Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

понедељак, 20. јануар 2014.

To Kill a Mockingbird (1962)


To Kill a Mockingbird (1962) on IMDb
Kod nas nazvan: Ubiti Pticu Rugalicu
Žanr: Drama | Kriminalistički | Misterija
Režija: Robert Mulligan
Glumci: Gregory Peck, John Megna, Frank Overton...

Priča:
Atikus Finč, advokat sa juga, brani tamnoputog čoveka koji je optužen za silovanje, ali i brani svoju decu od predrasuda.

Moj osvrt:
Teško se odlučim za gledanje filma gde je rasizam jedna od tema. Izgubio sam nadu da tu neko može da napravi nepatetičan pametan film. The Help je klasičan primer idiotije koja me je iznervirala sa svim svojim karikaturama od likova. Obavezno se napravi takva struktura da su svi idioti rasisiti i obratno. Obavezno se napravi takav odnos da su retki tolerantni i da su to inteligentni i pametni ljudi. Ne želim da ovo zvuči pogrešno, ali rasizam nema veze sa inteligencijom. Prezirem rasizam i bilo kakvu formu ugnjetavanja, vređanja i povređivanja drugog. Ali isto tako prezirem takvo serviranje priče sa karikaturama od likova. Zašto? Zato što ništa ne radi dobro samoj temi rasizma već na film servira neki crtani film o lošim čikama. To Kill a Mockingbird je napravljen pre više od 50 godina a napravljen je pametnije od svih ovih novih kretenija poput npr. Remember the Titans. Neću patetiku, hoću realnu priču, hoću ogoljeno a ne karikirano zlo.

Ne bavi se film rasizmom kao glavnom temom već prihvatanjem razlika. Najveći deo filma zauzimaju klinci. To je odličan izbor iz prostog razloga što su deca ogledalo roditelja. Osim u ekstremnim slučajevima, roditelj formira dete onako kako on zamišlja savršenu jedinku. Kroz decu Atikusa Finča (Gregori Pek) mi zapravo upoznajemo i samog Atikusa. Kroz način na koji on vaspitava svoju decu, mi vidimo njegove stavove. I u tom vaspitavanju i u celom filmu mi se dopada što nema onog jadnog upiranja prsta. Tu mislim na akcentovanjem problema kojim vas film bombarduje non stop. Recimo jedna je stvar kada kažeš detetu da treba da prihvata to što su drugi različiti a sasvim druga kada mu držiš predavanja o boji kože. Za mene je ova prva opcija elegantna jer obuhvata mnogo više stvari. Takođe, daješ detetu šansu da samo shvati šta mu je činiti iz onoga što si mu rekao. 

Iako možda zvuči čudno, To Kill A Mockingbird je film za decu koja odrastaju. I u filmu vidimo da se priča uglavnom vrti oko dece. Zašto? Zato što deca upoznaju svet. Zato što deca u početku i ne znaju zlo, nisu svesni loše namere. Deca imaju samo onaj strah od nepoznatog ali i dovoljno hrabrosti da to nepoznato istraže. Deca se ne rađaju sa idejom o rasnoj diskriminaciji, sa idejom o mržnji nečeg što ne poznaju. Deca imaju samo prirodni strah od toga. Sve dok ne upoznaju to što im je strano, sve dok imaju strah, lako im je formirati mišljenje, lako ih je ubediti da je to čega se plaše zapravo zlo. U filmu je odličan upravo taj razvoj ličnosti kod klinaca. Njihovo upoznavanje sa nečim što nije pravedno, sa nečim što je zlo. Videćete silnu muku klinaca da razumeju tako nešto. To njihovo spoznavanje je za mene najveći kvalitet u filmu.

Zbog toga što su deca neiskvarena, naši postupci u njihovim očima su veliki. Ako smo im mi uzor, naši postupci ih definišu, naši postupci će im biti reper kako da se ponašaju. Deci ćeš svakako pokazivati nešto čime ćeš ih podstaći na lepa razmišljanja, zainteresovati ih, naučiti ih nešto praktično. Takođe, bitno je i to kako se mi osećamo kada nas klinci gledaju šta radimo. Zbog te dečje nevinosti, krivica koju možemo da osetimo je mnogo veća. Ako uspeš da izneveriš, rastužiš, rasplačeš nevino, prelepo dečje lice, onda možeš samo da se osećaš kao govno. Zbog toga kažem da je ovo pre svega film za decu koja odrastaju. Upoznavanje sa nepravdom, identifikacija zla, osećaj nemoći kada ne možeš ništa da učiniš - sve su to stvari na koje se normalan čovek nikada ne navikne, ali mora da nauči da ih prihvati i identifikuje. 

