Ju-on (2002)

Alternativni naziv: Ju-on: The Grudge
Kod nas nazvan: Kletva
Žanr: Horor
Režija: Takashi Shimizu
Glumci: Megumi Okina, Misaki Itô, Misa Uehara

Priča:
Misteriozni i osvetoljubivi duh proganja svakog ko uđe u njegovu kuću.

Moj osvrt:
Kada sam prvi put gledao Ju-On, shvatio sam da izraz "krv se ledi u žilama" ima i te kako smisla. Na nekoliko scena sam tada baš osetio led u venama. No, sam film mi je delovao užasno konfuzno i nisam uspeo da pohvatam mnogo stvari. Od ove reprize sam očekivao da ću razumeti priču, da ću se ponovo isprepadati i da će ovo sveukupno biti mnogo bolji film. Šta sam zapravo dobio? 

Priča kaže sledeće. Kada neko umre u velikom besu, rađa se kletva. Kletva obitava na mestu gde je žrtva umrla i na mestima gde je često bila. Ovo me podseća na priče u kojima spaljuju veštice a ove bacaju kletvu i kletva živi godinama kasnije. Sećam se da sam bio isprepadan kao klinac jednim Zagorovim stripom (Kuća Užasa) na ovu temu. Tako da već na samom početku imamo solidan uvod. 

Ali onda imamo i veliki problem što žrtva ostaje samo slovo na papiru. Recimo u remek-delu po imenu Ringu te ta žrtva/duh/demon intrigiraju i želiš da znaš priču, da vidiš kako i zašto je to nastalo. Naravno da ne treba sve da mi objašnjavaš. Ostavi dozu misterije jer pokušaj da sve objasniš neretko proizvede idiotski film (Silent Hill 2). Ali daj barem nešto. Ovde se očekuje da žališ za tom žrtvom, da razumeš tog demona a ne daje se ama baš ništa kako bi nam se ta priča približila. 

Naredni problem je što ti film ne dozvoljava ni da se povežeš sa likovima. Način na koji ovo funkcioniše je "evo ti ovaj lik i sad vidi kako će da najebe". To je jedna od stvari koje me je zbunjivala kada sam prvi put gledao. Taman pohvatam ko je lik kojeg gledam, on skonča. To je kao da si mi saobraćajnu nesreću servirao kao demona i onda mi dao nekoliko nasumičnih saobraćajki. Kako da se plašim za nekog kada sam ga video par minuta ranije. 

Takođe, sve te pričice su razbacane u vremenu. To je druga stvar koja još više ume da zbuni. Da li je ovakav način pričanja priče loša odluka? Sigurno da nije. Dobijaš mogućnost da nam objasniš neke stvari na specifičan način kao što to čini npr. Memento. Da li ovaj film ima benefit od toga? Ni malo. Možda je mogao imati benefit da nam sam nije otkrio sve u sceni kada se prepliću budućnost i sadašnjost. Tako da sam ovde jako neodlučan. Moglo je i bez ovog pristupa ali ne mogu da kažem da bi film tako bio u plusu. 

Pre nego što vas prestravi vizuelno, scena vas prvo muči zvukom. Obavezno imate neka šuškanja, lupkanja i ovaj čuveni zvuk koji proizvodi demon i oni su obavezno najava nečeg stravičnog. Sa jedne strane to je odlično. Sve najave u filmu su servirane perfektno. Šteta samo što ne marim puno za likove, onda bi i tenzija bila jača. Jedino što mi se nije svidelo je taj zvuk koji demon/duh proizvodi. Tu su mogli da stave varijacije na temu. Ovako izgleda kao kada malo dete podriguje što posle nekog vremena jako ide na nerve. 

Pomenuo sam da su mi same scene ranije digle kosu na leđima. Sada baš i nije tako ali i dalje nose veliku dozu strave. Ono što nisam primetio kada sam prvi put gledao a sada mi je jako upalo u oko je jako nizak budžet kada su neki efekti u pitanju. Svi ti specijalni efekti su slabašni. Na sreću film se uglavnom oslanja na maske i glumački talenat pa i dalje neke scene mogu spadati u sam vrh horora. 

Snovi su obavezni u ovom tipu horora. Ono što razlikuje Ju-On od većine filmova na tu temu je što je upotreba sna pametna. Taj san je obavezno deo priče. Recimo snovi obično služe da nam se servira neka jeziva scena a već u prvih nekoliko sekundi nam je jasno da je to san. Ovde je san deo priče, ima mesto u priči, znači nešto i dodatni je kvalitet. 

Drugi veliki problem pored zbrzanih priča nekih tamo likova je što ta logika kojom postupa duh/demon nije baš najjasnija. Kaže nam se da on obitava tamo gde je osoba ubijena i gde je često išla. To baš i nema puno veze jer ovde je ta zla sila uvek uz žrtvu koju je odabrala. Drugo, kako onda taj demon bira svoje žrtve? Ok, ne mora taj izabrani nužno da bude loš ili da uradi nešto, ali ovo je prilično nasumičan izbor. 

Problem je i što film ne razvija priču. Setimo se u Ringu kako te prvo šokira, pa postavi misteriju, pa dodaje nove detalje vezane za kletvu, pa dodaje nove detalje vezane za samo zlo. Film ide uzlaznom putanjom od samog starta i nema zaustavljanja. Ju-On je isti posle prvih 5 minuta pa do samog kraja filma. Nema nekih novih detalja, nema razvoja priče niti likova. 

Uprkos problemima, za današnje uslove ovo je sasvim dobar horor. Evo uzmite Conjuring 2 koji samo predstavlja skup jezivih scena i ništa više. Ju-On pokušava da uvede nešto drugačije sa samom kletvom. Scene strave su i dalje validne i donose veliku dozu straha. Film je trebao da poveća priču o kletvi, njenom nastanku i onima koji su doveli do nje. Takođe, mogao je izbaciti neke likove i fokusirati se na manji broj. Samo to je falilo ovom filmu da bude epski. Ali i ovakav, on je proizveo gomilu nastavaka i rimejka. To valjda dovoljno govori o ideji koju je imao i uticaju koji je stvorio.

Zanimljivosti:
Film je zapravo treći u serijalu. Pre njega su postojala dva niskobudžetna filma.

Naj scena:

Prvo pojavljivanje zla...

Moja ocena: 7/10