Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

среда, 28. септембар 2011.

Final Destination 5 (2011)


Kod nas nazvan: Poslednja Ekskurzija 5, Konačno Odredište 5
Žanr: Horor | Triler
Režija: Steven Quale
Glumci: Nicholas D'Agosto, Emma Bell, Arlen Escarpeta...

Priča:
Preživeli u nesreći na mostu saznaju da nema šanse da prevare smrt.

Moj osvrt:
Razlog zašto recenzije Final Destination filmova započinjem sa poslednjim je zato što sam ga upravo odgledao u bioskopu. Za one koji nisu do sada gledali ove filmove, savetujem gledanje prva dva. Treći još nisam pogledao, četvrti i nije vredan neke pažnje, a ovaj... E pa čitajte dalje. Ponovo imamo istu priču, neko je video svoju, i smrt ostalih likova, potom je spasao nekolicinu od njih, ali se smrt vraća po njih. Ono što je bila snaga prvog dela filma, to je ova blesava ideja. Drugi deo je imao spektakularne smrti i na tome su bazirali i ostale. Jedino što se razlikovalo bio je način na koji misle da mogu da prevare smrt. Ovaj film sam gledao u 3D tehnici zato što sam pročitao gomilu pohvala kako je to ovde sjajno iskorišteno. Naravno da jeste, ali u jednoj petominutnoj sceni. Ostale i nisu nešto inspirativne. Da li su ovde pomakli u spektakularnosti smrti... ako je retardiranost sinonim spektakularnosti onda definitvno jesu. Mislim, devojka pada sa visine cirka dva metra i sve kosti joj ispadaju. WTF?!?!?!? Ja sa svojih 110kg da padnem sa dva metra, najgore što može da mi se desi je da uganem ili iščašim nogu.


Za razlku od prethodnih delova u ovom filmu radnja ne postoji. Sve se svodi na čekanje da se neko na jeziv način preseli na večna lovišta. Da stvar bude još "bolja", dodali su fine patetične scene. Kao lik mora da ide u Francusku da bi radio pa ga zato devojka ostavlja jer on ide tamo, pa toj budali od momka tek posle sat vremena filma padne na pamet da je pozove da idu zajedno. Takođe ovde je način da se prevari smrt takav da je to zapanjujuće retardirano. Recimo da možeš da se spasiš svega tako što ćeš ubiti prokletu bubašvabu, ali naravno, to nikom ne pada na pamet od naših likova. Gluma je spektakularno jadna, tako da to predstavlja višnjicu na šlagu na torti od ubuđalih i ucrvljalih sastojaka. Jedina dva kvaliteta su ta vizija koju je ovaj glavni degenerik imao i kraj koji će vam se dopasti ako ste gledali prvi deo. Ne bacajte pare na kartu, definitivno nije vredno toga, niti ima dovoljno kvaliteta da bi se nazvalo filmom. Hvala bogu, ovo je poslednji deo u serijalu... nadam se.

Zanimljivost:
Ovo je najduža vizija od svih u Final Destination filmovima i traj 4 minuta i 44 sekunde.

Naj scena:


Vizija.

Moja ocena: 2/10

недеља, 25. септембар 2011.

The Grudge 2 (2006)


Kod nas nazvan: Kletva 2
Žanr: Horor
Režija: Takashi Shimizu
Glumci: Amber Tamblyn, Edison Chen, Arielle Kebbel...

Priča:
U Tokiju, devojka biva izložena istoj misterioznoj kletvi kao i njena sestra...

Moj osvrt:
S obzirom da je prvi The Grudge bio skoro stopostotna kopija originalnog Ju-On filma, ovaj nije kopija drugog dela tog Azijskog horora. Ovaj je uzeo lepo sve scene iz svih Ju-On/The Grudge filmova i spucao ih zajedno. Uzmite bilo koju jezivu scenu koja vas je preplašila, odgledajte je jedno sto puta... Šta mislite, da li ćete taj stoti put imati isti utisak ili ćete zevati? E ovaj film do iznemoglosti ponavlja te scene. Više mi je muka od njihovih duhova devojaka duge crne kose koje se čudno kreću. Posle Samare su trebali da batale s tim, ali neeee braćo, zašto ne bi još malo koristili iste stvari. Druga stvar koja me je iznervirala, ti duhovi kada god se pojave, proizvode isti onaj iritirajući zvuk. Ok, bila je fora u jednom filmu, ali taj zvuk tako podseća na podrigivanje, tako da duh koji podriguje ne spada baš u vrh moje liste jezivih stvari... recimo da mu je mesto negde na vrhu mog sranjomera.


Na početku filma imamo ponovo onu priču koja se ponavlja, da kada neko umre u besu, tu ostaje ta kletva i ko god uđe u tu kuću biva zaražen time. E, ovde izgleda da duhovi nisu pročitali scenario, pa u izboru svojih žrtava koriste čuvenu metodu zvanu ofrlje. Tako da zbog svega ovoga, cela priča i ideja padaju u vodu. E sada, pošto su Ameri Ameri, oni kao ovde objašnjavaju celo poreklo ove kletve što opet nema veze s mozgom. Gluma je očajna, glavnoj glumici je mnogo bolje išlo u filmu The Ring, gde je fino poginula u prvih pet minuta filma i ćao. Ima toliko nebuloznih scena da je to za zapanjiti se. Mislim imamo devojku koja za cirka pet sekundi ispije jedno dva litra mleka i potom ih povrati u istu flašu... a da, ne napomenuh da ta devojka uopšte nije imala sustret sa ovim duhovima. Još samo jedna stvar i završavam. Ovde opet imamo igru sa vremenskim linijama. Tri priče nisu u istom vremenu, što je kao trebalo provaliti a imamo dve scene u istoj kući, gde ta kuća izgleda totalno drugačije. Ako vam neko kaže da ga je obrt u ovom filmu iznenadio, iskreno se zabrinite za njegovo zdravlje. Ovo sranje pogledajte samo ako ste teški mazohista... a i tada ne garantujem da ćete biti zadovoljni.

