Prisoners (2013)

Kod nas nazvan: Zatvorenici
Žanr: Drama | Triler | Kriminalistički
Režija: Denis Villeneuve
Glumci: Hugh Jackman, Jake Gyllenhaal, Viola Davis

Priča:
Kada Keleru Doveru i njegovom prijatelju nestanu ćerke, on uzima stvari u svoje ruke dok policija prati nekoliko tragova. Šta može policija i koliko daleko je otac u očajanju spreman otići?

Moj osvrt:
Svesni smo da nas Holivud zadnjih desetak godina baš i nije počastio zavidnim brojem ozbiljnih drama. Koliko god pokušavam da se setim, ništa spektakularno mi ne pada na pamet. Ono što su promovisali kao vrhunsko, ispostavljalo se da je teško smeće poput Social Network, turistički izlet u kom se ništa ne događa - Argo, priča o kljusini po imenu War Horse, Stokera koji je plitak, Crazy Stupid Love koji je za dečicu itd. A ove biografske stvari u najavi mi unapred idu na nerve. Stiva Džobsa, jednog od najvećih genijalaca našeg vremena glumi Ešton Kučer, ovekovečeni kreten iz veselih sedamdesetih - to neću gledati pa sve da mi život zavisi od toga. Dajana je patetika u najavi, a vidim da nam dolazi i Grejs od Monaka. Kada dodam na sve da će se ekranizovati i smeće zvano 50 Nijansi Siva, vidim da će biti doosta materijala za preskakanje i posvećivanje pažnje nečemu vrednijem. 

Prisoners je za mene prijatno iznenađenje. Podseća me dosta na Korejce (npr. Chaser) po tome kako drži pažnju, koliko je napet ali ipak, Korejci bi ovaj film doveli do savršenstva. Elem, dve porodice ostaju bez svojih ćerkica. Ništa gore jedan roditelj ne može da doživi. U tom početku filma se vidi da su pazili na dosta detalja. Imamo scene u kojima se kamera polako kreće napred i taj jedva primetni zoom uz mračnu muziku zaista najavljuje dolazak pretnje i loših stvari. Ono što je dobro, kako film već ima zavidnu dužinu trajanja, uvod je zaista kratak i devojčice brzo nestaju. Frka se diže, roditelji ih traže po okolini, njih nema, eto policije eto osumnjičenog - sve je to veoma brzo. 

Ono što me nervira u ovakvim filmovima je što se odnos u porodici pogođenoj tragičnim slučajem uvek ispatetiše. Uvek imamo ono "tebe nigde nema dok ja čekam kući bla bla bla". Kako su ovde ljudi skontali da je to glupost, nisu nam ništa ni servirali od toga. Reakcije roditelja i njihovi postupci su ono na čemu je rađeno do savršenstva. Ne želim sebe ni da zamislim u takvoj situaciji ali ono što vidim je nešto što mi deluje užasavajuće realno. Prvo, svaki sekund u kome se ne zna šta je sa devojčicama je nož u srce roditeljima. Policija nikada tu ne može biti dovoljno dobra sve dok oni ne vide svoju decu. Logično, svaki roditelj bi uzeo i pravdu u svoje ruke, svaki roditelj bi gledao na svakog i sve pod velikim znakom pitanja. Na sve bi moglo da se sumnja, sve u šta je čovek verovao u ovakvim okolnostima može biti dovedeno u pitanje: od poverenja u prijatelje, policiju, do vere. Sve je tu na ispitu u očima čoveka koji je izgubio. 

Verujem da je većina pogledala trailer a i za one koji nisu, ovo neće biti spoiler. Prvobitni osumnjičeni je pušten na slobodu i otac jedne od devojčica (Džekmen) ga kidnapuje. Ovo me je prilično podsetilo na francuski film Seven Days. Mada ovde nije bilo toliko mučenja, scene su zaista šokantne. Nemoguće je pričati o tome da li je to što vidimo opravdano ili ne. Tu vidimo odličan razvoj događaja. Pre svega bes, potom ludilo i na kraju vidimo težinu cele situacije i shvatanje do koje granice je čovek sebe oterao kada čini takve stvari drugom biću. Ta scena i još jedna o kojoj ću kasnije, po mom mišljenju, nominuju Dežkmena za oskara. Dakle na priču o nestanku devojčica, na dramu koja se odvija u njihovim porodicama, imamo i ovu priču. Najjača stvar za mene u ovim segmentima nije mučenje, nije potraga za devojčicama, nije tenzija i komplikacije u koje ova situacija dovodi Džekmenov lik, već upravo ponašanje tog lika, njegovi postupci, njegova bes, njegov prelazak granica za šta verovatno nije ni mislio da je sposoban. Ova priča o otmici donosi gomilu snažnih, šokantnih scena i svakako je veliki plus ovom filmu. Nešto što Holivud nije predstavio odavno. 

Džekmenov lik i njegova karakterizacija su najboljae stvari u filmu. Prvo, odlično je prikazano stanje u kom se nalazi. Šok ga vodi u histeriju u kojoj ne postoji ništa dovoljno dobro sve dok u rukama ne bude držao svoje dete. Šok i histerija prerastaju u akciju koju već opisah. E tu Džekmen kao glumac i njegov lik počinju da kupuju gledaoca. On čini ono što bi verujem svaki roditelj na njegovom mestu uradio, jer ne postoji stvar koja bi trebala da mu bude prepreka kada je život njegovog deteta u pitanju. Bes i ludilo prosto izbijaju iz njega. Sjajna stvar u svemu tome je što vidimo i dramu lika kojeg on drži kao zatvorenika. 

