Kelly's Heroes (1970)

 

Kod nas nazvan: Kelijevi Heroji / Kelijevi Junaci
Žanr: Avantura | Komedija | Ratni
Režija: Brian G. Hutton
Glumci: Clint Eastwood, Telly Savalas, Don Rickles

Priča:
Grupa Američkih vojnika ide iza neprijateljskih linija kako bi se dokopala tajne zalihe blaga koje je u rukama Nacista.

Moj osvrt:
Kada pogledaš glumačku ekipu, lako je odlučiti se za ovaj film. Kada pogledaš tematiku još nema se šta čekati. Pljačka banke iza neprijateljskih linija, Istvud, Savalas, Saterlend, šta tu ima da se misli. Na to, režiser je čova koji nam je doneo sjajni Where Eagles Dare. Uzmi iglu, ubodi me u venu i odvrni lagano da teče. Da li je prijalo? Hmmm recimo da jeste. Da li je ispunilo očekivanja? I ne baš. Očekivao sam više. Pričaću uglavnom o problemima ali imajte u vidu da je ovo jako zabavan film. Neću puno o pozitivnim stvarima jer i sami možete zaključiti koje su one. 

 

Ubedljivo najveći problem u filmu je neozbiljnost. Ok, ovo jeste komedija ali nije samo komedija. Da je totalna sprdnja, ne bi bilo problema. Ali ovaj film ne pokušava da bude potpuna sprdnja. On želi da budemo svesni žrtve i izgubljenog života. Problem je što su konstantnom vedrinom zanemarili taj dramski momenat, prilično ublažili užase rata i onda kada neko konačno nastrada, odreagujemo sa "meh" i idemo dalje. Nema onog momenta tragedije koji nas opasulji. Recimo i "Veliko Bekstvo" je imalo taj vedriji ton i pomalo neozbiljnosti ali kada udari, udara kako treba jer je drama bila na dobrom nivou. 

 

Zašto fali drame? Zato što nemamo jači upliv u likove. Kada imaš ovakve glumčine, treba ti jako malo detalja o njihovom životu, navikama, delima. Ovde su se igrali samo fasadom. Istvudov lik je tihi odmetnik kao i u onim starim vesternima, Savalasov je onaj standardni narednik koji mnogo viče ali jako je poštovan i voli svoje vojnike, Saterlendov lik je ona standardna budala. Ok, to je dobar nacrt za početak. Daj mi nešto više. Kako? Daj mi momenat koji će da ovog smirenog učini glasnim ili rasplače, daj mi momenat u kom će narednik da bude nečim poražen, daj mi momenat u kom će budala da bude pogođena tragedijom ili nastupi ozbiljno. Ništa. Sve je jako jednodimenzionalno. Ovo ne predstavlja problem za komediju jer ovaj film i jeste vrhunska komedija. Ono što ovom filmu manjka je malo drame i mnogo ratne realnosti. 

 

Mislite da zakeram i da tražim previše? Naravno da ne tražim. Evo pogledajte Inglorious Basterds. Imamo šale od kojih se slatko nasmejemo, zar ne. Bred Pitovo "Signore" je dovoljno da izmami osmeh na licu. Hajde da prošetamo onda u drugi momenat tog filma i vratimo se na Landino ispitivanje sa početka filma. Ja sam se preznojio. Zašto? Zato što je Landa jebeno zlo od koga se plašiš, zato što se plašiš za život običnog čoveka. Ne smatram taj film ništa boljim od ovoga ali mešavinu komedije i rata je doneo na znatno bolji način. Upravo zato si ovde morao da doneseš običnog čoveka iza te maske koju serviraš. 

 

Već ste naslutili sledeći problem iz pasusa gore. Pomenuh da je Landa zlo kojeg se plašiš. Ovde su Nemci bezopasniji od nevremena. Pričamo o vojsci koja je u jednom momentu samouvereno krenula da osvoji sve što može i krenula je to jako uspešno da radi. Sigurno postoji jak razlog zašto im je to uspevalo zar ne? Ovde od toga nema ništa. Nemci skoro nikog nisu ubili ceo ovaj film. Nemci su velika opasnost od kojih heroji beže početkom filma ali posle se lagano ušetaju u njihove linije i počiste ih gde god ih vide. Priča se o tenkovima koji su skoro neuništivi - ti isti tenkovi skoro ništa ne urade u odsudnoj borbi. I onda se sve ovo svede na "igramo se rata" što može da bude ok samo u čistokrvnoj komediji što, rekosmo već, ovaj film nije. 

