Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

петак, 31. август 2012.

Desu nôto (2006)



Death Note (2006) on IMDb
Alternativni Naziv: Death Note
Žanr: Avantura | Kriminalistički | Drama | Fantastika | Misterija | Triler
Režija: Shûsuke Kaneko
Glumci:  Tatsuya Fujiwara, Ken'ichi Matsuyama, Asaka Seto...

Priča:
Bitka između dva najveća uma počinje kada jedan od njih pronađe Death Note, svesku koja ima moć da ubije, i odluči da reši svet kriminalaca, silovatelja i svog poznatog ološa.

Moj osvrt:
Na početku mala napomena. Ovaj film je rađen po animiranoj seriji koja je opet rađena po stripu. To kažem zato što sam dobio kritike što nisam gledao tu seriju jer je film njena siromašna verzija. Ako je nešto ovako dobro "siromašna verzija", onda mogu zamisliti samo kakva je serija. Braćo i sestre, nešto ovako dobro i inteligentno dugo nisam gledao. 


Momak pronalazi svesku u koju može da upiše nečije ime i ako u glavi ima lik te osobe čije je ime upisao, ta osoba umire. Ok, to ne zvuči naročito epohalno, ali postoji ogromna količina pravila i varijanti u toj svesci. Najbolje od svega je što vam film to ne prikazuje odmah, već čeka pogodan momenat da pokaže određeno pravilo pri čemu vas istavi iz stolice/fotelje/kreveta dobrom idejom. Fenomenalna stvar je ta što je osoba koja je pronašla takvu svesku zaista inteligentna. E sada, pošto on odlučuje reši ovu planetu raznoraznog ološa, on je stopostotni pozitivac, zar ne? Malo sutra, ovo kao da je realni život, jer sa velikom moći dolazi velika glad i veliki opseg mogućnosti. Ovaj dečko odlučuje da ih koristi na za sebe najbolji mogući način. 


E sada, kada bi se film svodio na sve ovo što sam do sada napisao, ne bi mogao da bude toliko dobar. Epohalan je zato što ovaj momak dobija rivala. Rival je naravno negativac, zar ne? Malo sutra! Već sam vam rekao... Ovo je pravio neko opako inteligentan. Rival momku je misteriozna osoba koja je poznata kao L. Pošto se identite L-a ne zna odmah, i obavija ga doza misterije, loglično je očekivati da razotkrivanje njegovog identiteta donosi veliki obrt. Da, naravno, kada bi to pravio neko u Hoivudu. Ovde se, za razliku od npr. Nolana koji se svojim preokretom lepo pokakio na svog poslednjeg Betmena, nisu bavili tim jeftinim stvarima. Bolji fazon je ovo što ćete videti kada se njegov identitet razotkrije nego retardirani betmenoliki preokret. Ono što je sjajno, i ova osoba je preinteligentna, tako da imamo kolosalno rivalstvo. 


Ta osoba treba da pomogne policiji kako bi uhvatili lika koji poseduje svesku. E sada, kako pronaći nekog ko u miru i tišini svoje sobe piskara imena u svesku... E neću da vam kažem, jer ovo je nešto što morate pogledati. Ja sam bio fasciniran postupcima i idejama prvo jednog lika a potom drugog. Kao da gledate teniski meč dva velemajstora koja samo povezuju fantastične udarce od kojih vam ostane samo da zinete i aplaudirate u oduševljenju. Ovakvo nadmudrivanje nisam video nigde. Verovatno je većina vas gledala Bekstvo iz Zatvora ( Zakon Braće za čitaoce iz Hrvatske). I videli ste planiranje i genijalnost Majkla Skofilda koji kao da je bio vidovit. E sada zamislite osobe pored kojih bi Skofild izgledao samo kao talentovani momčić koji mora mnogo da uči. 


Onda zamislite šta ova dva lika priređuju u ovom remek delu od filma. Preokreti, šokovi, ideje, postupci, likovi, akcija, misterija... sve zaslužuje čistu desetku. Ako niste gledali ni seriju ni film, odlučite šta ćete pogledati. Ljudi u čiji ukus verujem kažu da je ta animirana serija neuporedivo bolja od filma jer film je samo spakovana verzija. Ja se ne kajem što sam se prvo odlučio za film i lagano mu dajem desetku. Ništa manje i ne zaslužuje.

Zanimljivosti:
Glavni lik u jednom momentu čita knjigu Jenseits von Gut und Böse (Beyond Good and Evil) koju je pisao nemački filozof Fridrih Niče. Osnovni koncept ove knjige je da dobro i zlo nisu apsolutni već ih društvo stvara i zbog toga imaju drugačije značenje od društva do društva. Genijalan izbor za ovaj film.