Zanimljivost:
Na početku filma, standardni logo Columbia-e se menja u lik Kayako.

Naj scena:


Jedina originalna stvar u filmu je ovo ubistvo.

Moja ocena: 1/10

петак, 23. септембар 2011.

Resident Evil: Degeneration (2008)


Kod nas nazvan: Pritajeno Zlo : Degeneracija
Alternativni Naziv: Biohazard: Degeneration
Žanr: Animirani | Akcija | Horor | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Makoto Kamiya
Glumci: Alyson Court, Paul Mercier, Laura Bailey...

Priča:
Ratnik koji traži osvetu oslobađa smrtonosni virus u Harvardvilu. Svoj odgovor na pretnju daju bivši pripradnici specijalnih jedinica Lion Kenedi i Kler Redfild, koji pokušavaju da unište čudovište pre nego se istorija ponovi.

Moj osvrt:
Ako pripadate grupi koja je igrala Resident Evil igrice, ovo je nešto što će da vas oduševi. Za razliku od simpatičnih filmova sa Milom Jovović koji su zasnovani na igri, ovaj film se direktno naslanja na samu igru. Pominju se događaji iz nje, likovi su potpuno isti, čak je i atmosfera sjajno preneta. Pogotovu kada imamo scene u mračnim hodnicima. Inače, radnja se odvija u periodu između četvrtog i petog dela igre. Sama priča je mala, jednostavna ali sasvim dovoljna za ovaj žanr. Ustvari ja i ne znam neki zombi film sa nekom specijalno velikom pričom, sve se to svodi na manje više isto. Bitna je sama izvedba filma i ono po čemu se on razlikuje od ostalih zombi filmova.


Animacija je bez ikakvog preterivanja savršena. Jedine dve zamerke idu na malo ispeglana lica pojedinih likova i ne baš stopostotnu sinhronizaciju usana sa onim što se priča, ali to je tako mizerno naspram ovih dobrih stvari. Uglovi kamere su nešto neviđeno, pogotovu u animiranim filmovima. Postoji toliko dobrih scena da je to zapanjujuće: uletanje aviona u zgradu aerodroma, prskanje krvi ili vode po kameri, akcione adrenalinske scene... Još jedna stvar je ovde fantastično iskorišćena, a to je slow motion. On je baš tamo gde treba da bude, prelazak između njega na normalnu brzinu i povratak na njega izgleda fantastično. Na kraju, ako ste fan Resident Evil igara, ovaj film će vas definitivno oduševiti, ako ste fan zombi filmova, ovaj film je svakako za vas, ako volite dobru animaciju, u ovom filmu ćete sigurno uživati, ako tražite dobar akcioni film za pogledati... našli ste ga.

Zanimljivost:
Glasove za Kler, Liona i Ingrid pozajmljuju isti glumci kao i u igrici. Postoji dosta elemenata, kao što je npr. susret Kler i Liona koji su preslikani iz Resident Evil 2 igre.

Naj scena:

Okršaj sa čudovištem.

Moja ocena: 7/10

Drugo Mišljenje: Resident Evil: Degeneration (2008)

четвртак, 22. септембар 2011.

The Basketball Diaries (1995)


Kod nas nazvan: Košarkaški Dnevnici
Žanr: Biografski | Kriminalistički | Drama | Sportski
Režija: Scott Kalvert
Glumci: Leonardo DiCaprio, Lorraine Bracco, Marilyn Sokol...

Priča:
Film je adaptacija ispovesti Džima Kerola o njegovom padu u svet zavisnosti od droge...

Moj osvrt:
Kada sam počeo intenzivno da koristim IMDB i njegov sistem preporuka, malo, malo, u njima bi iskakao ovaj film. Uvek sam ga nekako zaobilazio dok jednog dana nisam odlučio da mu posvetim pažnju da vidim zašto je on tako poseban. Posle gledanja, jedino što mogu da vam kažem da je ovo jedan od najboljih ako ne i najbolji film na ovu temu. Valjda je njegov kvalitet u tome što je ovo istinita priča. Priča prati grupu mladića koji su obećavali dosta, bili dobri sportisti ali su otišli krivim putem. Di Kaprio glumi Džima Kerola i on to radi sjajno, pogotovu u scenama gde pokazuje krizu. Zanimljiva mi je pojava i Marka Volberga koga nisam gledao kao klinju ni u jednom filmu. Izdvojio bih još ovde i sjajnog Ernija Hadsona.


