Zardoz (1974)

Žanr: Fantastika | Naučna Fantastika
Režija: John Boorman
Glumci:  Sean Connery, Charlotte Rampling, Sara Kestelman...

Priča:
U dalekoj budućnosti, čovek koji je obučen samo da ubija pronalazi put do zajednice apatičnih besmrtnika koji su sačuvali sva znanja i vrednosti čovečanstva.

Moj osvrt:
Zardoz sadrži ne mnogo već previše simbolike. Na samom početku biće vam jasno da se ceo film prilično naslanja na priču o Čarobnjaku iz Oza. U svemu što vidimo imamo dve grupacije, a zapravo se priča o tri a na kraju sve se svodi na jednog čoveka. Kako je to moguće? Evo ovako. Pre svega imamo odnos čoveka i božanstava. Prikazano je kako čovek slepo sluša svoje bogove, što bi kao trebala biti kritika religije jer se jasno vidi da on izvršava sulude stvari loveći druge ljude ne razmišljajući ni trunku o tome šta zapravo čini. Potom se u tom odnosu vidi kako zapravo čovek koristi boga kao opravdanje da radi to što radi, zapravo sve dok radi to što hoće, on će tvrditi da su bogovi zapovedili tako. 

U svemu tome imamo i odnos čoveka sa vlašću, ali neću o tome pričati jer dosta stvari koje važe za ovaj pretnodno pomenut odnos, važe i za ovo. Imamo i odnos između bogova koji jasno oslikava sukob religija. Jasno se vidi šta im je zajedničko ali ipak izbijaju i mnoge razlike. Najjednostavnije se to vidi kroz scene gde neki od tih besmrtnika traže da se čovek ispita, dok drugi ne želi odgovor već samo smrt čoveka. To u prenesenom značenju pokazuje onaj sistem kada religija jednostavno ne želi da vam da odgovor, već to morate prihvatiti tako kako jeste... to i jeste stvar vere. Recimo imamo i scenu u kojoj jedan besmrtnik prikazuje čoveku zgradu u kojoj su senilni, stari besmrtnici - genijalan prikaz za stare, izumiruće religije od kojih je praktično sve počelo, i čiji se detalji provlače i kroz ove današnje. 

E sada, Borman se ovde dosta poigravao sa nekim temama. Recimo način na koji besmtrnici (ili zapravo bogovi) posmatraju čoveka. Tu ima dosta simpatičnih ideja kroz koje se pokazuje kako je čovek zapravo ponegde moćniji od bogova (pre svega se tu potencira polna moć), ali ima i zaista previše scena koje nose gomilu različitih simbolika, a čije ideje me nisu baš fascinirale. Sve ovo što sam do sada naveo zvuči dobro, ima pregršt dobrih ideja, ima odličnu simboliku koja prikazuje sve vidove poštovanja i nepoštovanja bogova, prikazuje i zanimljive ideje koje su zapravo pitanja koja se otvore ako malo porazmislimo o tim bogovima, i na kraju, opet na originalan način pokazuje zapravo čovekovu nadmoć nad bogovima. 

Sve je to dobro u teoriji ali postoji nekoliko gadnih problema. Pre svega, film je užasno naporan za gledanje. Jednostavan razlog za to je što su sve te simbolične scene očajne. Govore ono što treba, ali sve one izgledaju trapavo, ružno, negledljivo, likovi ne deluju kao ono što predstavljaju. Jednostavno, jedina stvar koja vredi je da vi mislite o tome i to je to. Druga stvar koja mi se još manje dopada je prenagomilavanje i ideja a samim tim i simbolike. Po meni, mnogo je bolje bilo da su se fokusirali na jedan vid, da su išli u jednom smeru, film bi bio mnogo bolji a verujem i uspešniji. Mogli su da idu linijom da čovek zapravo blati ime bogova i da ga koristi da radi šta želi i kada kasnije dospe u njihov prostor, da napravi haos koji napravi, da ubaci raskol među bogovima itd. Ovako film nema normalan tok. Prikazuje nam se jedno, pa se skače na drugo i onda ne možeš gledaocima da serviraš neki poučni rasplet. Ok, sve je to dovelo do nečega, ali dato nam je previše razloga da bi svi oni rezultirali na samo jedan način. To konačno shvatanje da što više zna, čovek sve manje veruje i postaje sve moćniji je ok, ali nema to dovoljno dobru podlogu u prethodno prikazanom.

Ono što sam već pomenuo, neke ideje mi deluju prilično besmisleno. Jesu originalne, ali jednostavno mi ne leže u ovakvoj temi. Recimo imamo ideju da je bogovma(besmrtnicima) polna moć strana... Hm, ako ste čitali malo o grčkim bogovima, onda znate da su se oni razmnožavali kao zečevi, tako da mi nikako nije jasno šta je polnom nemoći bogova pisac hteo kasti. Osim toga, sami ti bogovi izgledaju kao deca cveća, što me je u startu onemogućilo da ovaj film shvatim ozbiljno. Na kraju, previše je ovde dobrih ideja i previše simbolike, a sve to je prikazano zaista slabo. Realno, sa ovakvim pregomilavanjem ideja, teško da je moglo bolje.

Zanimljivosti:
Zedov revolver je Webley-Fosbery kalibar 455. Unikatan je zato što je poluautomatski. Vlada Irske u kojoj je i sniman film je prvenstveno zabranila unos oružja za potrebe snimanja zbog tadašnjih terorističkih napada.

Naj scena:

Otkriće

Moja ocena: 5/10