Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

уторак, 07. јануар 2014.

The Matrix (1999)


The Matrix (1999) on IMDb
Kod nas nazvan: Matriks
Žanr: Naučna Fantastika | Avantura | Akcija
Režija: Andy Wachowski, Lana Wachowski
Glumci: Keanu Reeves, Laurence Fishburne, Carrie-Anne Moss...

Priča:
Haker upoznaje misteriozne pobunjenike, saznaje pravu prirodu svoje stvarnosti i ulogu u borbi protiv onih koji je kontrolišu.

Moj osvrt:
Čovek nije svestan koliko živi u alternativnim stvarnostima. Koliko puta proživljavamo avanture sa likovima iz filmova, sa likovima iz knjiga i stripova. Koliko puta se unosimo u igre koje ogramo, koliko puta projektujemo sebe na nekog drugog čak i u realnosti, koliko puta uspehe i padove dragih nam sportista proživljvamo kao svoje. Sve to je prebacivanje u neku drugu stvarnost, u nešto što je alternativa životu koji vodimo. Ta alternativa se najčešće podvodi pod zabavu ali iako je zabava, budi naše emocije. E sada zamislite da sve što ste do sada živeli, da je to zapravo san, da je to projekcija naših želja i strahova u svetu koji nam je neko drugi definisao. 

U tom slučaju svi vaši porazi, eventualne bolesti, mane, sve se to ne bi postojalo. Postoji i druga strana medalje. Svi vaši uspesi, sve što ste postigli, sve što znate, sve to ne bi bilo relevantno. Bili bi ste goli kao ličnost. Zar ne? Da, u teoriji. Matriks je pametniji od tako jednostavnih stvari. Ako smo ceo život živeli san, taj san nas je definisao. Definisao je naše želje, naše sklonosti, naše vrline, naše mane. Nismo imali iskustva pre tog sna tako da je taj san zadužen za ovo što jesmo. Tako da nije baš sve crno-belo. Bili bi goli kao čovek koji nije ništa postigao ali bi bili formirani kao ličnost. Ako taj san ne bi definisao osobu, zašto bi Morfeus i ekipa tražili Nea. I san je definisan i ograničen našim mozgom, tako da se i kroz san pokazuju naše osobine. 

Kada se Matriks pojavio, svi su brujali o suludim efektima. Šta je efekat? Pogledajte novog Supermena, videćete brdo efekata, eksplozija, svega i svačega. Setite se istog tog Supermena mesec dana kasnije. Da li biste mogli da se setite nekog određenog efekta? Nije efekat samo smisliti nešto bombastično. Jači je efekat nešto realistično. Recimo svi smo se divili građevinama iz LoTR trilogije. Sve to izgleda bolesno dobro, ali sve te građevine se zasnivaju na onome što čovek pravi. Druga fascinantna stvar je sama priroda. Prirodi ne trebaju efekti da bi ona oduševljavala. Matriks zaista ima nekoliko suludih efekata, ali nije fazon što smo sada videli neku kolosalnu eksploziju, fazon je što smo videli nešto obično, ali snimljeno na sulud način. Upoznavanje sa Triniti je odmah donelo nešto novo. Njen skok, slika se zamrzava, kamera ide u krug, i svi srećni kao mali majmuni. Hoćete da kažete da je taj efekat nerealan? Ooo ne. Mislim da je sličan fazon korišćen u Nemačkoj fudbalskoj ligi, gde su zamrzli sliku a kako su kamere postavljene svuda po stanionu, dobili smo rotaciju trenutne, zamrznute situacije. Vidite sada gde gađam. Nije fora smisliti eksploziju i neke tamo haj tek meduze koje se kreću brzinom svetlosti. Fora je prikazati nešto realno na neki nov, sulud način. Naravno, ima Matriks i brdo onih nerealnih efekata ali opet u svima njima dominira sama ideja. 

Kada nam se već servira neverovatna priča o Matiksu i trenutnom stanju stvari, tu već može da se piše naširoko. Ja to svakako neću. Naravno, budućnost me je malo podsetila na onu iz Terminatora ali ne bih poredio. Za mene je Terminator ipak bolji film, ali sitnice su u pitanju. U svakom slučaju budućnost koju vidimo ovde je mračna, jeziva i katastrofalna po ljudski rod - sve što želim da vidim na filmu. E sada, zašto ta ideja matriksa pije vodu, zašto bi ljude mogli da stavimo pod taj šablon? Zato što mi i živimo po šablonu. Najveći broj ljudi ima isti algoritam. Rađamo se, odrastamao, školujemo se, venčavamo, imamo decu, starimo, umiremo. Čak i ostale aktivnosti su nam ustaljene, doručak, ručak, večera, danju smo budni, noću spavamo itd. Hteli ili ne hteli, svi smo mi u šablonu. Ne kažem da je šablon nužno loš, samo kažem da ideja o Matriksu kao šablonu i te kako pije vodu. 

Imamo i izbor koji se stavlja pred Nea. Želi li da zna istinu ili želi da živi u neznanju. Mi kao gledaoci ćemo lako preći preko ovoga. Naravno da bi mi svi odabrali znanje, zar ne? Malo sutra. Čovek se plaši onog što ne poznaje. I najmanja pretnja je velika pretnja. Pričao sam već šta je za čoveka sigurnost. Učaurenost, svoj mali svet, uglavnom bez igde ikoga. Hej, što da rizikujem, biću tu gde jesam, živeću prosečno, tako ću i završiti. Ali sam barem bio bezbedan i siguran. Naravno, većina nas smo takvi. Retki su oni koji se odvaže na više. Rizik je veliki. Zato na Neov izbor ne gledajte na nešto lagano, čak iako je Neo neko ko želi više, neko ko želi da zna, što je prethodno i pokazao. 

