The Pursuit of Happyness (2006)

Kod nas nazvan: U Potrazi za Srećom
Žanr: Biografski | Drama
Režija: Gabriele Muccino
Glumci: Will Smith, Thandie Newton, Jaden Smith...

Priča:
Trgovac pokušava da se izbori za izazovno radno mesto dok tavori u dugovima i finansijskim problemima. Na sve to, žena ga napušta i on ostaje sam sa svojim sinom.

Moj osvrt:
Koliko puta ljudi sebe obezvređuju, koliko puta ne veruju u sebe. Koliko besmisleno može da zvuči da neko ne želi ni da pokuša nešto zbog straha od neuspeha. Kris Gardner nema taj problem. On je spreman upustiti se u borbu za radno mesto iako nema neku visoku školu. Škola nam može svakako pomoći ali ona nije presudni faktor u formiranju ličnosti. Recimo, kada sam bio na razgovoru za posao, moj današnji šef mi je rekao "nemam ja ništa od tvoje škole, meni treba tvoje znanje". Ja sam imao veliki strah od tog razgovora za posao upravo zbog toga što nisam još završio fakultet. Kris Gardner nema strah od neuspeha, on ima dovoljno hrabrosti da se suoči sa problemom, ima dovoljno upornosti da se izbori u svakoj situaciji, da u potpunosti razdvoji svoje probleme i da vrlinom pobije svoje mane. 

Drugi njegov veliki kvalitet je što je svestan svojih mana. Kada sam bio klinac, otac mi je rekao "Kada budeš znao koliko zapravo ne znaš, znaćeš koliko si dobar." Majkl Džordan je rekao "ja sada mogu da vam nabrojim svojih 10 mana. Stvar je u tome što nikom od protivnika nisam dozvolio da ih otkriju.". Kris ima hrabrosti i snalažljivosti da se suoči sa okolnostima, da se izdigne iznad problema i u poslu dostavi ono što treba. Mislite li da je sve ovo vezano samo za posao? Ooo ne. Problemi koje on privatno ima su kolosalni. OK, tu i leži ogromna mana filma, ali o tome kasnije. Kris nije snalažljiv i hrabar u poslu, on je takav u životu. Život ga je naterao da bude takav. 

Nasuprot njemu imamo njegovu suprugu. Ona je klasičan pokazatelj osobe koja samo želi sigurnost. Nek je to mišija rupa, ali samo da je kuća. U najtežim momentima ona ne želi da ostane uz Krisa, ona ga napušta i uz malo ubeđivanja ostavlja dete sa njim. Ok, ako misli da je on propalitet, mogla se barem boriti za to dete kako bi i njemu pružila neke normalne uslove. Ali nije u tome štos. Ona je tip osobe koja nema snagu da se izbori niti da se bori uopšte. Ona želi malu sigurnost i to je to. Daleko od toga da ona ne voli svoje dete, ali dete bi zbog njene ličnosti za nju predstavljalo teret. Ne bih sudio tom liku na osnovu ovoga, ali postoji i drugi problem. Kada Kris saopštava da želi da pokuša da se zaposli kao broker, njegova supruga mu replicira sa takvim omalovažavanjem da je to neverovatno. Ako u najbližoj osobi nemate podršku, ako ona ne smatra da ste vredni, onda se debelo zapitajte da li je sa vama sve u redu. Ne želim da sudim ovakvoj osobi. Za mene, to su gubitnici. Ne osobe koje žele male sigurnosti, nikako ovde ne mislim na njih. Mislim na one koji u svojoj nemoći ne mogu da pruže podršku već omalovažavaju. Kris je spreman na borbu, ona beži od nje. U tome je velika razlika između ova dva lika. 

Ono što je veliki plus je taj odnos oca i sina. Kris prolazi kroz mnoge probleme gde čak ostaje i bez krova nad glavom. Način na koji sina provlači kroz sve to je dirljiv i nadasve dramatičan. Fazon sa pećinom u kojoj se kriju od dinosaurusa je nešto što vas mora dirnuti. Najveći plus je svakako gluma Vil Smita. Tek od ovog filma ja sam počeo da ga smatram odličnim glumcem. Do ovog filma sam ga gotivio kao simpatičnu pojavu. Ovde me je kupio. Kada se on smeje, vi ćete se smejati, kada on plače, vi ćete plakati. Ako to ne govori dovoljno o njegovoj glumi, ne znam šta bi govorilo. Još jedan plus je muzika, odlično odabrana i odlično ukomponovana u scene. 

Sve ovo što napisah bi proizvelo klasik, ali postoji kolosalna mana koja filmu obara ocenu (kod mene za bar za 2). Hajde moram prvo da pomenem jednu bezazlenost. Lik Krisove žene tumači Tendi Njutn. Kada je preglumljivanje u pitanju, ova njena "gluma" ovde je sam vrh mog sranjomera. Ovakvo preglumljivanje, bečenje, bekeljenje je prejebalo i neprejebivog Orlanda Bluma. A sada, realan i stvarni problem zbog koga se vidi da je film tek inspirisan istinitim događajima. Ok, Kris je u silnim neprilikama, ali ne može niko živ da me ubedi da je bio u svim ovim sranjima. Ok kada su u pitanju realne stvari, ali ovde je previše detalja koji su negativni. Ne postoji ni jedna jedina stvar da se u njoj nije pojavio problem, a nekad to toliko ide na nerve i bode oči da je nepodnošljivo. Kris ostaje bez stana, sa klincem spava gde spava - to je dramatično, potresno i zaista ostavlja dubok utisak. Ali recimo neki matorac zaboravi novčanik u kancelariji, žuri, pa uzme Krisu 5 dolara iz novčanika u kom ima 6 ili 7 dolara. E takvih gluposti ima milion. Armagedon je mala beba što se tiče "stvari koje se iskomplikuju" u poređenju sa ovim filmom. Neoprostivi broj problema je natrpan i onda drama pređe u patetiku i onda ide ocena dole.

U svakom slučaju, film koji vas rasplače i od sreće i od tuge mora da valja. Gluma Vil Smita, borba čoveka da izađe iz problema dok mora da prolazi kroz sve to sa svojim klinjom, hrabrost da se upusti u veliko, da dokaže koliko zapravo vredi, sve su to velike preporuke za ovaj film. Svakako su morali zauzdati probleme koji su prešli u patetiku jer su njima osakatili potencijalni klasik.

Zanimljivosti:
Beskućnici koji su učestvovali u snimanju su plaćeni $8.62 dolara na sat i serviran im je besplatan obrok. Den Kastenaleta koji pozajmljuje glas Homeru Simpsonu glumi u filmu i u jednoj sceni njegov lik traži od Krisa da mu ovaj donese krofnu. Ovo je posveta liku Homera Simpsona. Film je inspirisan istinitom pričom. Džejden Smit koji glumi Krisovog sina je sin Vila Smita. Sam Kris Gardner se pojavljuje u poslednjoj sceni kada se lik Krisa Gardnera okreće prema njemu.

Naj scena:

"happiness"

Moja ocena:7/10