Obavestenje

Obaveštenje: Listu sa vašim predlozima možete videti ovde .

четвртак, 31. јул 2014.

Ajeossi (2010)


The Man from Nowhere (2010) on IMDb
Alternativni naziv:  The Man from Nowhere 
Kod nas nazvan: Čovek Niotkuda
Režija: Jeong-beom Lee
Glumci: Bin Won, Sae-ron Kim, Tae-hoon Kim ...

Priča:
Tihi čuvar zalagaonice sa nasilnom prošlošću, u nadi da spase devojčicu, suočava se sa mafijom ali i policijom.

Moj osvrt:
Vi koji ste već neko vreme sa mnom znate da volim Azijate, tj njihovu kinematografiju. Iskreno me je obradovalo to što ste ovaj film izglasali za komentarisanje. Takođe, raduje me što vidim da vam većini nije toliko bitno da filmovi koje komentarišem budu novijeg datuma. Dosta ljudi već komentariše filmove i većina njih se odluči za te novije. U zadnje vreme sam malo pojačao sa tim novotarijama. Imam još koji u planu i onda ću malo da zauzdam i vraćam se na preporuke i neke stvari kojima je kvalitet presudan za pisanje teksta a ne datum izlaska. Elem, da se vratimo na ovog Azijata. Ne mogu da se otmem utisku da je ovo malko više holivudizovano nego standardni filmovi koji nam dolaze sa ovog kontinenta. Naravno kvalitet je i dalje na zavidnom nivou tako da nema dileme da li ovo treba pogledati. 

Koncept je jednostavan. Misteriozni lik, povezivanje sa detetom, otmica, jurnjava da se dete oslobodi i gomila akcije. Mnogo je filmova na tu temu ali samo neki su odrađeni tako da se razlikuju od ostalih. Recimo neverovatno brzi Taken je doktorski obradio tu temu kako treba. Tatina devojčica, nestanak, jurnjava koju ne možete da prekinete. Drugi film koji mi pada na pamet je Man on Fire. Odlično povezivanje među likovima i ponovo taj put do oslobođenja. Ovaj film takođe ima to povezivanje između deteta i ovog misterioznog lika. E tu dolazimo do prvih tragova holivudizacije. Ne treba ti puno mudrosti da bi vezao normalnog čoveka za dete, pogotovu dete čiji je život težak. Nekako to ubacivanje tragedije iz života ovog misterioznog lika deluje isforsirano. To su možda trebali odložiti za neki kasniji deo filma. Za mene je devojčicina izjava kada pred ovim čovekom prospe sve što oseća i više nego dovoljna da ga pridobije. To je šah mat, zakucavanje, smeč, volej, pogodak u centar, ma sve to odjednom. Dete ne može da iskreno mrzi, dete lako oprosti jer mu trebaju pažnja i ljubav. Ta scena u kojoj klinka izlaže šta oseća jeste možda malo patetična ali je maestralna. Ona odradi sve što treba kada je povezivanje ova dva lika u pitanju. 

Možda izgleda da je misterija koja okružuje ovog momka nešto maestralno ali nije tako. To je misterija koju smo viđali u manje-više svim filmovima sa Stivenom Sigalom. Mislim, imamo užasno opasnog lika neverovatnih sposobnosti koji bije i gazi sve pred sobom. O njegovoj prošlosti se ništa ne zna, čak ni policija ne može dobiti podatke o njemu. Stevica Sigal stajl, nema tu dileme. Setimo se recimo prvog dela filma "Pod Opsadom". Čova je običan kuvar pa se ispostavi da je zapravo specijalac kome je dopizdelo to što je radio pa je odlučio da život posveti kuvanju, kukičanju, štrikanju i štirkanju. Naravno dođe vreme kad on svoje sposobnosti mora da pokaže širokim narodnim masama kako bi zadovoljio pravdu. Ništa ovo nije kvalitetnije niti bolje od te Sigalovštine ali su se ovde odlučili na nešto mračnijeg lika. Sigalovi likovi su uvek veseli i samouvereni, ovaj je previše tih i tužan. Ta tama svakako donosi ozbiljnost celoj priči ali generalno cela priča ovog lika osim jednog tragičnog događaja nije naročito epohalna. 

U principu u akcijama da bi zakomplikovao celu situaciju i digao tenziju moraš lika da staviš u nezgodnu, na prvi pogled bezizlaznu situaciju. Ovde su se odlučili da čoveka stave između tri vatre. Kao da nije bilo dovoljno što se on umešao u priču između dve mafije, još mu je i policija natovarena na vrat. Naravno, opet nam se servira nesposobnost policije. U većini azijskih filmova se potencira na tome da teški idioti rade policijski posao. Ovde to nije tako strašno i murija zaista dodatno komplikuje situaciju. Jeste da su korišćeni čisto da malo otežaju neku akciju, da se pojave u pogrešno vreme na pogrešnom mestu ali hajde, nije to tako strašno iako ničemu posebno ne služi. Međutim duel dve mafije je nešto sasvim drugo i ovaj čovek se našao u tom središtu. U principu priča se iskristališe pa je akcija usmerena ka jednoj grupi ali to ne smeta. Dovoljno je dobra sve to dobro da drži pažnju i da priča pije vodu. Jesu likovi i ovakvi i onakvi. Pomalo su ti mafijaši i njihovi operativci klišeizirani ali šta da se radi. Moglo je i gore. 

Kako nam drže tu misteriju ko je zapravo ovaj lik, tako nam skrivaju akciju. Kamera skoro nikada na početku filma ne hvata akciju, mi samo vidimo njen epilog. Pazi, to je ok neko vreme gde ti samo pretpostavljaš šta tu može da se desi. Ali mislim da su malo preterali sa tim skrivanjem. Realno, ne možeš ništa da mi serviraš u akciji a da to nisam video. Možeš zapravo, ali sve to će ispasti teško preterivanje (čitaj preseravanje) i film gubi na ozbiljnosti. I ponovo je to Sigal stajl uz nešto veću brutalnost u nekim scenama. Možda ovaj čovek deluje ranjivije od Stevice ali to svakako može da mu bude prednost. Jedan lep dodatak vidimo pri samom kraju kada u toku borilačkog okršaja kamera pređe na pogled iz prvog lica. Nisu to puno forsirali ali deluje prilično simpatično. 

Glavna zamerka filma nije to što je isholivudizovan ali jeste to problem. Znamo na šta su nas Azijati navikli. Oldboy, Chaser, Strange Circus, svi oni nas tuku u stomak. The Man From Nowhere je tu dosta blaži. Ok, imamo jedno šok ubistvo i nekoliko zastrašujućih činjenica ali nekako film ne uspeva da iznedri neki jači utisak. Neću da kažem da je trebao biti bolesniji jer bolest nije kvalitet. Recimo da je trebao biti manje predvidiv. Nemam ništa protiv blaže izvedbe, naprotiv ali problem je što mi pretiš nečim što ne možeš da dostaviš. To je gubljenje vremena. Pogledaje Elite Squad. Likovi iz BOPA-e kada prete, nema sumnje da mogu pretnju da ostvare. Ovde je jasno kada se preti praznim puškama. To stvara predvidivost a ne donosi ništa naročito kvalitetno. 

