The Wicker Man (1973)

Kod nas nazvan: Čovek od Pruća
Žanr: Misterija | Horor | Triler
Režija: Robin Hardy
Glumci: Edward Woodward, Christopher Lee, Diane Cilento...

Priča:
Policijski narednik je poslat u potragu za nestalom devojčicom u selo koje se nalazi na jednom škotskom ostrvu. Meštani tvrde da ta devojčica ni ne postoji. Još čudniji od toga su običaji koji vladaju u selu.

Moj osvrt:
Wicker Man je film koji se na neverovatno pametan način bavikritikom religija ni jednog momenta ne blateći, ne vređajući niti karikirajući Hrišćanstvo. Ja nisam religiozan ali poštujem svačiji izbor i ne mogu da prihvatim da neko vređa religiju samo zato što joj ne pripada. Wicker Man je iz tog razloga verovatno najuspešniji film koji se bavi ispitivanjem verovanja i varijacija religije. Moram i da priznam, da mi je na ovo drugo gledanje ostavio još bolji utisak. 

Narednik je poslat na ostrvo da istraži nestanak devojčice. On jeste stranac ali ponašanje koje pokazuju meštani prema njemu je sjajna simbolika. To ne izgleda kao da su videli stranca pa žele znati ko je on. Ovo je klasičan pokazatelj da kada se stranac pojavi, on žestoko odudara od grupe kojoj ne pripada. Koliko god se trudili da pokažu da su tolerantni, da prihvataju razlike, da im ne smeta drugačiji stav ili ponašanje, ljudi su uglavnom neprijateljski nastrojeni prema svemu što im nedgovara. Prvo, deo su većine, osećaju bezbednost, sigurnost i ne žele da neko uzdrma sistem u kojem se nalaze. Takav negativan stav nastaje upravo zbog toga što nikada sebe nisu ni zamišljali na drugoj strani. 

Na početku vidimo kako ovaj narednik drži propoved u crkvi. Budimo realni, vlast i religija su tesno povezani, pre svega što se crkva pita mnogo u bilo kakvom propisivanju pravila. Crkva kao institucija ima moć da zabrani nešto, da nešto proglasi za nemoralno, nepoželjno i pogrešno kao što ima moć za donošenje bilo kakvih bitnih odluka u društvu. Nije uopšte bitno da li su te odluke korektne ili ne, da li nam odgovaraju ili ne, stvar je u tome da smo svesni da crkva ima moć. Ako ne volim da iko vređa religiju kao takvu, ne volim ni vređanje u kontra smeru. Na žalost, crkva je danas iznad vere tako da ima moć da radi šta god poželi. Na sreću, film se ne bavi time. 

Prva od čudnih stvari koja zapadne za oko, osim naravno poricanja postojanja devojke za kojom se vrši potraga, je pesma o krčmarevoj ćerci. To ne bi bilo čudno kada pesma ne bi bila posvećena devojci u čijem prisustvu je i pevaju. To opet ne bi bilo toliko čudno da ta devojka ne peva pesmu sa njima. Posle nekog vremena jasno je da ljudi na ostrvu imaju drugačija verovanja ali pak ovo je neki pokazatelj kako se zapravo religije odnose prema ženama. U Hrišćanstvu osim Bogorodice ja iskreno ne znam za još neku svetu ženu. Tu su sve sami sveci. Ako se ne varam, u Hilandar je ulaz zabranjen ženama. Žena je Adama odvela na krivi put. Nedavno je umalo ubijena devojčica, Muslimanka, koja je želela da se ženama da pravo na edukaciju. Previše je religija kritički nastrojena prema ženama. Kada ne bi rađale, kako izgleda, religiju žene ne bi ni zanimale. 

Kako je kod ovih ostrvljanja religija nepoznata, možemo zaključiti da je film opšta kritika religija. Tako da je pomenuta pesma u potpunosti okrenuta protiv žena. Pesma gleda na ovu devojku kao na objekat za zadovoljenje a samim tim i na nju kao greh. Da stvari budu malo i drugačije, pobrinula se kasnija scena gde se devojci daje veliki kompliment kako je ona otelotvorenje same Boginje lepote. Ona takođe ima zadatak da mladiće uvede u svet odraslih i ovde je to predstavljeno kao veliki zadatak. Možemo mi sa strane da stojimo i osuđujemo ovaj postupak. Može to i da nam se gadi, ali imajmo u vidu da to i jesu bili rituali u nekim religijama. 

