Dragged Across Concrete (2018)

Žanr: Akcija | Kriminalistički | Drama | Triler
Režija: S. Craig Zahler
Glumci: Mel Gibson, Vince Vaughn, Tory Kittles...

Priča:
Kada dva policajca popiju suspenziju, moraju da se upuste u sukob sa kriminalnim podzemljem kako bi došli do kompenzacije za pretrpljeno...

Moj osvrt:

Na početku filma delovalo je kako će ovo biti još jedna priča na temu rasizma i što je za pohvalu, delovalo je i kao da će biti ispričana iz drugog ugla. Elem, policajci obave svoj posao, srede opakog dilera ali taj nije iste boje kože pa je onda tu i prekomerna upotreba sile. Pogađate, opet se provlači i tema rasizma. Kao što rekoh, zbog tih novih dušebrižnika, pravi rasizam će proći ispod radara i neko vreme mi je izgledalo da će se film baviti time. No, ispostavlja se da nema tu pomoći, ljudi se ne mogu boriti protiv toga i to je to. Zašto je onda zagrebana ova tema kad nemaš muda da je dostaviš kako treba? To je kao kada kažeš da imaš neki kolosalan plan da rešiš veliki problem (npr. Kosova) i niko živi ne čuje taj plan a ti kukaš kako ti nisu dozvolili da se on ispuni. Eto, malo parafraziram ali to je u principu to. Samo najava, ništa sadržaj. 

Film se nastavlja tako što dva suspendovana policajca, kako bi rešili finansijske probleme, pokušavaju da dođu do love koja je kod nekih dilera. I onda gledamo beskonačne scene praćenja. Šta tu ne valja? Pre svega sam razvoj te priče. Niti znamo naročito šta su ti dileri (osim što su ubice) niti imamo neku promenu dinamike, likova, bilo prokleto čega. Sve je ovo ravna linija od prvog do zadnjeg momenta. Mogli su malo vremena posvetiti i tim negativcima, čisto da vidimo koga to jurimo. Protiv čega se borimo. Jedan od negativaca je i Tomas Krečman. Način na koji je ovaj čovek upotrebljen je takav da si komotno mogao u ovu ulogu da staviš i Adama Sendlera. Ne bi pravilo razliku. 

Druga stvar koja tu ne valja je hemija između ovih policajaca. Druže, imaš Mel Gibsona koji je veličanstven glumac, imaš Vinsa Vona koji može da bude odličan saradnik, i ti ne daš ni trunku hemije. Tek poneko podjebavanje i bockanje u rebra. Ništa. NIŠTA. Nekako mi izgledaju kao da su se upoznali danas i da su im pre par minuta dali tekstove da izgovore i to je to. Mislite da je to nepotrebno? Hm. Šta mislite zašto su filmovi u serijalu Smrtonosnog Oružja uspešni - zbog akcije ili tandema? Ova dvojica provode ceo film zajedno. Daj mi ljubav, poštovanje ili mržnju i gađenje. Vonov lik pristaje da se uključi u ovu opasnu igru. Zbog čega? Morao bi jako da voli i poštuje partnera. Gde ja to vidim? 

Zapravo glavni problem je što film jednostavno ne zna šta želi da ispriča. Teška priča jednog tamnoputog momka. Teška priča jednog policajca. Nedefinisana ljubavna priča drugog policajca. O svim tim likovima nam je toliko dato da nas iskreno za sve njih briga kao i za to ko će biti bugarski predstavnik na Evroviziji. Sve je to tanko, pretanko. Umesto što su nas ovoliko davili praćenjem i trtljanjem, mogli su barem dati neku karakterizaciju. Moš misliti svima je teško iz najobičnijih i najdosadnijih razloga. A ko su zapravo ti ljudi? 

I onda film izvodi jednu od retko viđenih prevara. Na užasavajuće patetičan način nam servira tragičnu, pretragičnu žrtvu. Ali pazi, iako je patetično, jako je efektno. Film ti konačno golica emocije. Ok, zanemariš da je to jako bezobrazan potez, zanemariš da je to totalno nebitno za ceo film. Iako je to stvaranje žrtve prevara, film odjednom može da donese nešto više - konačno imamo nešto jačeg negativca i konačno imamo šansu da neko postane heroj. 

I šta film od toga koristi? Kao i sa onom temom oko rasizma, potpuno ništa. Mogli ste komotno izbaciti tu dramatičnu scenu i bukvalno ništa to ne bi promenilo u filmu. To je trebalo da digne dinamiku, adrenalin, akciju, bilo šta. Zašto mi serviraš neku kolosalnu tragediju ako ona ničemu ne služi? Zašto je neko morao da umre? Valjda su bili svesni da im je film brdo smaranja pa su hteli da malo razmrdaju stvari. Ne pali to druže. To su jeftini potezi kojim dotičeš emocije ljudi koji se pale na besmislenu patetiku. To samo znači da si bezobrazan jer si prigrlio ovaj put i lenj jer ne umeš da uradiš nešto kako treba. 

Film ni jednog momenta nije imao ideju šta će sa likovima. Zato je i doneo užasno slabu dramu i nikakvu karakterizaciju. Da ne pominjem dijalog. Zanimljivija su mi dva lika koja piju pivo ispred trafike i pričaju o trenutnom stanju u zemlji. Film ni jednog momenta nije znao šta želi da nam ispriča. Samo je tu nepobediva potreba da se bude patetičan. Film ni jednog momenta ne diže atmosferu, ne menja dinamiku, ne radi na likovima - ravan je dok traje pucnjava, isti takav je dok lik kenja u wc-u i čita Sabor. 

Čemu onda Mel Gibson, Vins Von, Tomas Krečman, Udo Kier, Don Džonson... nije li i to prevara? Vidiš poznato glumca pa ti onda možda promakne kako je scena koju gledaš zapravo jedna mlohava bulja. Imaš odličnu listu glumaca i svaki od nabrojanih ima veliku harizmu a ti svaku od njih ugušiš dosadnim dijalogom i nebitnom radnjom. Pa majstore, oće centrala da pogreši jednom ali ne sto puta. Gosn Zahleru, Bone Tomahawk vam je bio neuporedivo gledljiviji i imao je nešto tog horor šarma. Ovo je za zaborav a bloga mi, koliko je dosadno, i za zahrkaj.

Zanimljivosti:
Vins Von je ubedio Gibsona da učestvuje u ovom filmu dok su snimali Hacksaw Ridge. Kao i svi filmovi koje Gibson producira bez podrške nekog većeg studia, i ovaj je bio distribuiran u Australiju od strane njegove kompanije, Icon Films.

Naj scena:

E'o malo Mel gađa neke glavurde i tako...

Moja ocena: 4/10