Postoji nekoliko snažnih scena, pogotovu u odnosu Džima i njegove majke, kao i scena u kojim se vidi na šta su momci spali. Pogledajte ovaj film, ne zato što je poučan ili zato što prdi o nekoj moralnosti ili problemima upotrebe droga. Što se tiče droga, najveću istinu je rekao pokojni Čarls Bronson u četvrtom delu Death Wish-a, "To više nije prestup, to je način života". Pogledajte ovaj film zato što je kvalitetan, zato što ima gomilu sjajnih scena i zato što je jedna ljudska priča o tragediji, o borbi, pobedama i porazima.

Zanimljivost:
Kada je River Finiks bio upitan posle nominacije za oskara za film Running on Empty, šta bi želeo da radi sledeće, on je izjavio da je želeo da glumi Džima Kerola. Tajms je posle izjavio kako je Finiks to želeo previše, verovatno aludirajući na njegove probleme sa drogama.

Naj scena:

Pomoć

Moja ocena: 7/10

среда, 21. септембар 2011.

Blood: The Last Vampire (2009)


Kod nas nazvan: Krv: Poslednji Vampir
Žanr: Akcija | Horor | Triler
Režija: Chris Nahon
Glumci: Gianna Jun, Allison Miller, Liam Cunningham...

Priča:
Vampir po imenu Saja, koja je deo vladine tajne agencije koja lovi i uništava demone u posleratnom Japanu, poslata je u vojnu školu da bi otkrila koja je od njenih školskih drugarica demon.

Moj osvrt:
Na početku imamo priču o demonima i vrhovnom demonu koji je uzeo ljudski oblik. Zbog toga jedina razlika između demona i ljudi je ta što demoni nemaju dušu. E sad, naša Saja je takođe krvopija ali za razliku od demona ona ima dušu. Cela ta priča je sasvim korektna i dovoljno dobra da uvuče čoveka u film. Prva scena u filmu je brutalna i tu vidimo da Saja koristi katanu kao svoje primarno oružje. Film je zasnovan na istoimenom animiranom filmu i šteta je što prvo nisam pogledao njega. Ovo ostvarenje je generalno zanimljivo, borbe su sasvim dobre, efekti borbi sjajni, priča pije vodu, većina likova je ok... 


Sad malo o lošim stvarima. Mislim da je sjajna ideja što je i demon uzeo oblik žene, ali ako je već tako, trebali su naći nekog ko može dostojno da reprezentuje demona. Jednostavno trebalo im je ili neko zlo, ili mistično ili prelepo lice... sva tri takva bi pila vodu. Oni su našli lice koje nije ni jedno od ta tri. Zamislite lice koje je nezainteresovano za bilo šta, lice koje ćete prvo zaboraviti minut pošto ste ga ugledali, lice koje na sebi nema ništa karakteristično... e takvo je ovde lice vrhovnog demona. Druga loša stvar je što sasvim dobra priča nije dovoljno iskorišćena. Moglo je to mnogo bolje. Ali dobro, ovde je rezultat kao i u Blade-u, kolji a priča postoji čisto da ne bude sve besmisleno.


Treća stvar su specijalni efekti. Pošto je katana Sajino oružje za očekivati je da krv pršti na sve strane... E ta krv bi bila odlično odrađena da je ovaj film rađen pre nekih petnaestak godina. Takođe i demoni kada uzmu taj njihov oblik, kada nisu u krupnom planu, izgledaju očajno. Kada se pređe na krupan plan, sasvim je to ok, ali čim se vrati na prikaz kompletnog demona, to je prilično loše. I četvrta loša stvar, gluma ide od prosečne do očajne. Na kraju, iako ima više ovih loših stvari, film je generalno zanimljiv i sasvim ok za zabavu od osamdesetak minuta.

Zanimljivost:
U ovoj naj sceni čuje se fenomenalna pesma Space Truckin' od legendarne grupe Deep Purple. Inače ta pesma je izašla dve godine posle godine u kojoj se radnja filma odvija.


Naj scena:

Borba uz fenomenalni Space Truckin'.

Moja ocena: 5/10

Johnny English Reborn (2011)


Kod nas nazvan: Džoni Ingliš Ponovo Rođen
Žanr: Komedija
Režija: Oliver Parker
Glumci: Rowan Atkinson, Rosamund Pike, Dominic West

Priča:
Džoni Ingliš juri međunarodne ubice kojima je meta Kineski premijer.

Moj osvrt:
Kada je doživljaj filma u pitanju, osim horora, svaki film je najbolje odgledati u bioskopu. Postoje samo dve stvari koje mogu da pokvare doživljaj. Prva i nije strašna ako znate jezik koji se koristi u filmu. Naravno mislim na prevod koji je u najbolju ruku prosečan. Druga stvar, e to je ono što je strašno, je budala koja ume da sedne iza vas i komentariše svaku bogovetnu scenu. Zamislite sada, gledate komediju, i čujete iza sebe "Ma daaaj" na neku scenu. Prvo ne znate da li da ga istavite iz sedišta zato što ne konta da je ovo komedija i da su u njoj preterivanja poželjna ili zato što ne možete više da se skoncentrišete na film od njegovog lupetanja. Ovo govorim iz prostog razloga što ću filmu MOŽDA dati ocenu više nego što zaslužuje jer je već pomenuta budala uspela da mi upropasti doživljaj... delimično. No da se bacim na film.


