Spider-Man: Homecoming (2017)

Kod nas nazvan: Spajdermen: Povratak Kući
Žanr: Akcija | Avantura | Naučna Fantastika
Režija: Jon Watts
Glumci: Tom Holland, Michael Keaton, Robert Downey Jr....

Priča:
Piter Parker pokušava da uskladi život običnog srednjoškolca sa životom superheroja i suočava se sa novom napasti u New Yorku.

Moj osvrt:
Hajde što ne možeš da živiš od bespotrebnih rimejka filmova već se rimejkuju u ributuju filmovi koji nisu ni punoletni. Spajdermen doživljava već drugi restart. Prvi sa Tobijem je bio skroz pristojan filim koji je unakažen tinejdžerskom dramoserijom od nastavaka. Verziju sa Garfildom sam totalno zaboravio da budem iskren. Bilo je ajmo opet ispočetka bez ičega novog. Homecoming jeste drugačiji ali da li donosi nešto novo zbog čega je vredelo ponovo počinjati celu priču? 

Krenimo od glumca. Klinja uopšte nije loš. Sem nekih tamo emotivnijih scena gde je malo nesnađen, ostalo je skroz ok. Kada navuče kapu ima neku harizmicu, zvuči sasvim dobro i recimo da su uboli sa glumcem. Ono oko čega su se trebali više potruditi su stvari koje on izgovara. Humor je ciljan da bude baš za klince i nekako je veći deo dijaloga u tom tonu. Sa te strane film nije naročito memorabilan. Jedino bih ovde izdvojio klinku koja konstantno ima neke sulude upadice. Njen humor mi je prijao. ostalo je ispod proseka. 

Najveća mana filma je što je u pozadini klasično idiotska tinejdžerska priča sa klasičnim idiotskim tinejdžerskim likovima koji su tu da naprave klasični idiotski tinejdžerski humor. Tako da kada naš spajdika dobije pomoćnika, spremite stomak za humor tog momka. Srećom, klinja nije antipatičan ali sve što govori užasno iritira. Ovo podseća na 99% ovih holivudskih humorističkih serijica gde moraš da imaš onaj smeh u pozadini da bi znao gde da se nasmeješ. Ostali likovi su u istom duhu pa imamo i gle čuda, bogatunskog morona koji konstantno i bez ikakvog razloga proziva Pitera Parkera (što je ime našeg spajdermena). Ne mogu više. Ok, superherojskim filmom i budiš klinju u odraslima ali ovim teen idiotijama me podsećaš na sve što ne valja u tinejdž filmovima. 

Kada su već klinje u pitanju, lepo im je predstavljeno to neko dokazivanje koje Parker mora da prođe. Ima uzora (lepa mentorska uloga koju su dodelili Toniju Starku) i konstantno pokušava da se dokaže, da pokaže nekom da je spospoban, da vredi. Upravo za to nam i dobri uzori služe. Priznanje za uspeh od njih nam godi više nego potencijalni materijalni dobitak od tog istog uspeha. Od prvog do poslednjeg momenta, film je za Parkera jedno veliko dokazivanje i borba što je jako lepo. 

Nije tu samo dokazivanje, druga tema je ono što se jako potencira i u prvom filmiću (sa Tobijem), a to je odgovornost. Odgovornost prema sebi, odgovornost prema drugima sve je to lepo pokriveno ovde. Takođe, svest o posledicama učinjenog i neučinjenog je nešto što uz sve nabrojano treba da oblikuje Parkera u konačni prozivod - istinskog superheroja. Ima tu još finesa koje su lepo složene za one najmlađe i o tome uskoro. 

U prvom filmu vidimo kako Tobi kreira sebi odelo i to je ok. Ovde je mnogo više pažnje ali i priče posvećeno tome. Krenuo bih prvo od onoga što mi se nije svidelo. Kada Parker vidi sve mogućnosti svog odela svesni smo da imamo neku verziju Iron Mana. I onda sve to liči na priču nesnađenog Iron Man juniora koji je obukao tatkovo odelo sa kojim i ne zna baš da rukuje. Film lepo forsira tu priču o heroju iz komšiluka i onda ga na neki način transformiše u savršenu mašinu za borbu protiv zločina. Tu se njegove stečene sposobnosti zanemaruju na neki način i sve je prepušteno odelu. To je ok za Starka koji je stvorio odelo pa se veliča njegovo kefalo. Parker ovako gubi ličnost.

