Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

понедељак, 30. април 2012.

Dr. No (1962)


Dr. No (1962) on IMDb
Kod nas nazvan: Doktor No
Žanr: Akcija | Avantura | Triler
Režija: Terence Young
Glumci: Sean Connery, Ursula Andress, Bernard Lee...

Priča:
Istraga nestanka dvoje kolega vodi Džejms Bonda do ostrva misterioznog Dr. No-a i njegove namere da prekine američki svemirski program.

Moj osvrt:
Ovo je prvi dugometražni film o čuvenom agentu i kao takav, postavio je mnoge standarde. Do skoro, ako se ne varam, ovo je bio jedini film kod kog se naslov nije sadržao u najavnoj pesmi. Na samom početku vidimo smrt dvoje agenata pa upoznavanje sa našim čuvenim agentom. To upoznavanje je posle kopirano u svaki film o 007. Do pola filma imamo priču i misteriju o nestalim osobama i o potencijalnim opasnostima. Uz to, nije nam servirano mnogo akcije. U tom delu filma nema čak ni stvari koje su obeležile sve kasnije bond filmove. Nikakve naprave, posebna oružja, luda vozila, tajni ulazi, skrivene pregrade... Sve je to bio jednostavan špijunski film. 


Potom imamo odlazak na ostrvo gde zapravo počinje da se razrešava cela misterija. Taj deo filma i ne traje tako mnogo. U kasnijim filmovima su sukobi sa glavnim negativcima, bekstva iz smrtonosnih situacija i slične stvari bile vazda eksploatisane. Ovde imamo jedan susret Bonda i negativca, njihov razgovor, jedan duel i to je to. Naravno drugu polovinu filma je obeležila i najpoznatija Bond devojka do dana današnjeg, prelepa Ursula Andres. Imamo i priču o zmaju koji bljuje vatru. Ono što se ispostavilo da je zmaj, deluje prilično naivno sa današnje tačke gledišta. Pri samom kraju vidimo nešto od ovog sci-fi duha što sam pominjao, a tiče se ruku Doktora No-a. 


Kada poredite ovaj film sa kasnijim nastavcima, on deluje prilično siromašno, prilično jednostavno. Kada poredite sve nastavke sa Dr. No-om, shvatite da ovaj film čini barem 70% svakog od njih. Zbog toga, njegov uticaj i njegova vrednost u Bond filmovima su neizmerni. Ja sam fan filmova o agentu 007 iz prostog razloga što su to ostvarenja uz koja lako odmorim mozak. Akcija, avantura, fin humor, odlični glumci, prelepe žene, umerena i originalna naučna fantastika... malo li je?

Zanimljivosti:
Ian Fleming je tvorac Džejms Bonda. Iako su postojali dogovori sa njim oko izlaska ovog filma, on je bez znanja drugih, ranije objavio knjigu pod nazivom Thunderball koja je zapravo bila i scenario za ovaj film. Kasnije su odlučili da promene ime filma u Dr. No a Thunderball je bilo ime četvrtog filma u nizu. 


Sam Fleming je želeo da čuveni Kristofer Li, inače njegov rođak, igra Dr. No-a. Kasnije se Li pojavljuje u filmu Man With The Golden Gun kao Skaramanga, jedan od najčuvenijih negativaca Bond filmova. Ovo je jedini film u kome se priča o SPECTRE a da se ne pojavljuje vrhovni komandant te organizacije, Ernst Stavro Blofeld. Iako se govorilo da je Ursula Andres gola u sceni kada je kupaju zbog radijacije, vidljivo je da nosi jednodelni kupaći u boji kože :( Originalni producenti Džejms Bond filmova su odabrali Konerija za glavnu ulogu. Koneri nosi periku u svakom filmu u kom glumi agenta 007. Posle prikazivanja filma u Italiji, Vatikan je oštro osudio njegove moralne vrednosti (zanimljivo bulažnjenje ljudi koji postave za papu lika iz Hitlerove omladine). 


Koneri se užasno plaši paukova pa je čuvena scena sa tarantulom snimana sa dublerom. U jednoj sceni Bond peva "Under the Mango tree". To je, do današnjeg dana, jedini slučaj da 007 peva u filmu. Fleming nije mogao da se pomiri sa činjenicom da će Koneri igrati Bonda. Kako je sam rekao "Bond je iz više klase, Koneri je lik iz radničke klase, Bond je Englez, Koneri je Škot, Bond je intelektualac, Koneri je neškolovan...". Kada je pogledao film, izjavio je: "Film je očajan, potpuno očajan". Bikini koji u filmu Ursula Andres nosi je 2001. prodat na aukciji za 40.000 funti. 

