Žanr: Krimi | Horor | Misterija | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Brandon Cronenberg
Glumci: Alexander Skarsgård, Mia Goth, Cleopatra Coleman...
Priča:
Dok se odmaraju u ušuškanom rizortu na ostrvu, Džejms i Ema uživaju u savršenom odmoru na netaknutim plažama. Ali vođeni zavodljivom i misterioznom Gabi, oni izlaze van rizorta i dospevaju u sredinu punu nasilja, hedonizma i neizrecivog užasa.
Moj osvrt:
Da bi mogao da ga odgledaš, Infinity Pool zahteva da isključiš zdravu logiku. Zašto? Zato što bi u protivnom razbijao glavu nebrojeno puta time kako je ovo moguće, kako je ono nelogično itd. Zašto bi neko bogat letovao u totalno raspaloj zemlji gde postoji šansa svakog momenta da izgubiš glavu? Kako je moguće da tako raspala zemlja usavrši tehnologiju za koju ti trebaju nenormalna sredstva i uslovi? Kako se takva tehnologija izvodi u raspalim zgradama i nikakvim uslovima? Zašto neko bez ikakvog razloga i motiva čini prestupe? Da ne nabrajam dalje. Da li ovo Infinity Pool-u uzimam za zlo? Ne. Ne igra on na kartu zdravog razuma. No kako je sve ostalo generalno tupavo, ove nelogičnosti pomalo štrče. Da me je ostalo izulo kvalitetom, ove tupavštine ne bih ni pominjao.
Kada dođe do zapleta jasno nam je da smo videli suludu ideju. Ne vidimo njen pun potencijal što je čak i sjajno, jer film ima preduslov da nam servira ono što želi pomoću te ideje. Prvo što nam pada na pamet je - hej, u raspaloj zemlji prljavi bogataši (pogotuvu stranci) mogu da rade sve što žele. Hmmmm za tako nešto mi je totalno nepotrebna ova suluda ideja. Imamo dva potpuno različita pristupa koja pričaju tu priču na dobar način a imaju znatno jednostavnije ideje. Jedan je "Vuk sa Vol Strita" koja priča to kroz humor. Drugi su npr. 8MM, Srpski Film i slična ostvarenja gde ste svesni da ljudi mogu da rade šta god požele, koliko god to zlo bilo. Dakle Infinity Pool ne priča tu ništa posebno. Više mi ti bogatuni izgledaju kao ogavni pozeri koji nisu vredni ničije pažnje. Dakle preskačemo ovu temu kao relevantnu.
Ono o čemu film definitivno želi da priča je istraživanje ljudske prirode. Šokantni momenti u životu dovode do velikih promena. Infinity Pool je kroz besmisao doveo do neverovatnog, šokantnog događaja koji bi trebalo svakom da promeni percepciju. Teško da bi se iko oporavio od ovako nečeg. Kao što rekoh, potencijala na tone. Film na žalost ne uspeva ispričati ništa revolucionarno pa ni pametno. Besmisleno srljajući u ekstreme ne govori nam ništa o nama već stvara karikature od likova koje je uveo u priču i na nama je samo da gledamo u kakve kretenske situacije oni upadaju. Zar ovo nije bila šansa da nam pokažeš crnu stranu ljudske prirode ili možda nešto o čemu nikada nismo razmišljali? Ne ne ne. Infinity Pool je pretenciozni isprdak koji se samo trudi da nas šokira istinom a zapravo nas šamara glupostima koje eksponencijalno rastu. Svaki naredni šok je sve gluplji i nebitniji.
No hajde da i poverujemo mlađem Kronenbergu na momenat. Hajde da mu damo za pravo da nam je krenuo pričati o ljudskoj prirodi i mraku ljudske naravi. Čemu onda okretanje ka sekti ili plemenu ili grupi. Nemamo ovde potrebu za pripadanjem grupi. Nemamo motive za takvo nešto. Ono što posebno nemamo je motiv grupe da zadrži nekog protiv svoje volje i oblikuje ga po želji. No film se ipak pretvara u bekstvo od sekte, u nemogućnost bega od te grupe? Ti momenti savršeno upropaste do tada sjajan lik i glumu Mie Got. Prosto je kretenski da jedna ovako narcisoidna grupa želi da se posveti nekom kako bi ga pretvorila u jednog od njih. Jasno mi je da na kraju lik ne može da pobegne od onoga što se DESILO i od SAZNANJA koje je dobio. Jasno je da ga to šokira, tera da istražuje itd. Jasno mi je da hoćeš o tome da mi pričaš iako me nisi ubedio u sve to ali mogu da prihvatim. Ali da usrana GRUPA ovoliko zapinje za nekog NEBITNOG MLAKONJU - nema smisla.
