Conan the Barbarian (2011)

Kod nas nazvan: Konan Varvarin
Žanr: Fantastika | Avantura | Akcija
Režija: Marcus Nispel
Glumci: Jason Momoa, Ron Perlman, Rose McGowan...

Priča:
Varvarin kreće u pohod kako bi osvetio smrt oca.

Moj osvrt:
Stari filmovi o Konanu sa Švarcenegerom su mi veoma dragi. Kao klinja nisam krio oduševljenje kada god sam ih gledao. Kada sam ih reprizirao, možda nisu imali toliku filmsku vrednost ali su bili sasvim zadovoljavajući. Nije mi jasno, kada već krenu da se rimejkuju avanturistički klasici (npr. Clash of the Titans), zašto se nešto ne unapredi barem u nečemu što nisu specijalni efekti. Priča bude obavezno neki plićak koji su sklepali kreteni od scenarista a niko i ne pokušava da napravi film koji ima barem nešto karakteristično, neki detalj makar, a da je opet dobro. 

To je situacija i sa ovim novim Konanom. Prvo, priče i nema. Iskopirali su par detalja iz dva stara filma i to je to. Konanu neki zao čika ubije oca i Konan ide da se osveti. Ako sklonimo iz filma taj aspekt, bukvano ničeg drugog nema. Konan ne postoji van te priče o osveti a i ta priča je jadno odrađena. Smejurija. Imaš film o nečemu za jednokratnu upotrebu tako da je Konan ovde karakterisan popuj Always uloška sa krilcima (krilca dodajem čisto zbog par detalja koje karakterišu ovog lika). Eto, treba ti čovek zbog krvoliptanja i funkcija mu traje dok se neko zlo ne prekine i to je to. Jadno, bedno i nevredno bilo kakve pažnje. 

Gde je uopšte razvoj tog lika. Vidimo ga kao klinju koji želi postati ratnik a onda on kao klinja laganini pobije jedno pleme koje ga napada u šumi. Ono kao, malo se zagrejao i pocepao nekolicinu divljaka iako je dečačić. Potom tatica shvata da je ovaj naš uložak porastao pa će da mu objasni kako da skuje mač, ali zaboga, on taj mač mora da zasluži. Hm, obično u ovakvim situacijama vidimo neku patetičnu priču o tome kako heroj zaslužuje ime i veličinu svojih predaka. Ovde nema ni toga i čak moram reći, na žalost. E, toliko je sve ovo prazno. Elem, imamo par sasvim solidno odrađenih scena u kojim Konan doživljava porodičnu tragediju i posle toga već vidimo Konana koji je odrastao ratnik. 

E tu mi je film već pokazao da će biti gubljenje vremena. Konan nije varvarin već neki fensi nindža uložak, hrabar, samouveren, bez straha, sve mu ide od ruke, niko mu ništa ne može. Gde je tu varvarin? Meni ovaj Konan deluje kao prosečni klinja koji se napije pa pun sebe šmeka devojčice koje prolaze. Što je najgore, od lepolikog Džejsona Momoe su mogli napraviti opakog Konana. Čovek ima izraz lica da možeš da ga napraviš kakvog hoćeš. U jednom momentu on prosipa silni bes i to traje jedno tri sekunde. E to su najbolje tri sekunde u filmu. Bokte čoveče kakav je to izraz lica bio. Teško ludilo se ocrtava na njemu, veliki bes, žeđ za krvlju i osvetom. E, takvog varvarina sam želeo da gledam u filmu, a ne momčeta na koje treba da vlaže pripadnice nežnijeg pola.

U drugom delu starog Konana imali smo potragu za rogom koji će probuditi nekog tamo boga a ovde imamo potragu za maskom koji će probuditi neku tamo vešticu. Za oba rituala buđenja tih spodoba im treba tamo neko devojče koje će se kasnije zaljubiti u Konana. Baš su se potrudili scenaristi za nešto originalno. Negativci su mi već viđene karikature a moram da kažem da su imale potencijal. Stiven Lang je zaista mogao biti sjajan negativac ali je pretvoren u teatralnog smarača. Rouz MekGouen, nekada simpatično devojče a danas obična silikonska gnusoba glumi tamo neku opasnu Fredi Kruger vešticu koja pomaže tati, tj. glavnom negativcu. Ona ima neke zajebane sposobnosti, ali nisu se trudili da nam je približe. Ostali su manje ili više uspešno kreirane kreature koje donekle ispunjavaju svoj zadatak. 

Ceo film je po principu red akcije - red ničega. U akciju spada baš to, stoprocentna akcija prepuna preterivanja. Nije to loše za ljude kojima se fensi varvarin može svideti. Ja sam na to bio ravnodušan. Karakteristično za sve te borbe je gomila krvi. U šta god ovde da se udara, pa čak i u metalni štit koji ne bude probijen, krv pljušti na sve strane. Kontam da je nekom i zanoktica zakrvavila, mogao se dobrano napiti litrama krvi. U red ničega spada sve ostalo, neka tamo prazna priča o osveti, neka tamo prazna priča o Konanu i prejadnim karikaturama od prijatelja i neka tamo prazna romantična priča. Ništa od toga nije naročito vredno pomena. 

Ono što je ok, film izgleda prilično lepo. Predeli, zamkovi, ruševine, maske, kostimi, sve to izgleda i više nego pristojno. Glumci su sasvim solidno odabrani ali problem je što nisu imali šta da glume. Rekao bih da je šteta da je film mogao biti bolji, ali sa ovakvim "scenaristima" koji napisaše jadnu Saharu, huljenje od Dilan Doga, ovaj projekat je u startu bio osuđen na propast.

Zanimljivosti:
Džejson Momoa se plaši konja tako da ga je u svim scenama jahanja menjao neko drugi. Rejčel Nikols je imala dublerku za scenu vođenja ljubavi. Perlman, koji glumi ovde Konanovog oca, u video igri je Konanu pozajmljivao glas. Rurk je bio prvi izbor za Konanovog oca, potom Lungren pa tek onda Perlman.

Naj scena:

Bes i ludilo

Moja ocena: 4/10