihnu - ne očekujem puno.  

Erikson - preporučuju pa ćemo videti. Vesterveld - distopija. Overih prvu - not my cup of Pepsi. Satanski stihovi - jedva čekam. 

Tolkin - obavezno. Hari Poter - u početku ok posle kopira prethodne knjige pa je idiotski. Nisam još završio serijal. Baukov Šegrt - simpatično. Alhemičareva tajna - smor. Vampirati - za klince ali simpatično. 

Orvel - obavezno. Džojs - rado. Martin - odlični likovi ali je priča za kojom je svet poludeo teška sapunjara. Grišam - zanimljivo pre 10tak i više godina. Džek London - dobar.

Dž. Ostin - odlično. Bronte - odlično (osim Orkanskih koji mi nisu legli). Lovac u žitu - jako dobro. Kori - jedva čekam. Dragulj Medine - ljiga (ne kontam što sam i čitao). Le Fanu - obavezno. 

Što se tiče polica za koje nemam valjane fotografije (ima ih nekoliko): Saramago - ništa bolje za mene. Dostojevski, Crnjanski, Zola, Asimov - obavezno. Margaret Jursenar - Hadrijanovi Memoari - masterpis. Klajv Kasler - čovek piše cigle u kojim na stotinama strana opisuje akciju. Margaret Mičel, Prohujalo sa vihorom, posle filma nisam naročito ushićen ali ću svakako pročitati. D.H.Lorens, Ljubavnik Ledi Četerli - ovo mi nikako nije leglo. Niče, Tako je govorio Zaratustra - obavezno. Šeldon - bilo mi je jaaako zanimljivo dok sam bio mlađi. Tu je još gomila bajki i knjiga za decu i verovatno gomila toga što sam propustio ali o tome možemo i usput.

A u sledećem broju ...

четвртак, 22. септембар 2016.

The Conjuring 2 (2016)


The Conjuring 2 (2016) on IMDb
Kod nas nazvan: Prizivanje Zla
Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija: James Wan
Glumci: Vera Farmiga, Patrick Wilson, Madison Wolfe...

Priča:
Lorejn i Ed Voren putuju u severni London kako bi pomogli samohranoj majci koja odgaja decu u kući koju je poseo zao duh.

Moj osvrt
Prvom Conjuringu sam dao visoku ocenu, ocenu koju nije zaslužio ali u suši horora, barem je izgledao pristojno. Priča je tu bila skupusana, nabacana, neoriginalna ali hajde, dopadljivo je to bilo i sasvim zanimljivo za jedno gledanje. Te propuste jednostavno ne mogu da oprostim ovom drugom. Za razliku od prvog filma, drugi ima više scena koje treba da vam izazovu jezu i to je to. Ostalo je isto ili još gore. 

Rekoh već da je prvi Conjuring bio miks svega i svačega. Ništa tu originalno nije bilo, samo je pokupljeno iz drugih filmova i sklopljeno u nešto gledljivo. I ovaj film nastavlja istim stopama. Ništa novo nećete videti. Ovde vidimo blisku povezanost i sa čuvenom kućom u Amitivilu, pa vidimo onu standardnu posednutost, pa vidimo demone i egzorcizam, pa vidimo standardne šablone u ponašanju demona i likova, pa vidimo standardno glupave tvistove karakteristične za današnje filmove itd itd itd. 

Šta je priča? Skoro pa ništa. Klinke se zaigrale sa uidža (ouija) tablom, pločom, čimeveć i eto, duh je rešio da im drma kavez, stiska pastu od sredine i izduva gume na biciklu. Hmmmmm. Koliko ti vremena treba da smisliš ovakav zaplet? Ne treba ti. Ovde niko nije ni smišljao priču. Zato i nemamo ništa smisleno u celom filmu. Čak su i likovi toliko na nivou skica da samo čekaš sledeću scenu da te nešto uplaši i da voziš dalje. Kad odgledate film, jasno vam je da u jednoj jedinoj rečenici možete reći o čemu se ovde radi. 

Ono što zaista valja u filmu su horor scene. Prvo, dobro je što nisu davili već su nam dali gomilu i to jedna za drugom. Film je em plitak em traje previše, pa ako bih još morao da čekam bruka vremena do tih scena velike su šanse da bih odustao od gledanja. Neke od scena su zaista veličanstveno odrađene. Umeju da budu prilično napete, odlično su usnimljene i prijaju oku nama koji volimo da se malo isprepadamo. Da je neko seo i smislio priču umesto kretenije koju gledamo, mogu mirne duše da kažem da bi neke od ovih scena postale epske u svetu horora.  Ali svaka čast za trud oko snimanja i detaljisanja u njima. Čak i onaj period između scena je režiran tako da nosi neku pretnju. Uvek očekujete da će nešto da se pojavi, da će nešto da se desi. Ali pitanje svih pitanja, čemu služe sve te scene osim da oduševljavaju one koji na horor gledaju kao na nešto što samo treba da vas uplaši? 