Naj scena:


Finale koje ostavlja bez teksta

Moja ocena: 10/10

среда, 29. август 2012.

Bedtime Stories (2008)

 

Bedtime Stories (2008) on IMDb
Kod nas nazvan: Priče Za Laku Noć
Žanr: Komedija | Fantastika | Porodični | Ljubavni
Režija:  Adam Shankman
Glumci: Adam Sandler, Keri Russell, Courteney Cox...

Priča:
Priča o hotelskom domaru čiji život se drastično menja kada priče za laku noć koje priča zajedno sa decom koju treba da uspava, postaju njegova stvarnost

Moj osvrt:
Biću kratak. Lik čuva sestrine klince. On se nikako ne snalazi sa decom i kada praviš već neku komediju koja nema cilj da bude naročito inteligentna, ubaci više urnebesnih scena na tu temu. Ovde ih nemamo skoro nikako a i ove što imamo baš i nisu vredne pomena. Dobra stvar je ideja da sve što klinci pričaju pre spavanja ovom liku, njemu se to sutradan i desi, na ovaj ili onaj način. 


Recimo da je ta ideja fino izvedena. Naročito mi se to dopalo u sceni "kiše" jer tada gledaoc vidi da te dečije priče mogu da se realno ostvare na neki način. Ima tu još par dobrih ostvarenja tih pričica. Dobar je i fazon igra reči kada mu klinci kažu da će se npr. zapaliti. Šta se tu desilo, otkrijte sami. Ali, da sve ne bude tako bajno i sjajno, imamo i nekih usilovanih scena, npr. jednu scenu u kojoj glavni lik želi ferari ili u kojoj misli da će "dobiti devojku"... One deluju prilično glupavo. Opet imamo onu priču gde glavni lik želi jednu devojku za koju se ispostavlja da i nije tako dobra a ustvari pred nosom ima onu koja je fenomenalna i najbolja na svetu celom. 


Opet imamo onu priču gde glavni lik ima nekog čudnog i "smešnog" prijatelja kako bi izazvao salve smeha svojom urnebesnom pojavom. Guess what, Rasel Brend nije lik za to. Ustvari, Rasel Brend samo izgleda čudno i to ne na zanimljiv način tako da ja nikakvu harizmu ne vidim u njemu i njegova pojava me ostavlja potpuno ravnodušnim. Ima tu i nekih simpatičnih likova, poput debeljka koji ništa ne pipa golim rukama i ove čudne životinjice, ali ima i onih drugih poput dupeuvlakača koga glumi Gaj Pirs. Taj čovek nikako da prelomi. Koliko god glumio u dobrim filmovima, uvek se vrati nekom ovakvom promašaju. Čovek glumi u Mementu, Poverljivo iz L.A. i dospe da bude predmet sprdnje u ispodprosečnom filmiću. 


Adam Sendler je sasvim dobar za ovakvu vrstu filmova tako da tu nemam nikakvih specijalnih zamerki. Pored njega, tu je fanovima serije Felicity dobro poznata Keri Rasel koja je u istoimenom filmu imala rešenje za svaki bogovetni problem. Šteta što ta serija nije duže trajala, garant bi smislila lek za sidu, dovela do mira u svetu i ukinula Žikinu Šarenicu. Nije mogao ovo biti sjajan film, ali je morao biti neuporedivo zabavniji. Slabo je ovo, braćo i sestre.

Zanimljivosti:
Buldog koji se pojavljuje u filmu pripada Adamu Sendleru. Sve računare u filmu je proizveo Apple.

Naj scena: 


Kiša...

Moja ocena: 4/10

уторак, 28. август 2012.

Office Space (1999)



Kod nas nazvan: Kancelarijski Prostor
Žanr: Komedija | Kriminalistički
Režija: Mike Judge
Glumci: Ron Livingston, Jennifer Aniston, David Herman...

Priča:
Radnici koji mrze svoj posao odlučuju da se pobune protiv svog pohlepnog šefa.

Moj osvrt:
Pred vama je jedna lagana, jednostavna i originalna komedija. Lagana zato što nema ni trunke usilovanosti, što nema stvari kojima komedije žestoko teže a to je gomila morona od likova. Imamo likove koji rade kao programeri i mrze svoj posao. Imamo šefa koga svi vole da mrze. Sve to je prikazano gomilom odličnih scena. Kada nešto ne volite da radite, znate i sami koliko vam smeta i najveća sitnica. Ovde u jednoj kratkoj sceni u kojoj lik sedi na svom radnom mestu vidite sve "lepote" njegovog posla. 