Ono gde film uspeva da kaže nešto je upotreba dece. Vidi se na šta su ljudi spremni samo da bi ostvarili svoje ciljeve. Jasno je da dete nikada nije samo od sebe zlo, da nema svesne zle namere. Zbog toga će se svako normalan postaviti pozitivno prema njemu. Ali činjenica da čoveek koristi dobrotu i nevinost deteta da bi ostvario bilo kakav cilj je jadna. Ne mora to da bude ogavni posao koji vidimo ovde. Ostvarivanje bolesnih ambicija preko sopstvenog deteta nije ništa pozitivnije od ovoga. Pogledajte na koji način se kod nas koriste deca. Kada vidim malo dete koje prosi po naređenju samo da bi odnelo novac nekom drugom, zaista postanem besan. Da li ste se zapitali zašto deca u naručju žena koje prose uvek spavaju? Potražite malo na internetu i lako ćete naći članke koji pišu o tome kako tu jadnu decu opiju ili drogiraju kako bi spavala. Koliko dece se samo koristi na još jezivije načine? E tu je ovaj film uspeo da ispriča priču. Mislim samo da je morao biti ubedljiviji u tome, da je morao ići do kraja. No i ovako sam zadovoljan što se toga tiče. 

Za to što ovaj film nema veću ocenu, uz holivudizaciju može da zahvali time što mi ništa posebno nije ispričao. Osim ove upotrebe dece koju smo umeli videti čak i u smešnom Slumdog Millionaire, nema nečeg posebnog što bi izdvojilo ovaj film među one koji su obavezno štivo. Ali ima tu nešto što mi se posebno svidelo. Dopada mi se i ceo taj koncept spašavanja deteta koje zapravo i ne poznaješ. Kada spasiš dete, nisi spasao samo njega, spasao si milione, spasao si budućnost, spasao si budućeg genijalca, umetnika, doktora, rudara, policajca, nekoga ko bi drugom ulepšao dan, spasao život. Postavlja se pitanje glavnom liku zašto je spreman ovoliko da rizikuje da spasi devojčicu koju i ne poznaje. Ako se postavimo tako da makar jedno dete nije vredno naše pažnje, našeg vremena, naše energije, ako nismo spremni učiniti bilo šta da spasemo nečije dete, ako imamo stav da ne pomažemo nekom samo zato što nije naš, ako decu delimo na našu i njihovu, onda ni mi sami nismo vredni spašavanja.

Zanimljivosti:
Telefon koji Cha Tae-Sik koristi je Samsung A900M.

Naj scena:

Izlaganje

Moja ocena: 7/10

понедељак, 28. јул 2014.

Pompeii (2014)


Pompeja (2014) on IMDb
Kod nas nazvan: Pompeja
Žanr: Avantura | Akcija | Drama | Ljubavni | Istorijski
Režija: Paul W.S. Anderson
Glumci: Kit Harington, Emily Browning, Kiefer Sutherland...

Priča:
Gladijator i rob ide u trku sa vremenom kako bi spasao svoju ljubav koju je zarobio zli Rimski Senator. Kako Vezuv eruptira, on mora da se bori da spase svoju ljubljenu dok se Pompeja raspada pred njegovim očima.

Moj osvrt:
Imamo gomile filmova katastrofa. Ako praviš film sa izmišljenom katastrofom, to se obično bazira na zabavi, efektima, herojstvu i patetici. Nema tu neke veće filozofije. Retko ko se odvaži napraviti nešto drugačije, nešto sa porukom. Ako praviš film po katastrofi koja se desila, to je nešto sasvim drugačije. Prvo, imaš teret istorijskog događaja i činjenica koje moraš da ispoštuješ. Moraš paziti, pre svega iz poštovanja prema nastradalim, šta praviš. Ako se odlučiš tu na zabavu, to je isto kao kada pokušavaš da profitiraš na nečijoj nesreći. Spilberg nije ni dolara uzeo kada je pravio Šindlerovu listu npr. Niko mu ništa ne bi rekao ni da jeste, ali je napravio verodostojan, jeziv film koji te dirne. Doduše neću ovde posmatrati rat kao katastrofu. Recimo film katastrofe je Titanik. Kameron jeste napravio njanjavu pričicu koja prati celu tu katastrofu, ali je tu katastrofu predstavio velemajstorski. Meni je ta scena u kojoj brod tone užasavajuće jeziva. To je katastrofa jednog broda i ljudske kreacije. Popmeja je katastrofa celog grada. Ok, Titanik nam je istorijski bliži ali katastrofa celog grada je nešto još jezivije. Ovaj film je imao veliki zadatak. Bojim se da ovakav kakav je ne može biti drugačije komentarisan nego kroz poređenja sa drugim filmovima koje besramno krade. 

Otvaranje filma je ukradeno iz Konana. Dečaku ubijaju porodicu pred njim. Dečak nije iz Pompeje, nema veze sa Pompejom već je tu da se kreira neka neprijateljska priča između njega i rimskog senatora koji, gle čuda, isto nije iz Pompeje. Mislim koristiš već gazilion puta izlizanu scenu da bi napravio neki duel koji ti za Pompeju ne znači ništa. Kradeš Konana a dostavljaš deset puta slabiju scenu. Uuuuu baš sam se isekao od tog šoka. To je kao kada bi ti neko ponovio istu priču koju si čuo već dvadeset puta. Recimo uzmite neko netalentovano drvo od glumca poput Bluma i dajte mu da ponovi scenu "You think I'm funny" iz Goodfellas. Da li ćete se smejati toj očajnoj izvedbi? I sad taj dečak je jedini preostali iz plemena. Ne nismo gledali ni Konana ni Beastmastera. 

E onda momče postane gladijator. Zapravo rob i gladijator. Ne, niko nije čuo za Kjubrikovog Spartaka. Čoveče koliko preslikanih scena. Od upoznavanja sa likovima do nekih događaja. Tamnoputi gladijator ispade teška kopija Drabe iz Spartaka. Šta je tu problem? Tamo si imao Kirka Daglasa. On je glumio nekog ko vas ubedi da je rob, nekog ko pati, nekog ko oseća bes. Nemam ništa protiv Kita Haringtona ali njegova uloga ovde je jasna. On je tu da prouzrokuje balavljenje devojčica na ovaj film. Ne kažem, Titanik je imao Di Kapria koji je imao istu ulogu u tom filmu, ali je taj lik bio uverljiviji. Takođe, Titanik je zapravo imao prokleti Titanik. Ovaj izdefinisani emo maneken mi ne liči na roba, još manje na gladijatora a najmanje na lika za kojeg bi me bolelo uvo. Nemam ništa protiv da pozajmiš ideju ili scenu iz filma, ali ovako jadno kopirati nešto što je epohalno, nema smisla. 

