Obavestenje

Obaveštenje: Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

субота, 29. децембар 2012.

Buried (2010)


Buried (2010) on IMDb
Kod nas nazvan: Živ Zakopan
Žanr: Drama | Misterija | Triler
Režija:  Rodrigo Cortés
Glumci: Ryan Reynolds, José Luis García Pérez, Robert Paterson...

Priča:
Pol je vozač kamiona koji radi u Iraku. Posle napada Iračana, on se budi zakopan u sanduku. Pored sebe ima telefon i upaljač i sa tim oruđem kreće u trku sa vremenom kako bi ponovo video svetlost dana.

Moj osvrt:
Ono u čemu je ovaj film dobar, dobar je za desetku, ono u čemu je loš, loš je da gori ne može biti. Upozoravam odmah, biće spoilera ali oni neće otkrivati krajnji ishod. Spoileri su tu čisto za vaše dobro, da znate šta vam se sprema ako se odlučite za ovaj film. Prvo o dobrim stvarima. Ideja je vrhunska, tu nema ničeg spornog. Biti zatvoren u mračnom, uskom prostoru, još i sa saznanjem da se nalaziš pod zemljom... ne smem ni da zamislim, a ovaj film me je naterao da se zapitam. 


Ceo film se odvija u tom sanduku. Prednosti toga su potpun osećaj tog skučenog prostora, tenzija, i strava koja vlada celim filmom. Zaista mi nije jasno zašto ovo nije rangirano kao horor na imdb-u. Film je napet od prve do zadnje scene. Trka sa vremenom je predstavljena na odličan način. Bukvalno ceo film sam proveo na ivici sedišta u konstantnom nestrpljenju šta će sledeće da se desi. Kada je ta tenzija u pitanju, ovaj film je zaista dragulj. Rejnolds je sasvim uverljiv u svojoj ulozi i lako se saživeti sa njim (do određenog momenta). Odlično je preneo taj osećaj frke i nemoći. 


Dobra ideja su i stvari koje on ima u tom sanduku. Telefon služi za komunikaciju sa čovekom koji ga je zakopao i koji traži milion dolara kako bi ga otkopao. Sada neko može da otvori pitanje zašto bi ga i otkopao kada dobije taj novac. To je sasvim normalno pitati ali kakvu drugu nadu ima čovek koji je zakopan. Takođe, isti taj telefon služi da on pozove koga god želi kako bi pronašao taj novac a ujedno i izlaz. E sada, stvari koje od potencijalnog remek dela prave smeće. Lik ima upaljač u sanduku. Vatra troši kiseonik a ovaj batica ne gasi plamen. Ako lik koga gledamo nije moron, scenaristi definitivno jesu. 


Potom, telefon koji on ima je Blackberry. Pogledajte koliko vremena je potrebno da se baterija u tom telefonu isprazni.  Odlična reklama za morone iz pomenute firme koji su pristali na ovako nešto. Sledeća loša stvar je igrarija sa signalom tog telefona jer u zavisnosti od toga da li taj signal postoji, zapitajmo se koliko duboko je ovo momče zakopano. Opake gluposti se serviraju povodom lociranja telefona pomoću tog signala. Kao prvo im treba broj tog telefona, pa kada se sazna broj onda nikom ništa. Onda lik se u sanduku okrene na drugu stranu... ma daj. 


E sada, kolike god ovo gluparije bile, mogao bih preći preko njih. Ok, oborile bi one ocenu ali bi ona bila negde oko sedmice da su nas na kraju ipak ubedili da je lik u sanduku neko ko nije kompletni moron i da su one greške samo previdi scenarista. Nemam apsolutno ništa protiv načina na koji je film završen, nisam neko ko zahteva tužan ili srećan kraj, već samo neko ko želi da ga film ne vređa. Ceo film vidimo kako pesak upada kroz daske. U jednom momentu naš zakopani batica čuje napolju da se muslimani mole. Ako znamo da je pesak odličan izolator zvuka (ako ne znate, sada znate), opet se zapitajmo na kojoj dubini je zakopan ovaj momčić. Ne mogu da kažem zašto su ove činjenice toliko bitne, jer morate pogledati film da biste otkrili. U svakom slučaju, one služe kao dokaz da je pred vama jedno neopisivo smeće koje konstantno vređa inteligenciju i koje može da vam se dopadne ako zaista ne mislite dok gledate film. Šteta, imalo je ovo potencijal da bude remek delo.

Zanimljivosti:
Film je snimljen za 17 dana. Sedam sanduka je iskorišćeno za potrebe snimanja. Rejnolds je rekao da je počeo da pati od klaustrofobije kako se snimanje bližilo kraju jer je kovčeg bio sve puniji peskom. Rekao je da u životu nije osetio toliku jezu i kako više ne želi doživeti ovo. Rajan Rejnolds je jedini glumac koji se može videti u filmu. Ostalim se samo čuju glasovi. Film je snimljen redosledom kako je i prikazan. Hičkokovi filmovi Rope i Lifeboat su bili inspiracija za snimanje ovog filma.

