Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

уторак, 30. јун 2015.

Payback (1999)


Payback (1999) on IMDb
Kod nas nazvan: Naplata Duga
Žanr: Akcija | Triler | Kriminalistički | Drama
Režija: Brian Helgeland
Glumci: Mel Gibson, Gregg Henry, Maria Bello...

Priča:
Porter je upucan i ostavljen da umre. Iza obarača su bili njegova žena i prijatelj. Kada on preživi, smišlja plan i kreće u osvetu.

Moj osvrt:
Ne vredi, kada vidim ime Mel Gibsona ja moram da gledam film. Iako bih voleo da se on vrati režiserskom poslu jer je tu napravio veličanstvene stvari, radujem se i njegovim ulogama. Payback sam zamišljao kao brutalan, mračan film a zapravo sam dobio nešto što se danas retko viđa, nešto što užasno podseća na stare noar filmove koji se više ne snimaju. Postoji i rediteljska verzija koja se zove Payback - Straigth Up, za koju kažu da je znatno bolja od ove. Možda se i njoj posvetim jednog dana, pogotovu kada se zna da je ta verzija značajno prljavija i brutalnija. Ako se to desi, proširiću ovaj prikaz. 

Ono što karakteriše stare noir filmove je naracija. Payback upravo počinje tako. Možda je film mogao biti i bogatiji njome. Svakako nije ovo film koji će vam servirati preokrete i bombastičnu radnju. Gibsonov glas je mmogao češće da se pojavljuje i daje nam npr. na komičan način neki uvod u ono što sledi. No, taj humor koji bi najava donela, donosio je sam lik kao i stvari koje mu se dešavaju. 

Taj lik je upravo ono na šta su nas dobri stari filmovi navikli. Prvo, on je prilično opasan i neustrašiv. Drugo, odmetnik je. Treće, nije ono nevinašce od pozitivca već je prljav i bezobziran. Znate i sami na šta to liči. Kada ovakav lik ima cilj, ne bira sredstva i ne mari za one koje će pregaziti na putu do njega. 

E sada to što će gaziti preko drugih baš i ne zvuči kako treba, zar ne? E pa tu je kvaka. Svet u kom obično smeste ovake likove je prljav. Mafija vlada na sve strane i svi su uvučeni u mutne poslove. Lepota je obično oskrnavljena na neki način. Ovakav lik dođe kao neko ko treba da na neki način pročisti ovakav svet od gadosti i učini ga malo manje prljavim. Svi su prljavi - po svima treba gaziti. 

Tu već i dobijamo neku frku. Da bi očistio svet od gadosti, ovaj lik mora da dođe do glave mafije. Da bi došao do glave, mora da dođe težim putem, od sitnih operativaca, preko opasnih protivnika do samih bosova. To izgleda kao u starim, dobrim igricama gde ste besomučno zamarali prste lupajući po tasterima za udarce, tamaneći sitnu gamad da bi došli do gazde kod kog baš treba da se preznojite. Međutim, nije sve to tako linearno. Neko bi rekao da treba da postoje oni koji su zahvalni ovom liku što će pročistiti društvo od korova. Problem je što oni koji bi trebali da to rade, i sami su deo problema. Shvatili ste da govorim o policiji. Sada već imate pred očima u kakvu frku je upao glavni lik kada na ramenima nosi problem sa mafijom i problem sa policijom. 

Sa jedne strane imamo celu tu frku koja se kreira oko glavnog lika. Nevolje za nevoljom, sve teže i bezizlaznije situacije se nižu. Sa druge strane imamo i igru koju sam ovaj lik kreira. To su lepo tempirali i dali je na pravi način u pravom momentu. Sve preko ovoga bi bili oni šablonski preokreti i gluparije. Ovako nam izlupaju sve u kratkom roku a to bude pametno napravljeno i zapravo bude logičan sled događaja.

Najdopadljivija stvar u celoj priči je savršena smirenost glavnog lika. Većinu ovih stvari bi drugi likovi izgovarali besno, u duhu akcije. Ovde vidimo čoveka koji sasvim mirno, sa osmehom preti i traži sulude stvari. Opasnost po njega je naravno to što otkriva svoje namere. Sa druge strane, kada malo razmislimo, ko bi normalan uradio tako nešto? Tako da on u isto vreme deluje potpuno ludo ali i užasno opasno. Odličan kontrast u liku koji donosi šalu i nevolju u istom momentu. 

U čemu je kvaka? Zašto bi lik iz osvete krenuo da razbija ceo sistem? Oko čega se sve vrti? Najbolja stara priča ali i priča koja i dan danas traje - sve se vrti oko lepih žena. Lepa žena zagorčava Porteru (Gibson) život, zbog lepe žene on ponovo ima razlog da se bori, lepa žena dolazi i kao nagrada za ceo njegov trud. U odvratnom, prljavom svetu ipak imamo lepotu, a gde ćeš veličanstveniju od ženske.

