Inglourious Basterds (2009)

Kod nas nazvan: Prokletnici
Žanr: Avantura | Drama | Ratni
Režija: Quentin Tarantino
Glumci: Brad Pitt, Diane Kruger, Eli Roth ...

Priča:
U okupiranoj Francuskoj, grupa američkih vojnijka i Jevrejka koja želi osvetu smišljaju plan za egzekuciju Naci vođa.

Moj osvrt:
Da se razumemo, uživao bih u ovom filmu da traje još tri puta ovoliko. Tarantino jednostavno ume da složi scenu u kojoj likovi sede i brbljaju predugo a da vam ni na trenutak ne bude dosadno. Tarantino je napravio nekoliko epohalnih filmova. Inglourious Basterds, uprkos neospornim kvalitetima to nije. Zanimljivo je ovo ali tek povremeno je nešto više od toga. 

Šta je prva stvar koja fali? Likovi. Pogledajte nrp. Pulp Fiction, pogledajte Kill Bill - ti filmovi pršte od neverovatnih likova. Čak i oni koji se ne pojavljuju puno su i te kako memorabilni. Ako izuzmemo Hansa Landu (fenomenalni Kristof Volc) ostali su nebitni, bledunjavi i tek pomalo vredni pomena. Uzmite Madsenov lik iz Kill Billa. Sem Lande, ni jedan lik iz Basterdsa nije ni deseti deo dobar kao Madsen u toj epizodi. Tarantino nas je navikao na mnogo bolje. Čak i H8 ima mnogo bolje likove od Basterdsa. 

Imamo i tu bandu Basterdsa o kojoj kolaju legende i priče. Sve te priče su zaista sjajne i mogao si imati ekipu za glavobol. Iskreno, zamišljao sam nešto tipa Ulični Psi u Drugom Svetskom Ratu. Gomila prljavaca koja seje strah i smrt među Nacistima. Basterdsi su totalno smešna banda. Bred Pit ima harizmu i njegov lik je kako tako ok. Možda najdopadljiviji među njima je Til Švajger. Ostali su za zaborav. Postoji legenda o čuvenom "medvedu" koji palicom razbija glave nemcima i najava za njega je perfektna. I onda se na to pojavi Eli Rot. Lik je antipatičan, nezanimljiv, nema harizmu i ima lice modnog kritičara sa MTV-a. I taj treba da nas zastraši. 

Ne bih da brbljam po stoti put o dijalogu kod Tarantina. Pročitajte bilo koji moj post o njegovim filmovima i imate hvalospeve o verovatno najboljim dijaozima koje možete gledati na filmu. Basterdsi tu ne zaostaju. Naravno, najveću pažnju zaslužuje Landa u sjajnom izvođenju Kristofa Volca. Otvaranje filma mi je toliko spektakularno zbog tog dijaloga i surovosti koja sledi. Taj uvod je učinio da od ovog filma očekujem mnogo više. Na tom početku ćete videti obično čavrljanje koje zapravo u sebi krije psihološke igre i igrice. Videćete kako se čovekova volja i hrabrost lome pričom i rečima koje dolaze od nasmejanog lica. Perfektno i nešto što će, bez trunke sumnje, obeležiti Volca kao glumca.

Taj pomenuti dijalog se završio brutalno. I upravo to je nedostajalo do kraja filma. Tarantino je poznat po scenama koje vam pomere mozak. Ovde ih i te kako manjka. Povremeno sam se zapitao gde je nestao onaj pravi, prljavi Kventin koji ti u par minuta filma napakuje nežnu ljubavnu priču i gej silovanje, koji te uljuljka u komični dijalog pre nego što nekom raznese glavu. Na žalost, film je za Tarantinove standarde previše čist. 

Filmom dominiraju stereotipi. Tarantino se šali sa tim opštim viđenjima velikih nacija i iz sve snage ismeva sve strane. To je uglavnom ok, ima nekoliko i urnebesnih scena ali ima i nekih koje sam jedva pogledao. Nekako su mi švabe previše iskarikirane. Bukvalno svaku scenu sa Hitlerom sam jedva pregurao. Sa druge strane imamo kvalitetne fazone gde se Tarantino sprda sa "Nemačkom iznad svih", Jenkijima koji nisu baš bistri i ne rade po pravilima, Britancima koji su čistunci itd. Ima tu još detalja u odevanju, stavovima, dijalozima - svuda je igrarija sa stereotipima odlična. Jedina šteta je što je na neki način priča istrpela zbog toga. 