Sigurno ste gledali mnogo filmova u kojima ima ovih loših šefova. Ono što je problem, većina tih šefova su šablon koji se ponavlja. Ovde su to genijalno ukrotili gde se šef pojavi povremeno, taman da do kraja upropasti dan. Sledeća sjajna stvar sa filmom je to što se ne bavi samo jednom temom. U jednom momentu, jednog od likova boli briga za sve, devojku, posao, za bilo kakve probleme. Sada zamislite kakve tu scene mogu da se izrode. 


Film ponovo menja pravac i likovi kreću sa prevarom. Naravno, i tu dolazi do mnogih nezgoda. Kada se sve sabere, ovo je prilično nešablonski film i uživao sam gledajući ga. Nedavno, izašao je jedan film na sličnu temu. U pitanju je Horrible Bosses, koji ima bolju glumačku postavu, (zajednička im je Dženifer Aniston), i kada uporedim njega sa ovim filmom,  moram da kažem da je Office Space više po mom ukusu. Bez obzira što je u pitanju komedija, ova priča mi je delovala mnogo realnije a samim tim je imala i više duha. Odlično je parodirala na kancelarijski posao, na razlike u položajima u firmi, bolje pokazala tu netrpeljivost prema šefovima, na duhovit način prikazala prazninu situacije kada radite ono što ne želite... 


Zbog skoro kompletnog odsustva morona od likova, svi do jednog su simpatični, glavni lik, njegova devojka, smehotresni sused kojeg nikada nije dosta u scenama, gikovi od saradnika, pa čak i odvratni šef ima sjajan udeo u celokupnoj zabavi. Braćo i sestre, verujem da će mnogi od vas biti prezadovoljni ovom komedijom. U svakom slučaju, posle praznoglavog (iako zabavnog) She Is The Man, došla je kao osveženje.

Zanimljivosti:
Film je očajno prošao na Box Office-u ali je kasnije stekao kultni status. Kada Piter dolazi u sobu za sastanke, iza njega je komplikovani dijagram čiji je naslov "Planning to Plan". 


Čuvena "PC Load Letter" greška koju ovde primećuje Majkl Bolton se često pojavljivala na starim HP štampačima. Swingline je specijalno napravio heftalicu za ovaj film. Kada je film doživeo slavu, oni su dobili gomile zahteva za crvenim heftalicama koje do tada nisu pravili. Lik koji tumači Dženifer Aniston se zove Džoana, što je u stvarnosti njeno srednje ime. Majkl Bolton stavlja 5 paketića šećera u kafu. Automobili u filmu imaju izmišljene registracije kako se ne bi poklapali ni sa jednom zemljom.

Naj scena:


Evaluacija

Moja ocena: 6/10

понедељак, 27. август 2012.

Metropolis (1927)


Kod nas nazvan: Metropolis
Žanr: Drama | Naučna Fantastika
Režija: Fritz Lang
Glumci: Brigitte Helm, Alfred Abel, Gustav Fröhlich ...

Priča:
U gradu budućnosti, prevelike su razlike između radničke i vladajuće klase. Sin glavnog čoveka u gradu se zaljubljuje u ženu iz radničke klase koja propoveda o dolasku osobe koja će ujediniti ljude.

Moj osvrt:
Pre svega napomena za ljude koji su možda ovaj film gledali pre 2008. Posle premijere, film je žestoko isečen i izbačene su mnoge sekvence. Original je bio izgubljen do 2008. kada je pronađen u Argentini. Iako su trake bile prilično oštećene, original je uspešno sačuvan. Sekvence koje su neoštećene su ispeglane i savršeno čiste, a na mestima gde je traka bila oštećena, primetan je pad u kvalitetu snimka. Srećom, takvih sekvenci nema mnogo. 


Kada bi se ovaj film pravio u sadašnjem vremenu, kako bi on bio relevantan, za celu scenografiju morale bi se utrošiti debele pare. To ovom ostvarenju daje na značaju jer iako rađeno daleke 1927, scenografija izgleda dobro, pa čak i savršeno. Ustvari, jedina stvar koja malo deluje neprirodno su neke zgrade, sve ostalo, pogotovu u krupnom planu, izgleda sjajno. Jurnjave po zidinama, po krivudavim stepenicama, kroz mračne ulice izgledju spektakularno. Zaista me zanima kako su uspeli 1927 stvoriti neke od efekata. 