Payback je jednostavan film kojem je cilj da donese malo starog duha u novije filmove. Kada malo porazmislim, možda sam mogao negde iskopati tu rediteljsku verziju. Mislim da bi malo više surovosti donelo preko potrebnu mračniju notu filmu. Ovde su više igrali na neku veseliju atmosferu i ležerniji film. No i ovako je rezulatat i više nego pristojan.

Zanimljivosti:
Ovo je rimejk filma Point Blank (1967). 30% filma je režirao Brajan Hangeland. On je dobio otkaz kao režiser samo dva dana pošto je dobio oskara za film L.A. Confidential. Skoro svi telefoni u filmu su sa rotirajućim brojčanikom. Debora Kara Unger je slomila dva rebra u sceni kada je Mel Gibson tuče. Ta scena postoji samo u rediteljskoj verziji. Porterovo ime se nikada nije otkrilo. Režiserska verzija je izbačena 2005 ali veći broj origialnih scena nije sačuvan. Postoji i scena u kojoj je Porter iščupao oko jednom od čuvara ispred zgrade ali ona ne postoji ni u jednoj verziji filma.

Naj scene:

Pretnje, zahtevi, predstavljanja.

Moja ocena: 7/10

субота, 27. јун 2015.

As Above, So Below (2014)


As Above, So Below (2014) on IMDb
Kod nas nazvan: Kako Gore Tako Dole
Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija: John Erick Dowdle
Glumci: Perdita Weeks, Ben Feldman, Edwin Hodge...

Priča:
Kada tim istraživača dospe u katakombe ispod ulica Pariza, otkriva mračnu tajnu koja leži u gradu mrtvih.

Moj osvrt:
Znate one "lepi smo, šareni smo" likove? Ovo je klasičan primer kako ih praviš. Imamo lepuškastu devojčicu i ona ima sto pedeset osam doktorata. Evo baš sam se sad oduševio. Baš zato ću pamtiti ovaj lik i ovaj film. Indiana Džons je imao jedan doktorat i bio je i više nego dovoljan. Ali eto, da bi istraživao iskopine, moraš da imaš gazilion doktorata i to sve da odradiš u svojih dvadeset i kusur godina. 

Onda moraju da nam serviraju i drugi glavni lik. Znate one čudne genijalce. Ovaj recimo provaljuje u stare zgrade i popravlja stvari. Sad eto, on provali u crkvu i popravi neki sat na njoj. Kao niko to ne ume i nikom živom ne smeta pokvareni sat a njegova strast je da eto popravlja pokvareno. Čemu to služi - ničemu. Kao i doktorati pomenutog devojčeta. Samo pogrešni začini u jelu koje praviš. 

Elem, pošto imamo kombinaciju arheologije i istorije, odlučili su da tome dodaju malo čarolije pa pominju i izvesnog Flamela. Ovaj lik treba da vam bude poznat iz Harija Potera. No nebitno, nije loše ubaciti malo mračnih stvari u istoriju i arheologiju. Zapravo prva avantura ovog devojčeta je istraživanje drevnih, zakopanih spomenika. Iako je ta scena malo debilasta zbog rizika koji devojče preduzima, i bespotrebne frke koja se stvara, ona i nije tako loš uvod u film. Kao vodi je strast prema određenom pronalasku i motivisana je time što je to potraga koju njen otac nije dovršio. Kažem, nije to loš uvod u film ali je poput svega ovde to užasno klimavo. 

I opet ne vidim razlog da ovo bude snimano kamerom iz ruke. Ajd ok, neko će da snima nalazišta ali snimati glupave šetnje i nebitne razgovore. Ovo je moglo biti snimljeno i normalnom kamerom. Uopšte ne vidim razlog za drmusanja i tu neku paniku kreiranu kamerom iz ruke. Manite se toga. Ok, neke scene su i simpatične tako ali onda mi daj kombinaciju kamere iz ruke i normalne kamere. Tako ćeš imati i logiku u pitanju zašto se nešto snima. Razgovore, šetnju i akciju nevezanu za otkrića možeš fino da serviraš normalnom kamerom. Ono što se snima posebno, što deluje kao nalazište, snimaj kamerom iz ruke. 

I kada kreću već kroz te katakombe, krenu da paniče posle dva minuta. Zaista? Zar ne treba nešto loše da se desi ili da provedu barem malo vremena pod zemljom. Mala neprijatnost i već kreće haos, kreće netrpeljivost, kreću svađe. U fazonu su bili "hajde da preskočimo uvod i odmah krenemo sa akcijom". Ovo izgleda kao da uđete u lift, vrata se zatvore i neko krene da viče kako ćemo svi da izginemo jer su se vrata možda zalupila jače nego inače. 

Likovi tumaraju kroz hodnike, moš misliti. Problem je što nam se onda servira toliko legendi, toliko priča, toliko starih događaja da to nije baš lako ispratiti. Nekako više nismo sigurni kuda ide priča i o čemu se ovde radi. Ne shvatite pogrešno, ja i volim legende, stare priče, drevna prokletstva i slične pizdarije, ali ovo deluje prilično usiljeno. 

