Shichinin no samurai (1954)

Kod nas nazvan: Sedam Samuraja
Alternativni naziv: Seven Samurai
Žanr: Drama | Akcija
Režija: Akira Kurosawa
Glumci: Toshirô Mifune, Takashi Shimura, Keiko Tsushima...

Priča:
Siromašno selo je žrtva napada razbojnika. Očajni seljaci unajmljuju sedam samuraja kako bi im pomogli da se odbrane.

Moj osvrt:

U selu vlada potpuni očaj. Kratka scena uspešno dočarava sav jad. Ljudi više ne veruju ni u Božju pomoć. Na svu muku što ostaju skoro bez svega što mukom stvore, dolazi i ono najgore a to je nemoć da odbrane sebe i svoje. Heroj se ne rađa, heroj se postaje. Njihova potraga za samurajima koji će im pomoći je zapravo potraga za hrabrošću. Ako nisi spreman braniti i sebe i svoje onda ne pokazuješ da ti je dovoljno stalo. Postavlja se pitanje i da li si vredan onog što imaš. Ne kažem da kukavica zaslužuje da bude žrtva, daleko bilo. Ali kažem da žrtva mora da nađe snagu da brani ako smatra da ono što ima vredi odbrane.

Kurosava se ovde bavi snažnim temama a sve to smešta u pitak i na momente veseo film. Ako postavimo pitanje, zašto bi se iko odazvao ovom pozivu, zašto bi iko pristao da brani grupu seljaka za šačicu pirinča, razmislite da li bismo dobili kvalitetan odgovor u današnjim filmovima, ili bi dobili brdo patetike i merenja alatki. Struktura samuraja koji se odazivaju pozivu je savršena. Vođa se prirodno ističe. Čovek nosi nosi snagu u sebi, pokazuje sposobnost i neko je koga je lako pratiti. Ok, veliki je samuraj ali najviše od svega što oduševljava je njegova velika mudrost. On brzo zadobija poštovanje ostalih samuraja i nameće se kao prirodni vođa. Kroz upoznavanje sa svim ovim likovima, pre ili kasnije, vide se razlozi zašto se upuštaju u ovu avanturu. Specijalni slučaj su dvojica. Mladić koji se upušta u sve ovo u želji da postane veliki samuraj poput pomenutog vođe. O drugom liku nešto kasnije.

Kada bismo razmišljali o razlikama između seljaka i samuraja, dosta bismo nabrajali. Većina bi svakako rekla da je najveća razlika u hrabrosti, ratničkim sposobnostima ili šta već. Jeste, ali malo sutra. Ovi samuraji ne dolaze kao strip junaci ovde da se pokažu i da odbrane nezaštićene. Najveća snaga samuraja u odnosu na seljake je zajedništvo. Samuraji se tek sastaju ali jasno izražavaju poštovanje, jasno pokazuju prijateljske namere pa čak i toleranciju. Ček, ratnici kojima je cilj da ubiju pokazuju prijateljske namere a seljaci ne? Tako je, braćo i sestre. Ratnici nemaju toliko izražen strah i ne posmatraju nepoznatog kao neprijatelja. Prvenstveno mu prilaze sa pozitivnim stavom i samim tim ostavljaju prostor da upoznaju osobu onakvom kakva jeste. Seljaci imaju čak strah i od samuraja koji treba da ih brane a kamo li neprijatelja. Upravo iz tog problema, iz tog odsustva zajedništva dolazi do neprepoznavanja opšteg gubitka.

Kurosava jasno pokazuje granicu između opšteg i ličnog gubitka. Neuspeh grupe nastaje upravo iz razloga što neko stavlja svoje dobro ispred dobra cele zajednice. Ovde mnogi od seljaka razmišljaju samo o onome što sami mogu da izgube. Tu dođe do pogrešnog shvatanja jer čak iako pojedinac jedini sačuva ono što ima, opet će sve izgubiti. Ova mala grupa mora da funkcioniše kao zajednica a oni to nisu. Da li je grupa jedinstvena vidi se u bitnim i/ili teškim momentima. Samuraji dolaze kao bitna promena, kao pronalazak hrabrosti, formiranje zajedništva, odrastanje itd.

Što se tiče same akcije, iako ima dosta ubistava, zapravo nemamo puno krvoliptanja. Iako su u pitanju samuraji, moram da kažem da mi krv a ni spektakularna borba ovde uopšte nisu nedostajali. Realno, pošto i seljaci učestvuju u borbi, mislite li da neko ko u srcu gaji sav bes i oseća osvetu brine o tehnici borbe. Oni gledaju samo kako da oslobode bes a tu je rezultat svakako bitniji od tehnike kojom se do rezultata stiže. Akcenat je bačen, kao ni u jednom filmu, na samu strategiju borbe kao i na organizaciju odbrane i uslovno rečeno vojske. Kada je strategija borbe u pitanju, vojska mora da bude svesna položaja koji zauzima. Sve dobre i loše strane lokacije sela su uzete u obzir. Jasno je da je inteligencija ovde znatno iznad snage. Sve borbe se upravo zasnivaju na taktičkom nadmudrivanju protivnika i te igrarije su zaista realne a samim tim vrhunske. Tu do izražaja dolazi mudrost vođe. Ovoliko dobrih a praktičnih saveta u jednom filmu teško da ćete naći.

