Predator (1987)

Žanr: Akcija | Avantura | Naučna Fantastika
Režija: John McTiernan
Glumci: Arnold Schwarzenegger, Carl Weathers, Kevin Peter Hall...

Priča:
Tim komandosa na misiji u Centralnoj Americi postaju lovina vanzemaljskog ratnika.

Moj osvrt:
Možda ću ovaj film da precenim po mišljenjima nekih ali ću se truditi da budem ubedljiv u razlozima zašto ga smatram za filmčinu. Film se otvara sakupljanjem ekipe koja treba da obavi zadatak. Ovo je školski primer kako se napravi lagan, kratak uvod. Većina filmova potroši previše vremena da bi tek mnogo kasnije prikazala nešto što valja. Recimo uzeću za primer već komentarisani Wolf Creek. Imamo tu kao pripremu za sve te stvari, ali realno ne vidim ko normalan može da kaže da je taj uvod dobar jer glupavi razgovori, provod i vožnja tri lika jednostavno pokazuju da filmotvorci nemaju dovoljno mašte da naprave nešto smisleno. Zašto onda na veštački način gruvati radnju da bi nabio minutažu filmu? Bolje napravi nešto od 45 minuta što valja nego što ubiješ u pojam ljude koji gledaju film. 

Ovde imamo priču o akciji koju tim treba da izvede i posle tih par minuta odmah se leti u džunglu... ćao, zdravo. Za svo vreme uvoda gledaoci se lako vežu za likove. Zašto? Zato što je u svaki lik uloženo koliko toliko truda da deluje jedinstaveno, zato što je svaki lik karakterističan na svoj način i zato što svaki lik ostaje takav kroz ceo film. Nema iznenađenja, karakternih obrta i transformacije ličnosti u rekordnom roku. Tu su samo jednostavne osobe, ljudi od krvi i mesa koji ostaju takvi sve dok im se ta ista krv ne prolije. Kako izgradiš takve likove za kratko vreme? Jendostavno, napišeš im dobre dijaloge, upečatljive šale koje izgovaraju, razgovore u kojima pridaju značaj i daju uloge jedan drugom a sve to smestiš da se dešava uz put, dok se priča gradi. To su finese koje majstori znaju. Ne treba niko da vam trubi o sposobnostima i jednog lika, u par scena se vidi sve.  

Sama misija deluje kao nešto prilično jednostavno ali ubrzo se vidi da nije tako. Posle tog jednostavnog uvoda imamo školski primer kako da kreiraš atmosferu. Ok, znamo svi sada da Predator lovi ove likove, svi smo gledali film. Zamislimo sada na momenat da ne znamo šta ih lovi. Konstantno, uz kretanje ovih ljudi kroz džunglu, imamo postavljanje kamere koje od ljudi pravi lovinu, imamo sablasnu muziku koja prati svaki takav snimak i imamo nagoveštaj da nešto prati te ljude. Koliko je samo ovo genijalno. Ne moraš da serviraš ljudima negativca da bi se prestrašili od njega. Serviraš im njegovih ruku delo, serviraš ovakve scene u kojim se jasno vidi da je džungla njegovo lovište i da se ljudi neće baš provesti kako valja. Posle svih tih priprema, i dalje se ne vidi negativac, već nam se daje samo nagoveštaj uz jednu zastrašujuću činjenicu o njegovom načinu skrivanja. 

Realno, ako imaš gomile ljudi naoružanih do zuba, moraš da im suprotstaviš veliku opasnost da bi sve pilo vodu. Najlakši način za to je da im date mnogobrojnijeg protivnika. To naravno ostavlja mnogo prostora za prekenjavanje da čak, iako neko od pozitivaca strada, može da odvede brdo protivnika sa sobom na onaj svet. Predator nudi nešto potpuno drugačije, nudi samo jednog jedninog protivnika, ali tako dobro smišljenog da iako je sam, deluje nepobedivo i za ovoliku grupu ljudi. Što je najbolje, time sposobnosti vojnika nisu dovedene u pitanje, e toliko je dobro napravljen ovaj negativac, kasnije skrnavljen u varijantama ovog filma. Uz sve ovo, imamo i takve detalje kao što su trofeji koje skuplja, način na koji vidi, šta ne vidi, kakvu opremu ima... to sve otvara mnoga pitanja i to sve pravi genijalnu osnovu za nastavke. Bukvalno imamo osećaj da su nam date mrvice vezane za ovog lika a oduševljeni smo njime. Čak se i ne zna šta on radi na zemlji.... Problem je samo što ni jedan nastavak, osim finala drugog dela, nije skoro ništa epohalno doneo o ovom liku. 

