Shutter Island (2010)

Kod nas nazvan: Zatvoreno Ostrvo
Žanr: Drama | Misterija | Triler
Režija: Martin Scorsese
Glumci: Leonardo DiCaprio, Emily Mortimer, Mark Ruffalo...

Priča:

Drama smeštena u 1954. U.S. Maršal Tedi Danijels istražuje nestanak žene ubice koja je pobegla iz ustanove za mentalno obolele kriminalce, a predpostavlja se da se krije u blizini.

Moj osvrt:

Upravo reprizirah ovaj film kako bih bio sto posto siguran da je moja oduševljenost njime opravdana i da je cela priča relevantna. Ljude koji nisu gledali film upozoravam da će ovde biti opakih spoilera. Pre svega o relevantnosti preokreta. Mnogi iz sve snage iskritikovaše ovaj film zbog toga što su predvideli preokret. To je zaista smešan razlog zbog kog bi ovo remek delo smatrali slabim. Evo ja sam sada po drugi put odgledao film, znam sve šta će se desiti, znam mnoge stvari koje nisam znao do pred kraj filma i ono što mogu da vam kažem, braćo i sestre, film mi je bio još bolji. Kako se sada bavim preokretom, o razlozima za ovu tvrdnju nešto kasnije.

Kada u filmu serviraš preokret, ne smeš da zasnivaš sve na njemu, jer tu se najčešće u današnje vreme dešava da iako je taj preokret čak i zaista iznenađujuć, on je baš takav zato što nema niti logike niti veze sa svime što je ranije prikazano. E upravo tu je snaga Shutter Island-a. Tako da ta famozna scena u svetioniku koja vam otkrije nešto što ne znate ili potvrdi ono na šta ste sumnjali uopšte i nije preokret. Ne braćo i sestre, ta scena je samo logičan sled događaja. Pravi preokret je poslednja rečenica u filmu. E to je nešto što je predobro, što vam pomeri pamet i što vas natera da debelo porazmislite. Tako da ako vam neko servira priču da je film loš jer su oni zaboga skontali u čemu je štos, to su opako površni posmatrači jer ako je preokret sve na čemu se film zasniva, šta je onda ono do preokreta.

E sada kreću spoileri. Shutter Island je genijalna studija o ludilu. Možda se nekom ne dopadne kompleksnost samog ludila, ali teško da se tu može naći neka mana jer ljudska mašta nema ograničenja i inteligentan čovek može u svojoj glavi proizvesti bilo šta. U svakom slučaju ta kompleksna priča je temeljno osmišljena i na savršen način prati razlog zbog koga je do ludila došlo. Nemamo ludilo ni iz čega, nemamo primese nečega što je liku koji je lud nepoznato. Ne, njegov mozak je uklopio priču od materijala sa kojim najbolje radi. Koliko prokleto je to savršeno realizovano a koliko je to logično i jednostavno. Čovek ako zaista želi da njegova laž prođe kao istina, držaće se stvari kojima savršeno barata, neće iskakati iz konteksta u kom se snalazi i koji poznaje najbolje. Zato ova priča ima jak temelj, zato je relevantna i zato je ovo strašan film.

Takođe, dat nam je i više nego šokantan, jeziv i upečatljiv razlog za samo ludilo. Nemamo budalu koja je skrenula sa uma zato što ga je mama šminkala dok je bio mali i oblačila mu žensku odeću. Više mi ide sve na onu stvar kada se pokrenu traume iz detinjstva kao razlog za nešto. Svakom od nas su se u detinjstvu izdešavale silne pizdarije, na šta bi ovaj svet ličio da traume iz detinjstva mogu da prouzrokuju tolika sranja. Dovoljno je reći da je događaj koji je pokrenuo ludilo nešto najgore što čovek može doživeti. Čista desetka ide i za samu atmosferu. Muziku kad kad čujemo, ali ona uliva strah u kosti. Svaki delić ostrva deluje sablasno. Konstantno imamo tmurno vreme ili čak nevreme što još više ističe tu učmalu atmosferu. Kada na ovakvu atmosferu dodamo gomilu vrhunski isprofilisanih likova, paranoja pršti na sve strane. Jednom rečju maestralno.

Da pričamo malo o simbolici filma. Ceo film je pravljen tako da se konstantno ne vidi izlaz ni iz jedne situacije, da nema bekstva, da nema oslobođenja, da nema zaborava. Samo ostrvo se nalazi u sred mora ili okeana, nevreme je kolosalno i to sprečava bekstvo. Iluzorno je pričati o sobama u kojim su zatvoreni bolesnici, pa imamo i tvrđavu koja je pretvorena u neku vrstu zatvora. Potom, glavni lik ne može da se oslobodi sećanja iz rata, ne može da se pomiri sa nekim događajima, ne može da se oslobodi snova i iluzija koje ga prate. Ako nisu zidovi prepreka, onda je to kapija, ako nije kapija, onda je to nevreme, ako nije nevreme onda je to teren. Jednostavno, izlaz ne postoji. Šta reći za svetionik. Sami znamo čemu oni služe - ovde je on poslužio simbolično kao pronalazak pravog puta i otkriće istine, međutim i u njemu vidimo kako je sve izuvijano, koliko promašaja čovek mora da napravi dok ne dođe na prava vrata, dok ne uvidi pravo rešenje, dok ne otkrije tu veliku istinu.

E sada o pravom preokretu. Kao što rekoh, scena u svetioniku je bila logičan sled događaja, nipošto kolosalni preokret. I posle pronalaska pravog puta, posle shvatanja bolne istine šta imamo? Nepažljivom gledaocu može promaći jedna kolosalna stvar. Ako ste slučajno mislili da sve što je prethodno viđeno nije imalo svrhe, nije dalo rezultat, nije vredelo... razmislite još jednom. Glavni lik jeste pronašao istinu, ali i uz nju došlo je saznanje da ne može da se nosi sa njom. E to je pravi preokret koji film nosi i preokret koji je zapečaćen jezivom i veoma svesnom odlukom glavnog lika.

Uz svo dužno poštovanje Inception-u kojeg skoro svi smatraju za najbolji film 2010, Shutter Island je za mene broj jedan iz te godine. Film koji nije prodavao muda za bubrege (Cloud Atlas), film koji je ubo u centar, ispričao priču i bavio se temom a nije bio samo turistička poseta istoj (Argo), film koji pleni vrhunskom atmosferom i sjajnom glumačkom ekipom... čista desetka.

Zanimljivosti:

Shutter Island je anagram od Truths and Lies (Istine i Laži) i od Truths/Denials (Istine/Poricanja). Četvrti film na kom sarađuju Skorseze i DiKaprio (Departed, Gangs of New York, Aviator). Traumatični odstrel Naci vojnika u logoru u Dahau je istinit događaj.

Naj scena:

"Which would be worse - to live as a monster? Or to die as a good man? "

Moja ocena: 10/10