Kratko samo o dve stvari. Priča: sasvim ok, u komediji se i ne traži bog zna šta, samo da nije totalno debilna. Glumci: Rouen Atkinson je tata, Dominik Vest koliko god bio odvratan u filmu 300 u svim ostalim mi je sjajan, Rozamund Pajk slatka i Džilijen Anderson gotivim još iz doba X-Files serija tako da je ok i taj segment. Film je za nijansu slabiji od prvog dela gde mislim da nije bilo pauze između fazona. Ovde povremeno imamo tu pauzu ali je to zanemarljivo, jer obavezno za njom slede momenti smeha uz neki geg velikog komičara. Ako ste gledali prvi deo i ako vam se on svideo, nema razloga da vam se ovaj ne svidi. Džoni je nešto zabrljao u periodu između događaja prvog i ovog filma tako da vreme provodi na Tibetu. Posle nekoliko fenomenalnih scena tamo, on se ipak seli u Britaniju jer je naravno neophodan svojoj kompaniji i šou počinje. Uz Beni Hila i Dejv Alena, Atkinson mi je najbolji komičar koga sam gledao tako da o njemu mogu samo da pišem pohvalno. On je jednostavno svevremen i nepobediv u svetu komike tako da vam ovaj film toplo preporučujem.

Zanimljivost:
Pre početka snimanja, govorilo se da će ulogu koju tumači Dominik Vest igrati Pirs Brosnan.

Naj scena:

Najbolja scena u gomili scena sa Rouenom Atkinsonom... nema teorije. Sve su fenomenalne.

Moja ocena: 7/10

недеља, 18. септембар 2011.

13 Going on 30 (2004)


Kod nas nazvan: 13 pa 30, Danas 13 sutra 30
Žanr: Komedija | Fantastika | Ljubavni
Režija: Gary Winick
Glumci: Jennifer Garner, Mark Ruffalo, Judy Greer...

Priča:
Trinaestogodišnjakinja na svoj trinaesti rođendan igra igru u kojoj poželi da ima 30 godina. Sutradan, želja joj se ispunjava.

Moj osvrt:
Kada sam govorio o filmu 17 Again, rekao sam da je on u potpunosti iskoristio već postojeću ideju o podmlađivanju. Postoji još filmova na taj fazon ali ovo je prvi koji vidim da u njemu neko postaje stariji. Naravno, ovo nikako ne treba shvatati kao inteligentnu komediju ili ozbiljan film. Ovo je ono što ja zovem glupava zabava ali u svom veoma dobrom izdanju. Budimo realni, ko ne želi da gleda nešto ovakvo. Sasvim je sjajno prikazano kako devojčica u telu tridesetogodišnjakinje razmišlja. To je ono najbolje u filmu.


Način na koji se naša glavna junakinja, sada kao starija, ophodi prema klinkama, na koji način posmatra na ljubav, seks i odnose i sa kojom nevinošću ulazi u sve to, način na koji priča o svojim "oblinama"... sve to je sjajna zabava... ni manje ni više od toga.U glavnoj ulozi se našla simpatična Dženifer Garner, poznata iz glupave serije Alias. Iskreno nisam nešto bio oduševljen njome do sada, ali način na koji je odlgumila ovu totalno otkačenu ulogu je skroz ok a način na koji se smeje mi je zaista sjajan.


Naravno, postoji gomila šablona u filmu, među njima i onaj glupavi koji me najviše nervira, koji ste gledali u 99% romantičnih komedija... Kao sve ide ka nečem lepom, onda se to lepo desi, onda nešto iskrsne što sve zajebe i na kraju sve to bude kako treba. Ovde je "na kraju sve to bude kako treba" deo prilično slabašno odrađen. Ali dobro, ovo je komedijica za razbribrigu, ne bi trebali tražiti dlaku u jajetu već je pogledati čisto radi malo zabave.

Zanimljivost:
Na trinaesti Dženin rođendan u sobi se vidi slika Madone. Kada se ona probudi sa 30, ta slika je ponovo tu, samo ovog puta je potpisana.

Naj scena:
Džena (Dženifer Garner) se budi i shvata da joj se želja ostvarila.

Moja ocena: 5/10

петак, 16. септембар 2011.

Red Riding Hood (2011)


Kod nas nazvan: Crvenkapica, Crvenkapa
Žanr: Fantastika | Horor | Misterija | Triler
Režija: Catherine Hardwicke
Glumci: Amanda Seyfried, Lukas Haas, Gary Oldman...

Priča:
Priča se dešava u srednjevekovnom selu koje je ugroženo od strane vukodlaka. Mlada devojka se zaljubljuje u drvoseču koji je siroče a to njena porodica ne odobrava.

Moj osvrt:
Pre svega da napomenem da će vam se možda činiti da sam vam otkrio mnogo stvari u toku ovog izlaganja, ali reći ću vam da sam vam otkrio malo stvari s početka i neki nebitan detalj koji se desio kasnije. Baš me je zanimalo šta će da učine i kako će priču o Crvenkapici uklopiti u film i napraviti nešto što ima elemente horora. Prvi utisak je da su estetski scene savršene. Potom se upoznajemo sa našom Crvenkapicom koja voli momka po imenu Piter ali je njeni udaju za momka po imenu Henri koga opet voli njena sestra. Postoji priča da se ta seka žrtvovala vuku jer ne želi da živi bez Henrija... Znam braćo, i meni je već muka dok ovo pišem, ali zamislite kako mi je bilo dok sam ovo gledao...

