The Hobbit: The Desolation of Smaug (2013)

Kod nas nazvan: Hobit: Šmaugovo pustošenje
Žanr: Fantastika | Avantura
Režija: Peter Jackson
Glumci: Ian McKellen, Martin Freeman, Richard Armitage...

Priča:
Patuljci zajedno sa Bilbom Baginsom i Gandalfom Sivim nastavljaju svoj pohod da povrate Erebor, svoju domovinu, iz kandži Šmauga. Bilbo Bagins poseduje misteriozni magični prsten.

Moj osvrt:
Kada su najavljena tri filma po knjižici Hobit, jasno je bilo da mora doći do velike improvizacije. Jedino pitanje koje se u svemu tome postavljalo je koliko su scenaristi dobri da improvizuju. Fren Volš i Filipa Bojens su bile scenaristkinje za Gospodara Prstenova. Uz takvu knjigu i naše "spisateljice" mogu biti scenaristi. Džekson i one su već pokazale nerazumevanje u Gospodaru Prstenova, ali za divno čudo, bio sam potpuno zadovoljan onim što sam video u prvom delu Hobita. Ok, i dalje je 90% viđenog uzeto iz knjige ali i ono što nije, delovalo je ok. Azog jeste Tolkinov lik ali nema veze sa ovom radnjom koju vidimo u prva dva filma. On je ipak za mene u prvom filmu veoma pozitivan utisak. E sada je došlo vreme da pomenute scenaristkinje uz pomoć Džeksona i Del Toroa pokažu šta znaju. Pa da vidimo kako im je to pošlo za rukom. 

Film otvara scena koja se dešava pre dešavanja u prvom filmu. Susret Gandalfa i Torina obeležava Gandalfovo ubeđivanje da Torin krene u pohod za povratak svog kraljevstva. Ne znam kome je ovo palo na pamet ali svakako nije baš mudra odluka. Prva stvar, ovo je scena za odugovlačenje i popunjavanje vremena. Druga stvar, ova scena šteti ugledu Torina. Eto on je tako odlučio da šetucka tuda i u tri života mu ne bi palo na pamet da se bori za svoj dom dok mu stari čarobnjak to nije predložio. A stari čarobnjak mu je to predložio zato što... Hm. Vidite li gde gađam. To je ono nepoznavanje materije sa kojom radiš. Ako Torin nema osećaj da treba da povrati svoj dom, čemu onda ona velika priča o njemu u prvom delu. 

Likovi u jednom momentu prolaze kroz Mračnu Šumu bez Gandalfa. E tu smo počašćeni sa nekoliko horor scena. Prvo je atmosfera mračna (logično), drugo, vidi se da pretnja visi u vazduhu, treće, načinom snimanja dočaravaju pretnju tako da sam time prilično zadovoljan. Tu svakako treba pomenuti i paukove. Možda su tu mogli malo više pretiti ali su bacili akcenat na akciju. Kako su ove spodobe odvratne same po sebi, ukupni utisak je zadovoljavajući. 

U Gospodaru Prstenova smo nebrojeno puta videli taj duel vilenjaka i patuljaka. Mogli su ga ovde malo modifikovati ali su se odlučili za reprizu, pa moramo proći kroz sve te prozivke i svu tu tenziju između njih još jednom. Iskreno ne kontam čemu reciklaža. Automatski se dobije utisak suvšnosti. Recimo u prvom delu kada orlovi dolaze u pomoć, meni j to bilo baš suvišno. Ispada da kad god je Gandalf ili neko blizu njega u opasnosti, orlovi će doleteti i rešiti krizu. Kako onda očekuješ da strepim za likove? Zašto onda orlovi ne dolete i odvale orke koji jure patuljke i Gandalfa? 