Na sve navedeno dodajemo naravno i istragu koju policija vrši. Ne mislim da je mrtvi Džilenhol loš glumac ali mislim da je bio loš izbor za ovu ulogu. Osim možda malo nervoze on užasno odaje utisak smorenog lika. Mislim da je ovo uloga koja je trebala biti dodeljena nekom ozbiljnijem glumcu (npr. Nortonu ako je bilo love za njega). Ovako su mi njegova smorenost, plastičnost i robotičnost neretko smetale u nekim emotivnijim scenama. Iako je tema potresna, lik deluje ili kao da misli o nečemu desetom ili kao da će da se nasmeje svakog momenta. 

Sama istraga mi je u početku delovala iritantno. Bukvalno svaki detalj koji je pronađen protiv bilo koga je delovao kao ubedljivi dokaz. Ok, možemo da kažemo da je to zato što želimo pronaći te devojčice, pa se vezujemo za baš svaki detalj, ali ipak ovo je previše detalja. Za divno čudo ovo je složeno na koliko toliko pristojan način. I dalje mi malo nerealno sve to deluje, kada se prokefa ima tu i rupa ali opet, to što mi je delovalo kao mana na kraju nije ni bila velika. Veliki problem sam tu imao sa tim što je ipak rešenje cele priče prekomplikovano. Sve to na prvi pogled izgleda dosta dobro smišljeno, ali kada pogledamo likove koji učestvuju u celoj toj priči, kada vidimo šta se sve događalo, kada skontamo lokacije, jasno je kao dan da ovo odaje neke upečatljive nelogičnosti. 

Ako gledam na ovo kao na dramu, onda je film savršen. Pakao kroz koji porodice prolaze je odlično prikazan, njihovo psihičko stanje, stvari kroz koje prolaze, ono što rade, sve je to besprekorno. Mislim da je akcenat trebao da ostane na tome. Naravno i istraga slučaja je tu bitna, ali su celu priču malo prekomplikovali. Problem mi je takođe i ta potreba za nekim mini obrtima. Ne čini to film manje kvalitetnim u globalu, ali nekako mi odstupa od drame i prelazi u triler u kom su najbitnija jurnjava i napeta atmosfera. Ako biram između ovoga i potpunog beznađa iz npr. Chasera - nemam dileme, Chaser lagano tu odnosi titulu. Ne želim da gledam obrte, ne želim da pretpostavljam da sve vreme zapravo gledamo nešto drugo ako će to i na momenat da ima jači akcenat od drame. Želim da non stop imam utisak jezive žrtve. Nebitno je da li će ta drama imati srećan ili tužan kraj, ne odstupaj od nje nipošto. Ključni momenat filma je svakako Naj scena. Neću o tome o čemu se tu radi, videćete. U tom momentu, Džekmenova gluma je savršena. To je nekako kulminacija cele drame i tu da se film završio, sledila bi mu barem devetka. Odatle, film postaje čistokrvni triler. Da je to bila osnovna namera filma, verovatno bi moje oduševljenje postalo i veće. 

Bez obzira na navedene mane, Prisoners je odličan film. Kada bih morao da ga poredim sa nekim filmom, bio bi to svakako genijalni Mystic River. Prisoners je svakako napetiji film jer žrtve su karakterističnije. Atmosfera je takva da konstantno drži a neretko i pojača to grčenje u stomaku. Mystic River ima upravo bolje rešen tan odnos drame i trilera. Tema je jeziva sama po sebi. Prvi slučaj koji je meni zapao za oko je nestanak Medlin MekKan. Neretko se setim da pogledam trenutno stanje istrage tog slučaja. To je nešto što ne može ostaviti čoveka ravnodušnim, naročito ako ste roditelj. Osetljivu temu treba tako i tretirati. Prisoners je izveo to na veoma uspešan način. Karakterizacija roditelja, sa akcentom na lik koji tumači Hju Džekmen je odlična i to je svakako najveća vrednost filma. Triler kao triler je veoma dobar, ali ono što mi malo bode oči je taj prelazak iz drame u triler. 

Da sumiram sada pluseve i minuse. Minusi: Džilenhol u ovoj ulozi, triler koji je povremeno dobijao akcenat veći nego drama, nelogičnosti u razrešenju priče. Plusevi: Džekmen, ponašanja likova koje je zadesila tragedija i njihovo psihičko stanje, mračna i napeta atmosfera, brutalna karakterizacija Džekmenovog lika. Svakako su plusevi dominantni tako da je Prisoners nešto što mora da dobije vašu pažnju.

Zanimljivosti:
Leonardo DiKaprio je bio dugo planiran za ulogu u filmu. Džekman je takođe trebao glumiti oca čija ćerka nestaje. U pitanju je bio film Lovely Bones ali ga je tu zamenio Mark Volberg. Džekmen je u početku bio planiran za ovaj film. Kasnije je odustao da bi se nekoliko godina kasnije predomislio.

Naj scena:

Slike

Moja ocena: 8/10