Inače i ovde imamo onaj zaplet iz omraženih nam sapunica, tipa lik je skontao da je njegova sestra od bakinog stričevog ujaka po majčinoj strani ustvari njegov otac. Tako da što se tiče Crvenkapice i njene porodice, tu se nije znalo ko je koga... Inače to selo je izolovano u nekoj šumi i oni prinose žrtvu vuku kako ih ovaj ne bi dirao... Ja ne znam da li ste pogledali fenomenalni Village, ali ovo je potpuno preslikano iz njega. Još jedna stvar ista je da imamo jednog lika koji je mentalno zaostao. Takođe imamo i nekoliko scena preslikanih iz sjajnog Scarlet Letter filma. Aplauz za retardirane scenariste koji ni to nisu umeli sami da smisle. A ovo što su sami smislili, bolje da nisu.

A da, tu je i Crvenkapicina baka koja zaista živi u šumi... jedno sto metara od sela. Crvenkapicu inače glumi simpatična Amanda Sejfrid. Geri Oldmen, maestralni glumac, očigledno je dobio finu svoticu da se pojavi ovde, jer njegovo samo ime vredi više od ovog smeća. On glumi oca Solomona koji se bori protiv veštica, zveri i sličnih pizdarija. Recimo da se radnja filma dešava pre jedno 7 do 8 vekova. Zamislite onda lika koji iznese ceo solarni sistem i priča ljudima o poklapanju planeta i to oni kao kontaju. Još jednom bravo za scenariste.

Inače vuk ustvari nije vuk već vukodlak tako da ako ne pretpostavite kraj kada se povede priča o tome, onda zaista niste uključili ni delić mozga. Film je rejtovan sa PG13, znači da klinci mogu da gledaju ovo uz pratnju roditelja. Zamislite sada roditelja koji sa klinjom gleda ovo sranje i mora da objasni svom detetu da je ova devojčica na ekranu koja "vodi ljubav" pred milionskim auditorijumom, ustvari ona devojčica o kojoj su mu pričali priču. Na kraju, sve se to može sabrati u ovo: Ovo je sramota... ovo je pljuvanje u lice priči koja nam je pričana kada smo bili deca... ovo je uvreda za ime Crvenkapice... braća Grim se okreću u grobu.

Zanimljivost:
Prema trejleru radnja filma se odvija oko 1300.

Naj scena:
Neke estetski savršene scene. Bukvalno jedina stvar koja vredi u fimu

Moja ocena: 2/10

среда, 14. септембар 2011.

Horrible Bosses (2011)


Kod nas nazvan: Kako Se Rešiti Šefa
Žanr: Komedija | Kriminalistički
Režija: Seth Gordon
Glumci: Jason Bateman, Charlie Day, Jason Sudeikis...

Priča:
Tri prijatelja kuju zaveru da ubiju svoje užasne šefove kada shvate da ovi stoje na putu njihovoj sreći.

Moj osvrt:
Braćo, evo me sa još jednog izveštaja iz bioskopa. Iako nismo bili oduševljeni izborom filmova za jučerašnji dan, odluku o odlasku u bisokop nismo hteli da menjamo pa smo u zadnji čas izabrali ovaj film. Posle svega mogu reći da je izbor bio sasvim dobar. Imamo tri lika koji žele da ubiju svoje šefove. Razlozi dvojice su ok, ako se može reći da je i jedan razlog ok za ubiti nekoga. Ali braćo, jedan od njih odlučuje da ubije šeficu zato što ova želi da spava sa njim. Šeficu glumi Dženifer Aniston sa više nego očiglednom estetskom promenom na sebi. Ok, razumem da on neće da prevari svoju verenicu, ali da je to razlog da je ubije...

Neću dalje ništa da vam otkrivam, što manje znate, više ćete biti prijatno iznenađeni. Ono što se meni dopalo, to je što je ova komedija poput Hangover-a i hvala Bogu na tome. Kada kažem da je poput Hangovera, to znači da nema onog isilovanog američkog humora na koji ne bi znali da se nasmejete da nema onog smeha u pozadini. 3 glavna glumca su ok ali oni koji su sporedni ovde su mnogo bolji. Kevin Spejsi koji je za mene jedan od 5 najboljih glumaca koje sam ikada gledao je, malo je reći, FENOMENALAN. Ne postoji scena sa njim u kojoj vas ne nasmeje. Raduje i veoma kratka pojava legende Donalda Saterlenda. Kolin Farel je izvrstan a Dženifer Aniston sasvim ok za ono što treba da predstavlja u filmu (bilo je zanimljivo čuti je kako žestoko psuje), što važi i za Džejmija Foksa. Ako planirate ovih dana da posetite bioskop, nemojte propustiti ovaj film. Garantuje momente dobre zabave, garatnuje dosta dobrog humora... od jedne komedije i više nego dovoljno.

Zanimljivost:
Režiser je tražio od glumaca da što više improvizuju i svi su to radili osim Dženifer Aniston koja je izjavila da su njene rečenice u scenariju "prelepo složene".

Naj scena:
Nema teorije naći samo jednu, mnogo je dobirh scena koje će vas lepo nasmejati.

Moja ocena: 6/10

понедељак, 12. септембар 2011.

Rammbock: Berlin Undead (2010)


Kod nas nazvan: Berlin Živih Mrtvaca
Žanr: Horor | Triler
Režija: Marvin Kren
Glumci: Sebastian Achilles, Ingrid Beerbaum, Carsten Behrendt...

Priča:
Baš kada Majkl dolazi u Berlin da poseti svoju bivšu devojku Gabi, užasni virus velikom brzinom počinje da se širi gradom...