Naj scena:


U filma nema mnogo scena na koje su nas navikli kasniji filmovi, ali isto tako, kasniji filmovi nemaju ovako upečatljivu prvu pojavu Bond devojke.

Moja ocena: 7/10

недеља, 29. април 2012.

Blade: Trinity (2004)


Blade: Trinity (2004) on IMDb
Коd nas nazvan: Blejd 3, Blejd Trojstvo
Žanr: Akcija | Avantura | Fantastika | Horor | Triler
Režija: David S. Goyer
Glumci: Wesley Snipes, Kris Kristofferson, Parker Posey...

Priča:
Blejd, koga sada traži FBI, mora da ujedini snage sa Nightstalker-ima kako bi se suočio sa najtežim neprijateljem do sada... Drakulom.

Moj osvrt:
Već sam pomenuo da nisam neki fan prva dva Blejda. Iako mi ništa nisu doneli epohalno, nisam imao ni neke zamerke. Jednostavno, bili su zabavni i uvek ih mogu reprizirati. Sada, mogu vam reći da mi je drago što nisam fan jer bih pre svega bio iznerviran ovom glupošću od filma. Zaboravite prva dva Blejd filma. Ovo je pravljeno za klince koje boli dupe šta gledaju. Kao što znate, braćo i sestre, ja nisam takav. Sada ću vam izneti galeriju gluposti od koje se sastoji ovaj film. Biće spoilera ali ne epohalnih a sve kako bi ljude sa slabim stomakom zaštitio ovoga. Radnju neću spoilovati zato što ona ne postoji. Akcione scene su baš za decu. Svode se na "šibam se kao Brus Li, Ip Man, Neo, Stiven Sigal i igram balet uz to. Uz to dodamo "pucam kao Jasna Šekarić ali bez gledanja". Pa onda "vozim kao Šumaher i Loeb samo tri puta zajebanije". Film je prepun nekih muzičkih scena u koje dodaju efekte, možda i malo akcije, a sve to obično ne služi ničemu. 


Inteligentni scenaristi su rešili da kao neko smesti Blejdu pa onda on bude državni neprijatelj. Originalno, zar ne? Ima li barem jedan heroj sa kojim nisu pravili takvu priču. Na to dodamo, "hajde da ispitujemo Blejda jer ga smatramo za ludaka koji juri vampire a kao što znamo oni ne postoje" scene, koje su, kao što znamo uvek dobrodošle u akcionim filmovima. Na to se izgubi nekih dvadesetak minuta a na kraju to ispadne totalno nebitno. Gluma je vrhunski jadna. Među negativcima obratite pažnju na najbitniji ženski lik i recite mi da li ste videli tako jadnu glumu u zadnjih, pa recimo sto godina. Onda Blejd dobija pomoćnike za koje bih rekao da su super cool da imam jedno 6,7 godina. Oni spašavaju njegovu guzicu da bi on posle toga njima objašnjavao kako su oni amateri. E sada ono glavno. Hajde Blejdu da nađemo najstrašnijeg neprijatelja. A ko je to? Sam Drakula!?!? Drakulu glumi Dominik Pursel... Da braćo, onaj glupi od braće Skofild iz Bekstva iz Zatvora. Gledajte na šta liči Drakula i drhtite od straha: 


Ovde daju neku njegovu istoriju i kažu kako je klao sve što je stigao, i onda se bati zgadio svet (pazite ovo, vampiru koji kolje sve pred sobom se zgadio svet) pa je odlučio da se baci u večni san. Ali gle bedaka, negativci ga ovde bude kako bi vređao inteligenciju svakome ko je ima. Sam izgled Dominik Pursel vređa lik i delo Drakule a zbog ovog smeća i načina na koji film tretira njegovo čedo, Brem Stoker se okreće u grobu. Kroz ceo film, režiser se trudi da pokaže kako je Blejd kul kada stavi naočare, kako je blejd kul kada izvodi neke dečije akcione pizdarije, kako je blejd kul kada je besan... Koga to uopšte zanima? 


