Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

уторак, 21. фебруар 2017.

The Reader (2008)



Kod nas nazvan: Čitač
Žanr: Drama | Ljubavni
Režija: Stephen Daldry
Glumci: Kate Winslet, Ralph Fiennes, Bruno Ganz ...

Priča:
Nemačka posle Drugog Svetskog Rata. Skoro deset godina posle čudnog kraja njihove afere, Majkl Berg, student prava sreće svoju bivšu koja je na optuženičkoj klupi zbog ratnih zločina.

Moj osvrt:
Priča o vezi mladića i zrele žene. Odmah zaboravite one fazone gde će se tamo neki sablažnjavati razlikom u godinama, pa će biti smicalica, skandala i pizdarija. Te stvari ostavite sapunjarama. Ili ako hoćete nešto pametno tj. dobro na tu temu, imate Notes on a Scandal. Kako su uspeli da naprave ovo bez tih standardinh propratnih stvari koje prate ovakve priče? Pa lepo, nije ih zanimalo to već su želeli da nam predstave ljubavnu priču. I to su na jako dobar način uspeli servirajući osećaj, instinkt, strast. Tačno se vide polet, uzbuđenje, promena emocija, vide se namere. Film koji se bavi skandalom obično ne pridaje toliko pažnje ovim detaljima. 

Fazon sa čitanjem je fino došao u celu priču. Ok, na početku možemo na ovu vezu gledati kao vezu između napaljenog klinca i žene kojoj je potrebno malo telesne ljubavi ali vidi se da ovde žele progurati emotivnu priču. Za to moraš da imaš temelj. Upravo taj temelj pronalaze u čitanju. Čitanje nije pasija ove žene, ne uzbuđuje je to da joj neko recituje na uvce ili priča bajke. Najlepša stvar svake dobre veze je to što vas druga strana obogaćuje, što vas čini boljim, ispunjuje i usrećuje. Daruje vam nešto što niste znali ili umeli. Nije samo čitanje ovde hajlajt već umetnost uopšte. Pogledajte scenu u kojoj ova žena sluša crkveni hor. To u njoj budi prilično jake emocije. Zbog toga je ova ljubav sasvim uverljiva. Godine su nešto što ovde praktično i ne dovodimo u pitanje. 

Šta je sa drugom stranom, šta je sa ovim momkom? Pogledajte kada film malo odmakne kakvo iznenađenje ga čeka. Pogledajte koliko ljubav ume da zaslepi. E sada, ne shvatite to kao nužno loše. Mi smo gledali ovu priču i nismo videli isto to što je ovom momku promaklo. Zato nam saznanje o prošlosti ove žene dolazi kao šok. Zbog trenutne opčinjenosti momak i ne pokušava da sazna više od onog čemu se divi. Koliko puta vam se to desilo u životu i to ne samo u ljubavi? Zašto sam rekao da ne shvatite to nužno loše? Zato što vam isto tako mogu promaći i mnoge druge sjajne stvari koje ne znate o onom koga volite. Istražujte koliko god vam vreme to dozvoli. 

E sada, oko prelomnog momenta u filmu. Suđenje. Ne znam, ovo je trebalo biti klimaktično, ali meni je ovo jeftin, patetičan trik. Samo suđenje i dramatični epilog su baš izašli iz šablonskih sapunjara. Kada biste birali između katastrofe i nešto malo sramote, šta biste izabrali. Neću uopšte da ulazim u diskusiju oko toga da li je njena sramota velika. Ta sramota je spašava ali nije nešto što ne može da se ispravi i nije tako strašna u vremenu u kom je priča smeštena. Ali eto, neko se setio da bi to bio dramatičan i napet momenat. Meni on izgleda jako slabo. I eto, tako se ja dugo vremena lomim koliko je ovo bez veze ne shvatajući da to nije poenta ove priče. Rezultat je bio potreban, način na koji su došli do njega je loš. Svakako to utiče na kvalitet filma ali ne kvari poruku. 