Moj osvrt:
Moram da počnem od naslova. Što se tiče Berlina, videćete par stanova, okolinu jedne zgrade i jednu ulicu, tako da se film mogao zvati npr Leskovac Undead, ne bi imalo nikakve frke... Doduše vidi se u poslednjoj sceni parče grada kao i na jednom mestu delić panorame grada sa kao nekim dimom (kao na posteru, ali bez vatre) čisto da se pokaže kako se sranja dešavaju. Hajde još malo o lošim stvarima. Lik koji dolazi da se pomiri sa devojkom naleće na zombije. Zatvara se u stan sa nekim klinjom. Klinja od vrhova viljuški pravi municiju za praćku !?!?!? a ovaj naš glavni lik se buni i viče na njega jer su to Gabine viljuške.

Ha-HaAa
Još jedan opak propust. Lik konstatuje da nema mreže pa mobilni telefoni ne mogu da rade, da bi mu nekih minut i po kasnije zazvonio telefon koji je ostao u hodniku gde su zombiji. AAAAAAAAAAAAAAAAAAA, pa ljudi da li ste gledali ovo posle snimanja. Scene sa zombijima su ok. Film 28 Days Later je postao revolucionaran time što je uveo zombije koji trče, što je bilo osveženje naspram ranijih koji su se gegali i jedva kretali.

Ovaj film uvodi dve nove stvari. Jedna je da zombiji mogu da govore... barem neka baka je mogla. Uvodi i još jednu stvar koja mi je na prvi pogled delovala glupavo ali u principu je ispala ok. Pogledajte film pa procenite.

Zanimljivost:
Film traje nepunih sat vremena.

Naj Scena:
Završnica.

Moja ocena: 3/10

субота, 10. септембар 2011.

My Soul to Take (2010)


Kod nas nazvan: Uzmi Moju Dušu
Žanr: Horor | Triler
Režija: Wes Craven
Glumci: Max Thieriot, John Magaro, Denzel Whitaker...

Priča:
Serijski ubica se vraća u svoj rodni grad i proganja sedmoro dece koji su rođeni na dan kada je on navodno uhapšen.

Moj osvrt:
Ovaj film ima nekoliko dobrih stvari, ali ono što niakako nije dobro, on ima mnogo više loših koje potiru ove dobre. Krenuću prvo od loših. Lik pati od sindroma višestruke ličnosti i pošto jedna od njegovih ličnosti ubija, hapse ga. Posle nekoliko sasutih metaka u telo, na putu do bolnice on uspeva da pobegne. Iste noći se rodilo sedmoro dece. E sada, postoji tradicija da se ta deca okupljaju u ponoć, i čim počne taj dan, oni ubijaju lutku tog ubice. Veruje se da ako to učine, ubica se neće vratiti. A ja se tu pitam, koliko traje ta tradicija ako oni svi imaju 16 godina? Od koliko godina su ih roditelji puštali same u šumu u ponoć? Pošto im policija kvari taj ritual, lutku nisu ubili i eto nam ga ubica. Prva scena s njim je sjajna i on izgleda srkoz dobro.

Što se tiče likova, mnoooogo čudnih stvari se tu dešava koje su nepovezane. Valjda time žele da gledaoca šetaju od mogućnosti do mogućnosti ali u principu samo ubacuju nepotrebne stvari i nešto što je mogao biti dobar dezert od filma pretvoren je u splačine. Za divno čudo, glumci iako su tinejdžeri, uopšte nisu loši tako da to ne kvari utisak filma. Postoji mnooogo dobrih scena, ali na žalost, slabo su iskorištene. Ili zbunjuju ili samo lepo izgledaju. Dosta dijaloga nema veze s vezom i čisto služe da se popuni vreme do nečeg bitnog. U principu film nije ni jednog momenta dosadan. Od prvog do zadnjeg minuta će vam držati pažnju, ali je velika šteta za nešto što je moglo biti odlično da je ovako loše izvedeno. Šteta i za režisera čuvenih horora... Ali dobro, uvek može i gore... Setiću se samo Scream gluposti (barem meni) i biću zadovoljan ovim filmom.

Zanimljivost:
Film nije prikazivan kritičarima. Zbog toga, iako je slab, ima respect od mene. Traileri za film koriste sjajnu pesmu You're Going Down od grupe Sick Puppies. Šteta što ta odlična pesma nije korištena u filmu.

Naj Scena:

Prva pojava ubice. Zaista sjajno!

Moja ocena: 4/10

уторак, 06. септембар 2011.

The Final (2010)


Žanr: Drama | Horor | Triler
Režija: Joey Stewart
Glumci: Marc Donato, Jascha Washington, Whitney Hoy..

Priča:
Grupa učenika planira da se osveti školskim drugovima koji ih ugnjetavaju.

Moj osvrt:
Ti likovi koji se iživljavaju na ovim jadnicima, ja razumem da moraju da budu pokvareni, gadni, bezobrazni... To važi za muški deo tih budala. Zašto u svakom filmu ženski deo tih pokvarenjaka mora nužno da bude retardiran. Zašto neko inteligentan ili pametan ne može da bude zao? Ali hajde, nije tako strašno pošto relativno brzo svi oni dospevaju u veoma neugodnu situaciju. Grupa ugnjetenih dolazi na sasvim dobru ideju kako kazniti ove druge. Kada to sve počne, cela ta priča deluje super. Međutim, kažnjavanje je klasično preslikavanje iz drugih horor filmova. Pobogu, imamo devojku koja je potpuno isto obučena, ima istu masku i isti tip mučenja primenjuje kao i devojka iz filma Audition. Zašto bi me to zanimalo da gledam po drugi put.