Ovog momka zovu Kelt. Borbe završava brzo i surovo. U areni u jednoj sceni predvodi gladijatore. Ranjen se bori protiv jednog od najljućih neprijatelja. Ne, niko nikada nije gledao Gladijatora i lika koga tu zovu Španac. Mislim koliki idiot treba da budeš da kopiraš Gladijatora na ovaj način. Ovo je kao da klinac u drugom osnovne uzme da plagira neku priču - promeni par imena, malo preuveliča neke stvari i to je to. Na sve to ovaj Kelt izgleda deset puta moćniji (čitaj sposobniji) od Ridlijevog Gladijatora i Kjubrikovog Spartaka. Veličina tih ljudi je bila u tome što su obični ljudi sa hrabrošću da naprave razliku. Ovaj emo lik je plastika, ukras za zaljubljene trinaestogodišnjakinje. E takva priča se kreira ovde. Ljubavna priča iz Titanika, koliko god bila smejurija imala je svoje momente. Ovo je bljuzga uz koju će teško i tinejdžerke uzdisati. Sa druge strane, tom nepobedivošću ovog lika gubiš mogućnost dobre drame. "I am Spartacus" scena je baš zbog toga jeziva. Svako od tih ljudi može biti Spartak, jer on je običan čovek. Svako od tih ljudi bi želeo biti Spartak, svako od njih poštuje Spartaka. Običan čovek je postao ideja. Šta može nastati od plastičnog emo lepotana? 

Zapravo ovaj film u osnovi najviše kopira Titanik. Nesrećna ljubav dvoje balavurdera u situaciji kada katastrofa nadvladava sve. Titanik je imao tu katastrofu napravljenu sjajno. Ovaj film nema ništa posebno. Koliko god ljudi pljuvali po Titaniku, to je i dalje odličan film. Pompeja izvrće ruglu katastrofu. Prizemnom pričom zasenjuje bilo šta što može da pokaže neku tragediju. Šta je ovde zapravo tragedija. Gomila efekata u kojim stradaju karikature od likova. Gde je tragedija Pompeje? Nema je, jer je ovo mogao biti bilo koji grad. Nismo ni dobili Pompeju - kako onda da dobijemo njeno uništenje. Evo, neko ko nije čitao ništa o Pompeji, seo je ovo da gleda i šta na kraju može reći da je video karakteristično za ovaj grad. Jedino što ovde valja je prokleti vulkan koji se nadvio nad gradom. Te scene su perfekcija. Naravno pričam o scenama pre erupcije. Kasnije scene su preterivanje od efekata. Jednostanvno sama ta jednostavna slika Vezuva pokazuje neku pretnju. Nešto što izgleda prelepo je zapravo zlo koje nadolazi. Na žalost, to je nedovoljno da ovaj film izvuče makar do nekog proseka. 

Kad pogledaš da su tu Keri En Mos, Kifer Saterlend i Džered Heris, pomisliš da je ovo trebalo biti ozbiljan film. Kad overiš njihovu glumu, vidiš da im je ovo bio jedan dan laganog posla bez ikakve pripreme i pridavanja značaja liku kojeg tumače. Čoveče, Saterlend mi deluje kao da nema pojma ni šta glumi, samo mehanički izgovara rečenice dok se krevelji. A on je svakako odličan glumac. Svi su na teškom autopilotu. Zašto ne bi bili. Realno, likovi su od prvog do poslednjeg ili jadne kopije ili jadne karikature. Zašto negativac mora da bude preambiciozni, egocentrični balvan. Da li je vama normalno da nam osvajače prikazuju kao takve dileje. Mislim kakav je onda svet ako takvi vladaju njime. Ti Rimljani ispadoše teška smejurija po ovome. Ovakvi ne bi mogli vladati jednim selom u Srbiji a kamo li teritorijom koju je držalo Rimsko Carstvo. Ali neka, svi mi volimo kad su negativci gramzivi, egocentrični, narcisoidni, poglupi. Baš mnogo ima memorabilnih i kvalitetnih filmova sa takvim negativcima. Kao na primer... Postoje filmovi katastrofe a postoje i katastrofe od filmova. Jasno je gde je mesto ovom filmu.

Zanimljivosti:
Arheolozi su u ruševinama Pompeje zaisla našli par u zagrljaju, doduše ne ovakvom kao u filmu. Oni su poznati kao "Ljubavnici Pompeje". Takođe, pronađeno je telo ogromnog muškarca za koga se procenjuje da je iz Severne Afrike. Kit Harington je oboleo od dismorfije tela dok se spremao za snimanje. To je poremećaj u kom je osoba opterećena izgledom svog tela. Scena u kojoj se jasno vide njegovi mišići je snimana među poslednjim. Čekalo se da on dobije najbolju definiciju (Eto vidite šta su zapravo vrednosti ove gluposti od filma).

Naj scena:

Prvi pogled na Vezuv i Pompeju.

Moja ocena: 4/10

недеља, 27. јул 2014.

Tropa de Elite (2007)


Elite Squad (2007) on IMDb
Alternativni naziv: Elite Squad
Žanr: Triler | Kriminalistički | Drama | Akcija
Režija: José Padilha
Glumci: Wagner Moura, André Ramiro, Caio Junqueira...

Priča:
1997, kapetan Nasimento mora da pronađe svoju zamenu dok pokušava da ukloni dilere drogom i kriminalce pre nego što Papa stigne u Brazil.

Moj osvrt:
Svi kritikujemo sistem koji je korumpiran. U takvom sistemu zapravo zvanje i nije bitno. Nema razlike između ljudi koji učestvuju u funkcionisanju istog. Mogu biti sa ove ili one strane zakona, mogu biti ovog ili onog položaja, svi oni zajedno čine sistem onakvim kakvim on i jeste. Ako je sistem kvalitetan, ako funkcioniše sjajno i daje odlične rezultate, budite sigurni da to nije zasluga samo onij viđenijih. Međutim, ako je sistem kvaran do srži, ako ne vodi nikuda, ako ne vidite nigde pravdu, ako zakon ne možete poistovetiti sa pravdom, onda budite sigurni da opet svi, od onih sa vrha do onih sa dna, čine sistem onim što on jeste. Kažem, svi mi kritikujemo taj sistem. Ali da li smo se ikada zapitali da možda nismo njegov deo. Možda upravo time što ne činimo ništa protiv njega dozvoljavamo da on tako truo i kvaran istrajava. 

