Primal (2010)

Žanr: Horor | Triler
Režija: Josh Reed
Glumci: Krew Boylan, Ch'aska Cuba de Reed, Santiago Cuba de Reed...

Priča:

Anja sa svojih pet prijatelja se pridružuje studentu antropologije na putu do udaljene slike na steni. Ubrzo, jedno od njih se usled zaraze menja i postaje opasno po svoje prijatelje.

Moj osvrt:

Na početku ovog filma koji nam dolazi iz Australije imamo scenu iz 10.000 godina pre nove ere u kojoj čovek slika na toj steni. Iza leđa mu prilazi nešto što u početku deluje kao čovek, međutim zubići upućuju na nešto drugo. Skok u današnjicu i ta ekipa stiže da istražuje tu stenu. Vrlo brzo se otkriva da nešto postoji u pećini pored slike. Odatle kreće ova priča sa zarazom i stvarima koje su priprema za nešto veliko što očekujete da se desi na kraju. Transformacija likova pod uticajem tog nečeg je smešna. Vidi se da su glumcima ugurali veštačke zube koji neprirodno štrče i okrvavili ih. 

Sve ostalo je isto. U jednoj sceni ti isti transformisani likovi jure i skaču barem deset puta brže od prirodnog a potom vidite scenu gde jedna od tih spodoba juri za nekim od dobrih likova brzinom tetke sa gadnim išijasom. Ta promenljiva kretnja tih transformisanih likova je veliki problem. Kada je spora i prilično ljudska, tu su mogli malo zatresti kamerom da se dobije na efektu jurcanja i opasnosti. Ovako gledate tu opasnu i ubrzanu spodobu koja režeći ležerno džogira iza lovine. Drugi veliki problem su specijalni efekti. U jednoj sceni spodoba hvata i baca devojku i u momentu bacanja i početka leta vidite lutku koja drži ruke unapred i sprema se da se dočeka slepoočnicom. 

Relativno brzo ćete skontati da cela ova priča vodi ka nečemu tj. da priprema polje za nešto jezivo. To se odlaže do zadnjih momenata tako kad to dođe i bude rezultat još jadnijih efekata, osećaćete se prilično razočarano. Film generalno nije promašaj. Imao je nekoliko finih ideja ali šteta što se završio pomalo neupečatljivo. Dobra stvar je što nije završen standardnim "još nije gotovo, ali na debilan način" fazonom. Sasvim ok hororčić za jedno gledanje i to je to.

Zanimljivosti:

Džoš Rid je uradio scenu ubrzanog prelaska 12.000 godina tako što je sam napravio preko 300 frejmova u fotošopu. 

Naj scena:

Borba

Moja ocena: 5/10

Detroit Rock City (1999)

Kod nas nazvan: Detroit, Grad Roka
Žanr: Komedija | Muzički
Režija: Adam Rifkin
Glumci: Edward Furlong, Giuseppe Andrews, James DeBello...

Priča:

Četiri tinejdžera pokušavaju na sve načine otići na koncert grupe KISS.

Moj osvrt:

Sam početak filma mi je bio super, sa strogom majkom koja kritikuje užasnu muziku koju sluša i svira njen sin sa drugarima a potom, ne sluteći da su ploče zamenjene, seda da se opusti uz omiljene joj melodije. Njeno iznenađenje je ta Naj scena u ovom filmu. Generalno film nije naročito zanimljiv niti prepun nekog dobrog humora. Ovo je jedna sasvim prosečna, gledljiva komedija o klincima zaluđenim rok muzikom. Uz tu glavnu priču i njihovim pokušajima da dospeju na koncert KISS-a imamo usputne stvari koje se dešavaju. To su uglavnom problemi i raznorazne situacije u koje upadaju glavni likovi.