Naj scena:


Ceo film je praktično jedna scena ali najbolji deo je sam početak kada lik uviđa situaciju u kojoj se nalazi.

Moja ocena: 3/10

четвртак, 27. децембар 2012.

War Horse (2011)


War Horse (2011) on IMDb
Kod nas nazvan: Ratni Konj
Žanr: Drama | Ratni
Režija: Steven Spielberg
Glumci: Jeremy Irvine, Emily Watson, David Thewlis...

Priča:
Mladi Albert kreće u rat pošto je njegov voljeni konj prodat vojsci. I Alberta i njegovog konja, putevi vode van Engleske u grotlo Prvog Svetskog Rata. Da li će se njihovi putevi ponovo ukrstiti...

Moj osvrt:
Nisam neki veliki fan Spilberga ali činjenica je da čovek zna da napravi dobar i zanimljiv film. Od svega što sam gledao, jedino čime nisam bio naročito oduševljen je četvrti deo Indijane Džonsa. Sa War Horse Spilberg je otišao korak dalje i napravio još slabiji, pa mogu reći i ispodprosečan film. Ono što valja je ideja, tj. ono što je prvenstveno zamišljeno, da nas jedan konj vodi kroz priču i da kroz njegovu sudbinu gledamo sudbinu ljudi u periodu prvog svetskog rata. Ono što ne valja je to što Spilberg nije uspeo iskoristiti ništa od potencijala koji je ova priča imala. 


Naravno sve počinje rođenjem konja i momkom koji je se vezuje za njega. Taj deo filma je za malu dečicu. Veza koju ovaj užasavajuće antipatični momak uspostavlja sa konjem nije loša jer dolazi do poistovećivanja sa životinjom, ali te scene ne donose ništa novo, ništa originalno i ništa epohalno. Način na koji momak dresira (trenira ili šta već) konja su zaista naivne. Potom imamo klasičnu priču o lošim i dobrim čikama. Momak i njegova porodica su naravno siromašni i nemaju novca da plate zemljoposedniku. Naravno da je zemljoposednik zao, naravno da će da preti oduzimanjem konja i naravno da će tu postojati neka retardirana kvaka a to je da konj mora uzorati njivu na kamenom zemljištu i ako to ne uradi do određenog perioda, ovo momče će ga izgubiti. A da, ne pomenuh da ovo nije konj za vuču. Kakva užasavajuće očajna ideja koja može da se dopadne samo klincima. Ok, da je ovaj film napravljen pre pedesetak godina, ne bih imao ništa protiv ovakvih gluparija, ali ovo je zaista jadno. 


Ovo što pomenuh za likove važi kroz ceo film. Svi su ili potpuno zli ili potpuno dobri i svi do jednog su užasavajuće šablonski. Svaki naredni lik koji dolazi u posed ovog konja, na čijoj god strani bio, ispada dobar čova. Ako se i pojavi neka priča oko tog lika, to je neka teška priča prepuna patetike i svih živih do sada viđenih klišea. Spilberg ovde pokušava bezuspešno da nas potrese tim jadnicima a ne uspeva u onom osnovnom, da dostavi nešto sveže, nešto do sada neviđeno. Sledeće što ne valja, u filmu se konstantno nešto komplikuje. Taman sve deluje ok, sledi komplikacija. Što je loše, tu komplikaciju ćete lako predvideti. Što je gore, ta komplikacija će vas zbog te predvidivosti nervirati jer nosi opet gomilu crnih i belih likova. Što je najgore, svaka komplikacija nosi sa sobom brdo patetike tako da se time ubija i najmanji kvalitet koji ovde postoji. Naravno, to je najizraženije na samom kraju i to toliko da sam se jedva obuzdao da ne ispreskačem tu završnicu. 


E sada, uprkos svim ovim glupostima, možda bi ovaj film bio makar ok da Spilberg nije omanuo u onoj glavnoj nameri. Ako praviš priču koja od početka do kraja prati konja, veži publiku za tu životinju. Ovde imamo malo ok odnosa sa ovim glavnim likom, ali to je ipak na nivou klinaca. Možda najbolji odnos je između konja i drugog vlasnika ali to je veoma kratkotrajno. Bukvalno u svemu ostalom Konj je samo upotrebno sredstvo i služi samo da pomeri priču na nešto drugo. Tek povremeno Spilberg se priseti centralne figure i da nam malo nečeg što treba videti ali to se gubi u celoj smešnoj, prepatetičnoj, predvidivoj priči. 