Snaga filma je sjajna, bajkovita priča. Iako napisana ko zna kad, i u današnje vreme ovo je relevantna naučna fantastika. Neke od scena su zaista maštovite, i što se tiče mašina i što se tiče izgleda samog grada. Ako vam kažem da je u 1927. u filmu Metropolis po prvi put predstavljeno nešto što će se kasnije zvati robotom/kiborgom/automatonom, onda vi vidite koliku vrednost ima ovaj film.  Takođe, sama priča ima nekoliko odličnih ideja, sjajnih zapleta i iznenađujućih preokreta. Obično kada gledamo starije filmove, oni budu prilično predvidivi jer smo nešto slično gledali već mnogo puta. Ovde nije taj slučaj i prisustvovaćete prilično napetom kraju gde nećete biti sigurni šta vas čeka. 


Ono što je svakako kvalitet nemih filmova je dinamika. Nije bilo para za bacanje kao danas gde uspeju da beskonačno produže film nabacanim, praznim stvarima, pa su morali da pokažu ono najbitnije. Metopolis (ova originalna verzija koju sam gledao) traje dva i po sata i to vreme je brzo proletelo. Ono gde ovaj film za mene dominira je simbolika. Videćete mnogo stvari koje parodiraju na ljudsku destruktivnost, na klasne razlike i možda najinteligentnije ali i najskrivenije na samu religiju. 


Ono što mi se dopada je to što nijedna strana nije crna ili bela. Pokazano je i najbolje i najgore iz svake mogućnosti i svakog opredeljenja. Među vidljivim stvarima koje spadaju u ovu pomenutu simboliku, fascinirala me je scena u kojoj glavni lik prvi put uviđa koliko se ljudi iz radničke klase muče i to ga podseća na robove gde se scena ispred mašina pretvara u scenu ispred piramide u Egiptu. Velemajstorski izvedeno i za mene najbolja scena u filmu. Metropolis je film koji je bez konkurencije najviše išao ispred svog vremena. Svaka čast ljudima koji su ovo napravili.

Zanimljivosti:
U filmu je učestvovalo preko 37.000 statista. Pošto je koštao oko 5.000.000 nemačkih maraka, Metropolis je za malo oterao UFA u bankrot. Prvi film koji je registrovan u UNESCO Memory of The World registar. Snimanje filma je trajalo dve godine. 


Kada se izračuna inflacija, 2007. godine budžet za ovaj film bi bio $200.000.000. Robot iz ovog filma je bio inspiracija za pravljenje čuvenog C-3PO iz Ratova Zvezda. U knjizi po kojoj je film sniman pisalo je da se robot sastojao od stakla i metala. Film je bio inspiracija kreatorima Supermena da nazovu grad po njemu. H.G. Wells je za Metropolis rekao "quite the silliest film". Snimci iz filma su korišćeni u spotu  za pesmu Radio Ga Ga britanske grupe Queen.

Naj scena:


Aludiranje na ropstvo.

Moja ocena: 8/10

недеља, 26. август 2012.

The Haunting in Connecticut (2009)


Kod nas nazvan: Posednuće u Konektikutu
Žanr: Drama | Horor | Triler
Režija: Peter Cornwell
Glumci: Virginia Madsen, Martin Donovan, Elias Koteas...

Priča:
Porodica je prisiljena da se preseli zbog lošeg zdravlja jednog od njih. Potom oni postaju svedoci čudnih događanja u kući koja je nekada bila mrtvačnica.

Moj osvrt:
Na samom početku nam serviraju da je ovo istinita priča što automatski u meni stvara averziju prema filmu. Imamo momka koji je teško bolestan i zbog njega porodica je prisiljena da se preseli u ovu kuću. Na samom početku film se bazira na onim brzim prepadajućim scenama. Moram priznati da su neke od njih zaista dobre. Problem je što su ih ovde toliko učestali da će one postati potpuno predvidive pa i dosadne. 


Druga stvar je sama priča, tj. istorija kuće. Teško bolesni klinac vidi neke stvari koje su se dešavale u kući ali i te vizije su totalno impotentne. Umesto da nam se prikaže nešto šokantno, iz čega bi videli neku jaču opasnost za ljude u kući, servira nam se ona klasična priča o uznemirenim duhovima. Ne znam kako to ljudima ne dosadi. Neko je tom duhu za života stiskao pastu od sredine, pa se on vraća da uznemirava tog istog lika ili neke koji obitavaju na mestu gde je on bio. Zbog toga nisam bio fasciniran izuzento cenjenim Devil's Backbone. Takođe, ovo je prvi film koji gledam da se bavio temom ektoplazme i te scene mi zbog specijalnih efekata deluju prilično jadno. 