No, ovo je donekle ispravljeno kasnije, opet dobrom pojavom Tonija Starka u ulozi mentora. To je svakako najbolji dijalog u filmu. Poenta priče je ono što već znamo, da nije bitno odelo već čovek koji ga nosi. To je ono što dosta promiče ovima koji prave superherojske filmove. Ali eto, Toni Stark upravo ubada suštinu. Heroja ne čini odelo već heroj mora da zasluži odelo. To je proces kroz koji Piter prolazi u oblikovanju u heroja. 

Lepo je što su sa druge strane Parkeru kao negativca suprotstavili čoveka. Prvo, ovo mu je prvi duel sa negativcem. Drugo, da je to neko prenadrkano, uzvišeno megabiće to bi značilo da poražavanjem takvog protivnika Parker zapravo jeste neprejebivi spajderdečak. Neeee sinak. Parker to tek treba da postaje i film nam o tome jako dobro govori. Čak se i finalni duel ne završava kao u svim filmovima ove vrste. Parker iz nejga ne izlazi kao bolji borac već kao bolji čovek. To i jeste pričica koju treba da prodaješ deci. 

Kada je sam negativac u pitanju, dovoljno je reći Majkl Kiton. Čoveče. U dva nebitna filma (novi Robocop i ovaj spajdermen) glumio je vrhunski dva negativca. Daj smislite dobar film i dajte mu tu ulogu da se lepo svi izoduševljavamo. Negativac je otaljan, nema tu priče, ali ga je Kiton napravio ne solidnim već kao i u Robokapu ODLIČNIM. Bukvalno je u svakoj sceni ukrao svetlo. Spajdermen ne može da briljira ako čika Kiton priča. Spajdika je tu samo statista. Verovatno je scena u kojoj Toni Stark mentoriše Parkera najbolja u filmu ali Kiton je u jednoj sceni vožnje svojom glumom to nadmašio za nekoliko dužina. Ne znam kako nisam zapazio veličinu ovog glumca i u mlađim godinama. Možda ga nisam gledao gde treba ili je imao bulja uloge. Maksimalni sagib do zemlje za njega. 

Da zaključim. Nije ovo loše ali je uglavnom već viđeno. Ok je priča o odgovornosti i dokazivanju koja se prodaje klincima ali tu je negde i problem, film je namenjen samo klincima. Tom Holand je dobar u ulozi spajdermena ali bez ikakve sumnje, najbolji utisak ostavlja Majkl Kiton. Da njega nema, verujem da bih zaboravio ovaj film za tri dana. Iskreno se nadam da spajdermena više neće prepakivati jer već izgleda kao šibanje mrtvog konja.

Zanimljivosti:
Dženifer Koneli daje glas Spajdermenovom kompjuteru Karen dok njeg suprug, Pol Betani daje glas Iron Manovom kompujteru JARVISU. Pre nego što je Tom Holand dobio ulogu, imao je test snimanje sa Kris Evansom i Dauni Jr.-om.

Naj scena:

Vožnja

Moja ocena: 6/10

Terminator 3: Rise of the Machines (2003)

Kod nas nazvan: Terminator 3 - Ustanak Mašina
Žanr: Akcija | Naučna Fantastika
Režija: Jonathan Mostow
Glumci: Arnold Schwarzenegger, Nick Stahl, Kristanna Loken...

Priča:
Dve mašine se (ponovo) dolaze iz budućnosti kako bi eliminisale Džona Konora i njegove potencijalne saradnike.

Moj osvrt:
I šta kažeš, priča se nastavlja? Jel barem nešto originalno? Ne. Hm. Barem je ekipa tu? Čekaj, nije. Ko glumi Džona Konora? Nik Stal? Pa ne... Braćo i sestre, prvo zašto ne Nik Stal? Zato što Nik Stal nema harizmu, zato što Nik Stal izgleda kao neko ko ne bi mogao psa u šetnju da vodi a kamo li čovečanstvo u borbi protiv mašina, zato što nik stal u svakoj sceni koja je ključna i u kojoj treba pokazati emociju ne pokazuje ništa osim da je plačipičkica. Ok, Edvard Furlong je obična bulja od glumca. Preglumljivao je u T2 za sve pare. Ali sam sto posto siguran da je kako tako mogao izneti ulogu Džona Konora pre svega jer je on Džon Konor. Mislim možeš sjajne filmove da snimaš čak iako imaš glumca koji je totalno netalentovani nokšir - pogledajte Orlanda Bluma. Zbog toga, odmah veliki minus filmu. Edvard Furlong je Džon Konor, Majkl Bin je Kajl Ris a ne sisice od likova kojim su ih zamenili u novijim filmovima. 