Elem, rekoh vam da imamo pasioniranog naučnika. Taj naučnik nekako počne verovati u supermoći, nadprirodne sile i štaveć. Kontam, horor je ovo, moraš da pružiš paranormalno, ali čemu onda naučnik sa pedeset šest doktorata koji će da baca čini. Zamislite Indianu Džons koji pasionirano priča o Hariju Poteru i njegovim čarolijama. Zamislite tog istog Indianu koji u sukobu sa švabama viče "ekspeliarmus". Trulo, zar ne?

Zapravo ovo je moglo da radi posao za medalju. Ne znam koliko vas je čitalo Bonelijev strip Martin Mystere, kod nas preveden kao Marti Misterija. Ovaj film je mogao savršeno da radi posao da su kreatori pročitali barem jednu epizodu tog stripa. Prvo, priče u tom stripu se zasnivaju na nekim drevnim legendama, na sjajnim pričama iz istorije. To jesu priče koje sadrže i nadrealno ali ništa poput Hari Poter gluparija. Nekako, tu je prisutno ono najsimpatičnije iz arheologije, istorije i priča o starim kulturama. Mehanizmi i izumi starih kultura dominiraju. Da je ovaj film išao u tom smeru umesto neke blentave panike i gomile glupavih pričica, mogao je i te kako da uspe. 

Za par stvari moram da odam priznanje filmu. Prepun je znakova i zagonetki. Nije to naročito inspirativno ali opet nije loše. Tu imamo nešto iz pomenutog Martija. Ono što i nije baš dobro, sve to deluje nabacano. Ideja da imaš zamke i zagonetke je odlična ali kako možeš da ubaciš gazilion kultura tu. Tu čak postoje tragovi samih Egipćana. Umesto da otkrijemo nešto spektakularno, dolazimo do nečeg splačinastog. 

Kao što već napomenuh, film nema konstantan fokus na neku priču. Vidimo i one grehe iz prošlosti i strahove koji proganjaju ove likove. Naravno da to nije originalno ali originalnost nije pod moranjem. Možeš da iskoristiš sve poznate šablone i da napraviš pristojan film. Ovde ubaciš brdo priča i legendi, pa gomilu različitih zagonetki, pa potragu za kamenom mudrosti, pa potragu za izlaskom iz podzemlja, pa grehe iz mladosti i strahove likova. Previše je ovo za jednostavan filmić. 

Međutim iz te mešavine svega i svačega može se izvući štošta solidno. Naravno, ima ovde još gluposti ali ne bih sad o nelogičnostima i gluparijama. Hoću da se osvrnem na ono zbog čega sam filmu dao prelaznu ocenu. Tu je klaustrofobičnost koja raste kako likovi idu dublje pod zemlju. Sećam se nekih snova u kojima sam išao u avanture duboko ispod zemljine površine i čak i kada sam se probudio, osećaj nije bio prijatan. I sada, sama pomisao na stešnjen prostor duboko pod zemljom mi diže kosu na glavi. Takođe, ono što su likovi sreli ispod proizvelo je par jezivih scena koje su mi se baš dopale.

Nema ovo veću vrednost osim ako vam priča nije bitna. Ako vam je bitno da se tu i tamo prepadnete i ako poput većine mislite da je horor samo tamo neki skup strašnih scena, onda verujem da ćete uživati i u ovome. Meni je ovo još jedan u nizu promašaja. Čisto zbog nekih simpatičnih scena sam mu dao veću ocenu ali kao film je negde gde i Deliver Us From Evil. Jedina razlika je u tome što je za razliku od te nelogične dosade ovo imalo neke simpatične ideje.

Zanimljivosti:
Film je zaista sniman u katakombama. Za to su morali dobiti odobrenje Francuske vlade.

Naj scena:

Susret

Moja ocena: 5/10

среда, 24. јун 2015.

En kongelig affære (2012)


A Royal Affair (2012) on IMDb
Alternativni naziv: A Royal Affair
Žanr: Drama | Istorijski | Ljubavni
Režija: Nikolaj Arcel
Glumci: Alicia Vikander, Mads Mikkelsen, Mikkel Boe Følsgaard...

Priča:
Mlada kraljica, udata za ludog kralja, zaljubljuje se u njegovog lekara i zajedno, oni pokreću revoluciju koja će zauvek promeniti naciju.

Moj osvrt:
Mlada, lepa princeza mašta o svom budućem kralju i romantičnim danima koji joj slede. Potom se udaje za kompletnu budalu. Meh. Da nisam znao da je Mikelsen u filmu, iskreno bi me ovo udaljilo od priče. Mislim sve je to ok, ali patnje kraljice koja se nesrećno udala mi nisu baš naročito primamljive za gledanje. Ok je to ako volite standardne, uslovno rečeno, "ženske" drame koje izgledaju kao nešto što je možda i već viđeno. Što sam stariji, sve sam netolerantniji prema ovakvim stvarima. 