Tarantino ovde značajno menja istoriju. Ljudi to baš i ne vole ali sam već pominjao, moraš da vidiš šta je cilj filma. Recimo imaš Social Network što je bliska istorija i menjana je da se promoviše usrani Facebook. To je nešto što nema opravdanja. Stvar je u poruci koju šalješ. Istorijski filmovi su teško mogli da izazovu iznenađenja jer gledamo nešto čemu već znamo tok stvari (pod uslovom da smo se informisali). Tarantino ovde servira prvoklasno iznenađenje ali čini mi se da i parodira na kinematografiju uopšte. Znate već ono kad vam najave nešto neviđeno ,nešto epohalno pa vam onda intersteraju patetičnu, u šareni papir lepo upakovanu priču koja nema trunku originalnosti. Sve je kao neviđeno, sve kao redefiniše žanr a zapravo ništa nije tako graundbrejking. Tarantino može slobodno da kaže da vam je dao u potpunosti jedinstven film na temu rata. 

Inglorious Basterds je film o filmu. I te kako ima značaja što je klimaks u bioskopskoj sali. Tarantino se uspešno igra sa mnogim filmskim šablonima i upakuje ih na savršen način. Njegovi obrti su simpatični zato što ismevaju klasične obrte a opet ne čine sve prethodno gledano besmislenim. Servirao nam je priču o nekolicini koja se bori protiv buljuka neprijatelja tako da vi ni niste razmišljali o tome. Servirao je odlične špijunske igrarije a ni jednog momenta nije napravio idiote od strane koja je špijunirana - naprotiv. Servirao je nestandardnu osvetu nacistima. Prvo ih je fizički i mentalno naružio, potom ih je verbalno uništio. Fizički raspad je samo posledica svega toga. Slobodno mogu da kažem da je pored sjajnog Volca ovo najveći kvalitet samog filma. 

Postoji nekoliko scena koje su praznik za oči. Recimo pred završnicu kada se Šošana šminka i kada se sve zakuvava, čujemo Cat People od Dejvida Bouvija. Šošana stoji u senci ispred prozora kroz koji se vidi zastava sa Svastikom. Tu scenu sam premotavao nekoliko puta i gledao sve dok traje ova Bouvijeva pesma. 

U osnovi priča je siromašna. Ovo je standarana priča o osveti ali ni blizu onakva kao u Kill Bill. Nekako mi je falilo širine i ludosti u svemu ovome. Recimo Pulp Fiction je bio kolekcija totalno suludih i sjajnih priča i pričica. Kill Bill je zabavan do krajnjih granica i glavni lik je jako povezan sa svima u priči. Inglorious Basterds na žalost ne briljira ni u jednom od tih segmenta. 

Kao što rekoh, ovo nije veliki niti vrhunski film ali je dovoljno zabavan da njegova dužina trajanja ne predstavlja ni najmanji problem. Dao nam je jedan memorabilni lik ali nam fali još poneki za Tarantinov standard. Takođe, film je morao biti bolesniji, ako smem tako reći. Navikli smo kod Tarantina na takve stvari. No, kada je ovaj čovek u pitanju, bitno je da nije popustio i da pravi ono što hoće. Ne trudi se da se dodvorava klincima (ko je rekao Nolan), ne prodaje se da bi pravio gluparije (ko je rekao Finčer) već na sreću ostaje dosledan. To je i više nego dovoljno da rado očekujem svaki sledeći njegov film.

Zanimljivosti:
Tarantino umalo nije napustio ideju da snima ovaj film kada se utvrdilo glumac za kojeg je pisao ulogu Hansa Lande ne može prihvatiti ulogu. Posle Volcove audicije je promenio mišljenje. Volcov lik u filmu priča na Engleskom, Francuskom, Nemačkom, Italijanskom i Hebrejskom. Prvi Tarantinov film koji je dobio oskara za glumu (Volc). Tarantino je radio na scenariju oko 10 godina.