Elem, ima ovde stvari koje su sasvim ok. Neke stvari iz te "istorije kuće" deluju prilično sablasno, na čelu sa fotografijama koje vidimo u filmu. Atmosfera koja okružuje ovu priču i činjenica da je u njenom centru momak kome još nije mnogo ostalo čine ovaj film sasvim gledljivim, ali ne mogu se oteti utisku da je ovo moralo bolje. Ono što mi se takođe ne dopada je po ko zna koji put primenjen sistem, "sve je gotovo - auuu vidi nije", pa nas onda očekuje neki "spektakl". 


Ceo film ima atmosferu laganog horora sa ne toliko sablasnih i fantastičnih scena. E to su sve batalili i servirali nam kraj prepun efekata, nazovi nekih poruka sa neubedljivim rezultatom cele priče zbog koga je ona činjenica da je ovo istinita priča teško vređanje inteligencije. Ako nemate šta bolje na meniju, onda ni ovo nije tako loše za jednom pogledati, ali ne očekujte bog zna šta.

Zanimljivosti:
Film je zasnovan na istoimenom dokumentarcu Discovery kanala i na priči o Al i Carmen Snedeker. Prva verzija ove priče se pojavila u knjizi "In A Dark Place: The Story of a True Haunting" koju je pisao Rej Garton. U originalnoj priči, u zavese je zatvorena Sara a ne Vendi. Ed Warren i Lorraine Warren koji su umešani u poznati Amitivil slučaj su istraživali ovu priču. Iako se u filmu kaže da je kuća ponovo izgrađena, tačna lokacija kuće se ne zna.

Naj scene:


Neke od "prepadalica"

Moja ocena: 5/10

субота, 25. август 2012.

Kongen av Bastøy (2010)


Alternativni naziv: King of Devil's Island
Žanr: Drama | Akcija
Režija: Marius Holst
Glumci: Stellan Skarsgård, Benjamin Helstad, Kristoffer Joner ...

Priča:
Norveška zima, rani dvadeseti vek. U popravni dom Bastoy dolazi neko čiji nemiran duh kreće da se protivi brutalnom režimu. Koliko daleko je spreman ići da bi došao do slobode?

Moj osvrt:
Onom ko je gledao odlični film Sleepers (kod nas talentovano preveden kao Osvetnici), ovaj film će biti nešto najsličnije tom ostvarenju. Što se tiče kvaliteta, meni je King of the Devil's Island za nijansu bolji. Evo i razloga za to. Konstantna zima, oblačno vreme, magluština i činjenica da se ovaj popravni dom nalazi na ostrvu, grade jednu specifičnu atmosferu koji nema nijedan sličan film. Dečaci nisu kao u Sleepers dobrice koje su zbog nestašluka dospele u popravni dom. Ovde nema nevinih. Čak i kada se vežete za neke od momaka, i kada budete navijali za njihovo izbavljenje i opstanak, zlo ne izlazi iz njih. Ako spadate u onu razmaženu vrstu gledaoca koji voli Holivudski kliše i "naučio sam svoju lekciju", bolje zaobiđite ovaj film. Prerealan je za vaš ukus. 


Recimo stražari u filmu Sleepers su bili budale koje su se iživljavale nad nevinim klincima. Ne kažem da je to loš pristup, ali ništa drugo u tim likovima nisam video. Ovde je karakterizacija na vrhunskom nivou, i što se tiče dečaka i što se tiče čuvara, direktora, stražara i ostalih zaduženih za bezbednost popravnog doma. Ta karakterizacija vas genijalno vodi kroz film i videćete zaista realno ostvarivanje prijateljstva, netrpeljivosti, simpatija i mržnje između likova. Nemamo ovde, braćo i sestre, ovce koje su lako podvodljive, glupave likove koji su tu samo da otežaju posao, likove koji menjaju mišljenje kako vetar duva... Ovde i deca i odrasli imaju kefalo, što je prava retkost za filmove koji se bave velikim grupacijama ljudi. 


Recimo evo nekoliko glupavih primera kako to ne treba raditi. U najnovijem Betmenu, Bejn dolazi u grad, preti ljudima da će ih sve dići u vazduh bla bla bla, i onda pokaže da je neko iz vlasti lažljivac i svi kreću da slušaju njega. Ala si ga smislio maaaajstore, za oskara. Nemoj mi pričati, neko iz vlasti lažljivac. Ma šta kažeš. A ti si odličan lik koji će nas sve dići u vazduh, ali nas ne lažeš pa ću da te slušam kao praznoglava ovca... Izvinite braćo i sestre, zaneo sam se. Drugi primer je skoro komentarisani Spartak gde imamo dvadeset (ne baš toliko) scena u kojima Spartak mora da objašnjava Kriksu zašto je glup, zašto razmišljanje u njegovom slučaju boli i zašto treba da ćuti do kraja života. Ja ne trpim te stvari a Norvežani kao da su znali, pa su me častili ovim odličnim filmom. 