Kao što rekoh, atmosfera u filmu je kreirana fantastično. Pretnja se oseća od dolaska u džunglu do poslednjeg momenta filma. Konstantno imate utisak da nešto posmatra likove koje pratimo, konstantno imate utisak da će nešto svakog momenta da se pojavi... Uz to, sjajno je što vas film "uvuče unutra" i bukvalno možete da osetite jezu i napetost svakog trenutka i ono najbolje, beznadežnost u nekim situacijama. Kada su već dijalozi i šale u pitanju, tu imamo neke od legendarnih one liner-a. Kada sam pisao o Eraser-u, govorio sam o tome koliko su ti štosovi falili glavnom liku. Kada god situacija to dozvoli, ovde su sjajno ubacili takve štosove i skoro svaki lik izgovara tako nešto. Kao klinac sam obožavao ovaj film. Sada kada sam ga reprizirao, još više sam svestan koliko su neke stvari genijalne. 

Recimo imamo scenu u kojoj jedan od likova, ostaje da se sukobi sa Predatorom samo sa nožem u ruci. Taj čova mi je još od tih mladih dana, uz Kajla Risa iz Terminatora ostao najdraži badass (još tražim našu reč koja bi bila pandan ovoj) iz sveta filma. Koliko stvari se samo vidi u takvoj jednoj sceni, i strah, i hrabrost i psiha ... i sve to rezultira savršeno jezivom scenom od koje vidimo jedva šta. Još jednom je primenjen jednostavan recept da nagoveštaj može biti još jeziviji od onog što vidimo jer svako od nas može da dokrajči ovu scenu na najjeziviji mogući način. Takođe, imamo i scenu u kojoj Predator lovi glavnog lika. Za mene je to jedna od najboljih horor scena ikada. Mnogo je scena koje će lako ostati upamćene i posle gledanja ali nema razloga da ih dalje navodim ovde. 

Uz Terminatora i Aliena, Predator je sigurno jedna od najboljih kreatura sukobljena čoveku u nekom filmu, sam film je doktorski pokazatelj kako kreirati preteću atmosferu, kako kreirati dopadljive likove i kako dostaviti opasnu akciju. Ne vidim ni jedan razlog zbog kog se ovaj film ne bi često reprizirao.

Zanimljivosti:
Ispod maske Predatora, na početku snimanja se našao Žan-Klod Van Dam, ali je odbio dalje da snima iz razloga što neće biti naveden kao glumac. Kada ga je zamenio Kevin Piter Hol, celo odelo Predatora moralo je biti redizajnirano jer je ovaj čovek znatno viši i krupniji od Van Dama. Međutim, ono što mnogi ne znaju, Van Dam je ostao da radi u filmu kao Švarcenegerov dubler. U svim akrobatskim scenama i scenama u kojim se zahteva brža kretnja, Van Dam je odmenio Švarcenegera. To npr. možete videti u sceni kada beži od eksplozije pri kraju filma, jasno se vidi Van Damovo karakteristično trčanje. Uz malo truda, dokaze za ove tvrdnje, lako možete pronaći na Youtube-u. 

Trebale su biti snimljene scene u kojim predator skače sa drveta na drvo pomoću lijana. To su zamislili tako što su majmunu obukli odelo predatora, ali kako je životinja konstantno skidala to odelo, odustali su od te ideje. Predatorove čeljusti su ideja Džejmsa Kamerona. Dva glumca koji tumače komandose su tokom života izabrani za guvernere. Naravno reč je o Švarcenegeru i Džesu Venturi. Predatorova krv je napravljena pomoću tečnosti iz svetlećih štapova i želea. Švarceneger je izgubio oko 15kg za potrebe filma. Debi Džesa Venture i Šejna Bleka. Čuveni Piter Kalen (Optimus Prajm) pozajmljivao je glas predatoru. Kada Dač kaže "Stick around!" to je Švarceneger sam odlučio da kaže.

Naj scena:

Lov...

Moja ocena: 9/10