Pazite, T1 je bez ikakve sumnje najbolji film u franšizi. Ok, T2 je ako ste više fan akcije nego priče i atmosfere ali nemojmo se zajebavati, T1 ima sve, i dramu i priču i saspens i likove i atmosferu i horor i akciju i sci-fi i heroje. T2 je za nijansicu ispod ovoga. Vrhunski je pre svega što nije prepakovao priču. Doneo je nešto novo. T3 ne donosi ama baš ništa. Uzima delove T2 a pri tome izgleda užasno jadno. To je kao da želite da se sunčate na nekoj lepoj plaži a umesto toga neko vam proda šleper peska, pospe u dvorište koje je betonirano i da vam da se sunčate. Opet mašina treba da brani Džona Konora, opet druga mašina treba da ga eliminiše. Šta kažeš, ima tu još jedna novina? Treba da se eliminišu i Konorovi budući saradnici? U je, moš misliti. Nije šija nego vrat. Ajde beži bre. 

Rediteljska verzija T2 je imala kraj u kom stara Sara Konor radi odjavu filmića pri čemu Džon ljulja ćeru u ljuljašci - u fazonu dobro se sve to završilo. Elem, nastavak pljuje na tu scenu. Ček, nije to tako strašno, već nastavak pljuje na prethodna dva filma pa i sebe. Sudnji dan je neminovan. Ako je to neminovno, neminovan je i Konor koji vodi ljude. Ako je sve to neminovno, što se bre šalju ovi Terminatori kroz vreme? Da ne bude dosadno? To je kao da si mi rekao da je moja omiljena ljubavna pesma zapravo ispevana električnom trotinetu. Ako hoćeš da smo cool, nemoj da mi pljuješ na T1. Inače će gadno da bude.

Scene iz potencijalne budućnosti koje gledamo u T1 i T2 su neprocenjive. Mrak, roboti koji gaze po ljudskim kostima, ljudi koji se smucaju po ruševinama, totalna tama i beznađe. T3 pokušava da servira sličnu scenu ali sa modernijim efektima. Rezultat je tako jadan da ispada da ovde i nije bilo budžeta za film. Kada sam pogledao ovu scenu, želeo sam momentalno da pustim te scene iz T1 i T2 da zalečim bol. Ovo je bukvalno kako mali perica, koji je počeo da se bavi specijalnim efektima na super računaru koji je dobio od mame, zamišlja budućnost iz Terminator filmova. Kratko, bolno i žalosno. 

Pogledajmo sada negativce iz T1 i T2. Švarcenegerov Terminator - altimet negativac. Jeziv, surov, nepobediv. Prosto ceo film imaš utisak da ga ne možeš poraziti. Nema pobede, samo konstantni beg i patnja. A Švarcika glumi robota bolje od samih robota. (Moram to da repriziram da podarim filmu tekst kakav zaslužuje). T2 - odličan tvist gde više nemamo čoveka protiv mašine već mašinu protiv superiornije mašine. Robert Patrik je uspeo da bude još ledeniji od Švarcenegerea. Surov, zastrašujuć, nezaustavljiv, konstantna pretnja. I od obojice mi se dizala kosa na leđima. T3 ima prelepu Kristanu Loken. Pre nego što neko počne da mi popuje, ne, ne smeta mi što je žena glavni negativac. Ali zamisli da si ovu ulogu dao nekom ko ekšuali može da glumom dostigne neku jezu, da si našao neku Sigurni Viver, neku drugu Lindu Hamilton, možda Milu Jovović, Keri-En Mos, Lenu Hedi... Nekog. Problem je što Kristana sve vreme izgleda kao da je nešto golica po kolenima ali mora da zadrži osmeh. Drugi problem je što konstantno hoda kao da je na modnoj pisti i to užasno iritira. Treći problem je što ne glumi "robotski" već je zapanjujuće teatralna. Čekajbre, ako si superiornija mašina, trebao bi bolje oponašati čoveka. Nisam ni jednog momenta osetio neku tenziju kada je negativac u pitanju. Konstantno sam imao utisak da se bore protiv mega zajebanog haj tek sokovnika kojem će konačno sjebati tako što mu u noževe ubace nokiu 3310. 

Slab negativac je uticao da scene akcija gde su dueli između Švarcike i Kristane budu totalno dosadne, nezanimljive, besmislene, prenadrkane i bez ikakve tenzije. Samo čekaš da završe da pređemo na drugu scenu. Što je najgore film besramno kopira i scenu jurnjave iz T2. Što se tiče jurnjava, ta kada je T-1000 u crnom kamionu a švarcika u furlong mu beže na motoru mi je verovanto najdraža scena jurnjava na filmu. Jurnjava ovde krene i nema joj kraja. Kada se uvod i ta jurnjava završe, skontaš da je pola filma prošlo bez a ništa nije prikazano, niti priča niti ideje, niti namere, niti neki smisao. 