Naravno, svi oni su pomalo i buntovnici pa imamo tu i sukob sa roditeljima koji kao pokušavaju zabraniti tu "đavolju" muziku. Nekako mi smrde te scene sa zaluđenicima koji pokušavaju da ubede u nekorektnost nečega što se njima ne sviđa, pa prave još veće budale od sebe. Jeste ovo komedija ali te scene su mi glupave bilo gde. Malo ću sad odlutati od ovog filma i pomenuti knjige o Hari Poteru. Svaka sledeća knjiga je na isti kalup i uvek, ali baš uvek imamo gomilu likova koji pokušavaju da ospore neke čarobnjake koji su svaki put do sada spašavali situaciju. Takve gluposti mogu samo klinci da progutaju. No da se vratim na film. Pojavljuje se i Šenon Tvid koja je zilion puta glumila zanosnu i misterioznu komšinicu/poznanicu/ženu koja se pojavljuje eto tako i njoj je, bez izuzetka, uvek bio zadatak da razdeviči glavnog lika u filmu, koji je, takođe bez izuzetka, golobradi klipan. Za one koji možda ne znaju ko je dotična dama, prilažem njenu sliku koja na žalost nije iz filma, pošto na netu nisam uspeo da nađem takvu.

Osim par tih šablonskih scena, ove Naj scene i dobre muzike KISS-a, teško da postoji još nešto u ovom filmu vredno više od jednog gledanja.

Zanimljivosti:

Dve devojke u filmu se zovu Beth i Christine. Time je odato priznanje pesmama KISS-a "Beth" i "Christine Sixteen". Ovo je bio prvi film koji je pre VHS izdanja doživeo DVD izdanje.

Naj scena:

Iznenađenje.

Moja ocena: 5/10

Zombieland (2009)

Kod nas nazvan: Dobrodošli U Zombilend
Žanr: Akcija | Avantura | Komedija | Horor
Režija: Ruben Fleischer
Glumci: Jesse Eisenberg, Emma Stone, Woody Harrelson...

Priča:

Stidljivi student koji pokušava da dođe do svoje porodice u Ohaju, opasni lik lak na obaraču koji pokušava da pronađe poslednji Twinkie i dve sestre pokušavaju da se udruže kako bi stigli u zabavni park putujući preko Amerike prepune zombija. 

Moj osvrt:

Ovaj film ima 7.8 na imdb i to treba da vam bude dovoljna preporuka da ga pogledate. Ja i nisam bio naročito oduševljen. Pre svega o pozitivnim stvarima. Dobri su fazoni sa pravilima preživljavanja koje postavlja Kolumbus (Ajsenberg). 

Gluma je skroz dobra i tu dominira kralj Vudi Harelson. Simpatična mi je i priča oko njegove potrage za poslednjim Twinkijem. Scena u marketu gde njih dvojica tamane zombije je skroz dobra. Pojava Bila Mareja je fenomenalna. Sada o stvarima koje mi se baš i nisu dopale. Na žalost ne vodim evidenciju, ali ovo je barem dvadeseti zombi film koji gledam a u kom neki likovi idu na neku destinaciju gde je spas. Ok, ne mora da bude originalna priča, ali ovde mi je to sve bilo veoma nezanimljivo. 

Zbog toga, sve se svodi na to da film gledam zbog usputnih fazona a da me sama radnja i ne zanima. Sada će neko reći, pa ovo je komedija, radnja nije ni bitna. Slažem se, ali ako je ovo komedija a radnja nije bitna, onda moraš da film nagruvaš sa mnogo opičenih scena. Uz ovo što sam nabrojao i možda još jednu scenu sa Kolumbusom i zgodnom devojkom iz susetstva, sve ostalo je prilično prosečno ili ispodprosečno. Ako je ovo komedija čemu patetisanje sa tragičnom pričom o liku Vudija Harelsona. 

Generalno film mi je bio sasvim ok za jedno gledanje. Ponavljam, ocena sa imdb-a treba da vam bude dovoljno dobra preporuka, tako da pogledajte, procenite i prokomentarišite.