Većina ovakvih filmova se bazira na pokušaj i samo bekstvo. Ne braćo i sestre, ovo nije tako plitak film. Bekstvo ćete imati ali mnogo ranije i ono pokreće grudvu koja raste, pokreće niz događaja i sve će se na kraju pretvoriti u lavinu. Svemu tome dodajte još vrhunsku glumu. Osim uvek sjajnog Skarsgarda, ne znam ni jednog drugog glumca, ali svi do jednog su odlični. Na kraju, onaj ko je komponovao muziku za film, zaslužuje oskara, ali ne ovog što se danas dodeljuje Džuliji, Anđelini, Foksu, onda nekim filmovima u kategorijama "umetnički dojam", "estetski dojam", "artistički dojam", "vreli uzdah", "utisak sa WC šolje" i ostalim jadibedusima i skrnavim kategorijama. Ovaj čova je zaslužio sve pohvale, ne samo zbog kvaliteta muzike već zbog toga što je znao kakva je potrebna ovom filmu. Norvežani, svaka čast!

Zanimljivosti:
Film je zasnovan na istinitim događajima. Snimanje filma je trajalo 54 dana. U snimanju su učestvovali ljudi iz barem 14 zemalja.

Naj scena:


Oslobađanje besa...

Moja ocena: 7/10

петак, 24. август 2012.

The Expendables 2 (2012)


Kod nas nazvan: Plaćenici 2
Žanr: Akcija | Avantura
Režija: Simon West
Glumci: Sylvester Stallone, Liam Hemsworth, Randy Couture ...

Priča:
Gospodin Čurč šalje Plaćenike da obave naizgled jednostavan posao, ali kada izgube jednog od svojih, oni kreću u krvavu osvetu bez razmišljanja u kakvu opasnost ulaze.

Moj osvrt:
Kada su prvi Plaćenici ugledali svetlo dana, nisam mogao da skrijem razočarenje. Doveli su nam drim tim akcionih heroja ali na žalost ništa nam nisu doneli. Sada se obraćam vama, braćo i sestre, koji ste gutali stare akcione filmove, vama koji biste kao i ja u to doba prodali pola kuće za film koji će u sebi sadržati tadašnji krem akcije. Vi ste sigurno bili iznevereni jedinicom. Zbog toga nisam ni očekivao ništa od dvojke. Iskreno, sumnjao sam da će neko da mi da ono što želim da vidim i ono u čemu su ovi likovi najbolji. 


Hoću da vidim glupavo jurišanje na horde neprijatelja, hoću da vidim Švarcenegera koji sa velikom pucom gazi sve pred sobom, hoću da vidim sarkazam Brusa Vilisa dok eliminiše neprijatelje, hoću da vidim Staloneovo neizbežno kreveljenje, hoću da vidim Van Damov polukružni, hoću da vidim mit Čak Norisa na filmu. Znate šta... to sam i video. Sajmon Vest je pokazao Staloneu gde je grešio u prvom filmu. Šta današnjim klincima znači ime jednog Van Dama, Stalonea, Norisa, Švarcenegera? Braćo i sestre, šta znače ta imena nama koji smo odrastali i gledali kako ovi likovi postaju zvezde? Izvinjavam se mlađim čitaocima ali ovaj film je pravljen za nas nešto starije. Sve ono u čemu su ovi nabrojani najbolji, ovde nam je i dostavljeno.


Ne tražite ovde ozbiljnu akciju i veliku priču. Stari akcioni filmovi nisu to ni imali. Imali su ove likove čije prisustvo je bilo dovoljno da nas drži prikovanim za ekrane. Zamislite da ste u to vreme u kadru mogli videti Norisa, Švarcenegera, Stalonea i Vilisa, da ste mogli videti duel Van Dam vs. Stalone (mada bih kao klinac teško prežalio činjenicu da je Van Dam negativac)... Humor u prvom delu je bio usilovan i nisam mogao da verujem da nisu mogli da smisle bolje fazone. Ovde sam u nekim scenama vrištao. Likovi jednostavno ceo film parodiraju jedni na druge, što na sebe kao glumce, što na likove koje su glumili, što na rečenice koje su izgovarali. To zvuči zaista vrhunski. 


Čak Noris nije onakav kakvog ste navikli da gledate već je onakav kakva je trenutno legenda o njemu. Svaka njegova pojava će vas nasmejati do suza. U jednom momentu imate utisak da stiže cela vojska a pojavljuje se on sa puščicom. Potom u zilion scena on stigne niotkuda i rešava probleme što je genijalna upotreba ovog glumca i mita o njemu. U jednom momentu on sam priča vic o sebi i iako znate šta će da kaže, vrištaćete od smeha. Hvala Sajmonu Vestu i scenaristima što su nas podsetili kako se nekada pravio akcioni film, hvala im za mnoštvo dobrih fazona. 