Neretko čovek kasno shvati da je deo onoga što ne valja. To se najčešće ispostavi kao nešto što je izdalo njegove ideale. Potpuno slep od slike koju je imao ispred sebe, od nečega što je želeo da postigne, čovek postane jedan od vojnika lošeg sistema. Pitanje je samo kada će dozvoliti sebi da uvidi grešku i da li će želeti da je prizna i ispravi. To što je neko izdao sve u šta ste verovali nije mala stvar. Sve ono za šta ste radili, sve ono što ste planirali, sve ono što ste smatrali za veće dobro je zapravo bila prevara. Onda treba da shvatimo da je došlo vreme da se podignemo i preuzmemo stvar u svoje ruke. Naš ideal može i dalje da živi, ali mora se postići na drugi način. Polazak potpuno drugim putem je teška odluka i mnogi će tu odustati. 

Malo o tom drugom putu. Čovek, kada živi dugo vremana na jedan način, uljuljkan u neku sigurnost, on konstantno dela po istim principima. Ako shvati da ti principi nisu isti, način delanja mora da se promeni. To su teške odluke, odluke koje po pravilu imaju velike posledice. Čovek mora da bude spreman da zbog svoje odluke može izgubiti ono što ima ali može proizvesti nesreću za mnoge druge. Vidimo kapetana Nasimenta i način na koji on dolazi do cilja. Sve to deluje opravdano. U našoj glavi sav šljam i ne zaslužuje ništa drugo do kazne. To je zato što lako generalizujemo, što poistovećujemo jednog čoveka iz grupe sa celom grupom. Bez obzira na to, koliko god Nasimentove odluke bile na mestu, vidimo da umeju da doprinesu tragediji. Čovek ne može oguglati na takve stvari. Nasimento je svestan šta je njegova odluka donela ali ne odustaje. Zašto? Zato što bi tek tada sve to bilo uzaludno i besmisleno. 

Stvar je u tome što ako odlučiš da promeniš nešto, ako odlučiš da kreneš drugim putem koji ti sada izgleda pravedniji, nikada nisi sam. Ako ćutiš, možda i svi takvi kao ti ćute. Treba samo jedan da progovori i ubrzo će isplivati još takvih. BOPA nije jedinica koja je eto tako formirana od strane zakona. Oni upravo simbolišu na malu grupu koja može napraviti mnogo. Može ovo da se shvati kao uzimanje zakona u sopstvene ruke. Fazon je u tome što mnogi zakon poistovećuju sa pravdom. Sistem propisuje zakon. Ako je sistem korumpiran i zakon je takav. Zakon štiti vladajući sistem. Ako želiš da menjaš takav sistem, takav zakon ne može da važi za tebe. BOPA upravo sprovodi svoju verziju pravde i zakona. Da li je to čist i pravedan zakon? O ne. Revolucije koje su proizvele možda i dobre stvari su započele u krvi. Ne postoji dovoljno dobro opravdanje za masovno ubijanje. Problem je što su nekada takve stvari potrebne da bi se velika promena ostvarila. 

Potom imamo nešto što me malo podsetilo na Kjubrikov Full Metal Jacket. Sama obuka za pristupanje BOPA može delovati kao gomila preseravanja. Meni je ona genijalan pokazatelj za izdvajanje upravo onih koji imaju petlju da promene nešto. Prvo, vidimo da regruti moraju trpeti gomilu uvreda. Ako možeš da pređeš preko uvrede, ako možeš da istrpiš takve stvari, znači da imaš nešto više u šta veruješ, znači da te verovanje u viši cilj vodi napred i da te je teško zaustaviti. Ako preguraš sve fizičke napore, znači da si svom snagom opredeljen ka ispunjavanju cilja. Međutim, ako si tu samo da vidiš da li je to za tebe, ako ipak prihvataš neke principe sistema koji bi trebao da menjaš, ako si samo jak na rečima, onda si dovoljan sam sebi. Ne možeš biti kao jedan sa grupom koja želi nešto drugo. Obuka za ulazak u BOPA nam upravo to pokazuje. 

Takođe, kada čovek pristupi nekoj grupi, nije bitno da li je to kompanija, organizacija, sportska ekipa, mora da ima u vidu šta je cilj grupe kojoj se pridružuje. Ok, ja mogu da kažem da sam ponosan što radim gde radim i što radim sa sjajnim ljudima. E tu treba razgraničiti dve stvari. Ako je čovek ušao u grupu samo da bi bio ponosan na svoj uspeh, ako nije spreman predati sebe i svoju snagu napretku grupe, grupa ne može da ga prihvati takvog. On ne može biti snaga grupe. Ok, treba da budeš ponosan na uspeh što si ušao u grupu, ali onda pokaži da zaslužuješ da budeš tu. Šta treba da ti bude krajnji cilj u takvoj grupi? Da je vodiš. Da ti budeš uzor onima koji dolaze, da budeš neko po kome će se generacije ravnati, da budeš onaj koji treba da prepozna osobu vrednu da uđe u njegovu grupu. Tu vidimo i Nasimentovu ulogu u biranju svog naslednika. 

To je takođe bitan segment filma. Biranjem svog naslednika ti prepuštaš posao nekom drugom. Moraš da pokažeš da znaš da doneseš pravu odluku, moraš da u nekom drugom prepoznaš sve ono što ti nosiš, moraš u drugom da pronađeš čak i nešto više. To je osobina koju ljudi baš i nemaju, odavanje priznanja drugima. Vidimo i povremene drhtavice kod Nasimenta. Jasno je da je čova pod velikim stresom, jasno je da njegove odluke nisu dale uvek stoprocentno dobre rezultate. Ali u jednom momentu on se oslobađa te drhtavice. Zašto, ako je u pretnodnom momentu imao raspravu sa suprugom koja mu je nedavno rodila sina? Zašto bi nešto tako loše doprinelo prestanku problema? Nije samo to u pitanju ali je jedan bitan segment. Kao vođa ti si svestan da donosiš najveće odluke. Nasimento je odgovoran za svaku od njih. Međutim odjednom dolazi do nesigurnosti. Njegova odluka doprinosi tragediji i počinje da sumnja u svoje odluke. Kada ste na vrhu, kada vodite grupu, može neko da vas savetuje ali niko ne može da vodi umesto vas. Nasimento vraća smirenost onog momenta kada sve vraća pod svoju kontrolu. Kada stvari nisu pod kontrolom, panika i neuspeh su neminovni. Kada vladamo situacijom, smireni smo i lakše donosimo prave odluke. 

Treba obratiti pažnju i na Matijasa. On je pokušao na jedan način, video da sistem u koji je verovao nije pravi i krenuo drugim putem pridruživši se BOPA-i. I sada imamo situaciju da počinje u drugom sistemu, imamo situaciju gde počinje da veruje u te ciljeve i vidimo kako ne samo da on ima uticaja na odluke grupe već grupa transformiše njega. Ne govorim ovde o ispravnosti svih tih odluka, govorim o verovanju u cilj. Zbog toga je sam kraj i poslednja scena odličan pokazatelj svega ovoga o čemu pišem. Elitni Odred je doneo surovu realnost na ekrane. Krv, znoj, suze, surovosti, sve je pred vama. Nema praznog hoda, nema praznih pretnji. Kada neko preti, verovaćete da će ostvariti pretnju. To seče svaku predvidivost u samom korenu. Jedino što je ovde bilo očekivano sa moje strane je da će ovo biti dobar film. Sve ostalo je odlično iznenađenje.