Jasno je da se svi ostrvljani ponašaju čudno. Pre svega, vlada potpuno odsustvo srama. Devojke trče gole po polju, parovi vode ljubav na otvorenom itd. Dve religije mogu oblikovati ljude tako da su njihova ponašanja u kontrastu. Ne samo religije, dva obrazovna sistema, dva stanovišta, dva autoriteta mogu to isto. Ono što mi vidimo kao sramno, kao neprirodno, nemoralno, neko drugi na to gleda kao na najnormalniju stvar. Zbog toga je teško suditi o nečemu. Čovek treba da se nauči da razvije veliki prag tolerancije. Suditi o nečemu možemo tek ako nas nepravedno ugrožava zdravstveno, duhovno ili materijalno. Narednik koga pratimo u filmu je prilično konzervativan. Konzervativni, jako religiozni ljudi imaju jako kritički stav prema onome što se suprotstavlja njegovim verovanjima. Tako narednik i postupa. Šta je lepota ovog filma? Odsustvo agresije sa njegove strane. On jeste zakon, ali ne upotrebljava silu. Crkva je to umela i te kako. Nema tu šta da se dokazuje, verski ratovi, inkvizicije i mnoge druge stvari govore same za sebe. Ovaj čovek kritikuje i razgovorom i raspravama pokušava suprotstaviti stav. On ima čistu veru i drži se principa. O tome pričam kada kažem da film ni malo ne blati Hrišćanstvo. 

Ostrvljani su pod velikim uticajem njihovog vođe (Kristofer Li). Vođa u jednom momentu ima sjajan monolog. On propagira stavove svoje religije govoreći kako ostale religije traže klečanje pred Bogom. I to ne samo pred Bogom, sva uređenja imaju taj klasni sistem da uvek morate odgovarati nekom. On i njegovi pratioci su okrenuti prirodi, nemaju klase, nemaju nikakve razlike. Sve je to lepo, sve je to bajno i sjajno ali da se ne lažemo, sve religije su u teoriji lepe. Ako već ne postoji taj klasni sistem, ako niko nije potčinjen, ako je svako samo u vezi sa prirodom i svi su na istom nivou, zašto im treba ovaj čovek kao vođa? Zašto za svako veliko pitanje moraju da se obraćaju njemu? To je već paradoksalno. Ok da on daje savet ali ovde svaki zahtev mora da prođe njegovo odobrenje. Svaka religija traži posvećivanje, svaka traži poštovanje pa samim tim i "klečanje" pred nekim.

Religija koju vidimo ovde je u potpunosti okrenuta prirodi i bogovima prirode. Naravno, glavna stvar je plodnost. Zbog toga dosta scena i aludira na plodnost. Devojke imaju neki ritual koji treba da im omoguće da začnu, vidimo i scenu kolektivnog vođenja ljubavi itd. Imamo i prelepu scenu u kojoj vidimo procvetao voćnjak i trudnice koje šetaju njim. Bukvalno svaki stav ovih ljudi je vezan za prirodu. Zavise od prirode tako da to opravdava ovakve stavove, prirodu neguju i nadaju se dobrim prinosima. Možda najjezivija stvar je i pupčana vrpca zakačena za grob jedne od žrtava. Jasna aluzija na to kako smo povezani sa prirodom i kako nam je priroda majka. Takođe, kako su vezani za prirodu, sva čuda pripisuju njoj. 

Naravno, imamo taj sukob u stavovima obe religije. Ono što je karakteristično za današnje sukobe na tu temu, svi su isključivi. Tolerancija može postojati samo ako se stavovi slažu a to nije čest slučaj. Čak i banalne stvari, ako su neshvatljive jednim, biće okarakterisane kao veliki greh, promašaj pa možda čak i zlo. Opet, sve je to stvar gledanja. Tu Wicker Man daje za pravo i jednim i drugim. I jedna i druga strana iznosi lepotu svoje religije. Ne može se osporiti dobra namera u stavovima. Jasno je iz prethodno navedenog da jedini problem zapravo nastaje u tumačenju religije jednih od strane drugih. Tu zapravo i nastaje sva netrpeljivost. Ono što svakako ne ide, to je realistični sukob. To Wicker Man pokazuje. Ne možeš stavove braniti čudima iz vere kao činjenicom. U tome i jeste lepota vere. Ili veruješ ili ne. Ako kreneš da nešto izvlačiš kao činjenicu, ako kreneš da dokazuješ nešto, bićeš u suprotnosti sam sa sobom.

Pokazuje se sklonost ljudi da kada ga jedan sistem izda, oni prelaze u drugi. Tako je i sa religijom. Čovek ipak pre svega gleda sebe i tamo gde pronalazi zadovoljenje, biće i njegovo opredeljenje. Ovde vođa ostrvljanja predstavlja kako ga je Hrišćanstvo izdalo i zbog toga se opredelio za ovu drugu varijantu. Nasuprot njemu imamo narednika, velikog Hrišćanina koji i dalje brani svoju religiju. Kada sam negde pročitao da je ovo anti-hrišćanski film, nisam mogao da verujem. Ovaj lik narednika je neko ko ni u najgorem momentu ne okreće leđa Bogu kojem se moli. Jasno je kao dan da Boga poteže kao najjači argument, jasno je da mu se obraća sa velikim obožavanjem i jasno je da je život posvetio njemu i njegovim principima. 