Braćo i sestre, izbacite svu akciju i zabavu koju su nosili prethodni Blejd filmovi, umesto toga ubacite gomilu smeća i dobili ste ovaj film. Šta da vam kažem... dečice uživajte, ozbiljna publiko, čuvaj se.

Zanimljivosti:
Gojer je želeo da se radnja filma odvija u dalekoj budućnosti gde bi vampiri već vladali svetom a ljudi bili porobljeni. Tu bi Blejd bio spasitelj čovečanstva. Rajan Rejnolds je "nabacio" preko 10kg mišićne mase za potrebe filma. U jednoj reklami na TV-u, umesto imena Džesike Bil pojavilo se ime Džesike Albe. Džesika Bil je uništila kameru od $300.000 tako što ju je slučajno pogodila strelom. Dominik Pursel nije koristio dublera za scene mačevanja.

Naj scena:


Prolog u kom se pojavljuje neka simpatična zverka. (ovo na slici nije ona već pomenuti talenat od glumice) Tada nisam imao pojma da se radi o Drakuli pa mi je to bilo sasvim ok.

Moja ocena: 3/10

субота, 28. април 2012.

Fame (2009)


Fame (2009) on IMDb
Kod nas nazvan: Slava
Žanr: Komedija | Drama | Muzički | Ljubavni
Režija: Kevin Tancharoen
Glumci: Kelsey Grammer, Bebe Neuwirth, Megan Mullally...

Priča:
Rimejk filma iz 1980 u koji prati nekolicinu studenata Akademije Umetnosti u Nju Jorku.

Moj osvrt:
Ne znam za vas, braćo i sestre, ali ja nisam naročito zainteresovan za šou programe koji nam se serviraju. Bez obzira da li je to neki rialiti šou prepun intelektualno osakaćenih učesnika pravljen za plitkoumne (Veliki Brat, Farma i slična vređanja inteligencije), bez obzira da li je to šou sa polupismenim i nevaspitanim voditeljima koji imaju veliku popularnost u poslednje vreme, bez obzira da li su to "talenat" programi sa ljudima koji su došli da pokažu ono što znaju. Naravno, među ovim potonjim ima ljudi koji zaista znaju šta rade i njima svaka čast. Ali teško se nateram da slušam nekog ko peva nešto što je neko drugi već otpevao. E sada, zamislite sve to izmešano. 


Zamislite film koji je obogaćen "finim momčićima i devojčicama" (ala VB učesnici), koji opet imaju neke talente koje treba da iskažu. Kao rezultat ćete dobiti smeće, tačnije ovaj film. U filmu postoje dve odlične stvari. Prva je kada svi ti talenti zajedno, spontano izvode neki svoj šou u kantini. Verujem da znate svi za seriju Vil i Grejs. Glumica koja tamo tumači lik Karen sa onim sitnim glasom, ovde glumi lik profesorke pevanja. Braćo i sestre, ona peva odlično, što mi je bilo iznenađenje zbog njenih glasovnih mogućnosti. Ostalim stvarima se ne bih bavio. Mnoooogo ovde ima glupe dece i mnooogo šablona koji vređaju inteligenciju. Ne zanimaju me klinci i njihov stav "karijera pre mozga", ne zanimaju me njihovi roditelji i stavovi "fakultet pre karijere" i "nikako siromašan momak/devojka", ne zanimaju me šablon likovi "imam bogatog taticu pa ću da muvam kandidatkinje obećavajući im angažman"... 


Kad smo već kod potonjeg, kako se niko ne zapita šta onda taj retard radi na akademiji ako ima već takve mogućnosti. Ako se kojim slučajem odlučite za ovo, kada god vidite da će neko da progovori, fast forwardujte na muziku i/ili igru, to zvuči i izgleda dobro. Ostalo je rezultat umno zaostalih velikobratovski, farmovskih scenarista koji će predstavljati napad na vaš zdrav razum.

Zanimljivosti:
Debi Alen se pojavljuje i u originalu i u ovom filmu.

Naj scena:


Zajednička izvedba

Moja ocena: 2/10

The Faculty (1998)


The Faculty (1998) on IMDb
Kod nas nazvan: Fakultet Straha
Žanr: Horor | Misterija | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Robert Rodriguez
Glumci: Jordana Brewster, Clea DuVall, Laura Harris...

Priča:
Posle nekoliko bizarnih okolnosti, učenici sumnjaju da su njihovi nastavnici vanzemaljci.