 

Možda je ova nesposobnost Nemaca donekle ublažena ništa manjom nesposobnošću druge strane, prvenstveno vrha komande. Vojska naših heroja zapravo najveće nepriatelje ima u svojoj strani. Bombardovanja i vazdušni napadi koje jedva prežive dolaze od iste strane što naravno kod gledaoca izaziva salve smeha. Onaj momenat u kom misliš da je plan totano upropašten i skapiraš da je upropašten od strane kojoj pripadaju naši heroji je sa strane komedije neprocenjiv. A tek kada vidite suludi vrh komande koji nema pojma ni o čemu, zapitate se zašto se film i trudio biti ozbiljan uopšte. O Kelijevim Herojima kao komediji ne bih trošio reči. Slatko sam se smejao skoro svakoj sceni. Vidi se da postoji hemija među glumcima tako da su komične scene došle prirodno. Tu imam samo reči hvale. 

 

Zapravo jedina stvar koju mogu da zamerim filmu sa te komične strane je preterivanje sa Saterlendovim likom. Ok, on je posveta hipi pokretu ali šta ta posveta traži u filmu čija priča se odvija u drugom svetskom ratu. Cela njegova jedinica su hipiji. Sa jedne strane Saterlend je mega talentovan kada treba da donese blesav lik na filmsko platno. Ali samo malo ozbiljnosti da su mu dali, mislim da bi ovo bilo znatno efektnije. Ako je već odličan vojnik, ako ima jedinicu koja je jako sposobna i bespogovorno ga sluša, mogli su nam dati jasnije razloge zašto je to tako. On je samo vesela budala ovde koja donosi salve smeha a mogao je biti mnogo, mnogo više. 

 

Još jedna stvar mi je ovde zanimljiva - zlato kao motiv. Ok, svi žele da se obogate ali pazite, ovi ljudi su već u ratu i razikuju glavu. Ovo im je šansa da urade nešto za sebe. To je sjajan zaokret kada se ima u vidu koliko nekada filmovi prosipaju tu famu oko heroja a neretko se i proseravaju. Uzmimo Spasavanje Redova Rajana u razmatranje. To je sjajan film. Ali ideja da žrtvuješ ceo vod i šalješ ga u samoubilačku misiju da bi vratio jednog momka zato što je njegova majka izgubila nekoliko njih jako smrdi na patetiku. Zašto? Ako uzmemo da je preko 16 miliona amerikanaca učestvovalo u drugom svetskom ratu, da je preko 400.000 ubijeno, da li je moguće da je ovo jedina majka sa takvom situacijom? Zašto bi onda ovo zlato bilo dobro kao motiv? Pogledajmo sa strane i recimo da ne znamo zašto ova vojska prodire u neprijateljske linije. Videćemo odred koji čisti sve pred sobom što izgleda kao opako herojski čin. Zar je onda bitan povod? Mislim da se film odlično igra sa ovim. 

 

Iako sam kritikovao film, iako je previše neozbiljan, iako je na početku prilično razvučen, iako nije doneo naročito sjajnu dramu, on je opasno zabavan i kao komedija ima jako veliki kvalitet. Budimo realni, sa ovakvom ekipom glumaca morao bi da budeš teški balvan da napraviš loš film. Neko kao Tarantino bi ovde verovatno izvukao maksimum iz priče i likova ali druga je to era. Možda nisam dobio ono što sam očekivao ali je ovo sasvim dovoljno zabavan film da bih uvek rado ponovio neke od scena pa zašto ne i reprizirao ga. Ne mora da bude sve tako mračno. Why don't we knock it off with them negative waves.

Zanimljivosti:
Saterlend se toliko prehladio tokom snimanja da je poslao supruzi telegram da hitno dođe ali ju je upozorio da će on verovatno biti mrtav kada ona stigne. Film je sniman u Jugoslaviji zato što je Jugoslovenska vojska još uvek imala veliki broj Šerman tenkova. 1990 grupa entuzijasta je želela da napravi model grada potpuno isti kao u završnoj borbi u filmu. Toliko su bili predani poslu da su otputovali u Vizinadu (Hrvatska) i iznajmili helikopter kako bi imali bolji uvid u izgled grada. Hrvatska policija ih je uhapsila i optužila da su strani špijuni ali su pušteni nešto kasnije.

Naj scena:

Odlična posveta vesternima

Moja ocena: 7/10

Re-Animator (1985)

 

 Žanr: Komedija | Horor | Naučna Fantastika
Režija: Stuart Gordon
Glumci: Jeffrey Combs, Bruce Abbott, Barbara Crampton...

Priča:
Kada pomalo čudan student stigne u kampus, počinju bizarni eksperimenti sa oživljavanjem mrtvog tkiva.