Znate one scene kada se duhovi nameste iza leđa, pa se lik okrene i oni nestanu. Pa onda vidite neko čudo, zovete nekog u pomoć pa kada taj dođe, ništa od tog zlosutnog nije prisutno. Čemu to služi? Ok, razumeo bih da je ovo film star pedesetak i više godina ali ljudi moji, okanite se tih gluposti. Zamislite sad duha koji konta "e sad ću da se šunjam iza leđa ovog papana pa kad se okrene nestaću". Ček, zašto bi to radio? Čega onda taj papan treba da se plaši kada nije svestan ni da postojiš? Čemu onda duh služi kad tako stoji iza i niko ga ne vidi? A da, vidi ga gledaoc. A da, duh zna da zapravo glumi u filmu. I taman pomisliš da su se okanuli tih gluposti, demon se razulario na sve strane i ništa više ne prikriva, idemo opet nov krug besmislica. 

Imamo tu i nekog skeptika.  Čemu on služi? Da nas nervira. Ko stavlja takve likove u film? Očigledno bedne neznalice. Ako stavljaš prokletog skeptika u horor film, nemoj stavljati kompletnog idiota sa besmislenim obrazloženjima. Skeptik treba da bude neko razuman. Daj mi prokletu Dejnu Skali koja prilazi svemu sa dozom opreza ali veruje onome što vidi. Ovde taj lik režira jedan od najdebilnijih tvistova koje sam video u životu. Bukvalno nema nikakvu ulogu niti ičemu služi ovde. Da li je Exorcistu trebao takav lik? Naravno da nije. On se drži priče i bitnih likova za nju. Ovi što priču vode na stranputice nemaju mesta u pametno napravljenim filmovima. A da, ovde nemamo nikakvu priču. Pisao sam bezbroj puta ali ponoviću - ekstremno sam netolerantan na idiote od likova. 

Cela priča je utoliko besmislenija zato što na silu pokušava da uključi dva glavna lika u dešavanja. Kao nije dovoljno da oni dođu i pomognu već tu moraju da budu duhovi koji kao i njih proganjanju i pre nego što su oni odlučili da se uključe u celu priču. Duhovi ih proganjaju pre nego što oni ulaze u priču?!?! Pre nego što saznaju za priču koju ulaze?!?! Logika at it's best. Kada se pogleda cela ta priča oko duhova, demona i njihovih motiva, jasno je da živ čovek ne može ovo složiti a da izgleda kako tako smisleno. Ovo je toliko debilno da vam ne mogu opisati. Pazite npr. ovo. Svi ste čuli za Samsona i njegovu tajnu da mu se snaga krije u kosi. Zamislite sada scenu u kojoj se Samson upoznaje sa ljutim neprijateljem i kaže "E matori, ima da ti se napijem krvi. Inače ako hoćeš da me ubiješ, moraš da mi odsečeš kosu. Najbolje je da to uradiš dok spavam.". E ovaj film je napravio tako nešto. 

Naravno, i Conjuring se vodio geslom filmova novijeg datuma "jebeš priču bez obrta" pa je servirao jedan mega debilan obrt gde nije sve onako kako smo mi gledali već ima tu caka, tu postoji više igrača. Kao Interstellar: "e, ono što smo pričali dva sata ne važi više, ajde sad da se igramo bananamena". Zamislite sada nešto ovako. Pričate sa duhom koji treba da vam pomogne. Recimo da treba da vam otkrije gde je u kući sakrio daljinski upravljač a od toga vam zavisi da li ćete isključiti program pre nego što počne konferencija za štampu našeg overlorda i samim tim izbeći sopstveni mozgoslom. On vam kao odgovor daje zagonetku koju vi treba da rešite umesto da kaže "e, majstore, to ti je u vodokotliću, isključuj to govno dok nisam mrtav umro". Čekaj bre, zašto zagonetke, čemu to služi. Eee pa tu smo. Film je namenjen za one koji ne traže priču i smisao, već samo daj pokolj ili jezu. Mrš. 