Zanimljivosti:

Režiser je izjavio kako je bio inspirisan filmom Shaun Of The Dead. Patrik Svejzi je trebao da se pojavi u ulozi zombija kako bi parodirao na svoju ulogu u filmu Ghost, ali zbog bolesti nije bio u mogućnosti učestvovati u filmu. Karpenter je odbio da režira ovaj film. Vudi Harelson je u toku snimanja bio uhapšen zbog posedovanja marihuane tako da je snimanje moralo biti obustavljeno na 3 dana. Film je originalno trebao biti nazvan Another Day in Zombieland ali su odustali od toga zato što su se plašili da će to ljudima zvučati kao nastavak. Ovo je film sa najvećom zaradom od svih filmova čiji naslov počinje slovom Z. Wichita (Ema Stoun) je jedini lik čije prezime nije glavni grad jedne od država u SAD.

Naj scena:

Pojava Bila Mareja.

Moja ocena: 5/10

Drugo Mišljenje: Zombieland (2009)

Grave Encounters (2011)

Kod nas nazvan: Susreti sa Mrtvima

Žanr: Horor
Režija: The Vicious Brothers
Glumci: Sean Rogerson, Juan Riedinger, Ashleigh Gryzko...

Priča:

Lens Preston i njegova ekipa reality emisije "Grave Encounters" odlučuju da snime epizodu u napuštenoj mentalnoj ustanovi.

Moj osvrt:

Ne znam odakle bih pre počeo pa ću malo da spoilujem. Uglavnom ovaj film je ukrao scene iz nekih filmova, najviše iz The Blair Witch Project (TBWP), Paranormal Activity (PA) i [REC]. Sniman je iz ruke kao i ovi navedeni. Na početku nam saopštavaju kako su ovo pronađene trake (TBWP) ekipe koja je snimala tu emisiju. Ekipa odlučuje da snimi događaje u napuštenoj mentalnoj ustanovi (Session 9).

U početku se raspituju o istorijskim činjenicama i pričama o toj ustanovi (TBWP). Potom od svega prave sprdnju i ne veruju u to što rade (The Last Exorcism) ali govore kako će sve to izmiksovati da bude strašno. Kasnije postavljaju kamere u zgradu da bi snimali hodnike i sobe (PA). Jedan od njih nestaje pa ostatak ekipe trči vrišteći njegovo ime (TBWP). Pronalaze neku devojku koja stoji u ćošku okrenuta leđima (TBWP) i tada zapravo pravi horor počinje. Šteta što je dotle prošlo jedno sat vremena.

Neke od tih jezivih scena su zaista dobre i samo zbog njih film vredi pogledati. Solidne su scene i vezane sa samu ustanovu. Kasnije jedan od likova pronalazi neku specijalnu sobu i spise u njoj [REC]. Cela ekipa je blago rečeno retardirana. Traže ortaka, onda neko protrči u daljini, tj na desetak metara od njih i oni viču da je to baš taj njihov ortak, iako se iz aviona vidi da je u pitanju devojka duge kose. Ne uspevaju pronaći prozor bez rešetaka i tvrde da nema takvog a snimali su prozore koji su 2 metra visoki bez i jedne jedine rešetkice na sebi. Izvolite pogledati.

Osim što je ta ekipa glupava pa i nećete nešto strahovati za njih, gluma je vrhunski očajna. Glavni lik svaku rečenicu izgovara tako da očekujete da posle nje uzvikne "Fuck Yeah", "Man I'm good" ili neku sličnu frazu. Ja razumem da je teško smisliti nešto novo i nemam ništa protiv pozajmljivanja ideja ali ovo je tipična krađa. The Tunnel je isto pozajmio gomilu ideja, ali je barem to odradio šmekerski i smisleno. Ovo ostvarenje pogledajte samo ako ste fan žanra jer ćete se fino isprepadati od nekoliko scena.

Zanimljivosti:
Film je imao budžet od $500.000.

Naj scena:

Sablasna devojka.

Moja ocena: 4/10

Drugo Mišljenje: Grave Encounters (2011)

Scream 4 (2011)

Kod nas nazvan: Vrisak 4
Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija: Wes Craven
Glumci: Neve Campbell, Courteney Cox, David Arquette...

Priča:
Prošlo je deset godina. Sidni Preskot koja je doživela uspeh kao spisateljica, vraća se na mesto nekadašnjih zločina i ubistva ponovo počinju.