Upravo tako Matriks i funkcioniše - pomoću lažne sigurnosti. Ljudima ćeš dati ono što im je poznato, daćeš im svet u kom se snalaze. Možemo mi da kažemo da su mašine nadmoćne, da mogu lako da vladaju i svesnim čovekom, ali zašto bi to, kada mogu da imaju savršeno poslušne jedinke kojim će se hraniti. I to mi je simpatična simbolika, da se mašine hrane ljudima. Sve više se vezujemo za njih, sve više komuniciramo pomoću njih, sve smo zavisniji od njih. Elem, da se vratim na Matriks kao na kontrolu. On funkcioniše tako da ne pruža masi veliki šok, ne daje im prostora ni da misle o svetu u kom žive kao problemu. Upravljanje pomoću lažne sigurnosti je sjajan metod kontrole. Šta je najgore od svega? To što je čovek sam sebe doveo u ovakvo stanje.

Matriks je za mene vrhunski film zato što ima ogromnu količinu ideja. Kada Morfius krene da priča o svemu, u glavi se otvara bezbroj novih pitanja. Ono što je sjajno, na svako postoji odgovor. Bio bih ja zadovoljan da se to tu završilo, ali usputne stvari su mi još začinile celu priču. Iako je budućnost mračna, čovek ima bukvalno beskrajne mogućnosti učenja i to u sekundi. Sada neko može da kaže da tu nije uložen trud. To jeste tačno, ali da imate mogućnost da za mesec dana ovladate nečim što biste studirali pet godina, zašto bi to bilo loše? Ima tu brdo ideja ali ne bih dalje spoilovao. 

Ono što mi je malo išlo na nerve je cela priča o tome da li je Neo odabrani ili ne. Sve je to ok, ali nekako mi je preforsirana ta priča. Shvatam da ona mora da postoji, ali konstantno bombardovanje time, konstantno opterećenje nečim što se da pretpostaviti mislim da nije potrebno. Ipak, kada je ta tema u pitanju, postoje dve stvari koje su mi se baš dopale. Nije bitno da li si ti taj odabrani ili ne, suština je da neko veruje da jesi zbog načina na koji delaš, suština je da ti veruješ da jesi zbog onog što nosiš u sebi. Ne definiše te to što si predodređen već ono što si učinio. 

Druga stvar koja mi se dopala je, ko i šta je zapravo taj odabrani. Već sam pričao da živimo po šablonima. Nisu naravno oni nužno loša stvar. Doktor smisli šablon koji leči neku bolest. Dođe drugi genijalac, malo izmeni taj šablon i još brže leči tu istu bolest. Šablone uspostavljaju genijalni, šablone menjaju i unapređuju genijalni. Da bi postavio šablon, moraš savršeno da vladaš suštinom toga što definišeš. Ovde je to fenomelalno. Odabrani nije onaj koji je megasposoban i pobiće gomilu negativaca, spasiće svet od svega lošeg. Odabrani jeste onaj koji to treba da pokuša jer ima sposobnost za to. Fazon je u razlogu zbog kojeg je odabran. Neo je taj upravo zato što razume svet oko sebe, što razume od čega je sve u najmanju sitnicu satkano i što zna svaki delić sveta u kom se nalazi. Živelo svemoguće znanje.

Zanimljivosti:
U sceni kada Neo izlazi kroz prozor, Kianu Rivs je zaista izašao napolje a bio je na 34. spratu. Pre odjavnog govora, Neo nigde ne izgovara više od pet rečenica u nizu. Braća Vahovski su došla Warneru sa idejom o Matriksu i procenom da im za film treba 80 miliona dolara. Warner im je dao 10 miliona da snime film. Oni su snimili uvod filma sa Triniti za tih deset miliona i pokazali studiju koji je bio oduševljen i odobrio je ceo budžet. Kada Neo protrlja palcem nos prilikom treninga borbe, taj potez karakterističan za Brus Lija je njegova improvizacija. U grčkoj mitologiji, Morfeus je bog snova. Neo je anagram od One.

Braća Vahovski su pet i po godina radili na scenariju. Nikolas Kejdž i Vil Smit su odbili da glume Nea. Kejdž je želeo da provede neko vreme sa porodicom a Smit je odbio zbog glume u filmu Wild Wild West. Kasnije je izjavio da ionako nije bio zreo kao glumac i da bi se loše pokazao. Dok je trenirao za potrebe filma, Rivs se oporavljao od operacije vrata. Sve scene u Matriksu imaju zelenu nijansu, van Matriksa su boje normalne. Keri-En Mos je iščašila članak tokom snimanja ali nije želela to ikom reći da je ne bi zamenili. U prvih 45 minuta Neo izgovara 80 rečenica od kojih su 44 pitanja. Setovi iz filma Dark City su korišćeni u ovom filmu. 

Sve životinje u Matriksu su kompjuterski generisane. Kada je Keri-En mos videla prvu verziju filma, tada je prvi put gledala sebe na filmu. Zbog scene sa helikopterom snimanje umalo nije obustavljeno. Leteli su kroz zabranjeno područje grada. Na njihovu sreću, grad je izmenio zakon specijalno zbog ovog filma. Famozni zeleni znakovi su zapravo izvrnuta slova, brojevi i japanski katakana simboli. Vahovski su želeli Džonija Depa kao Nea dok je studio želeo Bred Pita ili Val Kilmera. Pit i Kilmer su odbili i kasnije je bila odluka između Depa i Rivsa.

Naj scena:

(Sa)znanje

Moja ocena: 9/10

Нема коментара:

Постави коментар