Til Švajger je ranije izjavio da, pošto je rođen u Nemačkoj, nikada neće tumačiti ulogu u kojoj će nositi nacističku uniformu. Na ovu ulogu je pristao pošto u filmu ubija naciste. Tarantino je mislio da je Dajana Kruger Amerikanka i da će se teško snaći sa nemačkim jezikom. Ona mu je brzo dokazala da je nemački njen maternji jezik.

Eli Rot je režirao film koji se vidi u filmu (Ponos Nacije). U Nemačkoj, na reklamnom materijalu za ovaj film, uklonjene su sve svastike. Eli Rot je nabacio oko 16kg mišićne mase za potrebe filma. Poslednji film Roda Tejlora. On se već ranije penzionisao ali se vratio zbog ove uloge (Čerčil). 

Režiser Enco Kastellari (The Inglorious Basterds (1978) je dozvolio Tarantinu da iskoristi naziv tog filma pod uslovom da mu da kameo ulogu. Glas OSS generala koji čujemo preko radija pripada Harviju Kajtelu. Adam Sendler je trebao glumiti Donija Donovica. Semjuel L. Džekson je narator u filmu.

Naj scena:

Ispitivanje

Moja ocena: 7/10

Alien: Covenant (2017)

Kod nas nazvan: Osmi Putnik: Kovenant
Žanr: Horor | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Ridley Scott
Glumci: Michael Fassbender, Katherine Waterston, Billy Crudup...

Priča:
Posada kolonijalnog broda koja se zaputila na udaljenu planetu sleće na drugu, obećavajuću lokaciju i susreće nezamislivu pretnju.

Moj osvrt:
Iako Ridli Skot nije garant vrhunskog filma, garant je da nećeš gledati baljezgariju. Njegov povratak franšizi koju je započeo remek delom po imenu Alien (Osmi Putnik u Srba) me je iskreno obradovao. Nisam očekivao da ću gledati nešto u rangu originalnog Aliena ali Prometej je ispao mlak naspram očekivanog. Šta je sa Covenantom? Mislim da ni on nije epohalan ali opet, čini mi se da je nezasluženo popljuvan. Posle gledanja su mi emocije pomešane. Film ima sjajne momente ali ima i neke propuste koje baš i nisam očekivao od Skota. 

Glavna zamerka je na likove, tj na ljudske likove. Nekako mi deluju kao tinejdžeri u standardnim, jadnim današnjim hororima. Neupečatljivi su, nebitni, dosadni, donose idiotske i ishitrene odluke i ne možeš da se poistovetiš ni sa jednim od njih. Šablonski postupaju, šablonski greše i šablonski umiru. 

Izbor glavne junakinje je zaista razočaravajuć. Ok, siguran sam da ne možeš da mi napraviš novu Ripli. Ripli je sigurno jedan od najzajebanihih ako ne i najzajebanpiji lik u svetu filma. Iskren da budem, bio bih zadovoljan desetim delom Ripli u ovoj ulozi. Za tako nešto moraš da imaš glumicu sa harizmom. Pogledajte Šarliz u novom Pobesnelom Maksu. Zajebanija je od samog Maksa. Nemam ništa protiv kvaliteta glume Ketrin Vaterston ali ona ima takvu harizmu da se ne bi istakla ni na seoskom takmičenju u kukičanju. No kao i ostali likovi, i njen lik je šablonski tako da mi odsustvo harizme kod nje nije palo teško. Teško mi je što ne postoji ni jedan drugi harizmatični lik. Možda (ali samo možda) bi to bio lik koji tumači Džemjs Franko kada bi imao ulogu dužu od dva minuta.

Glavni problem u Prometeju mi je bio dolazak do nečeg što bi trebala biti skoro pa konačna verzija Aliena kog poznajemo. Ta geneza je toliko promašena da sam u stanju zbog nje film nazvati glupavim. Šta radi Covenant kada je geneza Aliena u pitanju. I dalje komplikuje. Sad imamo kao neke čestice iz nekih čaura na tlu i te čestice inficiraju čoveka i eto nam ga Alien viri iz grudi zaraženiog. Ok, Skot je ovde u potpunosti objasnio kako je došlo do konačnog rezultata ali nekako mi se to sve čini prekomplikovanim. Pogotovu što ne vidim baš uslove za stvaranje Aliena i onih face-huggera. 