T2 je zabavniji od T1 i donosi nešto humora pre svega što imamo mašinu na tzv. našoj strani i njeno nesnalaženje u svakodnevnom životu ljudi. I to je zabavno ali efektno. Ovde su napravili šaradu od toga. Besramno kradu čuvenu scenu gde Arnold traži odeću samo što ovde to nije zabavno, smešno niti duhovito - ovo je prejadno. Ovo je tinejdžerski, jeftini nivo humora. Problem je što to nije samo jedna scena, skoro sve scene humora su takve. Da ne pominjem moronsku scenu na samom početku u kojoj Kristana naduvava sike kako bi zavela pandura. Gledam film, slušam fore a mene je sramota onog što se izgovara i prikazuje. 

Ako vam se nešto u ovom filmu dopadne, zastanite, nije to do njega. To je kao i u Bohemian Rapsody. Momenat u kom osećaš najveću moć filma zapravo nije film, to je Queen. Nema to ništa sa filmom. Momenat u kom ovde pomisliš da je nešto dobro je isti onaj u kom skapriaš da ti je dobro jer te podseća na T1 ili T2. I to je samo bleda senka ali opet budi lepe emocije prema nečemu što je ova franšiza bila i što je trebala ostati. 

Zapravo jedna stvar mi se jako svidela a to je priča o kraju Džona Konora. To je imalo neku emotivnu notu. Naravno ovaj film nema ništa sa tim, već emocije koje se probude se temelje samo na T1 i T2. Takođe priča o Sari Konor.... A ne, ne ta priča. Ona je jadna, nezanimljiva, patetična, kretenska, nebitna. Fak, ne možeš tako da mi otaljaš priču o Sari Konor. Mislim, rezultat može da bude takav ali bez Sare Konor ovi filmovi nemaju smisla. Nemožeš da mi smandrljaš priču o njoj. Ona to nije zaslužila, mi to nismo zaslužili, Terminator franšiza to nije zaslužila. Mogao si dovesti Lindu Hamilton. I u ovim godinama je veći badass od ovog prejadnog Stala. 

Film toliko nema priču da ne bih generalno o propustima u radnji, logici, zdravom mozgu, drami. A da, drama. Tu su Džon i njegova buduća drugarica životna saputnica. Jedva sam imao stomak za njihove scene. Tako jadan, izlizan dijalog i razvoj priče ne zaslužuje neki pomen. Evo samo par debilnosti iz filma pa da zaključimo. Prosto se zapitaš kako Terminatori svaki put znaju gde da dođu i gde su likovi. Svaki jebeni put skapiraš da nema smisla da su otkrili gde se Konor i buduća žena mu nalaze ali ne stigneš ni da razmisliš o tome jer ovi maknu a terminatori ih opet stignu. Takođe, državna bezbednost je u zgradi u kojoj užeš laganeze, bez propusnica, obezbeđenja, provera... Samo ušetaš sa dvajespet kila oružja i kažeš kuc kuc. Ne bih dalje. 

T3 nije ni prosečan film. Čak i kada sam ga kao mlađi gledao, nije mi se ni malo dojmio a tad sam svakakve gluposti smatrao za remek dela. S obzirom da T1 i T2 obožavam, očekivano je da sam besan na ovaj film. Ali nisam. Samo sam jako tužan jer su po zilioniti put oni gladni novca uspeli da useru nešto što je bilo prelepo. Mogu da ignorišem nastavke ali znam da su oni i dalje tu. Mogu samo da kažem, hvala veliko Kamerone na prva dva masterpisa, hvala Lindi Hamilton, Majklu Binu, Edvardu Furlongu, Robertu Patriku, Švarcenegeru (oprošteni su mu nastavci) i svima zaduženim za ta prva dva masterpisa. A vi ostali što pravite nastavke, bili serije ili filmovi, jebite se u paketu.

Zanimljivosti:
Studio je želeo znatno ranije da snimi nastavak ali nije uspevao jer je Švarceneger odbijao da glumi u Terminator filmu koji ne režira Kameron. Kameron je Arnoldu rekao "Just do it and ask for a shit-load of money," (u slobodnom prevodu samo to uradi i traži gomilu novca). Kameron je i sam rekao da taj lik pripada više Švarcenegeru nego njemu. Švarceneger je šest meseci vežbao po tri i po sata na dan kako bi dostigao bukvalno iste dimenzije koje je imao u drugom delu filma. 