Još jedna stvar koja je morala bolje da se odradi je prošlost ove žene. Ona je svakako velika tema. Neko će reći da ona nema uticaj na odnos ova dva lika ali i te kako ima. Na kraju kada imamo neki pokušaj pokajanja, iskupljenja ili čega već, mi nemamo ovaj pravi osećaj. Stiče se utisak da se nekako guralo da ovaj lik i nije napravio tako strašne stvari. Imamo jednu scenu u kojoj momak šeta logorom i te scene su jezive. Vizuelno, to su bez konkurencije najbolje scene u filmu. Jako su jezive i ostavljaju utisak. E to si morao još da nam serviraš. To je nešto što ti je obeležilo jedan od dva glavna lika. Ne možeš tek tako da pređeš preko toga. Zbog toga si nam servirao prelomni momenat u filmu a ostavljaš da sve prođe na priči i na spletkama odvratnih ženturača u sudnici. E to je Judgement at Nuremberg odradio majstorski. Nema oprosta, nema opravdanja za takva zverstva a ni ignorisanje istih. 

I sada kad se film završio, imao sam užasno pomešana osećanja povodom onog što sam odgledao. Kao da je nešto falilo. Bio sam prilično u sukobu sa svim i svačim. I onda mi je sinula jedna rečenica koja me je jako zagolicala. Podsetio sam se šta je izgovorao odlični Bruno Ganc i sve se otvorilo. Prva stvar je vezana za sudnicu a to je sukob onog što je moralno i onog što je zakonski. Neretko razmišljamo vođeni emocijama i zbog toga sudimo i presuđujemo likovima. Zbog toga smo spremni oprostiti, zbog toga zanemarujemo očigledno. Ali da li je to ključna stvar u filmu? Daleko od toga da nije bitna ali nije u tome stvar. 

Dođosmo i do poente. Evo ključne rečenice u originalu: "What we feel isn't important. It's utterly unimportant. The only question is what we do." Šta nam znače emocije prema nekom, prema određenom momentu, šta nam znače stavovi i namere ako ništa ne uradimo povodom toga? Kako neko da zna da li ste za ili protiv nečega, kako neko da zna da li ga volite ili ne, kako možete promeniti tok stvari ako ništa ne radite da to pokažete? I ceo film je nafilovan tim ključnim momentima u kojima likovi ne čine ništa da promene situaciju. Ako prepustiš stvari toku, nikada neće biti ono što od njih želiš. Ako ne učiniš ništa da promeniš svoj dan, godinu, život, oni će biti prazni ili će ih drugi stvarati za vas. I šta je rezultat tog vašeg mirovanja, ćutanja, odsustva reakcije na bilo šta? Kajanje koje ne možeš ispraviti ničim.

Zanimljivosti:
Da bi izbegli zakonske probleme, seksualno eksplicitne scene nisu snimane dok Dejvid Kros nije napunio 18 godina. Kejt Vinslet je bila prvi izbor za ulogu. Ona je odbila jer je snimala Revolutionary Road (2008). Ulogu je potom dobila Nikol Kidmen i snimanje je započeto. Potom je prekinuto kad je Kidmenova saznala da je u drugom stanju. Tada je već Vinslet bila slobodna i prihvatila je ulogu. Prvi film na Engleskom za Dejvida Krosa.

Naj scena:

"What we feel isn't important. It's utterly unimportant. The only question is what we do."

Moja ocena: 7/10

понедељак, 13. фебруар 2017.

Arrival (2016)


Kod nas nazvan: Dolazak
Žanr: Drama | Misterija | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Denis Villeneuve
Glumci: Amy Adams, Jeremy Renner, Forest Whitaker ...

Priča:
12 misterioznih letelica se pojavljuje širom sveta. Profesorka lingvistike, Luiz Benks ima zadatak da protumači jezik posetioca.