Moj osvrt:
Ako bih birao jedan žanr koji mi najmanje leži to bi bila horor-komedija. Za mene su to najiskrenije dva teško spojiva žanra. Ima tu bisera koje volim pogledati ali uglavnom ostanem ravnodušan prema smešno-strašnim filmovima. Retko koja horor-komedija ima dobar balans između žanrova. Desi se da gledam film i uvuče me u horor atmosferu i onda krene drugom stranom gde odmah izgubim interesovanje. Evil Dead je nešto što je dinamikom i sjajnim junakom uspelo da dostavi kvalitet koji želim. Re-Animator spada u bolje horor-komedije koje sam pogledao ali i dalje je to nešto što mi je ok za jedno gledanje. 

 

Nisam siguran da li su imali nameru da od ovoga prave pravi, čistokrvni horor ali mi se sviđa što su bili dovoljno pametni da shvate da nešto ovakve tematike ne može biti toliko efikasno kao čistokrvni film strave. Ovo je snimano 1985 i filmovi o ludim naučnicima su ostali zatrpani decenijama iza. Da bi dostavio nešto vrhunsko, morao bi da budeš jako originalan. I sama odluka da se sprdaju sa tom tematikom je jako dobra. Mala zamerka je u tome što su, čini mi se, čekali neko vreme da krenu sa tim. Iskreno nisam ni znao da je ovo horor-komedija. Tek kada se film zaleteo shvatio sam o čemu je reč. 

 

Ono što me je oduševilo je odnos prema tim ludim naučnicima. U starim horor filmovima svi beže od njih, oni su očigledni zlikovci. Ovde, šta god oni uradili ljudi prihvataju i prilaze im. Vest je jako sumniv, izvodi nešto grozno i eto, glavni junak ide uz njega. U fazonu "jebi ga, pametniji je od mene". Iako ta genijalnost ne prizvodi ništa dobro, iako se rađa problem za problemom, nema zaustavljanja. Vest ima podršku, odvratni profesor koji izrasta u Vestovog neprijatelja takođe. Još je i više nego jasno kakve namere taj profa ima, koliko greši, plagijator je itd. Ali jebigica, on je uvaženi drug član i njegova reč se poštuje. Genijalnosti ovih ludih naučnika eskaliraju i eksplodiraju gomilom suludih scena kako priča odmiče. 

 

Već sam napisao da kod horor-komedija imam problem sa tim prelazom između horora i komedije. Recimo ovde vidimo jednu vaskrsnutu raspalu mačku. Ta scena me je malo podsetila ja scenu sa jednom kucom koja me i dan danas boli a iz filma je Fly 2. Prvo što pomisliš, u kakvim bolovima je to stvorenje što je ipak elemenat horora. Iskreno sam mislio da će se posvetiti više tome, momentu oživljavanja i žrtvom. No film je odlutao u komediju i ugasio mi interesovanje za tu temu. Moja greška je svakako što to nisam očekivao. Igra se film time kada treba oživeti žrtvu i u kakvom stanju će biti. Ali nekako mi je neiskorišćen potencijal toga pogotovu kada se ima u vidu poslednja scena u filmu koja je bila i više nego očekivana. 

 

Najbolja stvar u filmu je Herbert Vest u odličnom tumačenju Džefrija Kombsa. Kombs je odlično izneo lika koji u isto vreme deluje genijalno ali i zlokobno. Za mene najveća vrednost ovog lika je neodlučnost oko toga da li je on ovde negativac ili pozitivac. Film nas navodi na obe strane. U početku izgleda kao ludi genije koji ne donosi ništa dobro ali onda vidimo druge likove u poređenju sa kojim ovaj čova izgleda kao najnormalniji čovek na svetu. Tako da je on verovatno jedan od najkarakterističnijih antiheroja koje možete videti na filmu. 

 

Nemam ovde još puno šta dodati. Horor-komedije me retko privuku i pokrenu tako da je sličan slučaj i sa ovom. No opet, ovo spada u bolje koje sam gledao i zbog Kombsa (Vesta) rad sam pogledati i nastavke. Za razliku od većine filmova iz ovog žanra, ovaj mi je držao pažnju i doneo mi momente zabave. Ljudima koji nemaju problem sa ovim žanrom, verujem da će ovo biti beskrajno zabavno tako da navalite. Što se mene tiče, ovakve stvari baš i nisu moja šoljica pepsija.

Zanimljivosti:
Za potrebe snimanja, potrošeno je oko 15 litara lažne krvi. Stjuart Gordon je inicijalno želeo da film bude crno beli i da bude veran Lavkraftovoj priči. Uloga Herberta Vesta je jedna od prvih većih Kombsovih i zbog te uloge je uglavnom ostao u Horor žanru kroz celu karijeru. Kada je bio na audiciji za ovu ulogu, Kombs nije ni znao ko je Lavkraft.

Naj scena:

Početak haosa

Moja ocena: 6/10