Moj osvrt:
Zahvaljujući komentaru jednog od poštovanih čitaoca, prvi deo ovog filma sam ponovo pogledao i gledao na njega kao na parodiju na horor filmove. To mi je znatno popravilo utisak o njemu, ali i dalje mi je to sve delovalo kao precenjeno nehoror ostvarenje. Zbog toga, drugi i treći deo će ići na ponovnu procenu. Sada, kada sam pogledao ovaj film, zapitao sam se da li ćemo ikada dobiti onog starog Ves Krejvena koji nam je podario čuveni A Nightmare on Elm Street.

Odmah na početku sam odlučio da zanemarim pređašnju priču. Kao neko normalan treba da se primi na treću kopiju istog ubice. Film počinje odličnim fazonom, film u filmu koji mi je bio super. Nekoliko pojava Ghostface-a su veoma dobre, ova u Naj sceni je odlična. Sve ostalo je manje više već viđeno osim sledeće dve činjenice. Niv Kembel više nije prelepa devojka, sada je prelepa žena; Kortni Koks više nije iritantna očajna glumica, sada je iritantna očajna glumica i još jedan nakazni produkt estetske hirurgije. 

Klinci u filmu su standardno retardirani i nemam nameru da nabrajam njihove nebuloze. Ako vam kažem da je Djui (Dejvid Arket) šerif, onda možete i sami zamisliti sposobnost policije. Gluma varira od očajne do prosečne i samo retki (čitaj Niv Kembel) su sasvim ok. Bez obzira na sve ovo, film je bio prilično podnošljiv... a onda je usledio preokret. On je praktično prekopiran iz prvog filma, samo što smo tamo imali dve dileje koje su bile uverljive kao ubice. Ovde... grrrr. Ne vidim kako iko sa 2 grama mozga može da prihvati ovakvo nešto. 

Svaka čast za iznenađenje. Rešenje misterije je dobro skrivano... jedini problem je to što je ono jedno obično smeće. Na kraju, uz male izmene, citiraću Pabla Franciska... Wes Craven is back with same shit you've seen over, and over, and over again... only it's shittier this time.

Zanimljivosti:
Ovo je prvi film u Scream serijalu gde je nož kompjuterski generisan jer Krejven nije želeo da koristi lažne.

Naj scena:

Da li se Ghostface krije u ormaru?

Moja ocena: 3/10

27 Dresses (2008)

Kod nas nazvan: 27 Haljina, Zauvek Deveruša Nikada Mlada
Žanr: Komedija | Ljubavni
Režija: Anne Fletcher
Glumci: Katherine Heigl, James Marsden, Malin Akerman

Moj osvrt:
Šta ova romantična komedija ima što druge nemaju? Manje više ništa. Jedino ovaj fazon sa 27 haljina je nešto što do sada nisam video, sve ostalo je šablon. Uvek imamo par čija je veza potpuno neostvarljiva, pa se oni kao slučajno zaljube, pa se nešto pokvari ali na kraju neki od likova dožive otkrovenje i isprave situaciju i svi smo srećni kao mali majmuni.

Takva situacija je i ovde. Glavni lik tumači preslatka Ketrin Higl, njenog budućeg dragog simpatični Džejms Marsden, njenu sestru koja joj zagorčava život Malin Ejkerman. U principu ceo film se sveo na duele nje i njene sestre oko njenog šefa a Marsdenov lik se pojavio da ona doživi to otkrovenje. Samo finale, kada sve treba da kulminira onim što čekamo ceo film, nekako mi je mlako i neubedljivo. 

Film je generalno zanimljiv, može da popravi raspoloženje ako niste baš u nekom cepidlačkom fazonu a može i fino da nasmeje u pojedinim momentima. U svakom slučaju nije gubljenje vremena.

Zanimljivosti:
Odeljenje koje se bavilo kreacijom haljina moralo je da ih pravi ponovo jer svi modeli koje su ranije kreirali, odlično su stajali Ketrin zbog njene figure.

Naj scena:

Scena u kojoj Džejn (Heigl) besni nesvesna prisustva drugih ljudi.