Zanimljivosti:
Film je pravljen tako da Matias i Neto budu glavni likovi ali tek nakon snimanja filma, režiser i scenarista su bili oduševljeni glumom Vagnera Moure i odlučili su da film snime sa njim kao naratorom. Andre Matias je zasnovan na scenaristi Andreu Batisti a kapetan Nasimento je zasnovan na scenaristi Rodrigu Pimentelu. Obojica su bivši pripadnici BOPA jedinice. Tokom snimanja, 90 komada vatrenog oružja je ukradeno. Sprovedena je akcija u favelama i bila je samo delimično uspešna. Kada je piratska verzija ovog filma objavljena, režiser je namerno izmenio postojeći film.

Naj scena:

Odluka

Moja ocena: 8/10

среда, 23. јул 2014.

Transformers: Age of Extinction (2014)


Transformers: Age of Extinction (2014) on IMDb
Kod nas nazvan: Transformersi: Doba Izumiranja
Žanr: Naučna Fantastika | Akcija | Avantura
Režija: Michael Bay
Glumci: Mark Wahlberg, Nicola Peltz, Jack Reynor...

Priča:
Mehaničar i njegova ćerka se pridružuju Autobotima koji su meta lovca na ucene sa drugog sveta.

Moj osvrt:
Ako hoćeš bombastičan projekat na koji ćeš spucati stotine miliona, ako želiš da zaradiš nenormalnu količinu novca na filmu, ako te baš briga što film neće imati ni trunku originalnosti, ako ti ne smeta skoro potpuno odsustvo kvaliteta, ako nemaš problem da ti film sere po nečemu što su drugi stvorili, zovi Majkla Beja. To netalentovano drvo od režisera je garant nečeg takvog. Doduše moram da priznam da ga je ukakilo sa prvim Transformersima. Mada mu zadatak nije bio ni malo težak. Samo je trebao da nas upozna sa ekipom i prekopira par elemeata već viđenih u animiranim serijama. To je i uradio - rezultat je bio dobar. Kasnije je ipak pokazao od čega je sazdan napravivši još tri užasno jadna filma. Drugom filmu je falila priča, treći je kopirao priču od prvog ali je zaboravio da ima transformerse unutra, četvrti opet pozajmljuje priču od trećeg i drugog ali su se transformersi donekle vratili u film. Najbolji sud ovog je dao moj prijatelj po izlasku iz bioskopa: "I nisu ga baš toliko usrali koliko sam očekivao". 

Opet imamo isti šablon kod likova. I dalje su to mega simpatični luzeri koji treba da pokažu svetu svoju vrednost. Opet imamo i preslatko devojče na koje klinci mogu da balave. Zašto glavni lik ne može da bude neko uspešan. Eto, uspešni naučnik je uleteo u priču o Transformersima. Zašto ne možemo da imamo neku simpatičnu, buckastu devojčicu ili  sasvim regularnu devojku koja nije top model. Zašto ne smanje pojavljivanje prokletih ljudi na minimum. Gde su ljudi, tu Bej ne zna ništa da donese osim patetike. Naravno, u filmu imamo opet onu vrstu simpatične budale koja treba da donese humor. Taj humor karakterističan za takve likove je postao toliko izlizan da mi se već gadi. Znači kadar u kom Beni Hil proviri, pogleda preko naočara i nasmeje se stidljivo sadrži više humora nego sve scene sa ovakvim moronima u današnjim filmovima. Eto, film započinje šablonskim likovima i šablonskim humorom. 

Potom se ubacuje neka priča da ljudi progone sve robote uključujući i autobote. E pa Majkle Beju, ako ti uspeš u tri filma da serviraš užasne ratove na zemlji gde su negativci upravo tu zbog autobota, kako onda možeš još jednom da me ubeđuješ da su oni dobrodošli na zemlji. Zapravo ova priča je mogla biti dobra. Ono kao ljudi su popizdeli, podigli se i odlučili da preuzmu stvar u svoje ruke. Ali fak, to je ipak Majkl Bej pa su ljudi po ko zna koji put pokazali da su potkupljivi i sarađuju sa tamnom stranom. Mislim jasno mi je da su ljudi ljigavi, da bahati vladaju. Nije to sporno. Ali ako hoću to da gledam, repriziraću Vuka sa Vol Strita. Em pokazuje to na jedinstven način, em je komedija, em ima Skorsezea, em nema Beja što ispada skoro dobro kao i prethodno navedena osobina. Iz filma u film mi serviraš iste ljude. To što su autoboti progonjeni ne kreira mi nikakvu dramu. Smara. Već si pokazao sve to. Ali ovog puta je ozbiljno sunce ti poljubim!!! Jer ovo je doba izumiranja. A zapravo, ovo je kao ona muzička grupa No Mercy (Bez Milosti) sastavljena od prestarih dečkića koji plaču dok pevaju "Where do you go, my lovely". 

A pazi još jednu dramu. Volberg ima opasno simpatičnu ćerkicu koja ima simpatičnog dečka. Volberg kao brižni tatica to saznaje i ceo film se kao raspravlja sa ovim momkom. Zaista? Ono kao preti nam izumiranje i sad je najbitnije da njegov anđeo ne bude obeščašćen od strane ovog dečka? Jel neko sumnja da ovo neće dobiti lep epilog? Jel neko sumnja da je to ono standardno Bejovsko, patetično govance koje nam servira iz filma u film? Te priče traju u beskraj. Kao on je promašeni otac jer ne uspeva da unovči svoju genijalnost, pa kao ovaj momak nije vredan njegove ćerke, pa kao pokušava pokazati koliko voli ćerku i brine o njoj, pa kao ja nisam normalan zato što pišem uopšte o ovome. 

Po animiranom filmu, autoboti su pali na zemlju daleko pre dolaska ljudi. Čisto da znate vi koji ćete gledati ovo a niste gledali animirani film. Na početku ovog filma vidimo letelice koje lete nad zemljom dok njom trče dinosaurusi. Pazi, jeste ovo debilno, kao vanzemaljci su istrebili dinosauruse, ali je na neki način dalo potporu nastanka dinobota. Što se mene tiče, to je ok. E sada, šta nije ok? Jasno je kao dan da zaostajemo tehnološki za ovim vanzemaljcima. Njihova tehnologija je starija milionima godina od nas samih. Ali eto, Bej je došao na ideju da ih mi prepišamo tehnološki pa stvorimo svoje Transformerse. Da da, dobro ste čuli. Da sam poznati kritičar i nazovem Beja retardom, da me izvede na sud zbog uvrede, lako bih dobio parnicu. Bez problema bih dokazao poroti da je retard. Čovek nas u to ubeđuje iz filma u film. Mislim čemu prokleti transformersi ako ćeš da ih sam štancuješ i proizvodiš. Što si ih koji moj ubijao toliko u prethodnim filmovima kad moraš da smisliš ovako idiotske razloge da ih vratiš. 

