Nattevagten (1994)

Kod nas nazvan: Noćni Čuvar
Alternativni naziv: Nightwatch
Žanr: Triler | Horor
Režija: Ole Bornedal
Glumci: Nikolaj Coster-Waldau, Sofie Gråbøl, Kim Bodnia...

Priča:
Kako bi finansirao svoje studije prava, Martin počinje da radi kao noćni čuvar u mrtvačnici. Kada u mrtvačnici završe žrtve serijskog ubice, čudne stvari počinju da se dešavaju.

Moj osvrt:
Prvi utisak je svakako okruženje u kojem Martin počinje da radi. Najveći broj realnih strahova nastaje čovekovom samoćom i nestaje odsustvom iste. Zamislite osobu koja je noćni čuvar u ogromnoj zgradi. Martin je prvi put u ovoj mrtvačnici. Privikavanje na posao donosi i navikavanje na svaki šum, na svako lomljenje svetlosti ali i na ono još gore a to su tama i tišina. Kada imamo u vidu da je ta zgrada u kojoj on treba da provodi svoje noći mrtvačnica, to svemu daje novu dimenziju. 

Martina u novi posao uvodi stari čuvar koji je upravo dao ostavku. Sve što on objašnjava Martinu izgleda realno ali i čudno. Naravno, nije ovaj čovek ona ptica zlosutnica koja najavljuje propast našim glavnim likovima. Nema toga ovde. Jednostavno, priroda posla je takva da čovek koji je oguglao na ove stvari ne može da ne deluje čudno kada o svemu ovome priča na najnormalniji mogući način. Bilo kako bilo, i ovaj stari čuvar kao da na neki način najavljuje mogućnost dešavanja čudnih stvari, iako ubeđuje novog čuvara u suprotno.

Zbog ovakvog okruženja i ovakvog uvoda u posao, prisustvovaćemo nekolicini napetih scena. Ono što je dobro, ne izgledaju šablonski kao one kada očekujemo da će nešto da se desi pa neka mačka iskoči niotkuda ili promaja mlati prozorom. Ne, ovo je čistokrvna tenzija koju bi imao svaki čovek koji treba u toku noći nekoliko puta da prođe pored leševa. Zbog ovih scena i zbog nešto krvi, ovo se možda i može nazvati hororom ali ne zaluđujte se time, ovo je čistokrvni, stoprocentni triler. I to odličan.

Možda i više vredan pažnje nego Martin je Martinov prijatelj Jens. I Martin i Jens u u onoj fazi života kada treba stati na ludi kamen, ali čini se da Jens pokazuje nešto što do sada nije. Prvo, imamo igru izazova koju igraju ova dvojica. U nekim momentima to je neozbiljno pa dovodi do momenata smeha. U drugim situacijama to prikazuje dramu ličnosti pogotovu Jensa. Ipak, kada otkrivate nove stvari kod najboljeg prijatelja, ne može vam biti svejedno. Ta igra bez ikakve namere ove dvojice prerasta u nešto ozbiljnije i meša se u njihove živote i živote njima bliskih ljudi. Moram da pomenem scenu koja je možda i nebitna za samu radnju filma ali je za mene masterpis. U toj sceni Martin i Jens sede u restoranu sa prostitutkom. Jens joj plaća da uradi neke stvari. Nisu te stvari perverzne, strašne ili bolesne. To su jednostavne stvari ali nemam nameru da vam objašnjavam tu scenu, to ipak morate videti. Savršena drama jedne jadne osobe u samo nekoliko minuta.

Potom se desi jedna možemo reći i hororična stvar vezana za jednu od žrtava serijskog ubice. U tom momentu se zapitamo da li ipak ovde imamo neke natprirodne sile, da li ipak gledamo neki sablasni horor. Ne, braćo i sestre, kada vas film ubaci u sablasnu atmosferu Martinovog posla, kada vam servira odličnu dramu, kada vam otvori nekoliko pitanja, tada počne da se bazira na onom slučaju serijskog ubice. Sve vreme se ta priča može videti u filmu, ali je vešto potencijal bačen na druge stvari. Time nije slučaj ubistava potisnut u drugi plan - naprotiv. Time smo ipak dovedeni u situaciju da opravdano sumnjamo na više likova, uključujući i glavnog, ili čak možda na nešto i natprirodno. Nema ovde onog glupiranja od nelogičnih preokreta. Ovde se akcenat baca na tenziju, na dileme i na atmosferu. Sve te lepe stvari koje odličan triler mora da ima. 

Braćo i sestre, vi koji volite trilere, ovo će svakako biti poslastica za vas. Nije ovo nešto na šta ste navikli od holivuda tako da ćete uživati u originalnom i odličnom filmu bogatom napetim scenama i odličnim likovima.

Zanimljivosti:
Samo tri godine posle prikazivanja, ovaj film je doživeo i holivudski rimejk - Nightwatch (1997).

Naj scena:

Pomenuta scena u restoranu.

Moja ocena: 7/10