U 42. minutu filma likovi su na benzinskoj stanici koja se vidi u sva tri dela filma. Švarceneger je zaradio 29.25 miliona od ovog filma. Edvard Furlong je trebao reprizirati ulogu ali su odustali od toga navodno zbog upotreba zabranjenih supstanci. U sceni kada Kejt napada Terminatora, Švarceneger je rekao Kler da ga slobodno udari najjače što može. 

Nik Stal je pet puta išao na audiciju i imao jedno test snimanje pre nego što je dobio ulogu. Švarceneger je uložio 1.4 miliona od svoje plate kako bi se snimila scena u kojoj kran udara u staklenu zgradu. Kristana Loken ne nabacila oko 6kg mišića za potrebe snimanja. Zbog prirode uloge je išla i na časove mimike. Jakna koju švarceneger nosi u filmu je teška oko 20kg. Linda Hamilton je odbila da glumi u filmu jer je smatrala da je njen lik u scenariju koji je pročitala učinjen nebitnim (I rest my case).

Naj scena:

You are terminated.

Moja ocena: 4/10

Central do Brasil / Central Station (1998)

Alternativni naziv: Central Station
Kod nas nazvan: Centralna Stanica
Žanr: Drama
Režija: Walter Salles
Glumci: Marcos Bernstein, João Emanuel Carneiro

Priča:
Emotivno putovanje bivše profesorke koja piše pisma umesto nepismenih ljudi i dečaka čija majka je preminula, u potrazi za ocem kog on nikada nije upoznao.

Moj osvrt:
Central Station/Central do Brasil je film o kom nisam pročitao ni jednu jedinu lošu reč. Ne samo lošu, tražio sam barem neku kritiku koja nije tako oduševljena filmom, koja ga ne smatra vrhunskom dramom i masterpisom. Čak i na imdb sam učitavao nove reviewe i odustao na kraju. Onda sam se zapitao, majku mu, šta ja to ne vidim ovde? Gde je ta ljudska drama koja treba da me dirne? Da li je moguće da sam toliko srca kamenog? Ček, jesam li plakao nekad uz neku dramu? Ma neee... auh, čekaj Song of the Sea... auh čekaj The Best of Youth... auh čekaj City Lights... Pa šta se desilo sa mnom u međuvremenu? Ništa braćo i sestre, za mene je ovo samo ok filmić i ništa više od toga. 

Prvo čega se film lati je da nam pokaže koliko je život jeftin. I to čak i ne radi loše. Momak gubi glavu zbog obične krađe, žena gine i posle toga je sve kao da se ništa nije dogodilo, klinci se prodaju eto tako. Malo je ovo otaljano. Da nije, to bi možda bilo neko ljubavno pismo ili setno pesma o Brazilu. City of God se osmelio na nešto takvo. Ovo je samo mali trag onog što je film možda mogao da bude. Ipak, fokus je na nečemu drugom a to je spora i totalno neupečatljiva dramurda. 

Elem, dečak ostaje bez majke i profesorka u penziji mu naizgled pomaže a zapravo ga proda za televizor pa se pokaje pa juri sa njim da bi pronašla njegovog oca. Ovo oko prodaje ćemo prodiskutovati u sledećem pasusu. Van toga ovo je mrtvo puvalo od priče. Viđeno je milion puta i da bi me ubedio da imaš sjajnu priču, moraš brate da mi daš dobre, upečatljive likove, dobru glumu, pravu emociju. Central Station to uglavnom nema. 

Kao što rekoh, sada ćemo o "prodaji". Tetka profesorka pomaže momku i sve to ide kako se očekuje dok ga u jednom momentu ne proda trgovcima da li organa ili dece nisam baš najbolje skapirao ali u ovom momentu svejedno. Rezultat je isti, momku se ne piše dobro. E sada, da je ova profesorka altimet gadura ovo bi jako imalo smisla i bilo bi upečatljivo. No, ona se kao predomisli. Zašto je ovo idiotski? Gde je ona drama pre tog momenta prodaje? Pazite, osoba spremna da proda dete da bi kupila nov TV, ukoliko postoji pakao, trebala bi da ima počasno mesto na svakom jebenom mučenju. Složićemo se da je to užasna odluka. Ako se ona već predomislila posle prodaje, to govori da ima savest. Gde je onda njeno dvoumljenje pre tog odvratnog čina? Ovo nije razmišljanje da li ću da kupim belu ili crvenu suknju. U jednom momentu ti ubediš sebe da ćeš da prodaš dete. Ali neee, tetkica to odradi rutinski i onda se kao kaje pred svojim kolor TV-om. Mani me te priče. 