Potom sam pomislio da film želi nešto da mi kaže. Postoje knjige koje su zabranjene u novom kraljevstvu ove žene. Znači imamo onu vlast koja dozvoljava samo jedan vid mišljenja. Mislim nije ovo epohalno, nije neviđeno ali eto, nije loš način da se pokaže trenutno stanje stvari. Naravno, ova naša kraljičica baš voli da čita tako da joj činjenica da jedan čovek poseduje knjige koje su zabranjene, pa čak i možda piše neke od njih, svakako prija i čini joj ovog čovu privlačnijim. Onda taj čova tu dođe kao hrabri buntovnik protiv sistema koji ograničava. Suviše lagano ali nipošto loše. 

Možda i najupečatljivija stvar je kada kraljica malo projaše svojim kraljevstvom i vidi mučenog i ubijenog čoveka koji je praktično bio rob. Ovde nas film šokira i odavde je morao da nastavi u tom tonu. Zašto nije, to nije pitanje za mene. No, svakako je ta scena odlična, izaziva mučninu, gađenje i ako su tražili okidač za promene, na ovaj način su ga i pronašli. 

Vlast čine oni teški ljigavci, ali ne oni zlikovci koji su lukavi već zlikovci koji su debelo uljuljkani u sigurnost. Kralj je tu samo marioneta i takav, nebitan je u celoj priči. Sve odluke praktično donose neki tamo likovi ne dajući nikakva obrazloženja ili čak dajući najidiotskija moguća. Mislite da je ovo loše? Naravno da nije. Ok, nije naročito impresivno kada vidimo takve budale ali moram da vas podsetim na jedan slučaj iz domaće politike. Pre nekoliko godina naši poslanici su izglasali da povećaju sebi plate pod izgovorom "sprečavanja korupcije". To znači da su nam rekli ovako nešto "do sada su mogli da nas kupe za siću. sada će morati debelo da nas plate jer smo sebi podigli cenu." Za divno čudo, mnogi se ne sete toga kada treba zaokružiti broj ispred imena. 

Cela ljubavna priča je ok ako volite klasične ljubavne priče. Ovde moram da se osvrnem na ono što sam rekao da je film "ženska" drama. Nemam ništa protiv takvih stvari. Čak smatram neke od uslovno rečeno "ženskih" knjiga odličnim, opasnim masterpisima. Jednostavno ovo je ok ljubavna priča ali izgleda kao gazilion ok ljubavnih priča koje smo gledali. Dakle imamo zabranjenu vezu za koju samo čekamo da bude otkrivena i da nastane haos. Već sam nagovestio kako je došlo do toga da se ovo dvoje vežu. I dalje je to ok ali i dalje je to sve već viđeno. 

I tek tada sam krenuo da obraćam pažnju na nešto što mi je promicalo tokom filma a to je ludi kralj. On u početku nervira pa sam se trudio da ga ignorišem ali sam kasnije shvatio da propuštam nešto dobro. On je marioneta ali je u jednom momentu postao iskorišćen za dobru stvar. I tu imamo nešto zanimljivo. Kada je nemoćan da izmeni lošu odluku, iako blesav i nesvestan svega, on nas nervira više od ljudi koji tu odluku donose. Kada ga kraljica i ljubavnik koriste za dobre odluke, onda nam on odjednom postaje simpatičan u svojoj blesavosti. Kako je lako suditi. U celoj toj priči oko iritiranja i smejanja kralju, lako se propusti činjenica da je on veoma tužna ličnost koja ima nesreću da se nalazi tu gde se nalazi - između dve vatre. 

Elem, kada kraljica i dragan joj krenu činiti dobra dela kroz kralja, to baš bude naivno. Kapiram da oni hoće najbolje ali ovde dolazi do toga da na vlasti imamo nekog ko je nepredodređen za tako nešto, nekog ko čini dobro svom narodu i to iz sve snage. Suviše mi je ovo bajkovito i naivno. Nije loše ali je neubedljivo i avanturistički, da ne kažem Robin Hudovski. Ne vidimo revanšizam dok ne dođe primoranost na njega. Pa čoveče, neke jednostavno ne možeš pustiti da se izvuku. 

Kao što rekoh, veza između kraljice i doktora je previše predvidiva. Samo se očekuje momenat kada će neko videti nešto što ne treba i kada će nastupiti haos. Jednostavno ne volim te pizdarije u kojima tračevi i priče žute štampe žestoko utiču na stanje u društvu. To me baš iritira i ne volim tračarije ni u filmu ni u knjizi a kamo li na javi. 

No u celoj borbi ovog dvojca za boljitak, oni su potpuno sami. Još jedna neubedljiva priča. Ne možeš vlast preuzeti sam, ne možeš raditi šta god hoćeš bez velike podrške. Logično je da će tu biti opasnih njuški koje žele da te sklone. Da li ćete onda uspeti da ostanete na vrhu kada imate čitav buljuk lopina protiv sebe? Zamislite da na našu vlast dođu likovi koji žele učiniti nešto dobro i čine nešto dobro ali protiv sebe imaju sve stranke, tajkune, kompanije i sve moćnike u državi. Koliko bi takvi trajali bez ikakve podrške? 