Ideja o Hobitu kao filmu je eksplodirala upravo zbog Gospodara Prstenova. Umesto da nam daju nešto novo, odlučili su se za ubacivanje još starog pa nam se ovde vraća Legolas. Veliki problem je što ovaj lik ne podseća na onog legolasa. Ovaj lik podseća na Legolasa koji je izgubio onu finalnu bitku i ostario još 1000 godina. Ok, mračni vilenjak je nešto što mi se dopada ali mračni Legolas nije Legolas koji treba da se pojavi u priči o Prstenu. Onda treba odlučiti, da li je ovaj Legolas loše napravljen ili onaj kog smo gledali u LoTR trilogiji. Za mene tu nema dileme. Ovakav Legolas svakako nije bio potreban.

Potom se film potrudio da nam promeni (pokvari) sve što smo ikada znali o vilenjacima. Kao da nisu imali pojma da je ovo priča koja prethodi Gospodaru Prstenova. Vilenjaci nisu smireni, nisu mudri, nisu oni koji su mirotvorci i izbegavaju bespotrebni sukob. Vilenjaci su impulsivni egoisti koji su vilenjaci samo zbog svoje šminke i dugih ušiju. Kada sam slušao raspravu glavnog vilenjaka i Torina kao da sam slušao gramzivog manekena koji se raspravlja sa ovim patuljkom zahtevajući da ovaj maleni rizikuje život za njegovu kremu protiv bora. Generalno, mnogo je ovde odstupanja. U prethodnim filmovima su nam pokazali kako Legolas ne može da se napije, ovde su vilenjaci mrtvi pijani itd. Toliko o kalibru scenarista na čelu sa Džeksonom i Del Toroom. 

Generalno, Legolas i vilenjakinja su tako veštački umetnuti u priču da to štrči. Vilenjaci, osim Legolasa se nisu puno mešali u borbe u Gospodaru. Zašto bi ovde ničim izazvan ovaj lik lutao i spašavao ljude i patuljke. Zato što je on ubačen zbog fanova LoTR-a i zato što balvani nisu mogli da smisle ništa drugo. Legolas ovakav, sa ovakvim namerama u ovakvoj priči nema mesta. Ubačen je da deo naših dama uzdiše za njim. Ja mu, najiskrenije, ne vidim nikakvu svrhu. Mada priča oko njega je ovde takva da je generalno bilo kakav vilenjak na tom mestu nepotreban. Tako da je i on ubačen da troši vreme. 

Takođe imamo i ženskog vilenjaka u tumačenju simpatične Evanđelin Lili. Zašto je on ubačen? Pa da bi devojčice od 13 godina imale svoju ljubavnu pričicu u ovom filmu. Nema druge svrhe osim brda patetike. A pazite čega su se setili. Njen tata je vrhovni vilenjak a u nju se zaljubljuje neko ne tako visokog roda. Genijalno zar ne? Mislim, niko nije čuo za Aragorna i Aruenu. Realno, falilo nam je patetike između Aragorna i Aruene pa ćemo da je izručimo ovde. Šta fali? Biće tu "anđela palih sa neba" , "mislim da sanjam, ona je ipak daleko od mene", "zaljubila sam se u nekog koga nisam smela pa ću da jurim u opasnost da ga spasem" i sličnih sranja. 

Azogom sam prilično zadovoljan u prethodnom filmu. Ovde su se potrudili da mu nabace pomoć mada su njega samog debelo zapostavili. Taj dodatni odvratni batica izgleda jezivo. Svakako ne toliko kao Azog ali veoma uspešno donosi jezu koju je potrebno. Naravno nema on neku smislenu priču. On je tu da bude zao, da seje strah i da proba da napadne sve što nije u njegovoj grupi. Mogu da kažem da ovakav lik svakako ima mesta u filmu i da možemo očekivati bolje stvari. Naravno, njegov zadatak i ne mora da bude veći od ovog ratničkog ali ipak bi neka pozadinska priča dobro došla a i nekako su mi svi ti napadi orka ovde nasumični. Opet kao orci jure grupu (patuljaka), mada ne vidim neki veliki razlog zašto. I opet treba da imamo one sukobe. Gospodar Prstenova je napisan tako da nisu mogli izbeći Boromirovu smrt, tako da je tu svakako bilo muda. Ovde ne vidim ništa specijalno ni zaprepašćujuće jer je ovo mnogo veselo a ta veselost smanjuje opasnost. 