Moj osvrt:
Prvi film Roberta Rodrigeza koji sam gledao je sjajni From Dusk Till Dawn. Nažalost, svaki sledeći film je bio sve lošiji. Faculty je sasvim ok ali recimo Machete a pogotovu Planet Terror mi nikako nisu dobro pali. Planet Terror je njegov najbolje ocenjen film ali meni se čini da ništa gore od toga nije napravio. Naravno, konačnu ocenu ću dati kada ponovo pogledam taj film. From Dusk Till Down je bio veoma orignalan dok je Faculty klasična krađa, ali braćo i sestre, ovo je bilo solidno "pozajmljivanje" ideja. Rodrigez je u jedan film spojio klasike Invasion Of Body Snatchers i The Thing. 


To je rezultiralo sasvim solidnim, blesavim filmom. Verujem da svako od vas zna barem jedan od ova dva klasika tako da o ideji neću puno trošiti reči. Ono što je meni ovde sjajno su kontrasti koje je Rodrigez napravio. Prvo imamo to normalno stanje gde su nastavnici smušeni, studenti se sprdaju s njima. Studenti rade sve što žele, ponašaju se poput budala. Međutim, kada postanu posednuti, događa se totalni obrt. Nastavnici vraćaju svoj autoritet, studenti su dobra i poslušna dečica. Nije li to sjajan kontrast između pozitivaca i negativaca i potpuno blesava ideja. Likovi su potpuno preslikani šablon: povučena devojka, dobra devojka, kučka, opaki zajeban lik, štreber, kapiten tima američkog fudbala, crnac. 


Sada verovatno mislite da su loši. Ne braćo i sestre, Rodrigez je sa svakim od njih uradio nešto neočekivano. Samo ću o dva lika reći, jer bih vam govoreći o svima odao mnogo. Recimo da se za ovu povučenu hejterku otkrije da je zaljubljena devojčica. A njena ljubav je ovaj kapiten. A pazite sada ovo. Kapiten odlučuje da napusti američki fudbal i posveti se učenju. Još jedna potpuno blesava stvar. Što se tiče glumaca koji tumače ove likove, oni su sasvim ok, gde prednjači meni veoma simpatični Džoš Hartnet. Tu je i budući Frodo, Ilajdža Vud. 


Što se tiče nastavnika, braćo i sestre, to je tek ekipa. Tu prednjači Robert Patrik koji se sasvim fino uneo u ulogu. Uz njega je tu i zanosna Famke Jansen. Kao što rekoh, o ideji ne bih trošio puno reči. Ako ste gledali bilo koji od dva pomenuta filma, to je manje više to. Ovo je jedan blesav, zanimljiv filmić koji me je prilično zabavio te ga rado preporučujem svima.

Zanimljivosti:
Automobil koji Zik vozi je Pontiac GTO iz 1970.

Naj scena:


Utakmica američkog fudbala uz finu obradu "Another Brick in The Wall".

Moja ocena: 6/10

четвртак, 26. април 2012.

This Boy's Life (1993)


This Boy's Life (1993) on IMDb
Kod nas nazvan: Dečakov Život
Žanr: Biografski | Drama
Režija: Michael Caton-Jones
Glumci: Robert De Niro, Leonardo DiCaprio, Ellen Barkin...

Priča:
Priča o odnosu između buntovnog tinejdžera i njegovog očuha koji ga zlostavlja, zasnovana na sećanjima pisca i profesora književnosti Tobiasa Vulfa.

Moj osvrt:
Ovo je istinita priča o piscu Tobiasu Vulfu koji je postao poznat pre svega po svojim memoarima i kratkim pričama. Njegov najpoznatiji roman je This Boy's Life koji sadrži njegova sećanja i po kom je snimljen ovaj film. Pošto nemam puno reči hvale na početku ću vam pomenuti da je ovaj film cenjen i da ga svakako treba pogledati. Nisam upoznat sa stvaralaštvom Tobiasa Vulfa ali sam na internetu pročitao da je ovo sjajno ispoštovalo njegov roman. Ako je ovo najbolje što on ima, uz svo poštovanje, nemam baš veliku želju za čitanjem. Ovo je klasična prežvakana priča o teškom detinjstvu i odrastanju klinca u Americi pedesetih i šezdesetih. Takođe imamo onu standardnu priču o bežanju iz malog mesta. Prva polovina filma je iskorišćena da nam pokaže kako se Tobi i njegova majka seljakaju od mesta do mesta. Iskreno, ovako nešto sam već gledao mnogo puta i ovde nije predstavljeno na neki epohalan i neviđen način tako da su mi prvih sat vremena filma uglavno bili naporni za gledanje. 