Moj osvrt:
Ovo je sooooo Interstellar. Znači, jako jako zanimljiv film, izgleda odlično, ima dobrih fazona ali generalno, jako jako tupavo ostvarenje. Mislim super je to, ako ne misliš puno, zabaviš se, ne skontaš koliko je film zapravo glup i fasciniran si. Nije teško dokazati to ni za jedan od ova dva filma, ali bi tu bilo previše spojlera. Ok, da ne hejtujem previše, rado ću pogledati bilo koji film tog kvaliteta jer opet, zanimljivo je to, ubiješ vreme, zabaviš se, vidiš ponešto dopadljivo. Ali ne mogu da se primim da mi to neko prodaje kao filmčinu, kao nešto epohalno kada je šuplje za sve pare. 

Zapravo, film je počeo odlično. Samo to iščekivanje prvog kontakta i prvi kontakt su jako dobro odrađeni. Pomalo preteća i dosta tripozna atmosfera je kreirana. Sam dizajn vanzemaljskog broda je jednostavan ali savršeno sumoran i mračan. Zidovi doprinose nekoj klaustrofobiji i deluju malo hororično. Dočarana je hladnoća i strah je prisutan. Već tu postoji nagoveštaj da će ovo biti više od onog kretenskog "došli smo da vam se načestitamo mile nove godine" pristupa gde nekoj tamo vrsti pasuje naša planeta ali joj mi smetamo. To je već debelo prežvakano. 

Najveći kvalitet filma je svakako priča oko komunikacije sa alienima. Ok, nije to sad prepametno i spektakularno ali stvar je u pristupu. Hajde da se potrudimo da razgovaramo sa njima. Da upoznamo tu vrstu, da vidimo namere, da razmenimo iskustva, mi njima reč, oni nama reč, ali Vilotići su prekinuli... a ne, odlutao sam, izvinjavam se. Koliko je filmova napravilo ovakav pristup? A koliko je išlo odmah na priču da će alieni da nas istrebe? Šta biste pre gledali? No, da sve ne bude savršeno, pobrinuli su se scenaristi jednim pogrešnim tumačenjem poruke. Umesto da se komunikacija sa alienima nastavi iste sekunde, oni je prekidaju i stvaraju haos. Mislite da je to ok? Hm. Evo ovako. Vi mi postavite pitanje, ja odgovorim tako da me niste baš najbolje čuli ili razumeli. Vi ne zamolite da ponovim to što sam rekao već iz tog nejasnog odgovora zaključujete apokaliptične gluposti. Sjajno, zar ne? 

Ono što iritira je taj neprijateljski stav ljudi i haos koji kreiraju. Ok, pojavili su se alieni, malo se plašimo za bezbednost. Ali čoveče, tu su već neko vreme. Da su imali neprijateljske namere, zar bi se trudili da komuniciraju sa nama? Zar bi nam davali šansu da nešto naučimo o njima? Ali hej, ko još misli o tome, hajde da bespotrebno zapodenemo kavgu sa njima i bacimo svet u paniku. Što se mene tiče, ova iskenjavanja sa vojskom i kreiranom panikom su trebali svesti na minimum ili totalno izbaciti. Ovo je trebalo biti upoznavanje sa alienima pri čemu bi ta priča trebala biti bogatija i smislenija i to je to. Mogao je ovo biti sasvim dobar sf filmić. 

Ono što prosto ide na nerve su Ameri koji su iznad svih. Znate i sami šta mislim o svim tim svestkim silama. Sve su to neopisivi govnari. Ali čoveče, svi se ovde lože na rat sem Amera. Ma daaaaaaj. Kina uleće u frku ,Rusija je prati dok su kod amera ratoljupci samo incident. Oni su totalno cool. Kod njih nema nemira na ulicama a ceo ostali svet je u panici. Ali dobro, oni imaju sudbinski predodređene heroje. Pa gledajte Interstellar. Jedna formula krije spasenje planete ali na njoj ne rade svetski umovi već američka naučnica, ćerka superheroja bananamena atomskog mrava. Zašto? Pa da se stvori patetična pričica i da se pokaže kako je SAD uber alles. MRŠ!!! 