Jasno je kao dan gde to vodi. Kao stvore se nove, naprednije verzije robota koje su zasnovane na ovim ranijim i tu krene sukob novo vs. staro. Ali staro ima dušu bokte. Wow, kako originalno, zar ne? To je Dizni (dok je valjao) servirao u svojim crtanim filmovima za medalju. Setite se starog voza koji vozi ono prasence. Setite se malog plavog automobila (valjda se zvao Suzi) koji postane star i pohaban. Pa opet oni trijumfuju. Ali prc, niko to nije uradio na filmu. Pa da, ko je još čuo za Terminator 2 film. Ako su ljudi tehnološki ispred transformersa (jer eto, oni su jadni retardi jer nisu uspeli za milion godina da napreduju kao mi za mesec dana), šta će mi transformersi. Smisli nešto zajebanije, oni su već zastareli. 

E sada nečim moram da pravdam ovu, za ovakav sadržaj, visoku ocenu. Koliko god da je ovaj film smeće, koliko god je neoriginalan i glupav, Optimus Prajm blista. Naravno bez Pitera Kalena neću ni da razgovaram o Optimusu. Srećom čova je i dalje tu. Scena u kojoj se Optimus vraća među šačicu svojih autobota je perfekcija. U tako malo vremena je pokazano šta je pravi vođa. Ti autoboti odjednom pronalaze snagu i nadu a brojno stanje im se uvećalo samo za jedan. Na stranu što su likovi tih autobota mlaki. Optimus kao vođa apsolutno blista iz scene u scenu. Čak i psihologija nije loša (kad ne odvuče na patetiku). Jednostavno čovi je dopizdelo da ga ljudi progone i ima da reši ono što hoće, da objasni budalama šta i kako i pokupi se i ode. Zapravo mu je dosadila Bejeva repetitivnost. Kao da je Optimusa radio neko drugi a ne Bej. Male su promene i u njegovom dizajnu ali mmožemo reći da izgleda sasvim dobro. Što se tiče ostalih autobota, malo su preterali ali hajd sad. Dinoboti izgledaju dobro ali nisu mi toliko simpatični kao u animiranom filmu. Ipak sam očekivao "Me Grimlock..." izjave. Koliko god to zvučalo nelogično, animirane serije (one stare) su mnogo ozbiljnije od ovih filmova. 

Druga dobra stvar je ta bombastična akcija. Opet sve to pršti, opet je to prazno kad je priča u pitanju ali je barem zabavno. Ume da bude pomalo naporno ali je uglavno ok pa mogu reći da ponekad bude i opasno uzbudljivo. Naravno nije to ništa zbog čega biste i vi trebali ići i gledati ovo u bioskopu. Nije vredno novca, verujte mi. Ali koliko god bio prazan, film je stoprocentna zabava. Da krenemo od jednice kao ocene. Dodamo jedan na tu zabavu to je već dva. Dodamo dva na optimusa to je već četiri. Fali još jedan. Pomenuh već da je humor viđen i šablonski. To je tačno. Ali to važi sve dok na scenu ne stupi Stenli Tuči. Čova je odličan glumac, nema tu šta. Ovog puta su mu dali da se razmaše. Sve što sam se smejao u filmu, smejao sam se u scenama sa njim. Ali nije to onaj retardirani humor koji će kao u Pacific Rim od naučnika praviti idiote i obratno (što je još gore). Ovo je humor koji odlično ide uz ovaj karakter. Stenli tuči vadi ovaj film iz teškog smeća. 

Znao sam da će ovaj film biti loš. Mislio sam da će biti lošiji. Obradovao sam se kada sam pre godinu dana čuo da će transformersi krenuti verovatno iz početka. Radost je trajala dok nisam video da je ova zabluda režiser. Naravno nema on kefala da napravi nešto novo. Iskreno, ako vidim da on pravi sledeće transformerse, neću gledati u bioskopu pa sve da mi daju kartu besplatno. Glasam za novu priču. Krenite od početka. Sve što treba da izbacite je Majkl Bej. Dajte taj projekat Aleksu Projasu recimo. On nije odavno napravio nešto memorabilno ali ima žicu za naučnu fantastiku i hoće nešto da ispriča. Ovaj limitirani diletant od Majkl Beja je pravi izbor za spektakle tipa Now You See Me. Tu ne treba da imaš kefalo, tu ti ne treba priča, tu ti je sadržaj jadan. Samo nek šljašti majstore. Ima ko će to da kupi.

Zanimljivosti:
Bej nije trebao da režira ovaj film ail se predomislio (greši čovek). Volberg je tražio da i njegova deca dobiju uloge u filmu zato što su fanovi Transformersa. Najduži film u serijalu. U jednom momentu Bamblbi "izgovara" "I'm calm, Dude". To je preuzeto iz Velikog Lebovskog. Lokdaun je orignalno trebao da nosi oči svojih protivnika kao trofeje.

Naj scena:

Povratak vođe

Moja ocena: 5/10

уторак, 22. јул 2014.

Batman Begins (2005)


Batman Begins (2005) on IMDb
Kod nas nazvan: Betmen Počinje
Žanr: Akcija | Triler | Kriminalistički
Režija: Christopher Nolan
Glumci: Christian Bale, Michael Caine, Ken Watanabe...

Priča:
Posle obuke, Betmen počinje svoj rati protiv kriminala kojeg u Gotamu sprovodi Liga Senki.

Moj osvrt:
Nolan je sa svojom Betmen trilogijom u potpunosti promenio način na koji gledamo superherojske filmove. Čovek je seo i fino razmislio, šta može da nam da a da videli nismo. Mislim uvek možeš nagurati brdo spektakularnih efekata. Ali budimo realni, za par godina neko drugi će te prepišati još boljim. Možeš napraviti bombastičnu akciju, revolucionirati izgled Betmena, ubacivati nove gedžete, smisliti lude negativce ali time ne možeš ostvariti ništa toliko epohalno. Nolan se odlučio na nešto sasvim drugačije. Odlučio je da nam da uspoh čoveka do heroja i da nam da čoveka iza maske heroja. Budimo realni, Brus Vejn kao bogataš koji ima mogućnosti da se igra superheroja nije naročito epohalan niti specifičan po nečemu. Mislim imaš Tonija Starka koji je takođe bogatun, ali Toni ima svoje kefalo za tehnologiju. Svi dosadašnji filmovim o Betmenu su nam davali šarmantnog bogataša. Nije baš lako povezati se sa tim likom niti je taj lik ubedljiv kao neko ko bi trebao biti heroj. Nolan nam je pokazao nešto što nismo do sada videli kada su filmovi o Betmenu u pitanju. Batman Begins je savršeno otvorio priču i udario temelje Mračnom Vitezu. Mračni Vitez je uozbiljio priču dajući nam odličnog negativca. I nešto što je trebalo biti vrhunac trilogije je zapravo onaj film koji smo gledali mnogo puta. Nešto pravljeno za one koji gledaju površno, kojima ne smetaju nelogičnosti, koji su tu zbog šarenila. Strašan kvalitet je ubijen tim petparačkim sranjima i umesto da trijumfalno završi svoju Trilogiju, Nolan ju je razmlačio. 