Moja ocena: 5/10

Halloween II (1981)

Kod nas nazvan: Noć Veštica 2
Žanr: Horor | Triler
Režija: Rick Rosenthal
Glumci: Jamie Lee Curtis, Donald Pleasence, Charles Cyphers...

Priča:
Lori Stoud je odvedena u bolnicu, dok šerif Breket i doktor Lumis traže Majkla Majersa.

Moj osvrt:
Film počinje završnom scenom iz prvog dela i radnja se nastavlja bez ikakve pauze i preskoka. Lori je odvedena u bolnicu, Majkl je i dalje na slobodi. U principu, očekivao sam loš film a dobio sam sasvim solidan horor koji vredi pogledati. Ovde se Majkl pojavljuje neuporedivo više nego u prvom delu i sve pojave su mu zaista dobre. Neke od njih su prilično iznenadne tako da ćete se sigurno prepasti par puta.

Bačen je akcenat i na sama ubistva koja su prilično brutalna i izvedena sa različitim "oružjima", od kojih je meni najupečatljivije ubistvo špricem. Najveći deo filma se dešava u bolnici koja deluje pomalo pusto a kada se pogase svetla, zbog gomile vrata i hodnika, konstantno očekujete Majersa da se pojavi. Ovde se otvaraju neka pitanja a neka razrešavaju. Recimo postavlja se pitanje Majersove besmrtnosti s obzirom na broj metaka koje je primio u prvom delu filma. 

Takođe pokreće se pitanje zašto je Lori ona koju on juri. Sve u svemu ovo je sasvim ok horor sa nekoliko veoma dobrih scena i ako vam se dopao prvi deo, nema razloga da ne pogledate i ovaj.

Zanimljivosti:
Džejmi Li Kertis je morala nositi periku kako bi imala sličnu frizuru kao u prvom delu. Po originalnom scenariju, radnja filma je trebala da se odvija u stambenoj zgradi. Ovo je jedini film iz Halloween serijala u kom je prikazano jutro posle noći veštica. Karpenter nije želeo da režira ali je ostao kao producent i scenarista. Pošto je smatrao da film nije dovoljno brutalan, snimio je još po koju scenu ubistva i ubacio je uprkos Rosenthalovom protivljenju. 

Film koji neki od likova u filmu gledaju je čuveno ostvarenje Džordža Romera, Night Of The Living Dead. Dick Warlock je ubedio Rosenthala da glumi Majersa tako što je navukao masku i stajao u režiserovoj sobi ne odgovarajući ni na jedno njegovo pitanje. Kada mu je Rosenthal skinuo masku on ga je upitao da li može da glumi Majersa.

Naj scena:

Jedno od ubistava.

Moja ocena: 6/10

Drugo Mišljenje: Halloween II (1981)

Edward Scissorhands (1990)

Kod nas nazvan: Edvard Makazoruki
Žanr: Drama | Fantastika | Ljubavni
Režija: Tim Burton
Glumci: Johnny Depp, Winona Ryder, Dianne Wiest...

Priča:
Neobično pažljiv mladić koji ima makaze umesto ruku, zaljubljuje se u prelepu tinejdžerku.

Moj osvrt:
Tim Barton je zaista originalan i genijalan režiser. Njegovi filmovi su po svemu jedinstveni i svaki od njih nosi nešto što nijedan drugi nema. Za svaki od njih vezana je originalna ideja, neponovljiva atmosfera i jedinstveni likovi. Ovde je lik Edvarda razrađen fenomenalno, do najsitnijeg detalja. Njega je sjajnom glumom otelotvorio Džoni Dep.

Kada već pominjem glumu, i više nego obradovan sam bio pojavom legendarnog Vinsenta Prajsa u ulozi Edvardovog tvorca. Imamo ovde i preslatku Vinonu Rajder za koju u nekim scenama nisam razumeo da li diše ili priča što me je pomalo i iritiralo ali dobro je da su te scene retke. Kao i svaki Bartonov film i ovaj sadrži bezbroj poruka. Edvard predstavlja nešto jedinstveno, nevino što dolazi u posed ljudima i već je tu jasno kakva ga sudbina čeka. 

