Žanr: Akcija | Avantura | Drama | Ljubavni
Režija: Hiroshi Inagaki
Glumci: Toshirô Mifune, Mariko Okada, Kôji Tsuruta...
Priča:
Musaši Mijamoto dobija izazov na duel od strane samouverenog mačevaoca, Sasakija Kođira. On pristaje da se bori sa njim za godinu dana.
Moj osvrt:
Braćo i sestre, došlo je vreme da završimo ovu sagu. Nekako sam se posle gledanja prvog i drugog filma nadao da će ovaj da bude nešto što će da zaokruži priču i dostavi je na pravi način ali nisam iskreno očekivao da će ispasti ovako dobar. Ne samo da je razvio lik Musašija Mijamota do kraja, uspeo je da uveže sve što se dešavalo u prva dva filma i učini sve što smo gledali značajnijim.
Musaši Mijamoto je postao ono što smo čekali. Ratnik koji pristupa borbi samo kada ju je nemoguće izbeći, samo onda kada bi odustajanje od nje značilo odricanje časti ili ugrožavanje onih do kojih nam je stalo. Zapravo, razvoj njegove ličnosti prati filozofiju Bušida i to je nešto o čemu sam mogao pisati i u prethodnim filmovima ali je bilo pametnije sačekati ovaj jer je priča zaokružena.
Bušido (Put Ratnika) je japanska filozofija i etički kodeks samuraja. Kada nabrojim osnovne principe Bušida, oni će uvezati sve što smo gledali u ovom filmu a vezano je za razvoj Musašija u jednu skladnu celinu. To su čast, hrabra spremnost za smrt, iskrenost, saosećanje, odanost, samodisciplina i pravednost. Kako bi zadovoljio svaki od ovih principa Musaši je prešao jedan prilično dug put. Gledali smo ga kao impulsivnog ratnika koji se sukobi sa svima - ovde ga gledamo kao čoveka koji je okupio selo oko sebe i poteže mač u krajnjem slučaju. Gledali smo ga kao izolovanu jedinku koja brine o sopstvenom opstanku, gledamo ga kao brižnog čoveka koji uspeva da poveže uz sebe čak i one koji su mu inicijalno neprijatelji. Ima dosta dobrih primera njegovog razvoja, pa ako smem reći i odrastanja, kroz film.
Ono što mi je jako smetalo u prethodnom filmu je drama oko žena. Sve mi je to izgledalo kao bespotrebno komplikovanje i gubljenje vremena. Izgleda da je ta drama nevešto dostavljena u prethodno filmu jer sam tek sada shvatio šta je bila namera. Ako gledamo Musašija, on na neki način muči muku sa ženama i to pomalo iritira jer se priča vrti u krug. Ne nasedajte braćo i sestre, posmatrajte ovu priču iz ugla žena. Tu leži prava drama. Ono što nisam u prva dva filma našao a potencijalno i nema dovoljno su upravo te drame drugih likova. Drame dve žene koje pratimo u ovim filmovima su i te kako emotivne i zavređuju veliku pažnju.
Ono što moram da pomenem je kakvu razliku film pravi u sva tri dela kada su moralni konflikti u pitanju. U prvom delu, Mijamoto je reagovao impulsivno, potezao oštar mač i britki jezik. U drugom delu je vagao ali je postupao užasno emotivno, neuračunljivo, često vođen onim što oseća. Musaši Mijamoto kojeg sada gledamo je čovek koji je mudar, odmeren, koji razmišlja pre nego postupi. Najveći kvalitet je odnos okoline prema njemu u sva tri slučaja. U prvom filmu on je bio neprijatelj. U drugom, odmetnik koji postaje legendarni borac. U trećem, neko koga želiš da pratiš i veruješ mu.
Zanimljiv je i momenat u kom ovaj samuraj pronalazi unutrašnji mir. Onog momenta kada pronalazi svoj put, onog momenta kada postaje nepobedivi ratnik, pomisliš da je borba mačem ono što je pred njim. No upravo kada je savladao sve izazove, on pronalazi mir u običnom životu. Zašto? Zato što je ispunio ono što je bilo pred njim. Godine vašeg uspona vode ka tome da budete priznati, odlični u onom što radite. I kada dostignete taj vrh, šta vam preostaje? Mir. Sa godinama shvatite da je mir ono što vam je nagrada posle godina trke i haosa. Taj mir se pronalazi u naizgled malim stvarima.
I na kraju da prodiskutujemo malo o samom duelu koji stoji u naslovu ovog filma. Kojiro i Musaši se prvi i jedini put sukobe tek na kraju ovog filma a put ka njihovom duelu gledamo prilčno dugo. Znate šta je najlepše? Taj duel je izgrađen bez trunke mržnje među njima, bez nekog spektakularnog pokazatelja njihove ratničke veštine, bez ikakve posebne drame i obrta a opet funkcioniše fantastično. Zašto? Upravo zbog tog, kako bi se na engleskom reklo "less is more" (manje je više). Vidimo poštovanje koje postoji prema obojici i njihovim ratničkim sposobnostima. Obojica su samouverena, smirena i iznad svega časna. I zapravo sve ono što želimo da vidimo od njih a vezano za taj duel je sačuvano za finale.
Kao što rekoh, očekivao sam da će ovaj film fino zaokružiti trilogiju ali nisam očekivao da će da je podigne stepenik više. Kada razmislim, jako dobro je to sve tempirano. U prvom filmu je sve jako haotično. U drugom se taj haos smiruje ali i dalje tražimo pravi put sa Samurajem. U finalu pronalazimo pravi put, suštinu, emociju i sve ono što treba da je odlika ovog čoveka.
Toširo Mifune je pokazao po ko zna koji put da je jedan od najvećih u istoriji. Uspeo je da bude ubedljiv u svakom od perioda u životu samuraja kog pratimo i fenomenalno izneo sve te moralne i fizičke promene. Retki su glumci koji mogu da dostave takvu raznolikost likova i njihovih karaktera. Mifune je postavio visoke standarade za mnoge koji dolaze posle njega.
Naj scena:
Duel
Moja ocena: 8/10