I na šta se svodi to otkriće na kraju? Kako lik evoluira? Šta je to što ga menja i šta je otkrio o sebi? Ništa. Red ludila, red eksplicitnog ali zamagljenog seksa i droge i iz toga ćemo da izvučemo mudrost? Zaista? Wow, kakvo otkrovenje - grupnjak. Ako imaš slobodu da nekažnjeno radiš ono što želiš, onda bi trebao da otkriješ svoje najcrnje namere zar ne? Ima li ih ovaj čovek? Nema, vode ga za ruku u besmisao kao budalu. Ima li on moralnih dilema? Nema, sluša sve ostale kao budala. Šta je on na kraju, šta je postao u šta se pretvorio? Ni u šta, konstantno je vođen kao idiot od strane drugih tako da ne vidimo ništa osim da se čak ni nije pronašao. I hoćeš da kažeš da je on vredan pažnje? I hoćeš da kažeš da je bio vredan da se ova grupa lomi oko njega? Hoćeš da kažeš da ovo ne utiče loše na relevantnost takve grupe? Nisi me ubedio.
Glavni lik je pisac. S obzirom na to koliko se potencira na njegovom zanimanju i na kreativnoj blokadi koja ga je zadesila, nekako sam shvatio da je to jako bitno. Imali smo već In the Mouth of Madness gde upravo ta piščeva glava ima kolosalan uticaj na celu priču. U genijalnom Sleuth vidimo duel dva pisca što je opasna posveta književnosti. Ovde imamo pisca koji je izgubio motivaciju. Da li je ono što radi motivisano time da pronađe ideju? Da li te sulude stvari na neki način utiču na njegovu maštu? Da li se njegova mašta i događaji kasnije prepliću? Ma jooook. Rasplet ove priče je ne samo poražavajuć već još jedan pokazatelj da se ne mari za detalje. Isto tako je ovaj čova mogao biti bilo šta drugo.
Ako je već film promašio sa pričom o ljudima, šta je sa samim mestom koje je izvor kontroverzi. Rekoh da je ovakvo mesto paradoksalno samo po sebi. Suludi događaji koje vidimo u njima su odličan temelj da ih iskoristiš da napraviš paralelu sa realnim mestima, događajima, ljudima, istorijskim momentima itd. Nije li ovo šansa da mi preslikaš karakteristike neke nacije ili generalno ljudskih grupa u nešto šokantno a opet upozoravajuće? Ma kakvi. Nema toga ovde. Recimo to sjajno radi Basara u Ukletoj Zemlji. Prvo, pisac posećuje zemlju o kojoj sam piše ali je posećuje onakvu kakvom ju je on opisao. I na neki način sam sebe kritikuje, sam se podsmeva svom pisanju jer je ta zemlja je suluda i besmislena. Nekoliko strana kasnije nam je jasno da živimo u toj zemlji i da je to Srbija. E to je genijalština. No očekivati i trunku ovakve ideje u Infinity Pool je baš veliki optimizam.
Šta mi se svidelo? Mia Got uglavnom. Ubedljiva je, zavodljiva i misteriozna. Vizuelno, vidi se veliki uticaj starijeg Kronenberga što jeste skroz ok. Dejvid je ćale, ne mislim samo Brendonov već i filmski i sinak ima na koga da se ugleda. Šteta što ćale nije radio reviziju scenarija da bar donekle da smisla svemu. I naravno bio je tu onaj momenat koji postavi pitanje da li smo mi prava verzija sebe. E to je zapravo najjezivija stvar u filmu ali film to jednostavno provuče i ne zasniva se na tome. Postoji to jezivo pitanje ali opet film nam kaže da to i nije tako bitno. Bitna je mračna strana naše prirode koja zapravo nije naša priroda već je nešto što je Brendon Kronenberg zamislio da ona jeste.
Ne znam da li ste gledali Shadows in the Sun. Ne tako bitan film ali postoji scena u kojoj Kajtelov lik kao iskusni pisac pita mladog pisca da mu opiše udarac u stomak. Mladi pisac se muči dok ga Kajtel ne udari u stomak i objasni mu da mora da oseti nešto da bi mogao pisati o tome. Kada gledam ovaj film, imam utisak da Kronenberg mlađi pokušava da nam priča nešto, želi da to zvuči grandiozno, vizuelno mu uspeva da to izgleda kao milion dolara a zapravo ne razume to o čemu priča. Promašio je sve o čemu je želeo da priča i dostavio šok radi šoka. Da bi nešto bilo totalno šokantno morali bi da možemo da se poistovetimo sa tim. Ovo je totalno udaljeno od svega smislenog. Infinity Pool je pretenciozno izdrndavanje iz kog sam poneo jako malo toga kvalitetnog.
Zanimljivosti:
Originalno, film je procenjen kao NC-17 zbog nasilja i sadržaja za odrasle. Kasnije su neke scene prekrojene kako bi film dobio R rejting. Glavna uloga je poverena Robertu Patisonu ali on ju je odbio. Film je sniman u Hrvatskoj i Budimpešti.
Naj scena:
Da li smo prava verzija sebe?
Moja ocena: 4/10