Zbog svega toga, nekako mi je bilo i žao Edvardovog lika. Postoje scene koje bi nas trebale nasmejati, npr. kada on pokušava da jede a zbog ruku mu to nikako ne uspeva. Meni je većina tih scena bila žalosna. Naravno to nije mana već samo moj utisak. Jedina mana po meni je generalizacija likova. Postoji jedna porodica koja ispravno misli, svi ostali su zli i to mi je nekako bezveze ali valjda je tako trebalo biti za potrebe priče. 

U svakom slučaju, to što ja nisam neki veliki fan Bartona i njegovih filmova, ne znači da oni nisu odlični pa čak i genijalni. Verujem da će se većini svideti i ovaj. On nosi mnogo poruka, nekoliko zaista dobrih scena i beskraj originalnosti.

Zanimljivosti:
Okruženje u kom je sniman film, naravno to se ne odnosi na zamak, nalazi se u Floridi i ono uopšte nije menjano za potrebe filma. Ovo je poslednji film Vinsenta Prajsa i poslednji put da se on pojavljuje pred kamerama. 

Ovo je u originalu trebao biti mjuzikl. Džoni dep je smršao više od 10kg za ovu ulogu. On je izgovorio samo 169 reči u ovom filmu. Inače film je inspirisan Bartonovim crtežom koji je stvorio kada je bio tinejdžer. Neki od ukrasnih žbunova koje Edvard pravi u filmu mogu se videti u Nju Jorku u restoranu Tavern On The Green. Bartonu je ovo najdraži film od svih koje je napravio. Uloga Edvardovog tvorca je specijalno pisana za Prajsa.

Naj scena:

Kraj.

Moja ocena: 6/10

Halloween (2007)

Kod nas nazvan: Noć Veštica
Žanr: Horor
Režija: Rob Zombie
Glumci: Scout Taylor-Compton, Malcolm McDowell, Tyler Mane...

Priča:
Pošto je osuđen na 17 godina, Majkl Majers, sada već odrastao čovek i dalje veoma opasan, beži iz mentalne ustanove u koju je dospeo sa deset godina, i smesta se vraća u Hedonfild, gde želi da pronađe svoju mlađu sestru, Lori. Svako ko mu stane na put je u smrtnoj opasnosti.

Moj osvrt:
Nedavno sam komentarisao rimejk A Nightmare On Elm Street i pričao o tome koliko je on nepotreban. Iskreno sam mislio da će i ovo biti još jedan film koji je delimično ok ali je samo reciklaža nečeg što je bilo uspešno. Film ću podeliti u dva dela pošto sam jednim zadovoljan a drugim ne. Prvi deo je razvoj karaktera Majkla Majersa. To u originalu nismo videli tako da je ovde to dobrodošlo za promenu, čisto da ne bude totalna kopija.

U tom delu filma jedino imam zamerke na glumu Majklove majke i nekih tinejdžera koji kao da u životu nisu stali pred kameru. Za sve one koji su gledali Henkoka, sigurno se sećate onog malog plavog antipatičnog lika koji je uvredio Vil Smita pa je bio lansiran među oblake. E to plavo odvratno derište je ovde zaista dobro kao mladi Majkl... ko bi rekao. Razvoj njegovog lika je veoma dobar i zbog toga sam uživao u prvoj polovini filma. Pomenuću i sjajno uklopljenu muziku, pogotovo čuvenu Love Hurts baladu koja je sjajno ubačena u jednu scenu.

Majklovog doktora, koga je u originalnom filmu tumačio Donald Plezens ovde tumači ništa slabiji i vazda potcenjeni Malkolm Mekdauel. Sam izgled Majkla Majersa i kao klinca i kao odraslog je sjajan i zastrašujući. Potom je usledio Majklov beg iz mentalne ustanove i početak svih stvari koje ne valjaju. Od tog momenta film se pretvorio u kopiju originala uz veće ili manje izmene. Scene su "obogađene" tinejdžerima koji su bez izuzetka na intelektualnom nivou panja. To i ne bi bilo tako strašno da nije sledeće činjenice. Sećate se sigurno kako je u prvom delu glavnu žensku ulogu tumačila sjajna Džejmi Li Kertis sa čijim likom se lako saživite.