Tu dolazimo i do, za mene, najbitnijeg od ove sedmorice. Čovek je neverovatna kolekcija maski ispod kojih krije sve same kvalitete. Momak se ponekad ponaša kao budala. To njegovo ludilo predstavlja masku za neverovatnu hrabrost. U sve situacije on ulazi samouvereno. Iako nije samuraj, bez ikakvih problema rešava bitke. Predstavlja se kao neko nadmen i tu krije nedostatak klase. Rekoh da nije samuraj - zašto bi ga onda samuraiji primili u grupu? To je legalno pitanje, nema šta. Kao kada bismo se mi danas pitali zašto neko dobije posao kada nema najbolju školu u toj oblasti. Zato što ovaj momak pokazuje neverovatnu srčanost, pokazuje htenje a celim tokom filma opravdava što je član ove grupe. Pokazuje on i da nema uvek sve te potrebne manire i veštine, ali u sebi on prihvata grešku. Ne menja se on kao ličnost ali kako otkrivamo sve više njegovih mana i vrlina, on raste kroz ceo film.

Važnost ovog lika je što pripada i jednoj i drugoj grupi. On je upravo ona spona između seljaka i samuraja. On je neko ko pokazuje da možeš biti šta god hoćeš ako imaš srce za to. Dok su drugi samuraji borci, dok se trude da od seljaka naprave ratnike, ovaj čovek je motivator. Što je najbolje, ne motiviše samo seljake već otkriva samurajima nešto čega ni sami nisu bili svesni. Šali se, blesavi se, deluje neozbiljno ali baš uvek pokaže poentu. Zapravo, on je ta spona koja od seljaka čini ratnika a koja prizemljuje ove ratnike i poništava njihovu klasu čineći ih ljudima. Neko ko je naizgled neozbiljan, shvata sve, shvata kakva je promena potrebna, shvata da brani svoje poreklo i shvata da zadobija svoj položaj.

Kada se u jednoj sceni potegne tema časti, kada jedan od samuraja pokaže bes i mržnju prema seljacima, tu nastupa ovaj blesavi lik i ostavlja samuraje u čudu. Pre nego okrivite nekog zbog odsustva poštovanja, pre nego ga optužite za loše postupanje, razmislite o položaju u kojem se taj neko nalazi, razmislite o njegovoj borbi za preživljavanje i okruženju koje ga je napravilo takvog. Potom se zapitajte da li ste vi nešto mogli da učinite da taj neko ne bude takav. I na kraju, budite sigurni da vi i vama slični niste razlog zašto je taj koga okrivljujete takav kakav je. Lako je suditi. Teško je razumeti i shvatiti. Najteže je oprostiti.

Muzika je svakako u službi filma. Ono što mi je zapalo za uho je varijacija jedne melodije. Bukvalno jednu istu melodiju možeš koristiti za različite situacije. Dovoljna je samo mala varijacija i to je to. Ovakva muzika je svaku scenu začinila pojačavajući joj atmosferu i čineći je još boljom.

Likovi u filmu deluju jednostavno ali oni to nikako nisu. I najmanji postupak liku daje dimenziju. Kada bi današnji režiseri pravili ovaj film, trudili bi se da ovu sedmoricu naprave takvim da je razlika između svakog od njih kolosalna. To je pogrešno iz više razloga. Prvo, to se radi kako bi manje opterećivao gledaoca kako bi likovi bili lakše upamćeni i razlikovani. Nebitno što bi oni bili karikature. U današnje vreme "Igara Gladi" niko i ne brine o tim stvarima. Zato su pravi filmofili gladni kvalitetnih ostvarenja. Sad vi iskreno recite, nije li bolja varijanta da imate sedmoricu sličnih likova. Ipak su oni svi samuraji. Ali ako u svakoj sceni svakom od likova daš ponešto karakteristično, udahnućeš mu potrebnu ličnost. Tako funkcioniše Seven Samurai. Svaki lik je zanimljiv. Uvek možete da se zapitate zašto je ovaj uvek nasmejan, zašto je ovaj lik tih, kako je naučio da bude takav borac itd. Ne trebaju vam odgovori, dovoljne su karakteristike koje će vam probuditi interesovanje kako biste znali da imate kvalitetan lik ispred sebe.

Naravno, na spektakularan način je obrađena tema heroja. Ako se heroj bori za svoje ognjište, za spas svoje porodice, pobeda koju izbori pripada i njemu. Na žalost, takvih primera je u ratovima premalo. Danas se ratuje isključivo iz interesa. Danas i kada se postane heroj, postaje se u borbi za nekog drugog. Nebitno da li je ta borba bila pravična ili ne, da li se neko borio za opšte dobro ili ne. Heroj koji se ne bori za svoje nikada ne može biti ispunjen. Pobeda nikada ne pripada njemu. Pobeda uvek pripada onom za koga ju je izvojevao. Sedam Samuraja upravo pokazuje svu tragediju današnjih heroja. Pričaće se uvek o njihovim delima ali skoro nikada o njihovim imenima.

Zanimljivosti:

Snimanje je obustavljano nekoliko puta zato što je falilo konja za završnu scenu. Seiji Miyaguchi, koji glumi jednog od samuraja (i to najvećeg borca) nikada nije koristio mač pre ovog filma. Kurosavin način snimanja je bio takav da je od ovog lika napravio majstora. Snimanje je obustavljano više puta zbog budžeta i Kurosava je tada morao ubeđivati producente da film neće biti promašaj. Originalna ideja je bila da se snimi film o jednom danu samuraja koji bi se završio time da samuraj mora da izvrši samoubistvo kako bi sačuvao čast.

Sedam Samuraja i Godzila su snimani u isto vreme i zbog toga je producentska kuća bila na ivici bankrota. Ovaj film se smatra prvim modernim akcionim filmom. Prvi film u kom Kurosava koristi više kamera. Radnja filma se odvija 1586. Prvi put na filmu je korišćena scena u kojoj se grupa konjanika pojavljuje na ivici brda. Kurosavini preci su bili samuraji. Svih sedam samuraja su zasnovani na istorijskim ličnostima.

Naj scena:

Heroji

Moja ocena: 10/10