E sad, da ne bih spojlovao Arrival, iskoristiću jedan spojler iz Interstellar-a da opišem koliko je generalno ovaj film tupav. Situacija koju imamo u ovom filmu neodoljivo podseća na situaciju koju ću opisati iz Nolanovog filma. Elem, znamo da glavni batica tamo dobija poruku da ode na neku poljanu. Ispostavlja se da je on iz budućnosti sebi poslao tu poruku. Ok, ali ko je tom liku iz budućnosti rekao da treba da ode na poljanu? A? Ništa? Mozgoslom? Ma ne. Pazite, nije to samo "a dobro, to je jedan detalj". To je jedan od prelomnih momenata filma a oni nameste da je taj momenat neopisivo glup. Mogu da budem tolerantan, ali toliko baš i ne mogu. Arrival za jedan od ključnih momenata koristi sličnu glupost. Pozdravite se od pametnog filma. 

Postoji tu jedna dojajno naivna poruka. Mali spojler ali teško da se ovo ne može zaključiti: alieni na neki način teraju velike sile da funkcionišu kao jedna, da se ujedine za bolje sutra. Wow. Give peace a chance. Mir u svetu. Mis sveta Afrikanka crvene kože iz azijskog dela SSSR-a koja je došla u SAD iz Australije. Naivno koliko se naivan može biti. Ok, ovakve poruke su ok ako gledaš film iz pedesetih. Ali ovde one su baš onako mlake i nebitne. Nema mira u svetu, nema pomirenja, nema "budimo svi kao jedan". Suviše smo sjebani za tako nešto. 

Na samom početku filma vidimo najveću tragediju koju čovek može da doživi i cela ta tragedija je protkana kroz ceo film. Nekako sam imao utisak da će se sve svesti na neverovatno glupavi Contact gde je svrha univerzuma ta da spoji glavnu likušu sa preminulim ocem. Nisam mogao da se otmem od tog utiska. Na kraju, nije to loše ispalo. Mislim nije toliko loše ispalo. Ne znam šta bih rekao o toj drami kada se vidi rasplet. Na prvu ruku može delovati užasno emotivno ali meni je to totalno isforsirano. Teško je komentarisati odluke, pogotovu ovakvu kao u filmu, ali po meni je ovo pomalo i bezobrazno. Čak mi i deluje kao uvreda za ljude koje su preživeli tako nešto. Ako nije uvreda, onda barem gađa najniže moguće. No, za mir u kući, ostaviću to kao ni plus ni minus. 

Recimo da je film isključio vojsku, nemire i sve te gluposti oko sukoba sa alienima i da je to vreme posvetio priči o kontaktu i o namerama, ovo je moglo biti čak i sjajno. Na kraju je to ispalo jako široko, jako neodređeno. Eto, možda je moglo biti ovde i neke priče ali eto bitno je sad da smo stupili u kontakt pa će priče i biti. Meh. Kada dođe rasplet, sve postaje jako besmisleno i jako mlako. Na to dodajte da su prilično osiromašili priču i šta imamo: Isforsiranu dramurdu i smrdljivi i nepotrebni haos sa vojskom. I opet ono pitanje, gde je tu suština? Šta je priča? U Interstellaru je ljubav koja prevazilazi granice pa i zdrav razum i elementarnu logiku. Ovde je "nešto će se nekad desiti pa se nekad nešto desilo u ovom filmu iako to nema logike". 

Rekoh, zanimljivo je ovo. Gledaću rado bilo koji ovakav film. Ali ne prodajite mi ovo kao pametno, pogotovu vi braćo i sestre. Da je mogao biti sjajan i pametan film - mogao je. Ali se prodao za spektakl, za trik, za šarenu lažu. Ima elemente koji su zaista dobri. Ima ideje koje su u startu bile odlične. Ali i njih je izdao. Zašto od nečeg što je moglo biti film za razmišljanje praviš Dan Nezavisnosti. Previše je takvog štiva. Neću više. Ok, neću odiseju u svemiru. Ali daj mi nešto što ima muda, ima ideju, ima pamet u sebi. Kada su Arrival i Interstellar ovoliko izvikani i ovolo prehvaljeni, šta bi bilo da su još i dobri poput zanemarenog Dark City? A da, tada klinci ne bi "lajkovali" film, tada ljubitelji sapunica ne bi ronili suze grdne, tada džepovi filmotvoraca ne bi bili dupke puni. Posle ovoga mogu da napišem pozdrav, "do sledećeg pokušaja da se napravi ozbiljan SF film".