Kada jurcanje za ćaletom kreće, trebali bi očekivati taj neki momenat susreta, trebali bi se nadati tome da vidimo da li će on biti dramatičan, melodramatičan, srećan, tužan, besan, komičan, tragikomičan, bilo šta. Ne mogu da se otmem utisku da me je baš bilo briga sve vreme šta će se dogoditi. Pre svega što se vidi iz aviona da kada krenu na put, priča ne krije ništa epohalno. Problem je što dete ne pokazuje nikakvu emociju osim durenja. To čak nije ni ono slatko durenje već glupo i bezobrazno. Tetka profesorka je nervozna, ponekad pije i nekad nam da detalj iz njenog teškog života. Ovo je bukvalno sve što ćete dobiti od likova. Vrlo malo je uzajamnih gestova, diskusija ili pažnje se vidi. To ide tek u tragovima. Sakriveno je u gomili rasprava, razvučenih scena, šablonskih dijaloga. Film je razvučen od prvog do zadnjeg momenta. 

Ne mogu da kažem da ovde nema emocije. Zaslugu za to 100% ima soundtrack. Muzika je prelepa i bukvalno nosi svu emociju svake scene. Da sam gluv, verovatno bih se smorio uz svaku emotivnu scenu. Ovakvu muziku da ubaciš u hard core porn, tačno bih pornjavu gledao sa suzom u očima kao prelep romantični, emotivni film. 

Ne tako davno sam pisao o filmu Roma. On je razvučeniji i na prvu loptu dosadniji od ovoga. Ali bokte, Roma je dala likove kako treba. Glavni lik tog filma bih zagrlio sutra da ga vidim na ulici. Sporedni likovi su imali neku dramu. Ovde je drama više ono što nam se ispriča da je radnja filma. Sam film nam ne priča mnogo. I kada pokuša da ispriča, to radi odveć izlizanim scenama. Uz sve svoje mane u Romi sam video ljude i čuo normalne dijaloge. Ok, nisu ti dijalozi nešto zanimljivi ali barem nisu neki šablon koji moram iznova da slušam. 

Dok su tetka profesorka i klinja na putu, sreću ostale likove. Pomsilio sam da je ovo sjajna šansa da se ispriča priča Brazila kroz ljude koje ovaj dvojac sreće. I to je propušteno iz sve snage. Upoznajemo detaljnije jednog kamiondžiju ali na kraju nam i on i priča vezana za njega ostaju nedorečeni, nezaokruženi. Ostali likovi počnu da deluju kao ljudi koji bi mogli da nam kažu nešto, ali prc, idemo dalje na put. 

Veliki deo priče je i taj u kome profesorka piše pisma umesto drugih ljudi. Vidimo da ona mnoga od njih čuva, da mnoga ostanu neposlana. Zašto? Šta ona dobija time? Zašto to radi? Da li joj to predstavlja satisfakciju i zbog čega? Prvo, film nam ništa od toga ne govori. To možda ne bi bio ni toliki problem da nam je film barem malo zagolicao maštu, kako bi nam dao da pretpostavimo neki od odgovora. Ovako je ostalo samo na dobroj ideji. 

Na kraju sam imao utisak da sam gledao predug film, prepun svađa profesorke i klinje, izlizanu priču sa vrlo malo prikazane emocije. Dramski momenti jedino poentiraju vrhunskom muzikom. Ono što vadi film i zbog čega mu dajem ocenu više nego što sam želeo je gluma, pre svega Fernande Montenegro. S obzirom da nisam pronašao istomišljenika nigde kada je ovaj filmić u pitanju, overite ovo pa me razuverite. Recite mi šta sam to propustio. U suprotnom ostajem pri tome da je ovo precenjeno i donekle mučno iskustvo koje se utapa u more sličnih na istu temu.

Zanimljivosti:
Oko 1500 dečaka je konkurisalo za ulogu.  Vinícius de Oliveira koji ju je na kraju dobio je inače radio kao čistač cipela na ulici. Kada Fernanda Montenegro sedi i piše pisma na stanici, dolazili su joj i obični ljudi koji su želeli poslati negde pismo. Mnogi od njih su se na kraju i našli u filmu.

Naj scena:

Rasplet

Moja ocena: 6/10

Black Panther (2018)

Kod nas nazvan: Crni Panter
Žanr: Akcija | Avantura | Naučna Fantastika
Režija: Ryan Coogler
Glumci: Chadwick Boseman, Michael B. Jordan, Lupita Nyong'o...