Ceo film je građen tako da kada dođe akcija, ona traje i traje i traje do letnji dan do podne. Trajala je i završna bitka u Povratku Kralja ali je reč o završnoj bici. Imala je dosta dešavanja, imala je varijacija. Ovde je akcija prepuna preterivanja i u bioskopskoj sali su samo klinci oduševljeno vrištali na tako nešto. Ljudi su seli i smišljali kakve sve pizdarije su moguće i to su i izveli. Scena u kojoj hobiti beže rekom u buradima, orci ih jure a vilenjaci jure orke je klasičan pokazatelj ovoga o čemu pričam i genijalna je za petogodišnjake. To je sve što su oni ikada želeli da vide. 

Upoznajemo i Barda. Ah da, ne napomenuh. Nijednog momenta ne posmatram ovo kao proizvod knjige već isključivo kao film, baš kako sam komentarisao i LoTR trilogiju. Bard je baš onakav kakvog ga vaša šezdesetogodišnja tetka želi videti. Prikriveni junak u kom čuči sve i svašta, brižan otac, pomaže ljudima u nevolji iako će mu to doneti probleme i izložiti porodicu riziku, lep, naočit itd. On ima manu u istoriji koji mora da ispravi. To je tako sređeno da znate da nema sumnje da će ono najbolje i da se desi. Sve puca od šablona i patitke koji vam spreme priču na dlanu. Na vama je da samo odgledate ono što znate da i sledi. 

Gomila vremena odlazi na uvod u Gospodara Prstenova. Ok, nemam ništa protiv ako se to odradi tako da vidite neku veličinu ovde.  Problem je što ovde imamo nagoveštaj od kog treba da se ukakimo, a možemo da se ukakimo samo što smo videli to već u Gospodaru. Tako da su ove scene teško gubljenje vremena. Nebrojeno puta likovi objašnjavaju da se zlo sprema, da će biti nekog sranja, da niko nije svestan šta se zapravo događa. Ako niko nije svestan i ako se nešto tajno sprema, zašto koji moj svi trube o tome? Zašto moram da gledam 10 scena o tome? Zašto svaki dijalog mora da bude proširen sa pričom o tome. Opet dolazimo dotle da je ova četvorka scenarista nesposobna da smisli nešto novo.

Potom naši likovi dolaze u grad idiota. Da da, teških idiota. LoTR je ozbiljna priča. Do vraga, kraj čovečanstva je u najavi. Nema karikatura, samo likovi koji pasuju u takvoj priči. Ovo je ipak priča (mislim na film) pravljena za dečurliju. Takvi su i likovi. Mogu samo da kažem da će fanovi Hari Potera biti oduševljeni ovakvim kreaturama. Nema ovde ni ozbiljnosti ni ozbiljnog lika. Čak i ovi koje pratimo koje je Tolkin kreirao su ovde izgubili dosta kredibiliteta. Ceo film puca od neozbiljnih gluparija. Usputni humor - da. Retardirani fazoni za komedije za decu do uzrasta od 5 godina - ne. 

Naravno, pošto je ovo holivudski produkt a Džekson neko koga je usralo da je dobio mogućnost da režira Tolkinovo remek delo, mora se težiti spektaklu pa s toga i preokretima. To toliko ovde zamara da zarpravo od preokreta nema ništa. Mislim šta je preokret kada uvek znam da će ono što gledam da se promeni 100%. Pravi preokret bi bio da se barem jedna scena završila u duhu u kom je tekla. Daleko bilo da je pretnja realna i da neko nastrada. Ma daj. Ali preokreti, ma svakako. Mislim ko bi očekivao da će Legolas koji je odbio da pomogne patuljcima, da zapravo krene za njima. To stvarno niko ne bi očekivao. Lepo kaže Bata Stojković, sve je suprotno od onoga što izgleda da jeste. Pa da. Neki i Džeksona smatraju velikim režiserom. Zapamtite, čovek je samo imao sreće da ne mora puno da misli. Data mu je veličanstvena knjiga, dat mu je beskrajan budžet i to je to.