Zanimljivosti:
Ted Ćang, autor priče po kojoj je film pravljen je izjavio da je film odlična adaptacija. Originalno, film se trebao zvati "Story of your life". Sirena korišćena u filmu je ista ona koja je korišćena u Purge filmovima.

Naj scene:

Nekoliko prvih susreta i komunikacija sa alienima.

Moja ocena: 6/10

уторак, 07. фебруар 2017.

Don Juan DeMarco (1994)


Kod nas nazvan: Don Huan de Marko
Žanr: Komedija | Drama | Ljubavni
Režija: Jeremy Leven
Glumci: Johnny Depp, Marlon Brando, Faye Dunaway ...

Priča:
Psihijatar pred penzijom mora da izleči mladog pacijenta koji se predstavlja kao Don Huan, najveći zavodnik na svetu.

Moj osvrt:
Ovo je filmić za popravljanje raspoloženja. Da li je to dovoljno - uglavnom da. Da li je to dovoljno u ovom slučaju - o ne. Don Juan DeMarco je mogao biti epski film u žanru romantičnih komedija. Bili su na dobrom putu ali su razmlačili priču i nekako je napravili prepitkom, prelakom. Šteta zbog sjajne ideje, šteta i zbog ovakvog glumačkog trojca. 

Glavni junak je zavodnik, ili je umislio da je jedan. Sa jedne strane, to muškarcima može da izgleda kao "meh, mnjah" ili šta već. E ovaj nije takav, verujte mi. Ovaj zavodi sve na neki svoj način. Osvoji vas stavovima, iskrenošću, emocijama, pa vidimo kako su neki zaljubljeni, kako su neki oduševljeni, kako su neki zainteresovani za momka ali što je najbolje, većini menja raspoloženje, dan pa i život. On uspešno zavodi i nas gledaoce. 

Ništa na ovom svetu lepše od žena nema. Kada budete slušali kako mladi Don Juan priča o njima, zaista ćete osetiti ljubav i fascinaciju ženama. E sada, kada slušate nekog da tako strasno priča i objašnjava ljubav prema nečemu, morate se primiti na to. Nedavno pričam sa kolegom koji voli društvene igre i nedugo posle toga zatičem sebe kako pola sata gledam predstavljanje neke igre na Youtube-u. Znate već da volim knjige ali kada pričam sa jednim prijateljem, imam neopisivu želju da napustim radno mesto i odem kući da čitam. Ljudi koji zaista vole nešto predstaviće vam to tako da ćete i sami biti zainteresovani. Neretko će vam otvoriti vidike i upoznati vas sa jednim novim svetom koji je tu pred vama ali ga ne vidite ili ste ga zanemarili. 

I sada je tu jedno veliko pitanje, da li je ovaj momak lud ili je zaista Don Juan. Pre nego što kažete da je odgovor očigledan, reći ću vam da je taj odgovor totalno nebitan. Deo filma se i čini tako ali posle su odlutali na drugu stranu i krenuli da morališu. Ono što film odlično govori je to da uopšte nije važno kako si obeležen, važno je ono što jesi. Ono što predstavljaš je zapravo ono što voliš. Vidi se to na tebi. Zato i nije bitno da li je ovaj momak Don Juan ili nije. Ono što radi čini ga Don Juanom. Ne čini nas ime onim što jesmo, već dela, karakter i emocije. 