Napravili su opako zanimljiv, neozbiljni akcioni film u kom krv pljušti na sve strane, dali majstorima akcije da pokažu zašto ih smatraju za takve, dali oldtajmerima da pokažu da još uvek nisu za staro gvožđe a svima nama pružili sjajnu zabavu.

Zanimljivosti:
U filmu je trebala postojati scena sa Novakom Đokovićem ali je ona izbačena. Most preko reke Osam u Bugarskoj je specijalno napravljen za potrebe filma i danas se koristi kao deo saobraćaja. Švarceneger je snimio svoje scene za 5 dana zbog rada na filmu The Last Stand. Jedan statista je poginuo na snimanju filma a jedan je ostao u teškom stanju. Pre snimanja filma, Švarceneger je kao guverner Kalifornije posetio Bugarsku gde je premijeru te zemlje darovao mač Konana Varvarina. Inače, nova verzija Konana je takođe snimana u Bugarskoj. Lungrenov lik ima diplomu u hemijskom inžinjeringu kao i sam Lungren.

Naj scena:


One man army

Moja ocena: 7/10

среда, 22. август 2012.

Batman Returns (1992)


Batman Returns (1992) on IMDb
Kod nas nazvan: Povratak Betmena
Žanr: Akcija | Kriminalistički | Fantastika | Triler
Režija:  Tim Burton
Glumci: Michael Keaton, Danny DeVito, Michelle Pfeiffer ...

Priča:
Kada korumpirani biznismen i groteskni Pingvin skuju zaveru kako bi ovladali Gotamom, samo ih Betmen može sprečiti u tome.

Moj osvrt:
Do pojave Nolanovih Betmena, Bartonovi su bili pojam za sve kasnije napravljene filmove na tu temu. Animirani filmovi su kako tako držali neki kvalitet dok su ovi neanimirani bili sve lošiji. Sa prvim Betmenom, Barton je napravio nešto zaista dobro. Naravno, to je bila karakteristično stripovska verzija filma. Sa ovim nastavkom, Barton je još više zašao u taj fantastični segment, ali nije uspeo da napravi film u rangu prethodnika. Ovde imamo još veće karikature od likova. 


Catwoman u Nolanovim filmovima jednostavno nema mesta jer su ti filmovi išli na kartu ozbiljnosti i pravljenja dobrog filma a ne dodvoravanja fanovima stripa. Tako da ovde Catwoman zaista ima svoje mesto. Da li je ona naročito sjajna? Ja se nešto i nisam oduševio jer mi je i Mišel Fajfer teatralna i Catwoman uslilovana i obratno. Takođe, ne sviđa mi se način na koji je Voken iskorišćen jer je bez konkurencije najbolji glumac u filmu. Betmen u izvedbi Kitona je uz Bejlovog Betmena najbolji koga ćete videti i to je slučaj i ovde kao i u prvom delu. Onaj ko je ukrao šou je Pingvin. Nekako, Barton kao da je pravio ovaj film o njemu a ne o Betmenu. Zaista svaka scena sa njim mi je bila odlična. Mnogo originalnih fazona tu imamo, tako da će vas ovaj lik povremeno dobro nasmejati ali će vam se povremeno i gaditi. Čak i sam početak gde se čuje sablasni krik bebe je odlično odrađen. 


U kostimu Pingvina, maestralno se snašao Deni DeVito. Kako se ceo film vrteo oko ovog negativca, tako mi Betmen a pogotovu Catwoman nisu ni bili toliko zanimljivi. Ono što mi se dopalo, mračnija atmosfera je još više izražena nego u prethodniku. Ali kao ni u prvom delu filma, ni ovde mi se nije naročito svideo taj "lukav plan" negativaca. Suviše je to iskarikirano za moj ukus. Prednost prvog dela je to što je Džoker i bez tog plana bio velika opasnost dok Pingvin to ovde nije. Samim tim se gubi svaka moguća tenzija i akcija ne dobija toliko na značaju. U svakom slučaju, ovo je svakako jedan od solidnijih Betmen filmića. Kasniji su već krenuli krivim putem pa su ovi likovi ovde, kada se uporede sa onim kasnijim, prilično ozbiljni. 


Ne znam za vas braćo i sestre, moje mišljenje je ako praviš film, pravi film a strip neka ti bude inspiracija. To su dve potpuno različite sfere. U tom trudu da sve liči na strip, kasniji filmovi su otišli krivim putem i izgubili su na kvalitetu. Srećom, to ovde nije ni izbliza izraženo u toj meri.