Po stoti put ponavljam, da bi ovakav film bio napet i uspešan, gledaoc mora da strepi za likove koje ubica proganja. Ovde je glavni ženski lik takav da vas u početku i ne zanima šta će biti s njom a kasnije ćete poželeti da ona, makar i slučajno natrči na nož Majkla Majersa... više puta. Ovo je jednostavno neoprostiva greška koja je totalno oborila kvalitet filma. U principu film je ok za pogledati ali ne mogu da se otmem utisku da je sve ovo moglo biti zaista sjajno, pogotovu zbog odlične prve polovine. Velika šteta.

Zanimljivosti:
Pre nego što su producenti pristali na ovu Rob Zombijevu verziju, trebao je biti snimljen film o Majklovom boravku u ludnici. Ema Stoun je bila na audiciji za ulogu Lori Stroud. Svaka čast ljudima na izboru Skaut Tejlor-Kompton čime su definitivno sahranili svaku šansu ovom filmu da bude odličan. Pre nego što je počeo sa snimanjem, Zombi se obratio Karpenteru povodom ovog filma i Karpenter ga je ohrabrio da napravi film po želji.

Naj scene:

Razvoj lika Majkla Majersa

Moja ocena: 6/10

Drugo Mišljenje: Halloween (2007)

(500) Days of Summer (2009)

Kod nas nazvan: 500 Dana Leta
Žanr: Komedija | Drama | Ljubavni
Režija: Marc Webb
Glumci: Zooey Deschanel, Joseph Gordon-Levitt, Geoffrey Arend...

Priča: 
Romantična komedija o devojci koja smatra da prava ljubav ne postoji i momku koji se zaljubljuje u nju.

Moj osvrt:
Odmah ću krenuti sa hvaljenjem i kritikom priče filma. Sve romantične komedije su se zasnivale na tome da glavni lik na kraju bude sa osobom koja mu/joj se dopada. Veliki plus ovom filmu ide za jednu stvar. Genijalno su obradili slučaj gde je jedan lik beznadežno zaljubljen i zavisan od osobe kojoj i nije toliko stalo do njega. Postoji mnogo sjajnih scena koje opisuju njegovo euforično a potom stanje očajanja. Druga sjajna stvar u filmu je gluma glavna dva lika koje tumače preslatka Zoi Dešanel i Džozef Gordon-Levit.

E sad malo o lošim stvarima. Prva stvar je dužina filma. Jednostavno su preterali sa nekim scenama. Čini mi se da su ih ubacili čisto da pojačaju agoniju glavnog lika a time nisu postigli željeno već su rizikovali da gledaoc počne da se pomalo zamara. To i nije toliko strašna mana. Ono najstrašnije je nepodnošljiva lakoća likova da useru film očajnim krajem. Ovo je završeno u fazonu, pričamo vam dva sata jednu priču ali evo sada ćemo da opalimo jedan hepiend čisto da devojčice i dečaci koji gledaju ovaj film osete kao neko zadovoljstvo. To je kao kad bi vam neko pričao dva sata kako je tragično izgubio nogu koja mu je za dva minuta ponovo izrasla. 

I još jedna stvar koja nije nužno negativna ali mene takvi likovi nerviraju. Lik koji tumači Zoi Dešanel mnoooogo vremena u filmu širi neke stavove koji su joj svetinja, koji je čine takvom kakva jeste bla bla bla, i sve to gazi jednim jedinim postupkom. Ispada da su sve te scene mogle da se skrate a ne da se gubi vreme na gluposti. Sve u svemu ovaj film je veoma cenjen. Ja i nisam naročito uživao u njemu ali to nikako ne znači da i vi nećete.

Zanimljivosti:
Pol je izgovorio "humjob" umesto "blowjob" kako bi se izbegao "R" rejting za film.

Naj scena:

Tom saznaje razlog.

Moja ocena: 4/10

Collateral (2004)

Kod nas nazvan: Kolateral
Žanr: Kriminalistički | Drama | Triler
Režija: Michael Mann
Glumci: Tom Cruise, Jamie Foxx, Jada Pinkett Smith...