O naivnosti filma bolje i da ne pominjem. Hajde da i nekeko svarim ovaj deo filma za klince gde se prikazuje odnos momka i konja, ali kasnije scene su takve kao da Spilberg nije taj koji je radio na jednom od najboljih ratnih filmova ikada, Spasavanju Redova Rajana. Sve bi ovo možda bilo uzbudljivo i zanimljivo da imam jedno petnaestak godina manje. Ovaj posprdni odnos prema ratu (osim u jednoj sceni juriša) zaista nisam očekivao. Da zaključim, ovo je ubedljivo najlošiji Spilbergov film koji pogledah: predvidiv je, loše napisan, naivan, prepatetičan, ima očajnu karakterizaciju, gomilu odličnnih neiskorišćenih glumaca, uglavnom jadne dijaloge, jedva nekoliko dobrih scena i prekrasnu životinju. Realna ocena bi bila neka četvorka ali zbog ove prekrasne životinje koja je za razliku od Spilberga uložila veliki trud, ide ocena više.

Zanimljivosti:
14 konja je glumilo Džoija. Specijalno dizajnirano blato je korišćeno za potrebe filma. Određeni broj glumaca je dva meseca imao intenzivne treninge jahanja. Kada je konj zapetljan u bodljikavu žicu, ili je korišćen robot konja ili je korišćena gumena bodljikava žica. Prvi Spilbergov film u kom su korišćeni digitalni efekti. Filmski debi Džeremija Irvina. Tenk napravljen za potrebe filma je sada smešten u muzej.

Naj scena:


Juriš. Jedna od retkih snažnih scena u filmu.

Moja ocena: 5/10

уторак, 25. децембар 2012.

The Abyss (1989)


The Abyss (1989) on IMDb
Kod nas nazvan: Ambis
Žanr: Avantura | Triler | Naučna Fantastika | Drama
Režija: James Cameron
Glumci:  Ed Harris, Mary Elizabeth Mastrantonio, Michael Biehn...

Priča:
Tim ronilaca koji se bavi podvodnim iskopavanjem nafte pridružuje se "fokama" kako bi pronašli izgubljenu nuklearnu podmornicu. Tokom istraživanja događaju se mnoge nevolje ali i iznenađujući susreti.

Moj osvrt:
Ovaj Kameronov film je efikasan na više nivoa. Pre svega ako ga gledamo kao avanturu, nudi pregršt dobrih stvari. Recimo ako ste gledali Armagedon, videli ste koliko gluposti se dešava i kako ništa ne ide po planu i to u tolikoj meri da vređa inteligenciju. Ok, trebaju nam nevolje kako bi dobili malo adrenalinske akcije ali to je moralo mnogo elegantnije. Abyss je pokazatelj kako se to radi. Nevolja kreće i onda borba za izbavljenje traje dugo. Naravno, kako bi održavali atmosferu konstantne pretnje, morali su da smisle još koju nevolju. Kameron je tu pametno postupio gde jedan problem vuče drugi pa je sve to smisleno i dobro logički povezano. U Armagedonu je to tako očajno da se u jednom momentu zapitate da li likovi mogu vezati pertle bez problema. 


Druga stvar na kojoj ovaj film dominira je nešto čemu ipak žanrovski ne pripada, a to je horor. Kameron je već radio na jednom sličnom okruženju a to je film Aliens. Takođe su likovi zatvoreni na malom prostoru okruženom tamom. Ovog puta oko tog prostora imamo vodu. To čini ovaj film nekako prizemnijim od Aliens-a. Ipak većina nas je dolazila u susret sa velikom vodom. Ja sam se kao klinac čak i davio ali srećom nemam strah od vode ali kako god to zvučalo imam strahopoštovanje. Na sve to, lako se saživim sa likovima u filmu, pod uslovom da nisu kompletni moroni. Sama ideja da se neko nalazi u malom, zatvorenom prostoru duboko pod vodom zaista proizvodi jezu. 


To crnilo beskrajne vode ovde kulminira u sceni kada se glavni lik spušta u ambis. Prosto se vidi ka kakva god sranja pravili i proizvodili, koliko god destruktivni bili, priroda je ipak mnogo jača sila od ljudi. Film prilično koketira i sa prevrtljivošću medija i političkim ciljevima koji ne biraju sredstva. To je ovde upotrebljeno iz dva razloga. Prvi je kako bi donekle opravdali ludilo jednog lika što je opet prouzrokovalo gomile nevolja. Drugi je naravno finale filma koje treba da nas nauči pameti. Sama priča je jednostavna. Nuklearna podmornica se skršila pod vodom i poslat je tim "foka" i tim likova koji se bave podvodnim iskopavanjem nafte da istraže šta se desilo. Naravno da tu imamo nešto sasvim drugo i da se tu krije mnogo više od istraživačko spasilačke misije i da je vlada umešana u te stvari, ali opet, nije se tu pridavala tolika pažnja toj misiji što bi u nedogled razvlačilo nešto što već i sami znamo. I to je fino dozirano tako da je i više nego podnošljivo i opet je podloga za ludilo onog istog lika. 