Priča:
T'Challa, naslednih skrivene ali napredne zemlje Vakande, mora da istupi kako bi vodio svoje ljude ka novoj budućnosti i mora da se suoči sa izazovom iz prošlosti.

Moj osvrt:
Moram da priznam da sam prema Crnom Panteru bio jako skeptičan. Pomislio sam da je to planski pravljen politički korektan film, jedan od onih koji su kandidati za oskara samo zbog toga. No pojava ovog lika u Civil War mi je možda dala nagoveštaj da taj film neće biti takvo nešto. Na kraju, nije ispao politički korektna bljuzga. Dobili smo sasvim pristojan film, i više nego dobar za marvelove standarde. 

Koji od Marvela ima detaljnu priču o liku pa tek onda o superheroju? Ček da pitam drugačije, kod od marvela, sem Iron Mana, ima priču o čoveku pa tek onda o superheroju? Egzekli. Ni jedan jedini. Nemojte mi samo molim vas da je ona priča o kapetanu američkom precedniku neka priča. To je šablonsko sranje o fizički nemoćnom liku koji postaje švajceneger. Black Panther ne samo da je priča o liku, ovde naprosto oduševljava što su zaboravili da je on superheroj. Ček ček, marvelova priča gde se ne forsira supeheroj? Jel to moguće? Naravno da jeste. 

Tu pre svega imamo neku pričicu o tradiciji naroda kojem T'Chala (crno mače) pripada. Lepo to izgleda, podseća na te neke tradicionalne plemenske priče. Način na koji on dolazi na presto, pa ta neka priča o precima, sa precima, sve je to simpatično i na mestu. I dok sve to traje, supeherojske pizdarije su nekako u pozadini. Dobro, ubace povremeno i neku akciju i to već po običaju kod marvela postane najdosadniji deo filma. Ali ono što je važno, nema ni traga od tog supeheroja. Ovo je pre svega priča o T'Chali i njegovoj zemlji. 

Kad smo već kod tog Black Panthera, poput trona i ta titula i moć se zarađuju. To je dobro. Nije te zadesilo, nije te usralo već si morao kao običan čovek da se izboriš za nešto. Moraš da zaslužiš tako veliku moć. To je znatno bolja poruka od mnogih drugih. I čak kad T'Chala zasluži tu moć, ne oduševlja vas Black Panther već čovek ispod maske. Mene iskreno nije ni zanimalo kad će obući tu masku i krenuti u akciju. To dovoljno govori koliko je ovaj lik dopadljiviji od mnogih. 

Kada je T'Chalina zemlja u pitanju, Vakanda, to je znatno detaljnije od npr. Torovog Jotunhajma. Furaju se na tehnologiju ali poštuju tradiciju, imaju moć ali eto, kuliraju i ne koriste je mnogo. E sad, to možda ne izgleda kao naročito bitno ali hajde da sagledamo širu sliku. Prvo, ona tradicija i kultura na neki način govore o Africi i pričaju donekle plemenitu priču. No, druga stvar je ta da ova država ima moć ali je ne koristi. To je već upitno kada imamo u vidu zverstva koja se dešavaju na crnom kontinentu. Malo je i trulo što kad konačno odluče da iskoriste tu moć, više se to gađa ka tamnoputim u Americi koji su božemesačuvaj ugnjeteni tamo. Aloe, pogledaj gomile država u Africi i pogledaj bolesnike koji vladaju oružjem, pogledaj decu koja umiru u tim ratovima i koja umiru od gladi. Usmeri tu moć na bliže koji pate pa onda širi dalje. Ali jbg, navikli smo već da ovi filmovi zanemaruju suštinu. Mogla je ova priča biti velika poruka iz Afrike i bajka o tome da možda postoji nada za te jadne ljude a ne za ugrožene u getoima Sjednjenih Država. 

Dobra stvar je što imamo dobar set simpatičnih likova. Black Panther ima svoj odred gde se ističe pomoćnica Okoye (Danai Gurira), ima likove iz susednih plemena, ima naravno čednu djevu koju voli, majku i saplemenike. Film se prilično trudio da nam da ponešto o svakom od likova što je jako lepo. Imaš toliko ljudskih priča i drama koje se ukrštaju ovde u sivm tim moralnim dilemama i preokretima. Obično vole da nam posade tako neke random likove u neke tako random scene i oni budu nebitnost. Ovde to nije tako. Svaki od likova ima neku svoju priču i svi budu manje ili više dragi. 