U drugoj polovini filma nam se otkriva jedini i veliki kvalitet a to je gluma Roberta De Nira. On glumi budalu koja vam je u početku simpatična ali kasnije počinje da zamara i nervira. Imamo klinca koji konstantno pravi gluposti i kada padne u šake budali, meni treba da bude žao što on mora da raznosi novine, guli kestenje i slično. Kasnije taj duel prerasta u nešto bolesno i manje više to su jedine scene koje su me zanimale ali da li su baš istinite, ne bih se baš kladio. S obzirom na glavni lik, tj. našeg pisca Tobija koga fino tumači mladi Leo DiKaprio, rekao bih da je veći deo priče iskarikiran. To tvrdim na osnovu načina na koji je Tobi uspeo da pobegne iz svega. I šta je posle svega poruka filma? Budi dovoljno veliki lažov da bi pobegao iz totalnog sranja u kom se nalaziš i u koje si se manje više sam uvalio. Ako pogledamo lik Tobijeve majke, opet vidimo veštačko kreiranje neke drame. Kao, ona ne želi da bude sudija u duelu sin vs. novi muž sve dok joj godinama kasnije ne prdne u pamet. Mislim, koliko vremena čoveku treba da se osvesti i vidi šta se dešava pored njega. 


Opet ću ponoviti, jedino vredno pažnje su dueli između glavnog lika, našeg Tobija i verovatno izmišljene varijante njegovog očuha. Pre svega to je sjajno zbog brilijantnog De Nira. Ali i to vremenom zamori. Bez obzira na to, pogledajte ovaj film. Uglavnom čujem o njemu reči hvale. Za mene, ovo je prazna priča koja je imala sreće da privuče De Nira. Teško da će se ikada više naći na mom repertoaru.

Zanimljivosti:
DiKaprio je porastao nekoliko centimetara u toku snimanja filma tako da je u nekim scenama morao da se saginje da bi bio niži od De Nira. Filmski debi Tobija Megvajera koji prvo nije prošao na audiciji za glavnog glumca. DiKaprio, kao njegov dobar prijatelj uspeo je da izdejstvuje da on dobije sporednu ulogu. 

Naj scena:


Poslednji duel sa očuhom.

Moja ocena: 5/10

среда, 25. април 2012.

Mario Puzo - Kum



Filmovi snimljeni po knjizi: The Godfather (1972)

Pitanje koje verujem da najviše ljudi interesuje je da li su prva dva filma rađena po knjizi ili samo prvi. Knjiga opisuje sva dešavanja prikazana u prvom filmu i delove drugog dela filma u kojima se pojavljuje mladi Vito Korleone. Drugim rečima pokrivene su sve scene u kojima se pojavljuje Robert De Niro. Sada, braćo i sestre, do sličice Maria Puza ću se baviti razlikama i sličnostima između knjige i filmova tako da ko ima nameru da čita ovaj roman, kako mu ne bih otkrio bitne detalje, neka nastavi da čita od sličice. Manje više, film je sve lepo pokrio. Prva razlika koja se vidi je scena u kojoj Don Vito Korleone odlazi sa svojom porodicom da oda počast svom umirućem konsiljereu. Te scene su snimljene ali su izbačene iz finalne verzije filma. Sledeća stvar je jezivi detalj vezan za producenta Volca i njegov ukus za mlade devojčice. Opis dvanaestogodišnje klinke posle noći kod tog monstruma me je zaledio. 


Veliki deo knjige je posvećen Džoniju Fontejnu, ali i te scene su morale biti izbačene iz filma. O tome sam već pisao u zanimljivostima kada sam komentarisao film Kum pa ne bih da se ponavljam. U tim scenama nema nekih epohalnih stvari tako da gledaoci filma tu nisu ništa specijalno propustili. Verovatno znate kako se završava film. Knjiga ima još malo stvari. U ranijem delu knjige saznaje se kako žena Vita Korleonea svakog jutra ide u crkvu i moli se za njegovu dušu. Kejt je napustila Majkla kada je shvatila da je on ubio Koninog muža. Hejgen ju je kasnije vratio objasnivši zašto je Majkl to uradio. Knjiga se završava tako što Kej počinje da radi isto ono što i njena svekrva. Što se tiče perioda koji se bavi mladim Vitom Korleoneom, knjiga pokriva i period posle onog prikazanog u drugom delu filma. Tu imamo opisano kako je Vito Korleone stekao moć, opisano je odrastanje njegove dece, njegov duel sa samim Kaponeom i još nekoliko situacija. 