Kao što rekoh, Skot je u potpunosti ogolio Aliena. Nekada je misterija zapravo nešto što donosi horor. Plašimo se nečeg što ne znamo. Da li je ovo razbilo horor? Ne naročito. Da li je dobro ili loše - ovde već može da se diskutuje. Nebitno da li mi se ovo sviđa ili ne, hajde da prihvatimo Ridlijevu viziju ovakvu kakva jeste. Glavni problem je što je to nekako zbrzano. Ipak je to velika priča da bi nam bila ovako servirana. Drugo, bez ikakve sumnje gledamo revolucionarne stvari pri čemu je jednom liku data ključna uloga. Nekako mi izmiče šta je to motivacija ovom liku. Mogu da prihvatim odluku da napravi ovao kolosalne sjebove ali daj mi razlog, daj mi motiv, posveti više pažnje tome. Ne možeš mi samo reći "bum, vidi ovo" bez da opravdaš takav bum.

Postoji jedna stvar koja mi se ipak ne sviđa kod rasvetljavanje priče o Alienu. Setite se promene koja je nastala nakon prvog Aliena. U prvom delu zver je delovala neuništivo, potpuno superiorno. U drugom je opasna ali je nije problem ubiti. Nekako to oslabi horor koji prati tu zver. Ovde su objašnjavanjem porekla nekako prizemljili Aliena. Ne samo što su ubili misteriju nego su ga lišili jedinstvenosti koju nosi. On je prestao biti nešto nedokučivo čoveku. Sveden je na neki način na proizvod a to mi se nikako ne dopada. 

Rekao bih da ovaj film krade veličanstvenog Blade Runnera ali kako je Ridli pravio i to remek delo, onda što ne bi koristio svoj minuli rad. Ovde je bitan odnos Dejvida iz ekipe iz Prometeja i njegovog pandana u ovom filmu, Voltera. Ove scene su toliko dobre da biste ih komotno mogli smestiti u Blade Runnera. Čini mi se da se ovde i širi priča na onu Blade Runnerovsku. Kao da je Ridli kasno shvatio šta je mogao da učini sa svojim Replikantima tamo pa je odlučio da to primeni ovde. Rezultat je jako dobar. Dijalozi koji vode ova dva lika su prajsles. Scena u kojoj Dejvid uči Voltera da svira frulu i sve što je prati je zaista jedna prelepost. Da su ovo razvijali više, pokrili bi mnoga pitanja i film bi bio kvalitetniji. Zašto? Zato što su Volter i Dejvid u tumačenju odličnog Fasbendera zapravo jedini likovi vredni pomena ovde. 

Vizuelno, film je perfektan. Prometej je bio praznik za oči, Covenant ne zaostaje za njim. Naprotiv. Kada vidimo građevine naših tvoraca (po Prometeju) to zaista ostavlja veličanstven utisak. I upravo tragedija te rase je nekako nerasvetljena i okrnjena. Takođe, vidimo u Prometeju koliko je ta rasa superiorna. Ovde ne vidimo skoro ništa od toga. Vidimo onaj jedan te isti brod za koji se više ni ne zna gde je pao, kad je pao i da li je to onaj brod koji su likovi pronašli u originalnom Alienu. Šteta što i njihova priča nije više razvijena. Da su ovakvi ljudski likovi svedeni na minimum, da su Volter, Dejvid i ova rasa dobili više prostora, Covenant bi bio znatno bolji film. 

Što se tiče samih aliena, nisam naročito impresioniran prelaznim oblicima. Ili me previše podsećaju na čoveka, ili me podsećaju na onu Meduzu iz Panovog Lavirinta. Načekamo se fino dok ne vidimo konačno dobrog starog "Osmog Putnika". On već izgleda sjajno. Borba između njega i glavne heroine deluje kao prenadrkana verzija borbe Ripli i Aliena iz dvojke. Čak mi malo liči i na neke scene iz Avatara. No, lepo je videti dobrog starog Aliena. Samo mi nije jasno zašto se ovoliko čekalo na njega. Eto, ta zverina je isto trebala dobiti više prostora od debilnih ljudi. 