E sada uz sve to, provlači se jedna misteriozna pojava. Nešto što može biti da nije sa ove planete povremeno poseti naše likove, čisto da se tu ubaci i malo više naučne fantastike i da zagolica maštu. Ono što je dobro, ovde imamo sasvim drugačiji pristup od onog agresivnog na koji smo navikli. Ono što mi se nije baš najviše svidelo je sam epilog. Nekako me je podsetilo na ovo novo smeće The Day The Earth Stood Still. Imamo strašan problem, napravili smo gadna sranja, ali nam patetika spašava guzicu. Srećom ta patetika je ovde dozirana tako da nemamo taj blagi užas iz pomenutog filma. Ima i ovakav kraj šmeka i logike, ali mi je suviše naivan i previše bajkovit. Bez obzira na to, ovaj film je jedinstven i verovatno najbolji film "pod vodom" koji sam do sada gledao. 

Namerno ostavljam najbolje za kraj. Nedavno sam kritikovan od strane poštovanog čitaoca zato što sam napljuvao smeće od filma Canyon. Razlog zbog kog sam kritikovan je što nisam uvideo jezivost scene u kojem jedna osoba drugoj (voljenoj) osobi mora da odseče nogu. Ta scena me nije dirnula iz prostog razloga što su to dva morona koja umesto da potroše 5 minuta da obiđu strmo planinče zaključe da će se brže popeti na njega i dok se penju odluče da koriste mobilni telefon. Ne želim da opisujem ponovo njihove gluposti jer ne zaslužuju pažnju. 


Zbog svega toga ta scena nije ni imala nikakav efekat na mene. Ovde imamo nešto mnogo upečatljivije i pravi pokazatelj kako se radi.  Pre svega ovde su likovi odlični, inteligentni i lako se vezati za njih. Drugo, likovi nemaju izbor već moraju da učine ono što učine. Treće, čovek bez noge može da preživi, ovde je odluka deset puta jezivija i tu imamo nekoliko užasno upečatljivih i emotivnih scena. Genijalni Ed Heris je ovu scenu izneo vrhunski i ona će vam izazvati opake emocije. Čak i da je ona imala drugačiji epilog, bila bi iste snage. Ne želim da je dalje spoilujem ljudima koji nisu gledali film jer želim da je u potpunosti osete. Još jednom, Kameron nam dostavlja odličan film koji smatram obaveznim za gledanje.

Zanimljivosti:
Glumačka ekipa je usavršavala ronjenje pre početka snimanja. Tečnost za disanje je stvarna kao i scena u kojoj se ona testira na pacovu. Scene sa vodenim efektima su napisane tako da se mogu ukloniti iz filma zato što Kameron nije znao kako će efekti izgledati. 


Ovo je prvi film prikazan u bioskopu na kom je prilikom snimanja korišćen Fotošop. Alan Silvestri je komponovao muziku za film. Majkl Bin je jedini glumac koji se pojavljuje ovde a da je prethodno radio sa Kameronom. Ed Heris se umalo udavio tokom snimanja. Tokom ronjenja, ostao je bez vazduha i signalizirao roniocu koji je pazio na njega, ali se ovaj zakačio za kablove tako da je jedan od kamermana stigao u pomoć. Ni Ed Heris ni Meri Elizabet nisu nikada pričali o snimanju filma.

Naj scena:


Odluka, posledice i epilog

Moja ocena: 8/10

недеља, 23. децембар 2012.

The War of the Worlds (1953)


The War of the Worlds (1953) on IMDb
Kod nas nazvan: Rat Svetova
Žanr: Akcija | Horor | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Byron Haskin
Glumci: Gene Barry, Ann Robinson, Les Tremayne

Priča:
Adaptacija radio emisije stvorene po čuvenom romanu H.G. Velsa u kom svet doživljava invaziju vanzemaljaca koji žele da se nastane na Zemlji.

Moj osvrt:
Kako je ovo adaptacija radio emisije, sam uvod objašnjava namere vanzemaljaca kao i razlog zašto je baš zemlja izabrana. Kako je ovo nešto stariji film, očigledno je postojala potreba da vežu poreklo vanzemaljaca za neku planetu pa je za to logično uzet Mars. Centralna priča prvog dela filma je meteor koji je pao na zemlju i pojava prvih letelica. Ono što mi se dopada, nisu se mnogo bavili naučnom stranom, mogućim poreklom kao i namerama vanzemaljaca. One su vrlo brzo veoma jasne. To vreme je odlično utrošeno na pokazatelj koliku opasnost ovi neprijatelji predstavljaju, kako su oni neuništivi kao i na organizovanje vojske. 