Dobar deo knjige je posvećen i Lusi Mansini, devojci koja je bila Sonijeva Ljubavnica a posle njegove smrti je obavljala neke poslove za porodicu Korleone. Sve u svemu, ako ste gledali film pre čitanja, čitanjem ove knjige dobijate genijalnu nadgradnju na film. Mnogo bolji utisak imate o likovima, pogotovu sporednim, što film ipak nije imao vremena da prikaže. Najveća razlika, što se likova tiče je Luka Braci. Po knjizi, on je jedan od najsurovijih ljudi ikada. U filmu on je prilično trapavo predstavljen u jednoj, a već je nastradao u drugoj sceni. 


Pričao sam sa jednim momkom koji mi je rekao kako je njemu film Kum očajan posle čitanja knjige. S tim nikako ne mogu da se složim iz više razloga. Pre svega film je pokrio sve bitne događaje iz knjige i malo šta je još moglo da se doda. Druga stvar je što ovo nije knjiga koju je nemoguće ekranizovati. Uz svo poštovanje velikom Mariu Puzu, ali ovo nije ni blizu idejnog i intelektualnog pisanja npr Saramaga, Pekića i Pavića čije je romane nemoguće ekranizovati. Ovo je odlično i inteligentno napisan triler i genijalna ljudska drama. Puzo je svoj posao odradio na brilijantan način. Temeljno je smislio priču, nije gubio vreme imavši želju da napiše ciglu od romana (kao npr. književno nepismeni Klajv Kasler čijim ću se likom i "delom" baviti kada dođe vreme za to). 


Odlično je osmislio i likove i način na koji oni rastu iz situacije u situaciju. To je upravo najveći kvalitet knjige Kum. Dok sam čitao govor Vita Korleonea, naježio sam se više nego u filmu. Taj govor ću vam prekucati na samom kraju teksta. Takođe, u nekim situacijama, opisima kratkih momenata ili gestova, Puzo je uspeo da genijalno prikaže transformaciju likova. Iako je Vito Korleone lik koji zavređuje najviše poštovanja, Majk Korleone je Puzovo čedo u knjizi. Razvoj Majklovog lika je jedna od najboljih transformacija karaktera koju sam pronašao u knjigama. Puzo se odlično bavi svakim od likova. Ako je lik bitan, lako vas zainteresuje i rado pratite njegovu priču. Ako je lik manje bitan ili sporedan, Puzo vam iznese nekoliko nadasve upečatljivih stvari vezanih za njega, tako da taj lik nećete sigurno zaboraviti. Tu je najveća snaga knjige u odnosu na film. 


Naravno, bilo koji film će teško nadmašiti knjigu po kojoj je pisan. Po mom skromnom mišljenju i koliko me pamćenje služi, to je jedino uspelo Prestižu. Knjiga Kum jeste bolja od filma, ali opet, ona svakako nije među najboljim delima koje sam pročitao, dok je Kum sigurno najveći film koji sam gledao. Naravno, kada je ova tema u pitanju, tu govorim o relevantnim knjigama i filmovima. Danas mnoga smeća smatraju knjigama. Naravno svi gledaju zaradu pa je i moja draga Laguna objavila "knjigu" pod nazivom "Grabljivica". Čuvajte se tog smeća braćo i sestre. Čuvajte se i ljudi koji vam to preporuče. Ako već imate u planu nešto pročitati, neka to bude Kum, tu sigurno ne možete pogrešiti. Na kraju, prepisujem završnicu govora Vita Korleonea sa sastanka sa Porodicama: 


" ...Radi toga se odričem osvete za svog mrtvog sina, radi opšteg dobra. Kunem se da, dok god sam ja odgovoran za postupke moje Porodice, niko neće podići ni mali prst protiv bilo koga u ovoj sali bez opravdanog razloga i krajnjeg izazova. Spreman sam da žrtvujem svoje trgovačke interese radi opšteg dobra. Evo moje reči, evo moje časti, a mnogi od vas znaju da nikada nisam pogazio ni jedno ni drugo.