Šta je potrebno da bi čovek postao heroj? Borba protiv zla u filmu je jednostavna kao odgovor. Ali zar se i najobičniji policajac ne bori protiv zla? Manje više, svako od nas može biti heroj, svako ko je spasao nečiji život, svako ko je pomogao, svako ko je napravio bilo kakvo delo je heroj. E sada gledajmo to kroz prizmu superheroja kakvog nam film želi napraviti. Šta je njima najlakši mogući način da od nekog stvore heroja? Da svoja dobra i velika dela ispunjavaju pomoću svojih moći i nadljudskih sposobnosti. Ćao zdravo. To ih manje više i ne izdvaja od običnih ljudi. Većini ako oduzmeš moć, šta od njih ostaje. Gledajmo kroz novije filmove: Tor - nabildovani, egoistični tinejdžer nesiguran šta hoće u životu; Supermen - momčić nesiguran u to šta želi, čemu on služi i koji će moj on na ovom svetu; Spider-man - Zaljubljeni šmokljan; Green Lantern - budaletina; Kapetan Amerika - kompleksaš koji zapravo ima neku hrabrost da postane nešto; Black Widow - Skarlet Johanson; Većina njih uči da bude dobra osoba. Ono kao imam sposobnosti e sad ću da se razvijam u ličnost. To nije neka priča. Da bi bio istinski heroj, ne trebaju ti moći i nadljudske sposobnosti. Moraš da postaneš ikona. To znači da tvoja dela odjekuju kroz vreme, to znači da si uzor, to znači da si primer svega što je dobro, to znači da si ostavio zaostavštinu, to znači da je tvoje ime besmrtno. 

Brus Vejn kojeg smo ranije znali nije imao nešto presudno - nije imao motiv. Zašto bi se tamo neki bogataš štrecao da pomaže svima i da spašava sve. Nolan nam je baš to dao. I gde Brus Vejn pronalazi motiv? U onom ko mu je uzor. Ko su nam prvi uzori? Naravno roditelji. Oni nas formiraju, oni nam ostavljaju ime. Ako vam roditelji ostave lepo ime, trudite se da ga održite, da poštujete ono što su stvorili za vas, da unapredite i da sačuvate za one koji dolaze posle vas. Nolan nam ne nudi osvetu kao motiv za delanje protiv zla. Nolan nam nudi održavanje ideje kao pokretač na takvu borbu. Osveta bude i prođe, ona nema veze sa nekim većim delima. Ona ne odjekuje kroz vreme kao pokretač, uzor, ideal. Ali ideja upravo to čini. Ideja pokazuje put, otvara mogućnosti, ideja diže revolucije, ideja stvara, ideja menja svet, ideja gradi svet, ideja pokreće, nosi i uzdiže. A herojska dela koja u osnovi imaju čovečnost stvaraju ideju. Zbog toga ta dela imaju toliku težinu. 

Kako neprijatelj može da gleda na heroja? Zanemarimo sad Supermene, Lanterne i slične pizdarije sa moćima. Sad pričamo ozbiljno. Nolan nije želeo da pravi ovo kao zabavu. Hteo je napraviti ozbiljan film. Kako je jednom rekao veliki Kari Pešić, "Koliko god bio jak, ima neko jači..." Stvar je u tome što su one supermoći velika prednost u odnosu na neprijatelja. Neprijatelj se uvek služi nekim drugim stvarima da bi nadvladao. Ako pričamo o običnom čoveku, stvar je u potpunosti drugačija. Ali pazite, ako neprijatelj juriša na heroja kao na najjačeg čoveka na svetu, kad tada će ga nadjačati. Ako juriša na najbržeg, kad tada će ga stići. U svojoj glavi uvek može da gaji samouverenost. A šta ako juriša na ikonu, na legendu? Tu već moraš da imaš poštovanje prema nekom ko je dospeo na takvo ime. Međutim i ikona može biti poražena. A šta ako neprijatelj juriša na ideju? Eee to je već nepobedivo na duge staze. Ideja traje, ideja raste i koliko god puta pokušavao da je zatreš, ustaće i biće brojnija. Ideja je besmrtna. Može da se menja, može da bude potisnuta ali nikada ne nestaje. Zbog toga je rečenica koju Brus Vejn dobija na treningu, da za neprijatelja mora biti više od čoveka, čist masterpis. 

Imamo još jednu epohalnu stvar kada je taj segment filma u pitanju. Pazi, možeš da treniraš koliko god hoćeš, možeš napredovati, možeš se nadograđivati, možeš postati nepobediv u jednom momentu. Ali sav tvoj razvoj, sve što si saznao, sve što imaš u sebi može biti beskorisno. Jasno je da uvek moraš da ideš napred, da uvek moraš da se razvijaš, da kada neke sposobnosti gubiš, moraš da ih nadoknadiš na drugoj strani. Zbog toga prvi deo rečenice "trening je ništa" i te kako ima smisla. Trening je nešto što ćeš iskoristiti trenutno da dobiješ neku sposobnost. Recimo sada možeš treningom dovesti sebe da si najbrži na planeti. Ali za par godina ćeš izgubiti fizičku snagu i više nećeš moći biti na vrhu. Onda se razvijaš u drugom smeru. Za sve to je potrebna volja. Volja je zapravo pokretač ne samo svakog treninga već svakog dela. Volja je ostvarenje ideje o kojoj pričamo. Trening je ništa, volja je sve. 

Jel vam sada jasno zašto je Nolan napravio bum? Jel vam jasno zašto je Mračni Vitez napravio toliki uspeh? Mračni vitez je imao odličan temelj. Nisi morao da se vraćaš nazad, nisi morao da dodaješ stvari u priču i što je najbitnije, nisi morao da gradiš heroja. Zašto? Zato što si ga savršeno stvorio u Batman Begins. Dali su nam motiv, dali su nam ideju, dali su nam volju, dali su nam sve. Bogataš koji ima mogućnosti - to ne zvuči nešto naročito. Bogataš koji ima motiv, koji želi promenu, koji stvara ideju, koji upoznaje zlo, koji se razvija - e to je već nešto sasvim drugo. Korak po korak, Nolan nam je stvorio heroja, heroja kojem ne fali više ni najsitniji detalj. Sve preko ovoga bilo bi višak. Brus Vejn je potpuna ličnost, njegova volja ga pravi jakim, njegova dela od njega stvaraju heroja, njegova spremnost da radi za više ciljeve umesto sopstvene bez da traži priznanje ga čine iskrenim junakom, njegovi postupci ga čine onim što jeste. 