Ček, ali zar narod ne bi trebao da bude uz svoje spasitelje? Ovaj film kaže da ne. Narod je ipak spremniji verovati spletkama. Recimo da super živite, imate odličnu platu, stanje u državi je sjajno, okružuju vas samo dobre vesti i dobre stvari. I sada čujete neke spletke i tračeve u vlasti i sve to nema potporu, nema nikakvih dokaza, ali ćete svakako ići da presudite nekom tamo sa vrha zato što je navodno uradio nešto nemoralno. Ovo ne da je trulo, već je toliko tračarski da mi se gadi. UA! Svi Vučićevići, svi Informeri, Kuriri i Blicevi ovog sveta, vi imate uticaj samo na slab um. Vi ne rušite i ne postavljate vlast, vi ste samo oruđe u rukama moćnih, oruđe koje pokazuje koliko su sami oni limitirani. Svako ko hoće da vidi istinu, videće je. No, ovaj film kaže da su ljudi potpuno slepi. 

I onda kreće haos, borba za opstanak, odbranu časti i čega već. Kreće užasavajuća pobuna (u kojoj učestvuje 15tak ljudi !!!). E ovde me je film totalno pogubio. Sve je ovde bukvalno, sve je naivno a najgore od svega je što je film imao odličan temelj u svakoj prokletoj priči. Prvo, previše je ovde romantike i naivnog herojstva bez ikakve podrške. Drugo, ljudi su opako slepi. Treće, 15 ljudi čini revoluciju i može da promeni vlast očas posla (!!!). Četvrto, sve je to usilovano da vodi ka nadasve očekivanom kraju. Ne, ne, ne i ne. Film jeste imao odličan temelj u svakom segmentu, ali skoro svaki segment je užasno naivan. 

No postoji neko zbog koga filmu ide ocena više. Za divno čudo, to nije Mikelsen. Ne britine, on je i ovde odličan kao i u svakoj ulozi, ali neko njegovog kalibra ovo može da odradi i na autopilotu. Onaj ko nosi film i onaj od koga zapravo sve zavisi je ludi kralj. Gluma Mikela Boa Folsgarda je perfekcija. Čovek dominira filmom. Ali pravi razlozi zašto je njegov lik onaj koji nosi film su drugi. Prvo, govnari koji su bili prvi na vlasti su oni koji nas jašu neprestano. Drugo, naredni likovi koji su bili na vlasti su šablonski dobročinitelji. Ubeđen sam, da je prava vlast pripadala ovom ludaku, ovo bi bilo neprocenjivo. Zamislite to. Dati vlast kompletnoj, naivnoj i nevinoj budali koja voli da se igra i zabavlja. Mislite da je to loše? Meh, ko nas je sve jahao, ovo bi bilo čak i zabavno. Možda bi u celom ovom cirkusu jedan kompletan ludak napravio nešto kako treba.

Zanimljivosti:
Švedska glumica Ališa Vikander je morala da nauči Danski. Kako bi proverio njen danski, režiser ju je izveo na piće kako bi video da li pripita uspeva da govori i razume jezik. Pošto se odlično snašla, on joj je saopštio da je dobila ulogu i to je bila jedina rečenica koju nije razumela pa je morao da joj to kaže na švedskom.

Naj scena:

Ubijeni čovek

Moja ocena: 6/10

недеља, 21. јун 2015.

Avatar (2009)


Avatar (2009) on IMDb
Žanr: Avantura | Akcija | Fantastika | Naučna Fantastika
Režija: James Cameron
Glumci: Sam Worthington, Zoe Saldana, Sigourney Weaver...

Priča:
Nepokretni marinac leti na Pandoru na jedinstvenu misiju i postaje rastrzan između poštovanja naređenja i odbrane sveta koji počinje smatrati svojim domom.

Moj osvrt:
Oooo ti mrski filmovi za koje je potrošeno brdo novca a ispostavilo se da nisu ono što smo od njih očekivali. Možda je upravo u tome greška, u očekivanjima. Zašto bi išta očekivali od filmova? E pa krk, kada mi prodaješ film kao nešto veliko, ja hoću to veliko i da vidim. Intestellar su prodavali iz sve snage kao nešto što je graundbrejking. Na kraju su dostavili dosadnu dramurdu i simpatičan ali pomalo poglup sci-fi koji je ok za jedno gledanje iako ne znaš o čemu se radi niti šta je tema filma jer koga boli uvo - tu su lagarije i efekti. A da, ljubav je iznad svih dimenzija. Nikako da zapamtim to sranje. Eh, godine, senilnost, odsustvo sna i teška patkobolja. U startu je greška što nam je taj film i prodavao dramu i nešto pametno. Zbog toga je i pao. I zbog toga što je loša kopija Abyss. No, kakav god da je i koliko god da ga kritikujem, on je ok za pogledati. Ima i gorih slučajeva. Ono što hoću da kažem je da moraš da dostaviš ono zbog čega prodaješ film i moraš da mi daš ono što prodaješ. Avatar se nikada nije prodavao kao drama već kao sci-fi avantura. Da li smo dobili sci-fi avanturu? Jesmo. Da li smo dobili grandiozni, kolosalni klasik - nismo. Dobili smo odličnu sci-fi avanturu sa velikom posvetom. Posvetom čemu? Reći ću vam. Pošto je ovo film sa gomilom pljuvanja na sve strane, evo sad će da dobije odbranu ali i kritiku koju zaslužuje. 

