Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

уторак, 11. децембар 2012.

The Traveler (2010)


The Traveler (2010) on IMDb
Žanr: Horor | Triler
Režija: Michael Oblowitz
Glumci:  Val Kilmer, Dylan Neal, Paul McGillion...

Priča:
Misteriozni stranac dolazi u policijsku stanicu. On želi da prizna ubistvo, i to ne jedno već šest. Policija ne uspeva da pronađe ništa kako bi ga identifikovala. Ubrzo, čudne i jezive stvari počinju da se dešavaju.

Moj osvrt:
Gomila negativnih komentara je prosto izrešetala ovaj film. Bez obzira na njih i zbog toga što mi je ideja delovala dopadljivo, odlučih da mu pružim šansu. Generalno, nije ovo toliko loše koliko je ojađeno ali daleko je od toga da je dobro. Uvod je veoma dobar, čak i soldian ako mogu reći. Prvo vidimo da je devojčica napadnuta od strane stranca od kojeg ne vidimo bog zna šta. Posle toga se selimo u policijsku stanicu gde kapetan na stolu drži sliku te devojčice za koju saznajemo da je nastradala. Kišna noć, u stanici imamo 6 policajaca i na vrata po opakom pljusku, potpuno suv, odeven u crno ulazi stranac i priznaje ubistvo. Solidan pristup za brzo hvatanje pažnje. 


Potom kreće serija misterioznih i simpatičnih stvari zbog kojih se policija pita koga je upravo privela. Te stvari su naravno tu i zbog naše zabave ali ono čemu ipak one najviše idu u prilog je misterija koja se otvara gde se pitamo ko i šta je zapravo ovaj čovek, zašto je došao i šta želi. Njega glumi Val Kilmer i poznajući njega, ovo je morao mnogo bolje. Ako već treba da predstavlja neku veliku opasnost, nije sebi smeo da dozvoli ovoliku teatralnost. Imamo melodiju koju on ćukori i koja zaista uliva strah u kosti, ali opet, kada počne da priča, prevelika teatralnost dosta utiče na taj zastrašujući utisak. Kada smo već kod te melodije, pomenuću da je muzika za film odlično odabrana. Posle pola sata misterioznih stvari i solidnog uvoda, sledi nešto što nisam baš očekivao, a to je da nam se bukvalno sve servira na tacni. Sve odgovore na pitanja dobiju se posle prve trećine filma. Sve ćemo saznati, i ko je ovaj stranac i zašto je tu, i šta će da uradi do kraja filma. 


Tada sam već morao da prihvatim činjenicu da ću da odgledam samo ono što neminovno sledi. Ok, nije to toliko loše, jer više mi na nerve idu filmovi o osvetoljubivim duhovima. Stir of Echoes je bila fora, Sadako/Samara u Ringu/The Ring su bile revolucija, The Devil's Backbone je imao finu pričicu oko te vezane za duha koja mi je bila mlaka, ali svi kasniji filmovi već bivaju pročitani. Teših sebe u ovom momentu da iako film neće ponuditi više ništa osim gomile egzekucija, biće to prosečna zabava za jedno gledanje, čime bih ipak bio zadovoljan. Kako vreme odmiče i kako vidimo egzekuciju po egzekuciju, uviđa se lako da fali ta sablasnost, ta tenzija koja je bila kod prve gde nismo imali pojma još šta se dešava. Previše ravno je sve bilo jer nisam neki ljubitelj krvoliptanja ili nekih brutalnih ubistava. Problem je što sva kasnija ubistva imaju prokleti usporeni snimak. Ok kada Kilmerov lik prolazi kroz dim i ulazi u sobu, to ima efekat, ali pucanje i repetiranje u slow-motionu su jednostavno dosadni. Srećom, potrudili su se da više puta esploatišu te gluparije. Braćo i sestre, sve bi ovo bilo ok da se film ovako ravno priveo kraju. Ustvari postoji još jedna stvar koja i nije tako loša. Imamo jedan, barem za mene, neočekivani obrtić. Ne utiče on ni na šta osim na eto neki utisak ako ste ga i stekli. 


U svakom slučaju meni je to bilo plus. Posle njega sve ostalo je užas. Iskreno, ne mogu da verujem da neko može da tako sfušeri kraj. To vam je kao npr. da ste imali neki veliki izazov, recimo da ubacite 5 uzastopnih trojki na basketu ili tako nešto, a onda vam na kraju dođe neko kaže vam da ako kažete "A" pre šuta to se računa kao pet trojki tako da ne morate ni da šutirate. Kretenizam prve vrste. Jednostavno ljudi su imali nešto hrabrosti da naprave onaj obrtić ali im je mnogo više falilo da odrade kraj u istom duhu u kom je ceo film i išao. Tu im je i ono malo mudašaca nestalo, ubacili su neke stvari ni iz čega i bez ikakve logike i obesmislili sve što su napravili. Čemu u minut do dvanaest komplikovanje nečeg što je bilo jednostavno da jednostavnije ne može biti? Čemu ubacivanje novih stvari u minut do dvanaest kada one ne mogu da imaju pozitivan efekat? Možda ovo ostvarenje nije imalo potencijala da postane nešto što ćemo pamtiti ali imalo je par finih ideja. Šteta što su one ostale ispod gomile prosečnih i ispodprosečnih stvari.

Zanimljivosti:
Melodija korišćena za potrebe filma je Lacrimosa iz čuvenog Mocartovog Rekvijema.

Naj scena:


"It's ironic, isn't it? The Old Testament had a wrathful God, but people became uneasy with the concept, needed a best seller, so they came up with a New Testament. Suddenly God was loving and forgiving. I'm old-school, myself. I prefer the Old Testament. I mean you've got to love a God who's not afraid to mete out a little vengeance when the need arises".

Moja ocena: 4/10

Нема коментара:

Постави коментар