Naravno, ne može bez moralnih dilema i preispitivanja odnosa. Ok, imali smo to u prvom delu. Malo mi je to i tamo smrduckalo ali bilo je podnošljivo. Ovde opet imamo sve to. Mislim, Bilbo vadi patuljke iz frke milion puta ali opet mora da im se dokaže i zaradi poštovanje. Ma daj. Nije li to još jedna stvar za odugovlačenje. Nije naravno. To je sklonost slabih filmotvoraca, težnja patetici, moralisanju. Majstori to provuku kroz priču, pacijenti na to bace akcenat. 

Generalno, ceo ovaj film je teško odugovlačenje i recikliranje. Opet imamo vilenjaka koji leči teško ranjenog. Ma ne, nismo videli kako je to Aruena uradila Frodou, nismo videli kako je to Aragorn uradio Jovajni (Eowen), pa nam dajte to još jednom. Još scena u kojoj vilenjakinja drži istu tu travu i zamišljeno joj izgovara ime u slow motionu - ojebalo. Znate da ne hejtujem bez razloga, znate da nisam unapred kritičan, znate da ne bihi popljuvao tek tako, ali ovo moram. 

I napokon dođošmo do Šmauga. Ono što je maestralno, to je kako on izgleda. Sve ostalo je trulo. Razgovor između njega i Bilba je predug. Čuj predug, taj razgovor toliko traje da ste komotno mogli izaći iz sale, otići u toalet na veliku nuždu, vratiti se i čuti iste proklete rečenice. To više ne podseća na razgovor nemani i hobita, to podseća na razgovor umišljenog preraslog derišta i prosjaka koji mu je očepio nove patike. Svu strahotu koju je Šmaug trebao da predstavlja, on je ovde gubi zato što je prokleto dosadan. Džabe mu kasnija bljuvanja vatre i lomljave, on je za mene preraslo derište kojem treba opaliti šamar. 

Realna ocena ovog filma je negde četvorka ili petica. Prvo, ništa se ne dešava. Ovo je verovatno najdosadniji film koji sam gledao u bioskopu. Kontam ja da su većina mana problemi zato što postoji prethodnik i nastavci ovog filma. Zar bih trebao da zanemarim da postoje ti drugi filmovi? Bukvalno ceo film ide po istom šablonu. Malo šetnje, frka, akcija, pa u krug. Likovi su prejadni. Svo vreme vlada dečija atmosfera i film gubi na bilo kakvoj ozbiljnosti. Bajka (ne film) o Ivici i Marici je ozbiljnija od ovoga. Od dva i po sata, trebali su ostaviti susret sa Beornom, koji je zanimljiv samo zbog Beorna i ni zbog čeg drugog, trebali su ostaviti duel sa paukovima, izbaciti brdo scena, iseći preostalo i ovo bi bio fin filmić od 20tak minuta. Toliko kvalitetnog i smislenog sadržaja i ima u njemu. Dve ocene više ide timu koji je radio na scenografiji i efektima. Sve ovo izgleda spektakularno. To je bez ikakve sumnje najveći adut ovog užasa od filma.

Zanimljivosti:
Benedikt Kumberbač koji je pozajmljivao glas Nekromanseru je svoj tekst čitao u nazad kako bi zvučao demoskije. Piter Džekson glumi čoveka koji izlazi iz krčme jedući Šargarepu. Na premijeri u Brazilu, zvučnici su pukli posle prvog rika Šmauga. Ljubavni trougao između Kili, Tauriel i Legolasa je sniman na kraju. Nije bilo u planu da postoji u filmu. Evanđelin Lili je trenirala mačevanje i streličarstvo za potrebe filma. Korišćeno je nekoliko (previše) rečenica koje su korišćene i u LoTR trilogiji.

Naj scena:

Beornova šetnja. (nešto posle ovog što se vidi na slici) Odlična hororična atmosfera, zlo je prisutno ali dobro štiti strahota ovog lika.

Moja ocena: 6/10