Glavni heroj je autsajder. To je ono što svi volimo, zar ne? Meh, meni se to iskreno ne dopada. Zašto mora autsajder da izraste iz situacije i pokaže da je baja. U fazonu imamo lika koji ne zna ništa o kulturi naroda sa kojim se upoznaje, imamo lika koji nema pojma u šta se upliće i do kraja on ipak savlada sve prepreke i postane maher. Razumem da su želeli da nam serviraju ovakvog nekog kako bi i mi uz njega učili o Navi narodu. Ali mogao je on sve to da poznaje a da mi samo vidimo kako se on uklapa u celu priču. I takav je mogao da uči još. Iskreno, te superherojske stvari mi žestoko već idu na nerve ali ljudi nikako da se otarase toga. Mislim, bilo je to fino u doba Ratova Zvezda gde golobradi Skajvoker izrasta u velikog ratnika. Ovde je to naivno i fino za klince. Film se ne trudi da da neku opasnu dramu a samim tim i karakterizaciju pa zato je ovakav naivan lik dovoljan. Meni on nije naročito zanimljiv, niti mi je Vortington u ulozi harizmatičan da bih se primio na sve to. 

Sve se vrti oko love. Ne mislim sad u smislu da je film napravljen da pokupi pare već mislim na ono što se dešava u filmu. Pod lovom smatram bilo šta materijalno. Vidimo negativce koji žele rudu koja će ih učiniti bezobrazno bogatim. Nije to ništa epohalno ali imamo dovoljno dobre razloge za ono što se dešava u filmu. E sada, šta je tu onda dobro. Čuj dobro. Ovo je sjajno. Negativci dolaze na tuđu planetu (tuđu zemlju), prividno da bi pomogli, stupili u kontakt, proučavali (doneli mir i demokratiju) a zapravo žele da izmuzu sve što vredi na toj planeti. Naravno, čim to izmuzu, planeta (država) ih više ne zanima i otišli bi odatle pokupivši resurse ostavivši planetu razrušenu. Da li vam ovo zvuči poznato? Da li je to ono što uglavnom Ameri danas rade? Dođi u "demokratsku" misiju, pokupi sve što ti treba i okreni leđa ostaviviši zemlju u raspadu a narod razoren. Ček, hoćeš da kažeš da tamo neki Avatar, film koji je glup i prazan kritikuje današnju američku politiku? Film koji je došao iz te zemlje kritikuje njihovu politiku? Ma nema šanse, Avatar je tek tamo neka glupost za dečicu. 

Poslušajte akcenat negativaca. Čuje se teški teksašanski akcenat. Da li vas Teksas možda asocira na divlji zapad? Da li vas to asocira na kauboje? Ko su bili najveći neprijatelji kauboja? Da li vas možda Navi narod podseća na Indijance (ako ne, ubediću vas u suprotno)? Da li to znači da Avatar zapravo kroz svoju priču pokušava da podseti na istrebljivanje i uništavanje Indijanaca od strane "kauboja"? Ček, hoćeš da kažeš da Avatar kritikuje veličanstvene bitke američke istorije? Ma neee, to je tek glupost napravljena da bude samo slatkiš za oko. To je samo slučajnost. Nema Kameron muda da uradi tako nešto. 

No kad smo kod "slatkiš za oko" termina. Ako je film samo to, onda je ok da bude kritikovan. Ako film uz sve ono što pokazuje daje i nešto što prija oku, ko lud može to da mu zameri. Ja se svaki put ukakim od sreće kad vidim scene u svemiru u Odiseji. Čoveče, meni su neke scene i ovde bile pravo uživanje. Veličanstvena priroda bogata sjajno osmišljenim biljkama izgleda zaista lepo. Brojna stvorenja podsećaju na nešto bajkovito a opet liče i na zemaljska stvorenja. To nam dođe približnije bajci i fantastici a već sam pričao da je većina današnjih sci-fi filmova siromašna baš tim - bajkom tj. fantastikom. Avatar jeste slatkiš za oko, i to odličan slatkiš za oko, ali daleko od toga da je on samo to.

No hajde da pričamo o Indijancima, ups, Navi narodu. Oni su očigledno jedno sa prirodom. Vidimo da poštuju životinje i biljke. Indijanci su za svoje svetinje upravo birali životinje. Imali su veliko poštovanje prema onim životinjama koje su čak i ubijali. Recimo bizone su ubijali zbog hrane i odeće ali nikada ih nisu istrebljivali poput belaca koji su to radili samo zbog vazda ukusnog jezika. Kod njih lov nikada nije bio zabava. Navi su upravo takvi. Videli ste šta se desi kada ubiju životinju. Vidite na koji način uspostavljaju vezu sa životinjama i vidite da su na istom nivou sa njima. 