Zanimljivosti:
Stavljanje maske Deni DeVitu je trajalo dva sata. Njemu je bilo zabranjeno da ikome priča o masci. Barton je pristao da režira nastavak tek pošto je scenario prilagođen po njegovoj želji a Kiton je pristao da se pojavi tek pošto je dobio znatno veću platu ($11.000.000). Do kraja snimanja, Mišel Fajfer je promenila 60 kostima a svaki od njih je koštao $1.000. U filmu se trebao pojaviti i lik Robina ali je izbačen na insistiranje Bartona. Lik Kristofera Volkena je nazvan po čuvenom nemačkom glumcu Maksu Šreku (Nosferatu). U jednoj sceni, Mišel Fajfer je morala da stavi živu pticu u usta.

Naj scene:


Nekoliko dobrih fazona sa Pingvinom.

Moja ocena: 6/10

уторак, 21. август 2012.

Babel (2006)


Babel (2006) on IMDb
Žanr: Drama
Režija: Alejandro González Iñárritu
Glumci: Brad Pitt, Cate Blanchett, Gael García Bernal...

Priča:
Tragedija se dešava mladom bračnom paru na putovanju kroz marokansku pustinju. Priča o ovoj tragediji povezuje četiri porodice.

Moj osvrt:
Ranije sam već pričao da Inaritu zna da prenese i prikaže ljudsku emociju na najrealniji mogući način, vešto izbegavajući patetiku koja je, kako vidim, formula uspeha većini današnjih mrsomuđenja od filmova. Inaritua ne zanimaju tinejdžeri koji stegnutih palčeva gledaju hoće li se dvoje morona iz Hunger Games poljubiti i da li moronku opekotina boli a morona rasekotina štreca, njega ne zanima hoće li se devojčica iz Twilight ubiti pokušavajući da vidi dragog, njega ne zanima to da vam servira priču o beskućniku i da vam vrhunski emotivna scena bude to kada on kaže da nikada nije imao krevet... To nije emocija, to je žalosno korišćenje nečega žalosnog da bi se uzeo novac. 


Inaritu vam servira takve događaje i likove da jednostavno osetite njihov jad, osetite stanje u kom se oni nalaze, bez obzira saživeli se vi sa njima ili ne. To može samo veliki majstor. Kao i u ranijim filmovima, i ovde imamo naizgled više priča koje povezuje jedna stvar. U 21 Gram i Amores Peros je to bila sama tragedija. Ovde imamo delimično taj obrazac ali ipak sve ove ljude je povezao jedan predmet. To je za mene vrhunska ideja. Valja i pomenuti da su sve četiri porodice sa različitih kontinenata što je još jedan zanimljiv podatak. Imamo bračni par koji je na putovanju kroz pustaru doživeo tragediju - žena je ranjena. 


Zamislite sada to dvoje ljudi u zabiti Maroka, bez minimalnih uslova za život a kamo li za medicinsku pomoć, u situaciji kada bus koji ih je prevozio ne želi više da ih čeka. Imamo jednu Marokansku porodicu i tragediju nerazvijenog sveta, kako bih to ovako nemaštovito nazvao. U principu, ova porodica doživljava najveću tragediju i bez obzira što su uglavnom sami krivi za to, neće vam biti svejedno. Imamo genijalan prikaz devojke koja odrasta bez majke i što se tiče te teme, ne pamtim da sam gledao nešto bolje. Na kraju imamo jednu meksičku porodicu, što je možda i najneupečatljivija priča ali svakako sadrži nekoliko napetih i vrhuskih scena. Ono što se kod Inaritua podrazumeva, muzika u filmu je vrhunska. 


Još ću jednom ponoviti nešto što sam pisao u ranijim postovima, kada vidite da je film pravio Inaritu, nema razmišljanja da li pogledati ili ne.

Zanimljivosti:
Boubker Ait El Caid je dobio ulogu tako što ga je Inaritu video kako igra fudbal na plaži. Do današnjeg dana, ovo je jedini film u kom se pojavljuje. Rinko Kikuchi je prošla kroz godinu dana dug proces audicija da bi dobila ulogu. Bred Pit je odbio ulogu u filmu Departed za koji je bio i ko-producent kako bi se pojavio ovde jer je veliki fan Inarituovih filmova. Adriana Baraza se ugojila oko 17kg za svoju ulogu.

Naj scena:


Za nijansu bolja od ostalih scena je tragični završetak pucnjave sa policijom. Inaritu ponovo na vrhunski način pokazuje koliko bezvredan ljudski život može biti.

Moja ocena: 8/10