Hajde sada da pričamo o negativcima. Ima ovde i dobrog i lošeg. Krenimo od sporednog negativca kojeg tumači Endi Serkis. Ovaj čovek iznova pokazuje raskošni talenat. Iskreno, da je on forsiran kao glavni negativac ne bih imao ništa protiv. Čovek je ODLIČAN. No prelako je ovde potrošen. Kada je glavni negativac u pitanju, dobro je izgrađen. Moćan je, jak, ima validne razloge i skoro sve je na mestu. Zaista te natera da se zapitaš šta bi bilo da neko ko je zao i u isto vreme sam ovoliko moćan dođe do vlasti. Šta tu onda ne valja? 

Pazite, imate zlikovca koji na impresivan način dolazi do vlasti. To me je podsetilo na scenu u kojoj Bejn razvali Betmena. Slediš se od moći koju ima jedan zlikovac. Bejn je kasnije pretvoren u nečiju kučku i smakne ga Žena Mačka (sweet mother of Bajaga & Instruktori) pa se Nolan popiškio na svoju kreaciju. Ovi likovi to nisu uradili ali nisu ni poentirali na ovako dobar početak. Prvo što ne valja je to što je lik klasični reper. Ne mora da priča kao Vakanđani ali brate mili, ne moram ni da slušam rep iz njegovih usta. Mogao je sasvim normalno da se izražava. Drugi veliki problem je ta što kada je konačno došao do moći, lik je težio onom šablonskom negativcu koji ne misli puno. To je ispalo bez veze. Na impresivan način si ga doveo visoko i onda si ga ublatnjavio. 

Najveća mana za mene je Martin Frimen, tj njegov lik. On najviše od svega ovde štrči. Ako je već ovaj film posveta Africi, čemu američko CIA spadalo koje ovde donosi samo neozbiljnost a naprave ga na heroja. Štrčao je i u Civil War ali obavljao je posao nebitnog dežurnog klovna. Ovde je njegova uloga impozantna ali je u svakoj sceni ubio neku ozbiljnost i ton filma. Totalno bespotreban i besmislen lik. Mrš. 

Pošto se priča dešava na afričkom tlu, likovi imaju onaj teški afrički akcenat. Ok, nije ovo pravio Mel Gibson pa da snimi to na originalnom jeziku kao perfektni Apokalipto, ali čoveče, taj afrički akcenat je štrčao iz sve snage. Ispada da likovi u sred Vakande komuniciraju jezikom koji nije njihov i jako se muče dok to rade. Bolje da su onda pričali čistim engleskim i problema bez. Kontam da je čitanje titlova za milione klinaca i tinejdžera opterećujuće da je to osnovni razlog zašto niko ne bi marvela snimio na neengelskom, ali nemoj forsirati ove klovnovske akcente. Uz onog repera ovo je takođe bolo uši. 

Na kraju bih pomenuo i soundtrack kao loš. Ne misilm da su numere loše, daleko bilo. Ali jednostavno ni jedna tu nije naročito čučnula. Nemaš neki ključni momenat začinjen dobrom muzikom a i kada čuješ melodiju, obično ne leže dobro u scenu koju pratiš. 

No, uprkos manama, ovo je skroz dobar marvel, pre svega što se bavi likom, pričom o njemu, njegovom poreklu, tradiciji, narodom, porodici, moralnim dilemama i porodičnim pričama i tragedijama. Negativac je dobro napravljen, razlozi su mu validni, dolazak na scenu više nego impresivan. Svakako je to ostavilo jači utisak nego njegova kasnija degradacija. Okolni likovi (sem CIA morona) su skroz ok, filmić je lep za oko, akcije ima taman koliko treba da ne postane jako dosadna tako da od mene ima palac gore.

Zanimljivosti:
Kada su Martina Frimena pitali kakav je osećaj to da je neretko bio jedini belac na snimanju, odgovorio je "Isti osećaj koji uglavnom imaju tamnoputi glumci". Vesli Snajps je trebao glumiti u prvoj verziji ovog filma iz 1990 ali taj film nije snimljen iz nekoliko razloga. Prvi, loši specijalni efekti pa je Snajps izgledao smešno u originalnom kostimu. Drugi razlog je taj što je Snajps želeo da se priča filma odvija u Africi a režiser Džon Singltom u Americi. Kako bi se što bolje pripremio za ulogu, skoro sve vreme snimanja, Majkl B. Džordan se sklanjao da bude sam. Ni jedna scena nije snimljena u Africi.

Naj scena:

Borba za tron

Moja ocena: 7/10