E sada, nasuprot jednim koji vole i poštuju prirodu, imamo ove druge. Pogledajte, svet Navi-a je takav da uživate u njemu. Kada god gledate scene sa njima, sve je fino, šareno, lepo. Scene su na ovaj ili onaj način prilično pozitivne. Prioda dominira. Kada gledamo ove druge, sve je mračno. Boje su hladne, okružuje ih metal ili beton. Prirodu samo žele da iskoriste, ne mare za nju i srušili bi sve samo da dođu do svojih ciljeva. Odličan kontrast. Nije epohalno ovo o čemu vam pričam ali ako prodaješ ovaj film mlađima, dobro ga prodaješ. No, nije to samo usmereno ka najmlađima. Scene kada se priroda ruši su zaista tragične. Ali zašto nas to šokira na filmu a u stvarnosti ne marimo puno za prirodu koja nas okružuje? Ček, hoćeš da kažeš da Avatar želi da ukaže na to kako ne marimo za prirodu i koliko propuštamo udaljujući se od nje? Ma nema šanse, ovo je tek glupavi film koji je pravljen da izvuče pare. 

No nije ovo samo lepa lekcija za poznavanje prirode. Imamo tu i onaj ružniji predmet iz školice - poznavanje društva. Glavni lik dospeva u selo Navi-a. Odlična je priča o tome kako on njih vremenom upoznaje. Bukvalno ceo taj segment je bajkovit a opet radi nešto veliko, upoznaje nas sa prirodom, običajima, navikama, istorijom, jezikom i kulturom jednog naroda. I svemu tome se mi divimo zapravo gledajući nešto što užasno podseća na narod koga skoro više da i nema. Priče koje je taj narod mogao da priča i prenosi još dugo, njihova kultura, njihovi običaji, njihove legende - sve je to neverovatno bogatstvo koje je moglo da znači svetu. A šta smo na kraju dobili - gladni materijalnog su ih skoro istrebili. Ček, hoćeš da kažeš da Avatar želi da oda počast skoro nestalom narodu? Ma ne, ovo je tek neka glupost za klince. 

"I see you" - genijalna rečenica koju više puta čujemo kroz film. Film je takav da u najvećem broju slučajeva likovima sudimo na prvu loptu. Takvi smo i po prirodi, nije tu ništa sporno. Međutim, da li smo se zapitali koliko poznajemo čak i one sa kojima smo bliski. Kada iskreno zavolimo nekog? Onda kada mu znamo namere, kada ga vidimo onakvog kakav jeste, kada nam se sviđa njegova dobrota, kada smo svesni njegovih mana, kada znamo na šta je spreman, kada znamo koliko vredi. Zapravo, mi smo dozvolili da nam se neko pokaže ogoljen, da nam se prikaže onakvim kakav jeste. Mnogo dobrih ljudi će nam promaći ako budemo zatvoreni za njih. Tek kada u potpunosti upoznamo nekog, možemo suditi o njemu. Tek tada za nas ne postoji dilema ko je i kakav je on. Tek tada ga vidimo. I see you. 

Još jedna stvar koju možeš da prodaš čak i klincima je način na koji likovi rastu i napreduju kroz film. Na jednoj strani imamo negativce koji rastu tako što varaju, tako što uništavaju i razaraju sve pred sobom. Nije sporno da su uspešni u tome i da ispunjavaju svoje ciljeve. Pod "rastu" mislim upravo na materijalni napredak. Sa druge strane imamo glavnog lika koji u očima drugih raste tako što uči, tako što pokazuje napredak u tome, tako što se konstantno dokazuje, tako što prihvata njihov put. Tu imamo duhovni napredak. Duhovno protiv materijalnog - odličan kontrast. Zašto pominjem već drugi put stvari koje možeš da serviraš klincima? Zato što je Avatar pravljen za sve. Iskreno, ja bih voleo čak i da nije tako ali o tome kasnije. Ako su već odlučili da prodaju avanturu za sve generacije, ovo je način kako se to radi. Klincima daj dobru poruku i zabavu. Odraslima daj da vide još nešto. To je to. 

Kad smo već kod toga, imamo sledeću odličnu stvar. Glavni lik u očima svih raste tako što se konstantno dokazuje. To sam već rekao. Ali kada oni gube veru u njega on se odlučuje na smeo potez. Ponavljam, ovo jeste pomalo naivno, veselo i avanturistički ali je u isto vreme sjajno. Neverovatnim i smelim potezom ovaj momak se dokazuje u očim svih. Zar to nije odlično. Ako neko učini nešto veliko, nešto na šta se retko ko osmeli a tek neki urade, nešto što će pamtiti generacije, zar taj ne zaslužuje poštovanje. Pogledajte velikane u bilo kojoj oblasti. Ako gledate stvari na pravi način, cenićete veliki uspeh drugih i poštovaćete ih zbog tog uspeha. Ako pak omalovažavate nečiji uspeh, onda ste debelo neostvareni. Ček, hoćeš da kažeš da avatar prodaje duhovno pre materijalnog? Ma ne lupaj, ovo je šarena laža za kratkovide. 