Pazite ovu kreteniju. Demon zaposeda devojčicu ali beži iz nje, tj. ostavlja je na miru kad god neko prinese krst. U jednoj sceni kada demon upre muški i sebi baš da oduška, nigde krsta na vidiku. Pa čekaj majstore, video si kako sistem funkcioniše, ali te mrzi da sastaviš dve čačkalice i rešiš problem već ćeš da vrištiš u beznađu. Ali ne, to nije strašan propust jer oni koji gutaju ovo kao odličan film neće primetiti govno pa sve da bosi stanu u njega. 

Film neretko boluje od onih štrecalica. One su tajmirane dobro i preseku vas poprilično. Da li je to kvalitet? Jeste ako to uradiš mali broj puta. Ako ti je cilj da non stop nekom ubrzavaš rad srca smatrajući da je to uspeh, onda si promašio. A da, pa rekoh već, ovo je promašeno u svakom mogućem pokušaju da se da nešto smisleno, zaokruženo i nešto što bi se moglo nazvati pričom. 

I sada kad podvučemo crtu, ljudi će ovo nazvati odličnim hororom samo zato što obiluje jezivim scenama. U tome i jeste problem, zato je horor i pao na ovako niske grane, što ga niko više ne smatra za ozbiljan žanr. Setimo se npr. starog Wicker Mana, setimo se A Nightmare on Elm Street, setimo se Nosferatua, setimo se Ringua... i onda dođemo na ovo. Ovaj film je set odličnih i solidnih horor scena i ništa više od toga. Scene koje deluju prirodno su perfektne. One preobogaćene CGI pizdarijama su osrednje do solidne. Priče nema, likovi su nebitni ili nikakvi, zaplet je pisao idiot. Zašto onda ovako visoka ocena. Jedna ocena više za jako dobre do perfektne scene i jedna za Veru na koju sam jako slab. Šta da radim. Realno jaka četvorka. Ne mož preko toga.

Zanimljivosti:
Džejms Van je dobijao bezobrazne novce da režira Fast 8 ali je odbio da bi radio na ovom filmu. Prvog dana snimanja sveštenik je bio pozvan da osvešta set. Duh dečaka koji Lorejn vidi u Amitivilu je zasnovan na čuvenoj fotografiji koju je snimio profesionalni fotograf koji je bio deo tima Vorenovih.

Naj scene:

Neke od pojave demona gde CGI nije tako očigledan.

Moja ocena: 6/10

понедељак, 19. септембар 2016.

Filantropica (2002)


Filantropija (2002) on IMDb
Alternativni naziv: Philantropy
Kod nas nazvan: Filantropija
Žanr: Komedija | Drama
Režija: Nae Caranfil
Glumci: Mircea Diaconu, Gheorghe Dinica, Mara Nicolescu ...

Priča:
Ovidiu, profesor koji predaje u srednjoj školi nalazi naizgled lak način da zaradi dodatni novac.

Moj osvrt:
Ovo je film koji komotno možeš smestiti u Srbiju. Jedino što imam utisak da bi mi ovo začinili boljim humorom, naravno, pod uslovom da ovu temu daš nekom ko zna znanje. Inače bi tu bila gomila psovki i gluposti. Elem, Filantropica je karakteristična za ovo podneblje jer kritikuje sistem vrednosti koji ovde vlada. Ne, nisam crn, neškolovani nam vode državu, čovek koji nema minut radnog staža nam je premijer, čovek koji izmišlja fakultetsku diplomu predsednik, ministri većina onih kojima je prava diploma misaona imenica dok najpametniji i najbolji ili beže odavde ili nemaju šansu išta da pokažu. Filantropica je takav sistem predstavila kroz komediju koja i nije tako crna kako bi trebala biti. 

Prikaz profesora čiju priču pratimo je onakav kakvim se naši profeori danas i čine. Pre svega su bedno plaćeni za ono što rade. Onda tu dođu goveda koja im smanje platu. Video sam nedavno jednog od svojih nastavnika koji u apoteci nije imao novca da kupi lek - običan jebeni lek. No, Filantropica ne udara šamar tim crnilom već nas tera da se smejemo situaciji u kojoj je ovaj čovek. Nemoćan je pred tatinim sinovima od učenika, nema novca, piše knjige koje ne može da promoviše, živi sa roditeljima. Meni ovo uopšte nije "ha ha" momenat iako ga film lukavo prikazuje takvim. 