Dopada mi se što je sve to dozirano taman koliko treba. Recimo u The Thing from Another World ljudi se rečima ubiše da prikažu opasnost koju Stvor nosi sa sobom umesto da neke od tih stvari on sam pokaže. Kada sam kao klinac gledao War of The Worlds, prepao sam se koliko su ljudi nemoćni da se suprotstave ovoj opasnosti i sve mi je ovo delovalo zapanjujuće jezivo. Danas nemam baš taj utisak ali i ovaj je prilično pozitivan. Ne vidimo puno uništenja širom sveta ali vidimo nekoliko radijskih i televizijskih izveštaja uz snimke pravog razaranja i seldibe ljudi koji opet mogu da dočaraju neminovnu propast sveta. 


U današnjim filmovima naravno da ovim ne bih bio zadovoljan, ali u ovom starom klasiku, meni je ovo i više nego dovoljno. Ipak tadašnji efekti teško da su mogli to bolje da dočaraju od ovakvog izveštaja obogaćenog snimcima razaranja (verovatno iz Drugog Svetskog Rata). Između rušenja kartona i stiropora i ovoga, lak je izbor. Što se tiče samih letelica, za ono vreme ovo je bilo fantastično a što se mene tiče, i za današnje uslove, ovo izgleda mnogo bolje od nekog predrkanog CGI-a koji danas vazda eksploatišu. Sam Marsovac izgleda pomalo smešno ali ga vidimo tri puta, delimično i to samo na tren. Ipak njegovu pojavu prati neka preteća atmosfera i sablasne senke tako da mi je to najbolja scena u filmu i jedna od najjezivijih scena koje sam kao klinac gledao na filmu. 


Jedina stvar koja me je nervirala je potpuno iritantni glavni ženski lik. Ona preživi pad aviona, spava napolju pri čemu joj frizurica ostane netaknuta, haljinica ispeglana a šminka netaknuta. Bukvalno jedina njena uloga je da vrisne kada ne treba i da pravi ogromnu smetnju i pritisak glavnom liku. Ovakvi likovi su potpuna uvreda za žene. Ono što ovaj film izdvaja od mnogih drugih je sam kraj. Vanzemaljci su bukvalno ceo film neuništivi. E sada, braćo i sestre, da se ovaj film pravi danas po prvi put, a da nema odlične Velsove knjige, šta biste očekivali? 


Logično jedno sasvim slučajno pronalaženje ogromne slabosti vanzemaljaca. Nešto bi neki hrabri, iteligentni batica pronašao i to bi spasilo svet. To bi bilo debilno iz sledećeg razloga: Ceo film gledaoce ubeđuješ da je svet u opasnosti, pokazuješ snagu neprijatelja i onda od njega napraviš smejuriju. Apsolutni šampion tog debilizma za mene je Nolan u novom Mračnom Vitezu jer napraviti onakvog negativca poput Bejna je remek delo, ali napraviti onakvu kučku od njega je teški idiotizam. Elem, ovaj film ima genijalnu ideju za kraj, nešto što je pravi obrt, nešto što je iznenađenje a opet, to je nešto što u potpunosti ima smisla. Možda nisam oduševljen kao kada sam bio klinac, ali bez obzira na to, ovo je odličan film i poslastica za prave ljubitelje naučne fantastike.

Zanimljivosti:
Postojala je ideja da se poslednja trećina filma radi u 3D. Projekat je prisvojio Paramaunt još 1924. Film je trebao režirati Hičkok ali je na žalost odustao od toga. Radio emisije je vodio čuveni Orson Vels ali nije želeo da učestvuje u stvaranju filma. 


Albert Nozaki koji je kreirao letelice izjavio je da je inspiraciju tražio u labudovima i kobrama. U prologu samo Venera nije pomenuta. Dve letelice koje su pale na zemlju su zapravo jedna snimljena iz dva ugla. Originalno, mašine su trebale da hodaju po zemlji. Zvuk letelica je zapravo zvuk tri električne gitare pušten unazad, a vrisak marsovca je kombinacija zvukova vriska žene i zvuka mikrofona koji se prevlači preko suvog leda, takođe puštenog unazad. U jednoj sceni pada meteora, u drveću se može videti Pera Detlić. Letelice su napravljene od bakra ali na žalost, nijedna nije sačuvana.

Naj scena:


Susret sa Marsovcem

Moja ocena: 7/10

субота, 22. децембар 2012.

The Hobbit: An Unexpected Journey (2012)


The Hobbit: An Unexpected Journey (2012) on IMDb
Kod nas nazvan: Hobit: Neočekivano Putovanje
Žanr: Avantura | Fantastika
Režija: Peter Jackson
Glumci: Martin Freeman, Ian McKellen, Richard Armitage...