I šta se desilo kada je ovaj momak postigao neverovatni uspeh? Naravno da je dobio ono što zaslužuje. Onaj ko napravi nešto veće od vas, kod indijanaca je zasluživao veliko poštovanje. Recimo u dvobojima, poraženi indijanac je uvažavao uvek svog protivnika i priznavao mu veličinu iako su čak i veliki neprijatelji. Kod njih je čast uvek bila ispred svega. Svaki nečastan čin je donosio veliku sramotu. Momak koji je ukrotio najveću zverinu je zadobio veliko poštovanje ali kada je prišao poglavici, on se poneo prema tom čoveku kao prema vođi što on i jeste. Bez obzira što je napravio nešto veće, on sasvim zasluženo poštuje nečiji položaj jer poštuje način na koji je i taj čovek postao vođa. E to je poštovanje koje manjka današnjem čovečanstvu. Po zilioniti put se vraćam na veličanstvenu scenu iz knjige Gospodar Prstenova kada Teoden zove Aragorna da izjaše s njim u verovatnu smrt. Veliki kralj, što Teoden iz knjige jeste, ukazuje čast nekom ko još uvek nije na tom položaju. Naravno, Džekson je to prepakovao tako da Aragorn (marinac) zove Teodena (kukavicu) da izjaše s njim. Vidite i sami koliko je poštovanje veliko i šta donosi. Ček, kažeš mi da Avatar prodaje priču o uvažavanju, poštovanju i časti? Ma kakvi, to je samo film sa specijalnim efektima. 

Najbolja scena i za mene epska scena je bombardovanje drevnog drveta. Ne samo da je to napad na nečiji dom, to je napad na nečiju istoriju, napad na nečiju kulturu, napad na nečiju prošlost, napad na nečiju budućnost. Ta scena svojom simbolikom i vizuelnom predstavom ostavlja bez teksta. Neretko pomenem da nečim malim gađaš na globalno. Ovo je to. Indijanska kultura je skoro satrta, njihovi domovi i teritorije su deo prošlosti, njihova istorija i priče su legende. Polako se gubi trag o njima. Ali oni nisu jedini. Mnogi narodi su nestali, mnogi nestaju. Što je najgore, neki nestaju a da nisu svesni toga. Gubeći svoj identitet više nisu ono što bi trebali biti. E upravo to je rušenje starog drveta. 

Ovo bi bila čista desetka da su imali muda da dostave priču do kraja. Naravno, to onda ne bi mogao da prodaš klincima. Ovako je film ispao donekle i naivan. Ne smeta mi to jer je film ovako lepa Sci-fi avantura u kojoj se uživa. Ali zamislite da su imali hrabrosti prikazati skoro totalno istrebljenje Navi-a. Mogla je to da bude neka teško izvojevana pobeda posle koje bi se na nebu pojavila gomila neprijateljskih brodova. Ne mora da bude nužno ovako, ali neki tragičniji finiš koji bi do kraja prikazao današnju sudbinu Indijanaca bi dobro došao. To bi bio opasno gorak kraj ali bi dostavio ono što treba. No, kažem, takvu stvar ipak možeš da prodaš nerazmaženoj publici. Takav kraj je prodao Mel Gibson u savršenom Apokaliptu. 

Bez obzira na tu manu, Avatar je skoro pa savršena sci-fi avantura. Ono što je obećavala, to je i donela. Akciju, avanturu, slatkiš za oko, naučnu fantastiku i fantastiku. Na to su odali počast narodu koji nestaje, kritikovali današnju politiku Amerike, kritikovali deo njene istorije. Ono što su obećali, to su i doneli. Jasna mi je ogorčenost onih koji su tražili neku dramu epskih razmera i film koji pomera granice. Za to, gledajte Odiseju u Svemiru koja je jedan od najvećih filmova ikad napravljenih. Ovaj film nije želeo da bude Odiseja. Neki drugi jeste, a ispao je patetična dramurda prepuna nelogičnosti koja nije uspela da razvije ni jednu priču, ni jednog lika do kraja. Ovaj film je želeo da bude zabavna sci-fi avantura. Kada je tako nešto u pitanju, teško da može bolje od ovoga.

Zanimljivosti:
Navi jezik je kreiran posebno za potrebe filma. Kameron je poznat po svojoj strogosti. Uz sebe je nosio pištolj za eksere i kada bi nekom zazvonio telefon, on bi ga zakucao ekserom za zid pored izlaza. U vreme kada je bio na audiciji za film, Sem Vortington je živeo u svom autu. On je izjavio kako mu je bilo lakše da savlada Navi jezik nego američki naglasak. Dim cigarete koju puši lik Sigurni Viver je specijalni efekat. Prvi film koji je imao zaradu od preko 2 milijarde dolara. Film je pravljen 4 godine. Prvi od planirana četiri filma. Sve životinje na pandori imaju šest ekstremiteta. Navi na hebrejskom znači "prorok".

Naj scena:

Rušenje starog drveta

Moja ocena: 9/10