Ali, moj poriv je sebičan. Moj najmlađi sin je morao da pobegne, optužili su ga za ubistvo Soloca i policijskog kapetana. Sada moram da uredim sve da se on bezbedno vrati u zemlju, čist od svih tij lažnih optužbi. To je moja stvar i ja ću to urediti. Možda ću morati da nađem pravog počinioca, možda će svedoci i doušnici povući svoje laži. Ali ponavljam, to je moja stvar i verujem da ću uspeti svog sina da vratim kući.


(sledi moj najdraži deo i knjige i filma)
Dozvolite mi da vam kažem i ovo. Ja sam sujeveran čovek; to je smešna mana, ali moram da vam je priznam. I zato, ako neka nesreća pogodi mog najmlađeg sina, ako ga neki policajac slučajno ubije, ako se on obesi u svojoj ćeliji, ako se pojave novi svedoci koji će potvrditi njegovu krivicu, moje sujeverje nateraće me da pomislim kako je to rezultat mržnje koju prema meni i dalje gaji neko od vas. Dozvolite mi da odem još dalje. Ako mog sina udari grom, okriviću neke od vas. Ako njegov avion padne u more ili njegov brod potone u talase okeana, ako se zarazi smrtonosnom groznicom, ako voz udari u njegov automobil, moje sujeverje je takvo da ću okriviti mržnju koju oseća neko od vas. Gospodo, tu mržnju, tu lošu sreću, ja neću moći da oprostim..."

уторак, 24. април 2012.

Sleepers (1996)


Sleepers (1996) on IMDb
Kod nas nazvan: Osvetnici
Žanr: Kriminalistički | Drama | Triler
Režija: Barry Levinson
Glumci: Robert De Niro, Kevin Bacon, Brad Pitt...

Priča:
Posle slučaja kada im šala završava tragično, grupa dečaka je poslata u popravni dom gde moraju da trpe iživljavanja stražara. Preko deset godina kasnije, dobijaju šansu da se osvete.

Moj osvrt:
Upravo sam u fazi gledanja jednog cenjenog filma koji se bavi donekle sličnom temom pa ću vam predstaviti ovaj kao pokazatelj kako se to radi jer mi ovaj trenutni prilično ide na nerve. Za sada jedina zajednička stvar koju imaju ova 2 filma je veliki Robert De Niro. Imamo grupu klinaca čija šala je otišla krivim putem i završavaju na prilično brutalnom mestu. Tu su neke stvari genijalno predstavljene. Pričao sam ranije kako je nekada nagoveštaj mnogo bolji od eksplicinte scene. Bravo za režisera što je uspešno primenio taj princip na najboljim mogućim mestima. Opet, neke stvari koje treba da se vide, vide se. Tu postoji jedan problemičak. U filmu nema toliko upečatljivih scena. Ne mislim samo na ove grozne scene već mislim da je, sa obzirom na priču i situacije, bilo više prostora za bombardovanje gledaoca upečatljivijim momemtnima. 


Naravno, period proveden u popravnom domu na njih ostavlja velike traume što se vidi godinama kasnije. Ovde je to odlično prikazano. Imamo aspekt osvete i on je ovde originalno razrađen. Što se toga tiče, tu briljira legendarni Dastin Hofman. Čovek je potpuno sporedna uloga, ima nekoliko scena u kojima se pojavljuje i briljira u ulozi pogubljenog advokata. Pored njega i pomenutog De Nira, imamo odličnog Kevina Bejkona kao negativca, Bred Pita u ulozi jednog od momaka (naravno odlraslih) i u glavnoj ulozi, Džejsona Patrika, čoveka čiji me pojava i glas prilično iritiraju. Ova sjajna ekipa potpomognuta još nekim odličnim glumcima, je podigla film na viši nivo. 


Moram priznati da me je prvi deo filma koji se bavi detinjstvom ovih dečaka prilično podsetio na Once Upon A Time In America sa kojim se ipak ovaj film ne može meriti. Veliki plus je sam kraj. Tu ne mislim na zadnju scenu već na tekst koji se ispisuje uz nju kada saznajemo sudbine svakog od likova. To mi je delovalo prilično realno i mnogo bolje nego oni klasični krajevi filma kada se posle osvete sve dovede u najbolji red, kao da se ono zbog čega je ona izvršena nikada nije ni desilo i kao da se ne računa ništa do nje. Iako to možda ostavi gorak ukus, za mene je veliki napredak u odnosu na filmove sa sličnom tematikom. 