Sve ostalo podseća na Saw, Hostel i slične stvari. Postoji i jedna zanimljiva greška. U filmu imamo dve jurnjave motorima. Između njih, jedan momak gine, ali ga u drugoj jurnjavi, na trenutak, vidimo ponovo na motoru. U principu, do sada sam prilično ojadio film, pa da ne ispadne loš što on i nije, evo malo pozitivnih stvari. Iako ima povremeno po neku rupu u priči, film je generalno veoma zanimljiv. Momenti u kojima se oni koji su do skora bili nadmoćniji nađu sa druge strane su odlični. Taj deo filma vas baš, da se tako izrazim, naloži, iz prostog razloga što je prva trećina filma iskorištena da vas ti likovi maksimalno nerviraju. Strah na licima tih tzv. nadmoćnih je neprocenjiv u tim momentima i govor koji drže ovi koji ih kažnjavaju sjajan. Sve u svemu, film je jedva prevagnuo u ovu kategoriju OK, pre svega što vas natera na razmišljanje u pojedinim momentima a ima i par originalnih ideja što je za respekt.

Zanimljivost:
Film je inspirisan istinitim događajima.

Naj scena:
Početak ispunjavanja plana.

Moja ocena: 5/10

понедељак, 05. септембар 2011.

Push (2009)


Žanr: Akcija | Naučna Fantastika | Triler
Režija: David Bourla
Glumci: Camilla Belle, Dakota Fanning, Chris Evans...

Priča:
Dvoje mladih Amerikanaca sa posebnim sposobnostima moraju da pronađu devojku u Hong Kongu pre nego tajna vladina organizacija zvana Divizija to učini.

Moj osvrt:
Film započinje odlična priča o likovima sa specijalnim sposobnostima, o Diviziji i o grupama likova sa tim određenim sposobnostima... Čak i uvodna scena je super, čisto da vas uvuče u priču. Odprilike je, uz par efekata, to to. Imamo jednog lika iz jedne specijalne grupe, dva tri iz druge, dva iz treće i eto. Imamo Krisa Evansa i Djimona Honsua koji su ovladali telekinezom. Imamo slatku Dakotu fening i još jednu Japančicu koje su vidovite i sve što vide crtaju ali naravno, ne bi bilo zanimljivo kad to što crtaju ne bi imalo neko značenje... čisto ne bi li se neko zeznuo u proračunu. Potom imamo likove koji vrištanjem mogu da vam probiju bubne opne, nešto kao Lady Gaga live samo glasnije i sa više pevačkih kvaliteta. I imamo jednu specijalnu devojčicu koja predstavlja Boga oca i na čijoj je ona strani, "njihovo je carstvo".

Ima još tu likova ali nemam nameru da ih nabrajam, jer su jedva vredni pažnje. Samo se pojave u filmu, imaju kao bitnu ulogu i to je to. Kada god režiser nije imao ideju šta dalje, primenjivao je taj recept.. novi lik koji vadi situaciju iz krize. Smišljanje ideje za likove je znači bilo ok. E sad, kako je smišljena priča. Npr ovako... Pa hajde kao da se svi oni krljaju pa će tu biti i par efekata pa ima ljudi koji će se primiti. Dovoljno je da u trejleru pokažemo ono što valja. Ostalih stotinak minuta nije tako ni bitno. Ovaj film je klasičan primer očajnog ostvarenja dobre ideje, zato i nemam nameru da zbog njega dalje lupam po tastaturi.

Zanimljivost:
Režiser kaže da je ovaj film inspirisan čuvenom Kazablankom iz prostog razloga što je sniman u Maroku, a po očigledno inteligentnom reditelju, današnji Hong Kong je pandan tadašnje Kazablanke. Tako da je ova zanimljivost trebala da zvuči ovako: Režiser kaže da je ovaj film inspirisan Kazablankom, zato što je taj film sniman u Maroku pa je zato i ovaj sniman u Hong Kongu.

Naj scena:
Finale u koje su na jedno mesto spucane sve sposobnosti i efekti.

Moja ocena: 3/10

недеља, 04. септембар 2011.

[Rec] (2007)


Žanr: Horor | Triler
Režija: Jaume Balagueró, Paco Plaza
Glumci: Manuela Velasco, Ferran Terraza, Jorge-Yamam Serrano...

Priča:
Film prati mladu reporterku i njenog kamermana koji snimaju događaje u toku noćne smene jedne od vatrogasnih stanica.

Moj osvrt:
Ovo je jedan od najuspelijih horora u prethodnih nekoliko godina. Još malo ću o priči pa ću da pređem na kritike i pohvale. Vatrogasna ekipa dolazi u jednu zgradu i tu se dešavaju gadne stvari. Pošto zgrada biva zapečaćena a niko ne zna zašto, vatrogasci, TV ekipa i stanari ostaju zatvoreni unutra. Tu već imamo napravljeno sjajno okruženje za gomilu potencijalnih sranja. Radnja se odvija zaista sporo. Od uzbuđenja imamo pojavu jedne starije žene i potom ogromnu pauzu do sledećeg većeg uzbuđenja. Za to vreme detaljno se upoznaju stanari, jedan vatrogasac iz ekipe koji vam brzo priraste za srce kao i kamerman od koga smo videli par puta patike i preslatka reporterka koju tumači Manuela Velasko. U tri života ne bih pretpostavio da ova glumica (za vreme snimanja filma) ima 33 ili 34 godine. Inače ceo film je sniman kao i legendarni The Blair Witch Project i mogu vam reći da je jedini posle tog fenomenalnog ostvarenja koji je na mene ostavio snažan utisak a da je sniman tako.