Priča:
Mlad i nedruželjubiv Hobit, Bilbo Bagins sa grupom hrabrih patuljaka kreće na neočekivano putovanje do Samotne Planine kako bi povratio njihov dom od zmaja Šmauga.

Moj osvrt:
Kada je pokrenuta priča o snimanju filma o Hobitu, nisam bio naročito oduševljen. Kao fan Tolkina kao ubedljivo najvećeg pisca epske fantastike, smatram da ako je već trebala da se pravi cela ova saga, da su trebali da uključe jedan film o Hobitu i nekoliko o Gospodaru. Ali ok, prihvatio sam to nekako ali kada sam čuo da će biti pravljena dva a kako sam kasnije čuo i tri filma o Hobitu, već sam postao i besan. Ako Hobit koji je mala knjiga zaslužuje tri filma po tri i više sati, proporcionalno tome, Gospodar Prstenova zaslužuje barem osamnaest. 


Glavni problem koji većina kritičara ima sa ovim filmom je što ga konstantno poredi sa Gospodarom Prstenova. To zaista nema logike jer ovo je sasvim druga stvar. Ako i vi očekujete da nešto što je toliko manja priča treba da se poredi i nosi sa znatno spektakularnijim Gospodarem Prstenova i da vam je samo zato Hobit loš, onda sa istim pravom neko može da tvrdi da su skoro svi filmovi jadni zato što ne mogu da se porede sa Kumom. Hobit nije bolji od Gospodara Prstenova, ali uspeva u mnogim stvarima u kojima je Gospodar debelo omanuo. Neću pričati o vizuelnom spekatklu, scenografiji, glumi, sve što tu važi i za Gospodara, važi i za Hobita. 


Ono gde ovaj film može da drži predavanje čuvenom prethodniku je poštovanje knjige i Tolkina. Apsolutno podržavam ovde par sitnih detalja koji su izbačeni iz knjige, par sitnih detalja koji su izmenjeni i dodati. Zašto? Zato što ništa nije činjenično izmenjeno, nije se to radilo da se ispatetiše kao recimo Aragornov pad sa planine, pa se kao on sudbonosno vrati pri čemu svi prijatelji dožive orgazam na njegovu pojavu. Od tih jeftinih stvari, ovde nema skoro ništa. Ono što je dodato, dodato je da još više zabavi jer ako je već rešio da razvuče Hobita na dva ili tri filma, morao je i ponešto dodati. Recimo tu sam mislio ili da će smoriti sa otezanjem scena ili da će ubaciti gomile stvari koje ne postoje u knjizi. Opako sam se prevario jer je potpuno ispoštovana Knjiga i ubačeno još ponešto za užitak gledaoca. Film nijednog momenta ne izgleda razvučeno. 


E sada, ako neko kaže da jeste razvučen, on ili nije čitao Tolkina ili ga priča ne zanima već samo efekti i akcija. Postoji scena u kojoj Gandalf i Saruman razgovaraju. Em su to dva najbolja glumca u sva četiri dosadašnja filma, em je razgovor odličan, bitan i zanimljiv i neko u bioskopu reče da smoriše. Taj isti se smejao kada god je nešto letelo u lice (pošto je film u 3D-u) i vikao "letiiiiii ahahahaha"... svaki prokleti put. Šta da vam kažem braćo i sestre... 


E sada, za mene glavna stvar. Jedan od čitalaca mi je obratio pažnju na jedan intervju sa Džeksonom. Pročitah to i on je rekao da je svestan da je nekim stvarima izneverio Tolkinove čitaoce i da Hobitom to želi da nadoknadi. Kada sam čitao Hobita, Tolkin se baš potrudio da predstavi veličinu Torina Hrastoštita. To je bila prva knjiga epske fantastike koju sam čitao i nikako nisam sebi mogao da predstavim veličinu jednog patuljka. Ogroman respekt Džeksonu za način na koji je predstavljen ovaj lik. Jednostavno, šta god radio, pričao ili borio se, vi vidite Torinovu veličinu. Najveći takav lik je recimo bio Aragorn. U filmu njegovu veličinu vidite u borbi, ali kada priča sa drugima, non stop njanjavi, non stop se prenemaže, non stop je u nekom setnom pesničkom nadahnuću. Ok, Mortensen fizički možda ne odgovara za taj lik, ali garantujem da je mogao da odglumi pravog Aragorna a ne onog patetičnog marinca. Takođe od Teodena je stvorena obična sisica a ne veliki kralj koji on zapravo i jeste. Ovde sam uvideo veličinu Torina Hrastoštita mnogo bolje nego kada sam čitao knjigu. Bravo, bravo, bravo. 