Pogledajte sve superheroje. Lantern, Kapetan Amerika, Supermen i ostali. Svi su čisti, svi su konstantno sa prave strane. Ko od njih zapravo poznaje istinsko zlo? Ko se od njih žestoko uprljao kako bi upoznao kako zlo funkcioniše? Niko. Svi prepoznaju pretnju i zlo ali nisu upoznati sa tim kako to zlo živi i opstaje. E ovde se Brus Vejn bukvalno identifikuje sa tamnom stranom. Hoda sa njom rame uz rame. Nije li to veliki rizik? Nije li to opasnost? Naravno da jeste ali poznavanje protivnika i načina na koji razmišlja je nepobediva prednost. Ako upoznaš kako sistem funkcioniše, možeš da ga menjaš ali možeš i da ga uništiš. Brus se debelo uprljao dok to nije postigao. Uz to, njegova ličnost se lomi, njegove odluke se menjaju, prepoznaje svoje greške i uči na njima. To nisu one glupave transformacije ličnosti koje gledamo. Svi superherojski filmovi pokazuju kako glavni lik zapravo odrasta i postaje ozbiljna osoba. Svi filmovi to rade na naivan način. Nolan je pokazao kako se radi. Ne možeš od neodgovorne, neinteligentne budale napraviti ozbiljnu osobu, iako nas u to svi filmovi ubeđuju. Odrastanje je učenje na greškama i donošenje dobrih odluka na osnovu iskustva. Nolan je pokazao kako se to radi. 

Zašto slepi miš. Betmenov simbol niko nikada nije pokušavao da objasni. Neki misle da nema logike da Brus uzme slepog miša za svoj simbol. Nelogično im je to što se on užasavajuće plaši slepih miševa. Zašto bi uzimao taj simbol? Zato što taj simbol znači priznavanje i pobeda straha. Ne mislim da se Brus ne plaši slepih miševa posle toga ali je uspeo da ukroti svoj strah i da funkcioniše sa njim. Ako uspeš da postojiš u svom najvećem strahu, ako uspeš u njemu da se kontrolišeš, ništa te ne može izbaciti iz takta. Imamo scenu u kojoj Betmen koristi slepe miševe u svoju korist. E to je sjajna simbolika. 

Rekoh već da Betmen ne traži priznanje za ono što radi. Naravno on ima motiv u tome da će učiniti velika dela i omogućiti mnogima da žive normalno itd. Međutim, na nečemu mora bazirati svoj motiv. Da budem precizniji, kako spasiti nekog ako nije vredan spašavanja? E upravo tu dolaze na scenu ljudi koji su uz vas. Koliko god bili uspešni dođe pad, dođe momenat kada nemaš više snage, kada se srušiš pod teretom problema, promašenih odluka i neuspeha. Šta je potrebno da te podigne? Ništa ne diže tako kao vera drugih u vas. Ako drugi u vama prepoznaju veličinu, ako drugi u vama vide snagu, ako drugi identifikuju vaše kvalitete, budite sigurni da ste jaki i da sve što radite ima i te kako veliku vrednost.

Batman Begins mi se na prvo gledanje nije ovoliko dojmio. Sad kada se prisetim, čak mi se ni Mračni Vitez nije svideo naročito. I dalje mislim da su ti filmovi pomalo precenjeni ali tvrdim da imaju veliki kvalitet. Ovaj film mi je sad i te kako prijao. Ne pomenuh veliki broj vrhunskih glumaca. Mrzi me. To i nije toliko bitno. Mislim ko od vas ne zna da su Kejn, Frimen, Oldman i Hauer velikani. Elem, gledajući ovog Betmena, napokon sam prepoznao ono što je trebalo. Čak me je ubedio da repriziram Mračnog Viteza što ću jednog dana i učiniti. To će naravno povući sa sobom doradu teksta o tom filmu ali o tome kada već dođe vreme. Batman Begins je odličan film i sjajan preokret ne samo u Betmen franšizi vić u kinematografiji na temu superherojstva. Nadajmo se da će pre ili kasnije režiserima prdnuti u pamet da mogu da ubace ozbiljnu notu u filmove sa superherojima. Ok, poklekao je i Nolan malo na kraju ali je barem pre toga doneo nešto veoma kvalitetno.

Zanimljivosti:
Bejla je Betmenova odeća nervirala zbog neudobnosti. Nolanu se dopala boja očiju Ciliana Marfija. Zbog toga je tražio od njega da često skida naočari tokom snimanja. Iako je Bejl izveo većinu Betmenovih akrobacija, nije mu bio dozvoljen prilazak Betmobilu. Jezik koji koriste članovi Lige Senki je izmišljen. Tokom snimanja, pijani vozač se slupao od Betmobil. Po njegovim rečima mislio je da je to svemirsko vozilo i da je počela invazija na zemlju. Kada je snimana scena u kojoj se Bejl budi dok su mu u sobi Frimen i Kejn, on je jednom zaista zaspao. Kada se Bejl i Nison bore na zaleđenom jezeru, čuje se kako led pucketa. Sutradan se jezero u potpunosti otopilo. U jednoj sceni je bio veliki problem što je Nison mnogo viši od svih likova koji tumače nindže. Zbog toga su svi ostali likovi stajali na drvenim blokovima. 

Većina Betmenove opreme je zaista zasnovan na vojnim tehnologijama. Forbs je izračunao da bi bilo potrebno 3.5 milijardi dolara da bi neko postao Betmen. Bejl je tokom snimanja tri puta ostajao bez glasa zbog truda da sačuva američki naglasak. Bejl je bio užasno mršav zbog toga što je prethodno glumio u filmu Machinist. On se za potrebe ovog filma ugojio 20kg preko svoje normalne težine da bi potom izgubio 10. Kada je prvi put obukao Betmenovo odelo, Bejl je ceo dan proveo u njemu kako bi se privikao. Reč "Betmen" je izgovorena 10 puta u filmu. Ra's Al Ghul znači "Glava Demona" na arapskom. Ovo je jedini film o Betmenu u kom se proslavlja rođendan Brusa Vejna. Nolan nije želeo da Scarecrow ima masku ali ga je scenarista Dejvid Gojer ubedio u to.

Tokom snimanja, uz Bejla su uvek bile 2 osobe kako bi brisale svaku mrlju sa kostima. Rejčel ne postoji kao lik ni u jednom Betmen stripu. 5 Betmobila je napravljeno za potrebe filma. Brus Vejn dolazi na zabavu u Lamburdžiniju Murcielago (Murcielago - slepi miš). Prosečna dužina trajanja jednog kadra je 1.9 sekundi. Karta džokera na kraju filma je replika karte iz čuvenog stripa Arkham Asylum.

Naj scena:

 ...It's not who I am underneath... but what I *do*... that defines me.

 Moja ocena: 8/10