Sicario (2015)

Kod nas nazvan: Sikario
Žanr: Akcija | Kriminalistički | Drama | Misterija | Triler
Režija: Denis Villeneuve
Glumci: Emily Blunt, Josh Brolin, Benicio Del Toro...

Priča:
FBI agent, idealista, određena je da pomogne specijalnoj jedinici u sve većem ratu na granici SAD i Meksika.

Moj osvrt:
Sicario je odlično režiran, ima opasnu glumačku ekipu (Emili Blant, Džoš Brolin, Benisio Del Toro), ima odličan temelj za vrhunski film ali za mene on je nekako ostao nedovršen. Nije iskoristio potencijal koji je imao, nije razvio neku određenu priču, doneo je tek fragmente priča koji su vezani za upečatljive likove. Sve to izgleda kao da smo pošli da gledamo jedan film, nastavili sa drugim a završili treći. E vidiš, ovo nam je priča, e sada tu se krije nešto veće, sad ćeš da vidiš, e sada to što si trebao da vidiš ide na neku totalno drugu stranu. I svi ti segmenti imaju kvalitet. Lepo je to sve, ali kada spojiš u jedan film, nisi baš siguran šta si pogledao. 

Na početku, sve me je podsetilo na prvu sezonu serije The Wire (možda podseća i na ostale ali ih nisam još pogledao). Imamo tamo nekog opasno organizovanog protivnika i moramo iskoristiti sva moguća sredstva da bi ga savladali. Fazon je ovde što taj protivnik stoji u magli. Imamo organizaciju koja treba da se bori sa njim, likove, pripremu, začkoljice, nelegalne i legalne radnje, ali opet, imamo tamo nekog narko bosa i bosovog narko bosa i njegovu babu. Da li je to dovoljno? U principu jeste ali opet, meni je to pomalo siromašno. Dok smo u Wire videli kako ta zlikovačka organizacija funkcioniše, videli smo mehanizme koje je teško razbiti ali i slabe tačke, ovde ne vidimo ništa. Kažem, nije to nužno loše ali još jedan bezlični narko kartel kao protivnik mi nije naročito impresivan. 

Druga stvar na koju me je Sicario opasno podsetio je neuporedivo bolji Elite Squad. Prva stvar je ta što i Sicario pokušava u celu priču uvući običnog čoveka i to koliko i on može biti privučen nelegalnom kako bi opstao, koliko i oni koji treba da dele pravdu mogu biti pokvareni, koliko je njihov život jeftin ili šta već. To vidimo kroz priču jednog od policajaca. Ne znam, meni je ovo bilo nekako rutinski, previše lagano, prevelika sigurica. U Elite Squad vidite koliko je društvo trulo, koliko je beznadežno, koliko je sve to ukorenjeno. Uzeti primer porodičnog čoveka svakako daje onaj potresni efekat ali kažem, meni je ovo bilo previše meh. 

Sad neko može da kaže "pa gde ti je taj konkretan protivnik u Elite Squad". To pitanje je na mestu ali Elite Squad se ne bavi njim. Bavi se društvom koje je toliko trulo da se ne zna ko je crn a ko beo, društvom u kom su sve norme izmeštene, bavi se verom u nešto drugo ali i beznadežnošću na putu do toga, bavi se žrtvovanjem za taj viši cilj, hrabrošću, ludošću itd. Ali pre svega, Elite Squad ne ide na ovaj sigurica fazon kao Sicario, ne nudi tragediju čoveka koji treba da oslika društvo već predstavlja celo društvo u svom onom blatu u kom pliva. Gde je to u Sicariou? 

Druga stvar koja me jako podseća na Elite Squad je tim koji ide u akciju. U Elite Squad je to bombastično, emotivno, eksplozivno, šokantno. Ovo je više american style, opasne baje idu da dele pravdu van granica svoje zemlje. Slabo tu ima emocija a previše robota. A o  tom njihovom deljenju pravde na sve strane izlišno je pričati. Hell, hajde malo da pucketamo puškama van domovine, to nam je nacionalni sport. Ali ne bih se zadržavao na tome. Generalno, svi su od brda odvaljeni a to je jako bitno (sarkazam). Ne vidimo puno akcije koja će prikazati ovaj tim ali ono malo što vidimo je dobro. Ne vidimo puno od tima osim nabrojanih glumaca i to je to. 

Iskreno, očekivao sam malo više od uloge koju ima Emili Blant. Njen lik zapravo krstari od događaja do događaja, od scene do scene, od lika do lika i tom njenom "šetnjom" mi upoznajemo sve ostale i sve ostalo. Taj njen suviše pasivni položaj mi je donekle problematičan. Kažem donekle, jer i lik je uglavnom dobar i ono što je vezano za njega je uglavnom dobro. Samo je morala ili ući u priču ili učiniti nešto povodom toga što se dešava pa makar bila neuspešna. Ovako mi je to suviše "dođoh-videh-šokirah se-jebigica". 

Što se samog lika tiče, imao sam problem sa tim moralisanjem. Ulaziš u opasnu priču u veliki obračun i želiš da sve bude po pravilu. Ma daj. Ok, možeš se malo čuditi, protiviti, sablažnjavati ali odluči više šta želiš: ili prihvati igru, ili se suprotstavi, ili se okreni i idi. Cela ta moralna priča možda i ima potporu negde tamo, ali ko to želi da gleda. Imali smo tu priču sasvim fino razvijenu u Training Day, ali u tom filmu ona je zapravo ideja vodilja. Ovde moralisanje nije ono čime se film vodi - skrati ga. 

Na kraju ono najbolje. Lik Benisia Del Tora. Njegov posao je do pred sam kraj da deluje zajebano i jako misteriozno. I to mu sjajno ide za rukom. Njegova priča je nekako kao mini segment u celom filmu i jako je velika šteta što su je bukvalno "skrljali" na samom kraju. E, njemu se desilo to i sad će on ovo. Hm, ipak je ovo nešto što je moglo da zaživi, da diše neko vreme dok se spremamo za rasplet, nešto što je moglo da nam donese još koji momenat jeze. Svakako, on i njegova mini priča su najbolji deo filma ali ne želim da mi tako nešto deluje tek kao isforsirano i nabačeno u film. 

Iako sam ga uglavnom kritikovao, Sicario je dobar film. Kao što rekoh, lepo to izgleda, lepo je izrežirano, dobra je tu ekipa ali nekako mi je cela priča nedefinisana. Vidim da su pokrenuli priču oko nastavka. Može to da uspe, samo malo treba ispeglati priču i odrediti šta zapravo želiš da kažeš.

Zanimljivosti:
Emili Blant je razgovarala sa ženskim FBI agentima kako bi se spremila za ulogu. Sicario je izvedeno iz latinskog "Sicarius" što u bukvalnom prevodu znači "čovek bodež". Na španskom to znači "ubica" a na italijanskom "plaćeni ubica". Emili Blant i Benisio Del Toro se pojavljuju i u The Wolfman (2010). U oba filma ona drži pištolj uperen u njega.

Naj scena:

Osveta

Moja ocena: 7/10