Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

недеља, 23. децембар 2012.

The War of the Worlds (1953)


The War of the Worlds (1953) on IMDb
Kod nas nazvan: Rat Svetova
Žanr: Akcija | Horor | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Byron Haskin
Glumci: Gene Barry, Ann Robinson, Les Tremayne

Priča:
Adaptacija radio emisije stvorene po čuvenom romanu H.G. Velsa u kom svet doživljava invaziju vanzemaljaca koji žele da se nastane na Zemlji.

Moj osvrt:
Kako je ovo adaptacija radio emisije, sam uvod objašnjava namere vanzemaljaca kao i razlog zašto je baš zemlja izabrana. Kako je ovo nešto stariji film, očigledno je postojala potreba da vežu poreklo vanzemaljaca za neku planetu pa je za to logično uzet Mars. Centralna priča prvog dela filma je meteor koji je pao na zemlju i pojava prvih letelica. Ono što mi se dopada, nisu se mnogo bavili naučnom stranom, mogućim poreklom kao i namerama vanzemaljaca. One su vrlo brzo veoma jasne. To vreme je odlično utrošeno na pokazatelj koliku opasnost ovi neprijatelji predstavljaju, kako su oni neuništivi kao i na organizovanje vojske. 


Dopada mi se što je sve to dozirano taman koliko treba. Recimo u The Thing from Another World ljudi se rečima ubiše da prikažu opasnost koju Stvor nosi sa sobom umesto da neke od tih stvari on sam pokaže. Kada sam kao klinac gledao War of The Worlds, prepao sam se koliko su ljudi nemoćni da se suprotstave ovoj opasnosti i sve mi je ovo delovalo zapanjujuće jezivo. Danas nemam baš taj utisak ali i ovaj je prilično pozitivan. Ne vidimo puno uništenja širom sveta ali vidimo nekoliko radijskih i televizijskih izveštaja uz snimke pravog razaranja i seldibe ljudi koji opet mogu da dočaraju neminovnu propast sveta. 


U današnjim filmovima naravno da ovim ne bih bio zadovoljan, ali u ovom starom klasiku, meni je ovo i više nego dovoljno. Ipak tadašnji efekti teško da su mogli to bolje da dočaraju od ovakvog izveštaja obogaćenog snimcima razaranja (verovatno iz Drugog Svetskog Rata). Između rušenja kartona i stiropora i ovoga, lak je izbor. Što se tiče samih letelica, za ono vreme ovo je bilo fantastično a što se mene tiče, i za današnje uslove, ovo izgleda mnogo bolje od nekog predrkanog CGI-a koji danas vazda eksploatišu. Sam Marsovac izgleda pomalo smešno ali ga vidimo tri puta, delimično i to samo na tren. Ipak njegovu pojavu prati neka preteća atmosfera i sablasne senke tako da mi je to najbolja scena u filmu i jedna od najjezivijih scena koje sam kao klinac gledao na filmu. 


Jedina stvar koja me je nervirala je potpuno iritantni glavni ženski lik. Ona preživi pad aviona, spava napolju pri čemu joj frizurica ostane netaknuta, haljinica ispeglana a šminka netaknuta. Bukvalno jedina njena uloga je da vrisne kada ne treba i da pravi ogromnu smetnju i pritisak glavnom liku. Ovakvi likovi su potpuna uvreda za žene. Ono što ovaj film izdvaja od mnogih drugih je sam kraj. Vanzemaljci su bukvalno ceo film neuništivi. E sada, braćo i sestre, da se ovaj film pravi danas po prvi put, a da nema odlične Velsove knjige, šta biste očekivali? 


Logično jedno sasvim slučajno pronalaženje ogromne slabosti vanzemaljaca. Nešto bi neki hrabri, iteligentni batica pronašao i to bi spasilo svet. To bi bilo debilno iz sledećeg razloga: Ceo film gledaoce ubeđuješ da je svet u opasnosti, pokazuješ snagu neprijatelja i onda od njega napraviš smejuriju. Apsolutni šampion tog debilizma za mene je Nolan u novom Mračnom Vitezu jer napraviti onakvog negativca poput Bejna je remek delo, ali napraviti onakvu kučku od njega je teški idiotizam. Elem, ovaj film ima genijalnu ideju za kraj, nešto što je pravi obrt, nešto što je iznenađenje a opet, to je nešto što u potpunosti ima smisla. Možda nisam oduševljen kao kada sam bio klinac, ali bez obzira na to, ovo je odličan film i poslastica za prave ljubitelje naučne fantastike.

Zanimljivosti:
Postojala je ideja da se poslednja trećina filma radi u 3D. Projekat je prisvojio Paramaunt još 1924. Film je trebao režirati Hičkok ali je na žalost odustao od toga. Radio emisije je vodio čuveni Orson Vels ali nije želeo da učestvuje u stvaranju filma. 


Albert Nozaki koji je kreirao letelice izjavio je da je inspiraciju tražio u labudovima i kobrama. U prologu samo Venera nije pomenuta. Dve letelice koje su pale na zemlju su zapravo jedna snimljena iz dva ugla. Originalno, mašine su trebale da hodaju po zemlji. Zvuk letelica je zapravo zvuk tri električne gitare pušten unazad, a vrisak marsovca je kombinacija zvukova vriska žene i zvuka mikrofona koji se prevlači preko suvog leda, takođe puštenog unazad. U jednoj sceni pada meteora, u drveću se može videti Pera Detlić. Letelice su napravljene od bakra ali na žalost, nijedna nije sačuvana.

Naj scena:


Susret sa Marsovcem

Moja ocena: 7/10

3 коментара:

  1. Ali gledaj marsovca haahahhahaha

    ОдговориИзбриши
  2. Odličan film koji i posle toliko godina vredi pogledati, dobro, efekti su pomalo retro ali napetost je i dalje na nivou, naprimer u sceni u kolibi kada se vanzemaljac pojavljuje iza cure. Što se tiče starih SF fimova njima je DVD tehnologija pomogla da slika bude kvalitetnija ali im je u nekim stvarima odmogla, recimo, i u War Of The Worlds se mogu videti sajle koje nose leteće objekte, što se nekada davno nije moglo videti na starim televizorima i platnima. Uglavnom, postoji i remake filma koji još uvek nemam hrabrosti da pogledam, a tebi preporučujem Wellsovu knjigu koja se dovoljno razlikuje od filma pa može biti zanimljiva za čitanje i nakon gledanja istog. Pozdrav i svako dobro!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pozdrav kolega. Hvala na odličnom komentaru. Velsove knjige sam od skoro počeo da skupljam. Uz ovu pronašao sam "Prvi ljudi na mesecu" i "Ostrvo doktora Moro-a" pa jedva čekam da se bacim na čitanje.

      Избриши