Veliki akcenat je bačen na presuđivanje na osnovu izgleda. Kažem, rasizam je ovde iskorišćen u priči, nipošto on nije glavna tema. Imamo suđenje čoveku za koga se vidi da je nevin. On je samo laka meta zbog boje kože. Ako ste očekivali neko napeto suđenje, nema od toga ništa. Naprotiv. Film se namerno ruga spektaklu u sudnici. U jednoj sceni vidimo koliko teatralnost zapravo znači i laž ali kakav utisak ume da ostavi. Film nije želeo da se centrira na ljudsku dramu, na dramu jednog lika i da nas potrese njegovom sudbinom. Film je suviše uopšten za tako nešto. Ako pak volite te sudske drame pune tenzije, neće vas ovo zadovoljiti. Nije mu ni cilj. 

Na kraju, imamo i prihavatanje različitosti. Rekao sam još jednom da klinci imaju strah od nečeg što ne poznaju. Ako ih na vreme naučimo da ne daju konačni sud na osnovu priča, da ne procenjuju na osnovu izgleda, načuićemo ih da upoznaju svet. Cela ta priča je ovde kao skrivena a zapravo se jasno vidi. Zašto su je onda skrivali od nas, zašto se kao čuva tamo neki preokret? Zato što je ovo, ponavljam, film za klince. Oni neće videti preokret i iznenadiće se a verovatno i oduševiti krajem. Ovakva priča će ih naterati da razmišljaju. Možda je sve to naivno za nas koji smo odrasli, ali za klince, ovo je velika škola. 

To Kill a Mockingbird je na mene ostavio utisak neverovatno pametno napravljenog filma, filma koji treba da uđe u obrazovanje i da bude redovna lektira. Tehnikalije su nebitne. Suviše je ovde pametnih detalja napravljenih velikom pažnjom koji garantuju filmu svevremenost. Današnji filmovi sa ovom temom igraju na kartu patetike. Preskočite ih. Pogledajte ovo i videćete kakav film ta tema i zavređuje.

Zanimljivosti:
Čuveni govor Gregorija Peka u sudnici traje devet minuta i snimljen je iz jednog pokušaja. Filip Alford nije želeo da ide na audiciju za ulogu sve dok mu nije rečeno da će zbog nje propustiti pola dana u školi. Prema stripu, ovo je omiljeni film Klarka Kenta. Filmski debi Roberta Duvala. Film je zasnovan na romanu Harper Li. Kada je prva scena u filmu snimana, ona je bila prisutna i plakala je. Kada su je upitali zašto plače, rekla je da ju je Gregori Pek neverovatno podsetio na oca. Za ulogu u filmu, Duval šest nedelja nije izlazio na sunčevu svetlost i kosu je ofarbao u plavo. Kada je dobio ponudu za ulogu, Pek je seo i u cugu pročitao celu knjigu To Kill a Mockingbird, posle čega je prihvatio ponudu. Pekov omiljeni film u kom je glumio.

Naj scena:

You never really understand a person until you consider things from his point of view... Until you climb inside of his skin and walk around in it.

Moja ocena: 8/10

3 коментара:

  1. Lepo si pronikao u suštinu ovde. Još jedan od meni najdražih filmova, jer, kako god da okreneš, dobar je - likovi su super izgrađeni, gluma je valjana, i, kad se film završi, imaš zaista osećaj da si pogledao nešto lepo, veliko, lebdiš prosto.

    Evo, sad mi se opet gleda. :)

    ОдговориИзбриши
  2. Drago mi je sto si pisao i o ovom filmu,meni licno jednom od omiljenih. Samo da te pitam,sta mu po tebi fali da bi dobio desetku ?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne fali mu ama baš ništa. Filmovi kojima dajem ocenu 8,9,10 nemaju mane ili imaju neku sitnu. Male su tu nijanse između njih. Već sam o tome pisao u Objašnjenju Ocena. Ja ne bih u ovom filmu ništa menjao, on je savršen ovakav kakav jeste, što se iz teksta i da zaključiti. Ako film ima manu, veruj mi, izneću je. Tako da je ova ocena samo subjektivni doživljaj filma.

      Избриши