Iz ovoga što sam do sada napisao jasno je da je film mogao biti majstorija. Zašto to nije tako? Zato što nam Don Juan priča bajčicu a trebali bi biti fascinirani. Recimo priča neke sulude priče o sultanijama, haremima i one su totalno nezanimljive i nebitne. Možda rade posao kao malko humora ali ne rade ništa u korist liku ovog momka i u korist drugim likovima. Neki detalji iz priče su sjajni. Recimo kada Don Juan opisuje momenat kada je video ženu u spavaćici. Tu jasno vidite opčinjenost ženom i žena deluje kao predivno biće, što ona i jeste. Iako ta žena u sceni nije tako fascinantna, mi je posmatramo oduševljeno jer zapravo vidimo ono što treba da vidimo. Ovaj momak nam je ukazao na nešto što ne vidimo. I ovaj mali deo priče je genijalnost a utrpan je u ogromnu priču o tamo nekim putešestvijama. Ovi momenti su trebali biti hajlajti svih Don Juanovih priča. Problem je što to ne izgleda tako već sama bajkovitost ima akcenat. I onda ispada da Don Juan fascinira druge nekim tamo pričicama. Ovo je kolosalan promašaj u filmu. 

U centru je Džoni Dep kao Don Juan. Ideja je bila da on fascinira starog doktora (veliki Marlon Brando) kako bi doca na neki način osvežio ljubavni život i odnose sa suprugom (Fej Danavej). Pazi, imaš dve ovakve glumačke legende. Mogućnosti su beskonačne. Da su nam ovaj dvojac servirali veći deo filma umesto onih bajčica, kako god to zvučalo, Don Juan DeMarco bi sijao punim sjajem, i tu ne mislim na film već na lik. Onim malim, briljiantnim detaljima on je fascinirao ne samo doktora, već i nas gledaoce. Odatle je trebalo nastaviti u smeru drugih likova. Dobili bi verovatno jednu od najlepših romantičnih komedija ikada. Sam Don Juan bi blistao i možda bi čak i bilo bitno da li je on onaj za koga se izdaje. Bajkama i bajčicama su totalno zasenili ovo dvoje likova. Ovolika fascinacija Don Juanom od strane doktora je potpuno neosnovana ovakva kakvu je vidimo. I onda postupci koje gledamo kao da ne nose veliku emociju. Šteta zbog Branda i Danavej. Mislio sam da ne može postojati veća šteta ovog tipa od one kada su u Last Chance Harvey spojili Emu Tompson i Dastina Hofmana apsolutno ne znajući šta da rade sa njima osim da ih smeste u šablonski, patetični kraj. 

Don Juan DeMarco će vas svakako oraspoložiti. Tu nema sumnje. Film je pozitivan od početka do kraja. Teško da vam neće prijati ovako nešto. Šta da kažem za glumačku ekipu kad imaš Branda, Fej Danavej pa i mladog Depa. Tu su i melodije velikog De Lucie. Ali ogromna šteta je što je priča promašena, što je ideja neiskorišćena, što su likovi ostali neupotrebljeni. Velika, velika šteta.

Zanimljivosti:
Prilikom snimanja jedne scene dijaloga između De Marka i doktora, tekst koji izgovara Dep je bio tek izmenjen pa on nije mogao da ga zapamti. Brando je pogledao uglove koje kamere pokrivaju i uspevao je da nalepi tekst koji Dep izgovara na šolju kafe tako da je ovaj mogao to neometano da čita. Ovo je prvi i jedini film u kom glumi Selena Gomez. Film je prikazan samo nedelju dana od njenog ubistva. Dep je izjavio da je najteža stvar u saradnji sa Brandom bila da zadrži ozbiljan izraz lica. On je i prihvatio ovu ulogu pod uslovom da Brando bude odabran za ulogu psihijatra. Kako bi savladao Španski akcenat, dep je gledao Fantasy Island. Brando i Dep su veliki fanovi serije  Beavis and Butt-Head (1993) i nekoliko puta kada ih kamere nisu snimale, glumili su ovu dvojicu animiranih likova.

Naj scena:

I've been thinking about our adolescence. You know, there isn't any transitional battleground left for us anymore. I justfeel as though we surrendered our lives to the momentum of mediocrity.

Moja ocena: 6/10