Posle ova dva filma, da li bih voleo da Ridli nastavi dalje? Da, iz prostog razloga što mislim da je zaokružio priču o poreklu. Može sad laganeze da batali prikvele, da isključi ove smrdljive likove od ljudi i baci se u dalju budućnost. Bolje matori da nastavi sa ovim jer ima više nade da ćemo gledati dobar Alien film, bolje jer će u protivnom to preuzeti neko gladan novca i servirati još jedno tinejdžersko sranje, bolje jer je Alien njegovo čedo i dosta su drugi srali po njemu. Nije me oduševio ni Prometej, nije ni Covenant, ali su mi na nekim mestima zagolicali maštu. Imaju nekoliko odličnih elemenata koje mi je drago što sam video. Tako da čika Ridli, odmori malo, a kada odmoriš, zasuci rukave jer vreme je za jedan čistokrvni Alien film.

Zanimljivosti:
Ridli Skot je najavio da je ovo drugi od tri prikvel filma o Alienu. Čak je ostavio mogućnost da će snimiti i četvrti. U jednoj sceni se vidi kako igračka ptica pije vodu. Ta ista igračka se pojavljuje u prvom Alienu. U jednom momentu, Daniels (Ketrin Vaterston) izgovara "I got you, you son of a bitch." Tu istu rečenicu je izgovorila i Elen Ripli u originalnom filmu.

Naj scene:

Volter i Dejvid

Moja ocena: 6/10

300 (2006) & Frenk Miler, Liz Varli - 300

Žanr: Akcija | Fantastika
Režija: Zack Snyder
Glumci: Gerard Butler, Lena Headey, David Wenham...

Priča:
Spartanski kralj Leonida i 300 njegovih vojnika bore se protiv Persijanaca kod Termopila 480 godine p.n.e.

Moj osvrt:
Ovo sam prvi put gledao premijerno u bioskopu. Braćo i sestre, kakav je to nalet adrenalina bio i kakvo oduševljenje je film izazvao u meni. Kasnije, reprize su me i dalje oduševljavale ali sam bio svesniji nekoliko ozbiljnih mana filma. Čekao sam čitanje grafičke novele kako bih podvukao crtu i baš iz razloga što sam oduševljen istom, odlučio sam vam na neki način predstaviti i nju. To će mi pomoći i da bolje objasnim šta mi je to toliko dobro i u samom filmu ali pre svega da kroz razlike akcentujem na nekoliko zaista velikih propusta. 

Novelu je izdao Beli Put koji se bacio u ozbiljan posao kada je strip scena u srbiji bila praktično mrtva. Doneli su nam naslove poput V kao Vendeta, Nadzirači (Watchmen), Grad Greha (Sin City) i između otalog ovaj produkt Frenka Milera i Liz Varli. Kvalitet same novele vidite sa slika (kliknite na sliku da biste je uvećali, izvinjavam se zbog odsjaja). Tvrd povez, odlična štampa, izdanje koje sam rado smestio u biblioteku. Na žalost Beli Put više ne radi ali njihov posao je nastavilo nekoliko izdavača, pre svega Darkwood. No, svaka čast za ljude koji su se osmelili na takav projekat u Srbiji.

Animacija liz Varli za moj ukus ima brilijante ali i jako čudne, ne bih nazvao slabe momente ali nekako mi nije baš sve to ležalo. Povremeno su likovi delovali kao karikature ali uglavnom su pozitivni utisci dominantni. Čak i te karikature su umele da deluju spektakularno, poput npr. scene sa vukom. No ono što fascinira je upotreba boja. Jarko crveni plaštovi stvarno odudaraju i izdvajaju Spartance koji deluju veličanstveno i jedinstveno. I to je perfektno preneto na film, pa čak i bolje od onog što se vidi u stripu. Upotreba boja je sjajna i daje utisak drevnosti same priče ako smem tako reći i utisak koji ostavlja je jedinstven. Da se ne lažemo, napravljen je teški overkill efektima ali ti efekti su zaista dobri. Tako ta što se tiče vizuelnog doživljaja, film je odlično preneo, ako ne i unapredio ono što se vidi u noveli. 

Sama priča je zaista odlična posveta Spartancima. Vidimo njihove stroge kodekse, učenja, verovanja, vidimo da su disciplinovana ratnička nacija kojoj je čast iznad svega. Da li u celoj priči ima preterivanja - o da. Ali je zasnovana na nečemu istinitom. Ako vas šokira činjenica da su deca koja su po rođenu slaba odbacivana i mislite da je to preterivanje - nije. Čak su i brutalniji bili od onog što se vidi na filmu. Zapravo film jako malo prikazuje od svega toga. Novela ima scenu više koja je zaista surova. Da li se ovde od Spartanaca prave superheroji? Da li je to zaista bitno. Oni to i jesu bili. Čak i da su malo idealizovani, zaslužili su pre nego Američki Snajperi i slična govnarija. Film i novela se hrane pričama, legendama ali i činjenicama o Spartancima. Nisu morali da se igraju sa izmišljenim likovima. Imali su stare, legendarne heroje. 