Priča:

Taksista postaje taoc plaćenog ubice. On ga taksira od jedne do druge žrtve i postaje direktno umešan u njegov posao.

Moj osvrt:

Juče sam pričao sa najboljim prijateljem da mi je u planu da pogledam ovaj film i da se unapred radujem jer nisam pogledao loš film sa Tom Kruzom. On mi je odgovorio sa "Zato što i ne postoji". Posle gledanja ovog filma, ta tvrdnja je i dalje na snazi, iako sam od filma očekivao mnogo više. Prvo ću krenuti sa negativnim stvarima, pošto želim da završim sa kvalitetima filma, jer ipak je ovaj film sasvim ok. Prva zamerka je predvidivost. Ništa vas bukvalno ne može iznenaditi u ovom filmu. Sve je potpuno predvidivo ali to i nije strašan problem. 

Druga stvar je kamera. 90% vremena ćete gledati krupan plan glava glumaca, što i ne ostavlja naročito dobar utisak. Još gora stvar, a takođe se tiče kamere, ona nikako ne miruje. Konstatno imate utisak da je snimano iz ruke. Ok kada je neka scena gde likovi trče ili je neka akcija, ali ako lik stoji u mestu i samo gleda negde a kamera se trese, to ume da ide na živce. Idemo dalje. U ovoj Naj sceni u nekom klubu prepunom ljudi, naš plaćenik pogađa tačno one mete koje treba da pogodi, tačno gde treba da ih pogodi, bez protraćenog metka, ali kada puca u našeg glavnog lika, makar to bilo sa nešto više od jednog metra, on ne uspe ni da ga okrzne. To baš ume da nervira. Takođe promena karaktera glavnog lika koga tumači Džejmi Foks vređa inteligenciju poput prethodne činjenice. 

I sa sledećom činjenicom završavam sa negativnim stvarima. Kraj je upravo onakav kakav predvidite na samom početku filma. Ja ne mogu da verujem da su ovako visokobudžetni film sa takvim glumcem poput Toma Kruza završili na isti usrani način kao i milion sličnih filmova. A sada o kvalitetima. Najveći kvalitet je naravno Tom Kruz. Čovek je sjajan u svakoj ulozi u svakom filmu u kom sam ga gledao, pa to ni ovde nije izuzetak. O Džejmiju Foksu nemam bog zna kakvo mišljenje ali ovde je bio sasvim ok tako da sam i s njim zadovoljan. Film je zanimljiv, neretko dinamičan i lako se gleda. To je u principu kod filmova koji nisu vrhunski i najbitnija stvar. Takođe odnos između dva glavna lika i njihovi razgovori su zaista dobri. To je ispao sjajan način da se gledaocima približe njihovi karakteri.

Iako možda izgleda da sam naveo više negativnih stvari, ove pozitivne ipak preovladavaju. Film sigurno nije ono što sam očekivao, ali nikako nije ispodprosečan ili loš. Sasvim je ok i nikako nije gubljenje vremena.

Zanimljvosti:

Uloga Vinsenta nuđena je Kolin Farelu, Edvardu Nortonu, Raselu Krou, a za ulogu Maksa su razmatrani Adam Sendler, Robert De Niro i Kuba Guding Junior. Pošto je po scenariju Vinsent takav lik da može da se kreće svuda a niko da ga ne prepozna, Tom Kruz, kako bi bolje ušao u ulogu, radio je dostave za FedEx po Los Anđelesu i niko nije uspeo da ga prepozna. I posle neka neko kaže kako čovek ne zna da glumi. Džejmi Foks je izjavio kako je Tom Kruz jedne noći kupio hranu za poneti za celu filmsku ekipu. U sceni kada je Džejmi Foks slupao taksi, on je to zaista uradio sa sve Tomom Kruzom unutra. Inače on je, da bi se što bolje pripremio za ulogu, zaista radio kao taksista. 

Naj scena:

Demonstracija Vinsentovih spospobnosti.

Moja ocena: 6/10