Film je odličan, povremeno brutalan, ima odličnu glumačku ekipu, odličnu priču i toplo ga preporučujem svima.

Zanimljivosti:
Lorenco Karkatera, pisac knjige po kojoj je film snimljen, tvrdio je kako je ovo istinita priča iz njegove mladosti. Međutim, kada je policija želela da istraži slučaj, nije pronađen nijedan relevantan dokaz a sam Karkatera nije želeo da učestvuje u istrazi. Kevin Bejkon nije nijednom sreo Hofmana i De Nira na snimanju. Ovo je prvi film Bilija Krudupa. Kod "Edmund" koji se koristi u filmu, odnosi se na Edmunda Dantesa, glavnog lika čuvenog romana Grof Monte Kristo. Bred Renfro i Džosef Perino su nosili sočiva kako bi njihove oči bile iste boje kao kod Bred Pita i Džejsona Patrika, koji glume iste likove desetak godina starije.

Naj scena:


Susret sa starim "prijateljem".

Moja ocena: 7/10

понедељак, 23. април 2012.

The Skeleton Key (2005)


The Skeleton Key (2005) on IMDb
Kod nas nazvan: Ključ Tajni
Žanr: Misterija | Triler | Horor | Drama
Režija: Iain Softley
Glumci: Kate Hudson, Peter Sarsgaard, Joy Bryant...

Priča:
Medicinska sestra, radeći u sablasnoj kući u močvari u Nju Orleansu, upliće se u misteriju koju krije mračna prošlost ove kuće.

Moj osvrt:
Pre svega, ime Skeleton Key je bila fina navlakušica za likove koji se lože na opak naslov. Braćo i sestre, priznaćete da nas je takvih mnogo. Sam naslov jedva ima veze sa filmom a sa samom pričom nema ama baš nikakve. Odavno nisam pogledao film ovako fino odrađen a opet sa ovako slabom pričom. Od početka do kraja film je mlak. Nekako sve ide pravolinijski, nijednog momenta nemamo stvaranje neke tenzije, ubrzavanje radnje niti prelomnih momenata. Prvo likovi. Oni nisu šablonski, to je veliki plus, ali opet, nisu ni naročito upečatljivi. 


Imamo glavni ženski lik koji tumači sasvim solidna Kejt Hadson. To je simpatična devojka koja zbog toga što nije negovala svog oca pre smrti ima potrebu da to radi sa svakim od pacijenata. Zbog toga ona odlazi u zapizdinu da neguje čoveka koji se šlogirao. Treći lik u filmu je supruga tog čoveka, inače misteriozna i potencijalno zla bakica. Četvrti bitan lik se provlači kroz film. Njegov problem je što on većim delom filma ničemu ne služi i lako je shvatiti da je on tu zbog nekog obrta. Sama priča nije mogla da me naročito zadobije iz sledećeg razloga. Imamo misteriju koja može da zainteresuje, ali u centru svega su neke vudu, hudu veštičarije i pizdarije. To nikako nije moglo da mi stvori neku atmosferu koja bi me više uključila u samu priču. 


Kraj je donekle šablonski, prilično predvidiv ali opet nije tako loš jer barem on dostavlja neku vrstu mini šoka. Takođe od sablasne kuće nema ama baš ništa. Više je to neuredna nego sablasna kuća. Van toga imam nekoliko reči hvale. Gluma je dobra. Ono što je karakteristično za ove filmove je zilion slučajeva koji ne služe ničemu. Ili se nešto tamo drmusalo pa smo posle nekoliko napetih momenata otkrili da je u pitanju pacov, mačka ili neko drugo stvorenje, ili imamo one "neverovatno jezive" scene koje traju nekoliko minuta a u prvim sekundama je jasno da je san u pitanju. Ovde, verovali ili ne, nema nijedne takve scene. 


Nema nekih rupa u priči, nema nekog gubljenja vremena, nema glupih postupaka likova... To je to braćo i sestre. Ovo je jedan prilično mlak filmić koji je lepo napravljen i nije loš za jedno gledanje. Ne mogu da kažem da je mogao biti bolji jer mu to ova slabašna priča zaista nije mogla dozvoliti.

Zanimljivosti:
Ronald MekKol je morao da ošiša svoje dredove da bi glumio ovde. Močvara iza kuće je plod specijalnih efekata.

Naj scena:


Odlazak na tavan.

Moja ocena: 5/10