Sledeća stvar koja mi je fascinantna je Azog. Kada sam video glavnog Uruk Hai-a u Družini prstena, zaista sam osetio jezu. Kada Uruk-Hai jure kroz šumu za družinom i kada taj gmaz ubije Boromira, sve to izgleda zaista zastrašujuće. Nekako je Džekson u tim scenama (i manje više u svim tim scenama sa neprijateljskom vojskom) uspeo da dočara svu opasnost i celu atmosferu pre i za vreme borbe. E ovaj Azog deluje deset puta jezivije od svakog Uruk Hai-a. Gospodar Prstenova je malo koketirao sa hororom, što je najbolje izgledalo u scenama sa crnim jahačima. Ovde imamo još bolje scene tog žanra i bukvalno sve sa ovim Azogom uteruju strah u kosti.


Verujem da će skoro svi biti zadovoljni ovim filmom ali da će retki biti fascinirani. Jednostavno, teško ćete ovde videti nešto što niste videli u Gospodaru Prstenova. Osim priče, malo je novih stvari. Povremeno sam imao utisak čak i da gledam neke od scena koje sam video u prethodna tri filma. To je utisak kao da ste odgledali finale svetskog prvenstva u fudbalu pa tek onda polufinale. Kao što gore napomenuh, to ne znači da je Hobit loš film. Da je prikazan pre Gospodara Prstenova, ocena koju mu dajem bila bi sigurno dvocifrena jer Tolkin je ispoštovan što automatski znači da su priča i likovi odlični, vizuelno, film je spektakularan, zanimljiv, dinamičan, i prepun akcije, fantastike i humora. 


Iskreno, išao sam u bioskop sa osećajem da će ovo biti promašaj i sa opako negativnim stavom, a vratio sam se zadovoljan, sa utiskom da Džekson razume Tolkina i da je svakako mogao napraviti bolju trilogiju od one koju je stvorio. Po mom mišljenju, kada je Hobit u pitanju, od ovoga bolje ne može.

Zanimljivosti:
Film je inicijalno trebao da režira Giljermo Del Toro. Takođe, jedna od uloga je bila rezervisana za Rona Perlmana ali je on napustio projekat zajedno sa Del Torom. Kako se Golum pojavljuje samo u jednoj sceni, a ta scena je snimana na početku, Endi Serkis je brzo završio glumački posao ali je ostao kao režiser u drugoj postavi. Azog se zapravo ne pojavljuje u knjizi već u jednom od dodataka na knjigu Gospodar Prstenova. Tačno je da je on ubio Trora kako je i prikazano ovde. 


I Ian Holm (stariji Bilbo Bagins) i Kristofer Li (Saruman) su snimali svoje scene u Londonu u studiju zato što zbog zdravstvenih problema nisu mogli da lete za Novi Zeland. Kristofer Li je izjavio kako ima želju da pozajmljuje glas Šmaugu. Kada Gandalfa pitaju koliko postoji čarobnjaka, on odgovara pet: on, Saruman, Radagast i dvojica čijih imena ne može da se seti. Ta dvojica su Alatar i Palando i pojavljuju se u Tolkinovoj knjizi "Nezavršene Priče".

Naj scena:


Priča o Torinu Hrastoštitu

Moja ocena: 8/10

уторак, 18. децембар 2012.

Alexandra's Project (2003)


Alexandra's Project (2003) on IMDb
Žanr: Drama | Misterija | Triler
Režija: Rolf de Heer
Glumci: Gary Sweet, Helen Buday, Bogdan Koca...

Priča:
Stiv je čovek koji ima sve, uspešnu karijeru, sjajnu decu i ženu koju voli. Na svoj rođendan, vraćajući se sa posla, zatiče praznu kuću u kojoj je sve ispremetano. Ne postoji nikakvo osvetljenje i sve što Stiv pronalazi je  video kaseta koju treba da pogleda.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, ovo je morao da bude vrhunski film. Podeliću ga u tri dela zbog lakšeg komentarisanja, Pripreme, Gledanje Kasete i Rasplet. Početne pripreme opako obećavaju. Stivu je rođendan, on odlazi na posao sa porukom da ga čeka veliko iznenađenje kada se vrati, ali mi gledaoci vidimo po njegovoj ženi da to neće biti ništa lepo. Te pripreme protiču čudno, mnoge istripovane stvari nam se serviraju tako da film uz to što brzo privuče, drži na ivici i budi radoznalost iz momenta u momenat. 


Ako vam kažem da sve te pripreme do početka gledanja kasete traju pola sata, možete misliti da je to preteano. Kažem vam, ovo je genijalno odrađeno jer sve vreme imate utisak da se nešto opako loše sprema ovom čoveku. Zašto je to super? Zato što nam ove dve ličnosti golicaju maštu. Pre svega žena deluje prilično nesrećno i kao da se iz sve snage trudi da pokaže neko zadovoljstvo. Stiv na prvi pogled i deluje kao neko ko i može da je dovede u takvo stanje, ali ono što je neprocenjivo je to što njegova ličnost i ide po toj ivici i ostavlja vas u nesigurnosti kakav je zapravo. 