Život ovog profe se menja kada upoznaje prelepu devojku. Ovde se film na prvi pogled poistovećuje sa Američkom Lepotom. Ako malo bolje pogledamo, ovde se upravo pokazuje odstupanje između dva društva. Dok Spejsijev lik u Američkoj Lepoti radi na sebi unapređujući se. ovde profa da bi došao do cilja totalno srozava sve ono što jeste. Rezultat je sličan, i jedan i drugi dolaze do onoga što žele, i jedan i drugi ispaju face. I onda se zapitaš šta je potrebno u ovom društvu da bi bio faca? 

Šta se time pokazuje, time što na nelegana način, prevarom dolaziš do uspeha? Usran sistem vrednosti, zar ne? Daj nam nešto što ne znamo rekao bi neko. To je i tragično, što vidimo da sistem nije dobar a njegov smo deo. Nije to ovde naročito epohalno da bi ovaj film imao veliku vrednost. No to i nije cilj ovom filmu, već da pokaže alternativu. E to je odlično. Sa jedne strane imamo umetost i prosvetni rad koji su ismejani i omalovaženi. Sa druge strane imamo prevare koje dovode do željenog rezultata. Upravo ovo kao slika društva jeste šamar. 

Imamo i jednu snažnu scenu gde umetnici ismevaju ovog profesora tj. njegov poriv da napiše knjigu. Zašto to rade umesto da pomognu kolegi piscu? Zato što su i oni promašeni. Bili su neko u sistemu koji je cenio pisce. Sada su niko ali barem imaju one stare priče o sebi. Zašto bi pomogli nekom da uspe u vremenu kada su oni nebitni? Zar time oni ne pomažu ovako promašenom sistemu? No idemo na drugu stranu. Koliko ste puta čuli "ko još danas čita knjige" i koliko ste puta hteli da opalite šamar tom ko to kaže. Ljudi se ovde hvale kako ne čitaju. Mozak mi je napukao i kada sam čuo raspravu goveda u skupštini u kojoj su pominjali Orvelovu besmrtnu i genijalnu životinjsku farmu. Ovo je vreme u kojem se za kulturu odvaja sprdnja iz budžeta a za raspale fudbalske klubove milioni. U jednom gradu gde je čovek odvojio oko 9% za kulturne događaje došlo je do kritike od strane našeg overlorda i objašnjenja da za kulturu ide od 0 do 0.3%. O tome pričamo ovde, o tome priča i ovaj filmić. 

Tu su naravno i mediji. Oni ovde obraćaju pažnju na profu ali da li su razlozi pravi? Naravno da nisu. Oni dolaze do ovakvih likova samo ako mogu da prodaju njihovu priču. Da li je profitabilna priča o profi koji piše knjigu? Naravno da nije. Da li je profitabilna patetična priča o tom istom profesoru - oooo da. Ljudi se jednostavno pale na patetiku. Naša vlast je najbolji dokaz za tako nešto. 

I sve prevare koje gledamo, sva ponižavanja, svi odlasci sa pravednog puta, sva sranja koja čovek trpi i pravi u životu imaju jedan jedini cilj - uzeti keš. Pazite, šta god bio cilj ovom čoveku, opet se svodi na to da mu je keš potreban da bi ga ostvario. Vratiću se na Američku Lepotu gde čovek sebe unapređuje fizički da bi došao do cilja. Ovde šta god da je plan, čovek zavisi od novca i šta god želeo da uradi, novac je preduslov. 

Na kraju, ključna rečenica je ona kada čovek kaže da je samo želeo da predaje i piše knjige. To je baš poražavajuće, kad imaš posao koji voliš da radiš, kad je taj posao nešto dobro, najbolje što možeš je da preživljavaš od toga. Zbog toga je odlično što je ovde uzet profesor i pisac. To pokazuje srozavanje sistema, to pokazuje propast kulture. Na žalost, deo smo društva gde se cene druge vrednosti. No, ako su goveda u većini ima i onih koji znaju šta su prave vredosti. Držimo se takvih i podržimo ih. 

I na kraju, šta da radiš kada si u takvoj situaciji. Da se boriš, da jurišaš na vetrenjače, da pokušaš da isteraš pravdu? Možda ako si mlad, ako si dovoljno lud, uporan i ako možeš pokrenuti masu. Ali šta ako više nemaš snage, ako je težina naslaganih godina učinila svoje i utišala te. Da li ćeš se povući ili ćeš ipak krenuti lakšim putem. Bićeš ono što nisi ali ćeš barem živeti u onom prividnom miru. Unizi se ili propadni - i nije neki izbor.

Zanimljivosti
Nae Caranfil, režiser, ima kameo kao i u svim svojim filmovima. Ovde se pojavljuje u sceni sa karaokama.

Naj scena:

Kraj

Moja ocena: 7/10