Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

недеља, 08. децембар 2013.

The World's End (2013)


The World's End (2013) on IMDb
Kod nas nazvan: Svršetak Sveta
Žanr: Komedija | Naučna Fantastika | Akcija
Režija: Edgar Wright
Glumci: Simon Pegg, Nick Frost, Martin Freeman...

Priča:
Petorica prijatelja se ponovo susreću kako bi izveli podvig koji im nije uspeo u mladosti. Umesto provoda, čeka ih zapanjujuće otkriće koje dovodi do toga da su oni jedina nada čovečanstva.

Moj osvrt:
Od ekipe koja nam je donela odlične Hot Fuzz i Shaun of the Dead dolazi The World's end. The World's End je pametno napravljen film koji uspeva da kaže nešto, svakako vredan pažnje ali za razliku od pomenutog dvojca, manjka mu zabave. Genijalni komentar na ovaj film pročitajte na blogu doktora Dejana Ognjanovića. Na savršeno duhovit način je pokazao poentu cele ove priče. 

Imamo grupu likova i način na koji se oni provode. Dvadeset godina kasnije vidimo da su svi sem jednog poslovni ljudi. Geri King je isti lik kao što je bio. On kao da odbija da odraste verovatno suviše zaljubljen u sebe iz mladosti i život koji je vodio. Svako se od nas u bilo kom dobu rado seća nečeg iz prošlosti, nečeg što bi rado ponovo proživeo. Geri King ne želi da se pomeri odatle. Najnormalnija stvar je da se čovek uozbilji, radi, zasnuje porodicu. Geri King je neko ko odbija to. Možda on uspeva da zadrži taj osećaj koji je imao, problem je u tome što su mu svi ostali pa i svi prijatelji odmakli. 

Kada Geri dođe na ideju okupi ekipu u nameri da pokušaju da izvedu podvig koji je neuspeo u mladosti, uprkos protivljenju ideji, drugovi pristaju da se ponovo nađu. Takav podvig je karakterističan za momke kakvi su oni nekada bili - i za Gerija koji se mentalno nije pomerio odatle. Zašto ostali momci prihvataju ovako nešto? Dva razloga - prvi je prijateljstvo, drugi je što ipak svako od njih voli taj period koji je neminovno prerastao. Zašto se ne podsetiti tako nečega? To je sasvim normalna stvar, samo je problem što je Geri i dalje u tom dobu. Možda ovde ima i malo patnje za drugarima. Od kada su se razdvojili, Geri, koji je ipak bio njihov vođa, nije uspeo da se razvije i napreduje kao ličnost. Ako ipak nemate kome biti kralj, onda vam titula ne znači ništa. Zato Geri želi da ih predvodi još jednom i to u nečemu suludom.

Ono što ovi ljudi pronalaze je potpuno otkačeno. Vraćaju se u staro mesto i sve je drugačije. Prvi problem je što svaki pab liči na prethodni. E tu već vidimo koliko je ovo pametno napravljeno. Danas se teži nekim standardima i prave se pravila koja sve treba da uobliče. Ako se sve gradi i pravi po tim pravilima i standardima, zaista postoji ta težnja da sve izgleda isto. Ovde već vidimo da neka odstupanja, karakterističnija za Gerijev svet, imaju prednost. 

Druga stvar koja se otkriva, u mestu u koje se vraćaju, skoro svi ljudi su zamenjeni robotima koji izgledaju potpuno isto kao i oni koje su poznavali. Ovo mi se dopalo iz prostog razloga što je simoblički istinito. Ako se vratite u mesto koje volite a koje niste obilazili godinama, svaka promena, sve što se razlikuje od slike koju volite, biće osuđivana sa vaše strane. To je u ljudskoj prirodi. Kako se odnosite prema današnjim crtanim filmovima a kako prema onim koje ste gledali u mladosti? Kako upoređujete današnje slatikše sa nekim koje ste jeli kao klinci? Sentimentalna vrednost je svakako veća od one realne. Zbog nečeg što ste voleli, nešto novo prihvatate kritički. Ključna reč u prethodnoj rečenici - prihvatate. Geri to ne čini. 

Roboti koje ovi ljudi sreću nisu nasilni dok se ne postupi nasilno sa njima. To i jeste odlika sistema koji se menja i propisuje pravila. Nećeš biti kažnjen ako poštuješ ta pravila. Ali ako konstantno i namerno kršiš pravila, sistem koji je uveo te norme će odgovoriti. Međutim, ako slepo poštuješ pravila, postaješ i ti jedan od ostalih, tako da ovim momcima preti opasnost da postanu jedni od robota. Što se tiče njihovih duela sa ovim robotima, tuče su genijalno režirane. Prva tuča je posveta američkom rvanju a svaka sledeća ima svoj stil i potpuno je drugačija od prethodne. Te scene su najzabavnije u celom filmu. 

Ponavljam, The World's End je pametno napravljen film ali meni nije bio dovoljno zabavan. Povremena Gerijeva pogubljenost u dijalozima kao i one tuče su vrhunska zabava. Sve ostalo je znatno slabije. Na duhovit način je prikazano kako svet izgleda, čemu teži i kakvi su ljudi u svemu tome. Da ne mrsomudim više, poenta cele priče je da ako slepo poštujete pravila, na neki način ste nezanimljivi, isti kao i svi ostali koji ih poštuju, nemate dovoljno duha - "roboti" ste. Ne povlači se ovde bez potrebe poreklo reči robot (rob). Ali pak, ako ne poštujete ni jedno jedino pravilo, onda nema nikakvog napretka, živećete u prošlosti i biti u svađi sa svim konvencijama i sa svim pravilima i normama. Slepo poštovanje pravila vodi nas u sivilo. Slepo nepoštovanje pravila dovešće haosa a možda i do "kraja sveta".

Zanimljivosti:
Glavni likovi imaju prezimena koja podsećaju na titule. Svi parkinzi u filmu imaju isti tip vozila. Na posteru za "The King's Head" pab je naslikan lik Sajmona Pega kao kralja. Poster je zasnovan na nesupešnom filmu End of the World iz 1977. 

Scena u kojoj Pit tuče lika koji ga je maltretirao u školi je kopirana iz genijalne serije Fawlty Towers (1975) u kojoj Pajtonovac Džon Kliz tuče lika koji je njega maltretirao u školi. Pabovi koji su korišćeni u filmu su preimenovani na neko vreme za potrebe snimanja. Gari izgovara rečenicu iz pesme Rolling Stonesa "I'm Free" - " "I'm free to do what I want, any old time"

Naj scena:

Prvi sukob sa robotima

Moja ocena: 6/10

Нема коментара:

Постави коментар