Drugi deo je maestralan i sastoji se iz gledanja kasete. Ono što je Stiv video ovde i što ćemo mi videti je jednostavno je nezamislivo. Niko u tri života ne bi mogao ovo da pretpostavi. E sada malo da iskočim odavde i kažem da sam se posle filma načitao užasnih rasprava među komentarima. Prvo, jedna grupa je tvrdila da je ovaj film hrana za feministkinje. Očigledno, ti ljudi su isključili mozak dok su gledali film, jer ničim nije prikazano da je Stiv tako užasno loš muž. Druga grupa tvrdi da je ovo film koji pokazuje žene u lošem svetlu. Očigledno ova grupa je zaslepljena mišljenjem ovih prvih jer to je opaka generalizacija. 


Argumenti protiv prvih su jednostavni. Kada Stiv dobije povišicu, koga prvog zove da javi? Argument br. 2 i najbolja scena u filmu: Stiv gleda deo snimka na kom njegova žena prilazi kameri i smeje se. On premotava taj deo i gleda njen osmeh još jednom. Ovo je opako iskren i jedan od najboljih pokazatelja iskrene ljubavi koje sam video na filmu. Elem, Stiv nije 100% korektan prema ženi što se da videti iz njene priče, ali da ne bih spoilovao, neću dalje o tome. Argumenti protiv ovih drugih su da je posmatrati ovo kroz takvu generalizaciju potpuno besmisleno. Očigledno je da žena ima određenih problema sa samopouzdanjem, očigledno je da ima još nekih psihičkih problema (nipošto ne smatram da je luda) ali pokazuje osobine koje se kod ljudi mogu sresti. 


U svakom slučaju ovaj drugi deo je opako dobar, užasavajuće šokantan i prepun sjajnih iznenađenja. Na ovome je trebalo ostati. E sada, neko ko spada u ove dve gore pomenute grupe bi me pitao "pa o čemu se zapravo radi u filmu mudroseru?" Jednostavno, braćo i sestre, o odsustvu komunikacije. Zaista prihvatam svako mišljenje koje iznesete i koje čitam kod drugih kolega, ali ovo je tako očigledno, tako genijalno jednostavno da nema drugog rešenja. Ovde ću ubaciti deo citata čuvenog Stivena Hokinga koji je odgovor na svako pitanje koje nosi ovaj drugi deo filma: "For millions of years, mankind lived just like the animals. Then something happened which unleashed the power of our imagination. We learned to talk and we learned to listen. Speech has allowed the communication of ideas, enabling human beings to work together to build the impossible. Mankind's greatest achievements have come about by talking, and its greatest failures by not talking. It doesn't have to be like this. Our greatest hopes could become reality in the future. With the technology at our disposal, the possibilities are unbounded. All we need to do is make sure we keep talking." (za ljude koji ne vladaju dobro engleskim, prevod u prvom komentaru). Jedna od najboljih misli ikada. 


E sada, da se film završio ovde od mene bi imao barem 8 što bi značilo da je prokleto remek delo. Zbog svega do sada što sam pričao, ja želim da svi pogledate ovaj film, iako je najblaže rečeno osakaćen krajem. Ok, kraj ima tu neki efekat razrešenja misterije, prikazivanja obrta, jedenja govana i sličnih stvari, ali serviraš mi skoro ceo film u  jednom duhu, sa jednom idejom koju je Hoking lepo objasnio i onda mi posle svega tu praviš misteriju. Woooow, iznenađenje, ha, baš mi je to trebalo... 


I to da je bar umesno servirano već se scenaristi u tom delu obraćaju publici kao običnim idiotima ostavljajući toliko rupa u scenariju da je švajcarski sir pojam celovitosti naspram ovoga. Zbog ovakvog blaćenja prethodnog, od mene dobijaju blagonaklono barem dve ocene manje. E sada, bez obzira na to, ja želim da svako od vas pogleda ovo (bez najmlađih naravno) jer zaista ovde ima potencijala za veliki film. Držaće vam pažnju do samog kraja, držaće vas na ivici sedišta, iznenadiće vas, šokiraće vas i naterati da razmišljanje. Šteta zbog završnice ali za sve pre toga, veliki respekt.

Zanimljivosti:
Originalno, zamišljeno je da ovaj film ima veoma nizak budžet. Mnogo glumica je odbilo glavnu ulogu zbog eksplicitnih scena.

Naj scena:


Zadovoljstvo osmehom... savršeno.

Moja ocena: 6/10