Na sve to dolazi genijalna pesma Willow. Ta scena je masterpis sama za sebe. Imamo čoveka zakletog da će nevin ući u brak. Imamo u drugoj sobi prelepu ženu koja ga izaziva. Neverovatna unutrašnja borba se vodi u ovom čoveku. Devojka dolazi kao poziv na greh, poziv na veliku promenu i okretanje leđa onome u šta je ovaj čovek verovao. Takođe, motiv iskušenja je veliki u religiji. Biblija se dosta bavi time. Na ovaj način, naš narednik dolazi u užasno iskušenje. Možda ova devojka dolazi kao greh, kao poziv na izdaju, kao nemilosrdno iskušenje da se proba nešto što se ne sme. Koliko god verovali u nešto, koliko god bili vezani za nešto, bez obzira na situaciju i priliku, iskušenja vrebaju na sve strane. 

Ono što je zajedničko za većinu jakih religija je da je čovek zapravo nisko biće. On je uvek u službi Boga, njemu je uvek namenjeno da pati, da se muči, da poštuje razne zakone. Neke stvari su zaista na mestu. U 10 Božjih zapovesti, neke zapovesti su zapravo i realan zakon. Problem sa religijom je što to prerasta u idolopoklonstvo. Još veći problem svega toga je što čovek ne samo da je spreman da žrtvuje sebe za religiju već je spreman žrtvovati druge. Dobro vam je svima poznata priča o Avramu koji je trebao žrtvovati svog sina. Ne želim opet da se vraćam na temu Krstaških ratova. Dan danas je žrtvovanje prisutno. Recimo običaj koji se u Srbiji očuvao je kada se zida kuća, na temelj se prinosi životinjska žrtva. Nisam istraživao zašto se to radi tako da vam ne mogu dati neko razumno objašnjenje ali sve to ima religijsku osnovu. Ne kontam zašto umesto pokazivanja ljubavi Bogu, žrtvovanje treba da bude najveći pokazatelj odanosti? Zašto religije ne traže pažnju već idolopoklonstvo? 

Mnogo je ovde osetljivih tema. Wicker Man je suprotstavio prirodu religiji, religiju religiji u najblesavijim i najčudnijim vidovima. Pokazao je i ono najgore i ono najbolje, mnoge stvari je sakrio u simboliku, za mnoge stvari je imao hrabrosti više nego 99% današnjih ostvarenja. Prikazao je čoveka pred čovekom, prikazao je čoveka pred Bogom, prikazao je borbu sa iskušenjem, prikazao gde se čovek nalazi u sukobu religija, prikazao kako čovek proslavlja smrt drugog ljudskog bića, pokazao je svu odanost prave vere. Wicker Man je nesumnjivo vrhunski film koji je otvorio mnogo pitanja i zahteva više gledanja kako bi došli do odgovora. Wicker Man je religijski film koji poštuje i religiju i ateizam. Na žalost, on ostaje neshvaćeno remek-delo.

Zanimljivosti:
Kristofer Li je pristao da besplatno glumi u ovom filmu. Film je izazvao dosta kontroverzi jer je Brit Ekland loše pričala o mestu gde je film sniman tako da su se producenti morali izvinjavati meštanima. Negativi su greškom uništeni pa uprkos postojanju i produžene verzije filma, ceo film nikada nije ni prikazan. Scene u kojima je Brit Ekland potpuno naga su snimane sa dublerkom. Brit je pristala da snima samo toples dok nije ni znala da će dublerka biti korišćena. Kada je to saznala, pobesnela je. 

Kristofer li smatra da mu je ovo jedna od najvećih uloga. Čamac sa "zlim okom" nije pravljen za potrebe filma već je vlasništvo jednog od meštana. On je bio operativan do 2004 kada se slupao u oluji. Iako se radnja dešava u maju, film je sniman u oktobru i novembru. Većina meštana ostrva su dobila imena po drveću, cveću i biljkama. Brit Ekland je bila trudna u vreme snimanja pa je pristala da je snimaju golu samo od struka na gore.

Naj scena:

Dvoumio sam se između čoveka od pruća i pesme Willow. Ipak pesma dolazi kao veliko iskušenje a uz to je fenomenalno audiovizuelno iskustvo. Svakako jedna od meni najdražih scena u svetu filma.

Moja ocena:10/10