Ono što malko smeta je možda malo veća količina floskula o slobodi, slobodnom narodu i borbi za pravdu. Mislim ok, jasno je ko je dobar ko loš, ali se jednostavno previše priča oko toga. U noveli je to zauzdano ali u filmu se često gledaoc šamara sa tim. Što je najgre, neke rečenice se uporno ponavljaju. Malko im se promeni red reči ili nešto se malo doda ili izbaci, ali opet je to ono isto. 

Mnogo je i onih velikih reči i rečenica, ali one po meni nisu mana. Naprotiv. Recimo setimo se Gladijatora i Maksimusovog predstavljanja kada kaže da će imati osvetu u ovom životu ili narednom. Budimo realni, ta rečenica je golo govno i niko normalan je ne bi izgovorio pri čistoj svesti i zdravoj pameti. Sam Krou je rekao da je to idiotska rečenica ali da dobro zvuči zato što je on najbolji glumac na svetu. Ali iako idiotska, neprirodna i isforsirana, ona je tako dobro tempirana i tako diže adrenalin da ne možeš da se ne primiš na nju. 300 neprestano sipa takve stvari. U noveli je najveći deo toga delo naratora ali ne možeš baš toliko naratora da ubaciš u film. Zbog toga su te rečenice u filmu dodeljene likovima. Negde je to zaista dobro selo. Moram da kažem i da je film besprekorno preneo tekst iz novele i da Dejvid Venam (Dilios) radi sjajan posao kao narator. Manje više, ono što ćete pročitati je ono što su preneli na film. 

U filmu je sve u cilju dizanja adrenalina. Sve ima za cilj da vas natera da jedva čekate šta sledi. Što se tiče muzike, tu ima gomila žanrova. Vidimo nešto što podseća na Zajdi Zajdi pa se prebacimo na borbu gde imamo hard rock pa nam daju klasiku itd. Sve je to tempirano tako da pojača emociju ili atmosferu. Tajming je perfektan, scene su neprocenjive. 

Ovde imamo školski primer kako navući gledaoca na ono što sledi. Prvo imamo dolazak glasnika koji priča o snazi Persije, pa mudadžijsko odbijanje Leonide da se pokori, pa samo 300 vojnika koji marširaju na brojnu silu, pa razruženo selo sa jezivim scenama. Ovog dela sa selom čak i nema u noveli ali to je film odlično odradio. Od protivnika je u najavi napravio nešto što je neljudsko, jezivo, surovo. Odlično pripremljena slika naprijatelja. Šteta što je to kasnije oskrnavljeno. 

I onda imamo već scene spektakularne borbe. Braćo i sestre, ovu prvu borbu bih mogao gledati svakodnevno. U bioskopu me je ta borba naterala da zinem i ne trepnem do samog kraja. Uvek rado pogledam svaku od tih scena. I ovde film radi sjajan posao. Strip ima tu jako malo detalja. Film ih je preneo sve do jednog na platno i nadogradio na najbolji mogući način. Sama borba je spektakularna, kadrovi maestralni, korišćene usporenog i ubrzanog snimka perfektno. Ove scene su stvarno probudile klinju u meni i slatkiš su za oko i dušu. 

Zašto je novi Mad Max vrhunski akcioni film? Zato što akcija ni jednog momenta ne prestaje. Šta ti više treba? Kada Spartanci krenu u marš, novela se ni jednog momenta ne udaljava od Ognjene Kapije. Sve vreme ste u paklu. Šta film radi? Jednom rečju jedegovna. Da je novela ispoštovana film bi bio desetka ko kuća. No film je morao da politizuje, jer jebiga, suviše bi bio ovo nepravedan film prema ženama da je po noveli. Morali su ubaciti moćnu kraljicu i političke igre. Pazite, nemam ništa protiv te kraljice da je ostala u onom dojajnom domenu kada kaže da samo Spartanke rađaju prave muškarce. Nemam ništa protiv kraljice koja se spartanski oprašta od muža. Nemam ništa protiv kraljice koja je velika podrška što se vidi u početku. Ali od momenta kako Leonida napusti Spartu, taj lik je skrnavljenje filma i cele ideje. Na sve to imamo sjajnog Dominika Vesta u šablonskoj, idiotskoj ulozi. Tog čoveka su trebali iskoristiti sasvim drugačije.

