Haute tension (2003)

Kod nas nazvan: Krvava Romansa
Alternativni naziv: High Tension, Switchblade romance
Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija: Alexandre Aja
Glumci:  Cécile De France, Maïwenn, Philippe Nahon...

Priča:
Dve prijateljice studentkinje, Mari i Aleksa odlaze kući Marinih roditelja. Jedne noći na ulazu se pojavljuje čovek čije namere su jezive. Mari i Aleksa nailaze na gomilu problema, zastrašujućih situacija i krvi u borbi za život...

Moj osvrt:
Samo mala informacija na početku. Krenuo sam sa ovim u obaveštenju najavljenim brisanjem i biće to rudarski posao. Takođe za svaki film koji ostaje na blogu, postavljam i onu imdb ocenu a svaki koji brišem, dodajem u moju listu. Verovatno ću na neki način napraviti anketu da odlučite šta je od ovog obrisanog obavezno za ponovno komentarisanje kako bih te filmove dodao u vašu listu, ali bićete o tome obavešteni na vreme. Prvo da pobrišem škart pa ćemo lako. A sad na film. Ono što mi je ovde bilo zanimljivo je kako je lako napravljen jedan nešablonski uvod da bi idiotima koji pomenute šablonarije prave trebalo ovo prikazati. Prosto bi se zapitali "kako je moguće napraviti uvod gde imaš više od dva lika, bez seksa, droge, alkohola, provoda i praznih priča". 

E pa praznoglavci, gledajte i učite. Jednostavan uvod efikasno je približio likove. Imamo dve ženske osobe, drugarice koje dolaze u seoce u dom jedne od njih, kako bi učile. U tako kratkom uvodu imamo sve što je potrebno za dobar temelj. Prikazana dva glavna lika, prikazana osećanja koja gaje, dovoljno karakternih crta i to je to, sasvim dovoljno da se vežemo za njih. Takođe, u tom uvodu imamo i pojavljivanje ubice koji vreba kroz ceo film. To pojavljivanje je opako šokantno i jasno je šta nas očekuje kada je taj horor element u pitanju. Od samog početka filma je jasno da je upotreba zvuka savršena. Imamo scenu u kojoj devojka sedi napolju u toku noći gde čujemo šuštanje kukuruza iza nje. Ceo taj audio utisak nam donosi neki osećaj pretnje. Čak i kasnije zvuk je iskorišćen sjajno. Negde ne vidimo scene krvoprolića ali i te kako čujemo šta se dešava, negde se čuju koraci, škripanje vrata... i sve to je upotrebljeno na najbolji mogući način. Kada kažem zvuk, mislim na i na potpuno odsustvo istog. Recimo imamo situacija gde se ama baš ništa ne čuje, što je opet sjajno uklopljeno. 

Što se tiče ubice, nema tu puno mrsomuđenja. Lik se pojavljuje, ubije par likova i potom kreće igra mačke i miša sa preživelima. Sama ta igra je odlična. Bukvalno svaka scena nosi određenu količinu tenzije. Same egzekucije su prilično brutalne ali ono što je sjajno, Aja se nije odlučio na to da vam svaku od njih eksplicitno prikaže, tako da je u nekim slučajevima dobro iskorišćen ili zvuk ili npr. krv koja prska na sve strane iako ne vidimo tačno odakle ona prska. Kao što rekoh, igra mačke i miša nosi zaista dobru količinu napetosti. Sa tim umem baš da imam dosta problema. Neretko u filmovima vidimo gomile šablnoskih kenjarija gde likovi baš u odsudnom momentu obore nešto, nešto šušne, sapletu se i slična sranja koja lako predvidite. Za divno čudo, ovde nema ni jedne jedine takve scene. Generalno ovaj film namerno izaziva gledaoca jer upravo kreira scenu koja vodi ka šablonu na koji smo navikli, i na kraju prikaže nešto što ne očekujemo. Najbolji primer je npr. kada devojka stoji ispred ogledala, sagne se i logično čim podigne glavu, iza nje ćete videti nečiji odraz... malo sutra. Ovde se film namerno igra sa tim i ni jedan jedini put vam ne prikazuje to generičko smeće. Samim tim ne znate šta da očekujete. 