Još malo o stvarima kojim i nisam baš oduševljen. Kako se zaraza širi sve je više tih zombija koji jurcaju na sve strane. Nisam baš neki fan zombi filmova ali umeju i oni da me oduševe. Ovde postoje dve pozitivne stvari. S obzirom da se radnja odvija na malom prostoru, to znatno povećava napetost. Druga stvar, još bolja od ove prve je mala zaražena devojčica... O braćo, kako je to jeziva scena. Znači imali smo malo razvučen dosadnjikav film, potom napete scene nabijene akcijom... i onda braćo, ono što je meni izvuklo ovaj film iz prosečnih... završnica. Počinje se odgonetati uzrok te zaraze što kulminira jednom od najjezivijih i najstrašnijih scena koje sam u životu video na filmu. Zbog toga ga i vredelo gledati ovo ostvarenje, jer veoma brzo sam zaboravio one spore i podosadne momente u prvoj polovini filma... Ako se ne plašite da malo ohladite krv u venama, usudite se da pogledate ovaj film.

Zanimljivost:
Ameri k'o Ameri. S obzirom da je ovaj film bio sjajan, odmah su uzeli i napravili njihovu verziju. Naravno, pogledaću i nju... jednom. Ne razumem čemu rimejk nečega što je još novo i što je kvalitetno. Jedina stvar koja je meni bila uspešan rimejk je savršeni The Ring. Ostalo... slabo šta. U sceni kada jedan od vatrogasaca pada sa sprata pored stepenica na prizemlje, niko od glumaca to nije znao, kako bi njihov šok bio veći a reakcije realnije.

Naj scena:
Završnica.

Moja ocena: 7/10

Drugo Mišljenje: [Rec] (2007)

четвртак, 01. септембар 2011.

100 Feet (2008)


Kod nas nazvan: 100 Koraka
Žanr: Horor | Triler
Režija: Eric Red
Glumci: Famke Janssen, Bobby Cannavale, Ed Westwick...

Priča:
Marni Vilson u samoodbrani ubija muža koji ju je zlostavljao i biva osuđena na kućni pritvor. Ubrzo, ona otkriva da je u kući nasilnički nastrojen duh njenog bivšeg muža.

Moj osvrt:
Iskreno, nisam očekivao neki spektakl od ovog filma, ali nisam ni očekivao ovoliko rupa u njemu. Priča je jednostavna. Marni Vilson koju tumači prelepa Famke Jansen ne sme da se udalji 100 stopa od kuće, inače uređaj to signalizira i ako se u roku od tri minuta ne vrati u dozvoljeno područje, policija dolazi.


E sad pazite ovu debilnost. Kada ona posprema kuću, odlazi u podrum u kom po udaljenosti ne bi smela biti, ali konta da ima dovoljno vremena tj. da će se u roku od ta tri minuta vratiti u dozvoljeno područje. ALI, kada god joj neko dolazi u kuću ili zvoni na vrata, ona se proteže iz dozvoljene zone da bi došla do ulaza. WTF!?!?. Zar joj treba tri minuta da pređe dva koraka, otvori vrata, zatvori ih i vrati se ta dva tri koraka. I to se ponavlja milion puta u filmu. Duh njenog muža se pojavljuje par puta ali retko kada vas zaista uplaši.


Onda jedna od najdebilnijih scena u istoriji kinematografije. Noć veštica je i naša Famke se maskirala u Snežanu (iz Snežana i sedam patuljaka), i izgleda tako da bi joj i sa 5 i sa 55 godina uzeo i slanu bombonu iz ruke. Ali neeee braćo, klinje od par godina rezonuju da je ona nevaljala teta i niko ne želi da joj priđe i uzme išta od nje. Zbog ove gluposti iskreno se nadam da će se scenaristima ogaditi pisanje narednih... pa recimo zauvek.


Pošto je glavni cilj osloboditi se duha, fora je da se sve njegove stvari izbace iz kuće i sve će biti ok. Posle tog otkrovenja i debil shvati koja je još stvar ostala za izbacivanje. Ali izgleda da debil ima više mozga od naše glavne junakinje. Čak vam se jednom i učini tj. ponadate se da je i ona to skontala. Ali, kao što kažu naši stari, nada je đavolja rabota. Zato se ne nadajte da ćete ovde gledati iole solidan film. Ako nemate pametnija posla, može vam biti jednoipočasovna polu zabava, jer hvala Bogu, barem nije dosadan.

Zanimljivost:
Cela ideja o 100 stopa je pogrešna, jer to je prosečna visina desetospratnice, pa vi sada zamislite kako je ona uspela da se udalji sto stopa u okviru svoje kuće.

Naj scena:
Ljubomorni muž iskaljuje svoj bes na nepoželjnom posetiocu.

Moja ocena: 4/10

Drugo Mišljenje: 100 Feet (2008)