Političke igre su loše iz dva razloga. Prvi, nepotrebne su. Moralisanje koje je samo trebalo da unese neku tenziju a zapravo ju je ubijalo. E to je i drugi razlog. Uletimo u pakleni oganj bitke, digne se adrenalin, bombardovani smo vrhunskom akcijom i onda umesto da se nastavi, vraćaju nas nazad da gledamo idiotske političke igre i igrarije. Čemu to služi u akcionom filmu? Šta će mi kretenski House of Cards u nečemu što treba da puca na sve strane? Ua Snajderu paceru. Hot Gates - Ognjena Kapija je geografska lokacija a ne prostor među kraljičinim butinama. 

Druga velika mana je upliv fantastike u film. Novela toga nema. Ovde sam primoran da gledam prerasle spodobe, likove koji su čudovišta, maskirane likove koji su isti kad im se skinu maske, kozu koja svira frulu (WTF!?!?) Ko li je dileja koja je mislila da je ovo sjajna ideja? Nekako je to ceo film učinilo jako neozbiljnim i udaljilo ga od prave bitke. Kako su krenuli, mogli su ubaciti i Godzilu. Hm, eto ideje za neki od nastavaka. Godzilla vs 300 - scenristi kreteni uzvraćaju udarac. Recimo, mogli su izbaciti to sranje, pa čak malo i prizemljiti film. Kvaliteti bi došli do izražaja i ne bi se izgubilo ništa (osim idiotskih ideja). 

Kada podvučem crtu, grafička novela drži predavanje filmu. Ok, spektakularnije su boje u filmu, akcija je naravno jača ali su film osakatili sa dve velike mane. Bez obzira na te idiotije, ovo je i dalje sjajan i jedinstven akcioni film. Mogao je biti epski ali jebiga, moraš da prodaš ovo klincima. Kakav je to epski, ratni film bez zmajeva i čudovišta. Na žalost, te gluposti ne možemo obrisati ali ovo je svakako film kojem se rado vraćam. Ako ste u mogućnosti, pročitajte grafičku novelu. Ona je pokazatelj kako je pričala trebalo da izgleda bez fantastike i politike i kada bih nju ocenjivao, desetka bi bila neminovna. Ponavljam, bez obzira na navedene mane, za mene 300 ostaje sjajan film i nešto što bih mogao gledati iznova.

Zanimljivosti:
Rečenica koju izgovara kraljica: "Vrati se sa štitom ili na njemu" je bila česta fraza koju su Spartanke izgovarale svojim muževima i sinovima. Glumci su prolazili kroz jako zahtevne treninge kako bi se što bolje pripremili za film. Batler je izjavio kako su mu ti treninzi bili najteža stvar koju je radio u životu. U filmu se vidi da su neki Spartanci bez brade što je u stvarnom životu u Sparti bilo neprihvatljivo. Obrijana brada bi značila da je neko kukavica. 

"Borićemo se u hladu" je zaista izgovorena od strane spartanskog ratnika Dienekesa. Kada Persijanci traže od Spartanaca da polože oružje, Leonida odgovara sa "dođite po njega" što je istorijski tačno. Kraljica Gorgo je zaista izgovorila rečenicu da samo Spartanke rađaju prave muškarce ali to nije rekla Persijskom izaslaniku. 

U stvarnosti, Leonida je rekao "Noćas ćemo večerati u Hadu" ali je u filmu to preinačeno "Noćas ćemo večerati u Paklu". Bitka kod Termopila je deo predavanja današnjim ratnim stratezima i vojnicima. Kako bi verno preneo atmosferu iz novele, Snajder je tražio da se cela novela skenira i izbaci dijalog iz nje kako bi mogli te scene preslikati na film. Batler je ukupno nosio 17 kaciga tokom snimanja.

Naj scena:

Prva bitka

Moja ocena: 8/10