Ovakvi filmovi su prilično osetljivi na rupe u scenariju, te ako gledamo npr. And Soon The Darknes novu verziju, možemo postaviti gomile pitanja o logici onog što vidimo. Ovde za divno čudo nema ničeg takvog. Film se odvija u vrlo kratkom vremenskom periodu, situacije deluju realno i samim tim nema mesta za rupe. Takođe, dobro je što se ova igra mačke i miša seli sa lokacije na lokaciju, samim tim nikada neće biti monotona. Ovde jednostavno moram da povučem paralelu sa The Strangers/Ils. Tamo im se ubice šetaju kućom a da stanari to ne primete. Takođe, postavlja se pitanje zašto bi se neko toliko vremena šunjao ako ga stanar ne primećuje. Kakvo bi zadovoljstvo ubica imao u tome da se više pojavi i ode a da to samo gledaoc konta. Ovde ubica ima svoj način na koji postupa i nema odstupanja. Čovek zna šta želi da uradi i to i radi i samim tim je jasna razlika između ovog odličnog pristupa i kretenizama iz dva pomenuta filma. 

Gluma i odabir glumaca su odlični, pri čemu Sesil De Frans dominira lagano celim filmom. Pohvalio bih i izgled samog ubice. Deluje užasno brutalno a zapanjujuće realno. To je danas teško postići. Jednostavno čim vidite nekog lika u današnjem filmu, mogli bi ste da se zakunete da je to budala koja je ubica jer takvih likova u realnom životu se niste nagledali. Ovaj batica deluje kao prosečan plitkoumni drvoseča koji praktikuje česte svinjokolje, voli malo više da pojede, popije, lupeta i kune se u Saleta Popovića... Ali kad on krene na posao, jeza je zagarantovana. Sve ovo što do sada navedoh rezultiralo bi jednostavnim ali efektnim hororčetom koji bi bio veoma dobar za jedno gledanje. Braćo i sestre, ovo je sve samo ne jednostavan horor. Ne smem, neću i ne mogu da spoilujem i sve što mogu da kažem je da je ovo priča o čoveku i njegovoj sebičnosti, njegovoj posesivnosti i opsednutosti, njegovim zabludama i egoičnosti... Tako nešto kad zalepiš u horor, imaš moje duboko poštovanje. 

Jeste mi donekle sve to na kraju delovalo rupičasto ali sam spreman ovo reprizirati kako bih proverio sve još jednom. Zbog toga ću biti oprezniji malo sa ocenom. Mnogo komentara sam pročitao kako cela ta finalna ideja nema logike... to veze sa životom nema. Ideja i te kako ima logike, ideja potkrepljuje ovakav šok u finalu, likovi su kreirani odlično za tako nešto, samo su možda neki detalji nejasni. Ljudima koji imaju slab stomak ne mogu ovo da preporučim zbog gomile scena krvoprolića. Za sve ostale važi da ovo svakako treba da overite.

Zanimljivosti:
Sesil De Frans je trenirala sa Tai bokserom kako bi bila u formi za ovaj film. Za potrebe filma, četiri kuće su korišćene kao jedna. Film je sniman 36 dana. Jedine scene snimane u studiju su scene kada su obe devojke u ubicinom kamionetu. Studio je bio veličine garaže. Sesil De Frans je odradila najviše scena u kojima njen lik vozi automobil. Kada u jednoj sceni krv pljusne po kameri, to se slučajno desilo ali je Aja odlučio da taj detalj zadrži u filmu. Aja je izjavio da je scena u kojoj se jedna od devojaka u toaletu krije od ubice posveta filmu Maniac. Film je sniman u Rumuniji.

Naj scena:

Otkriće

Moja ocena: 7/10