Get the Gringo (2012)

Kod nas nazvan: Uhvati Gringa
Žanr: Akcija | Kriminalistički | Triler | Drama
Režija: Adrian Grunberg
Glumci: Mel Gibson, Kevin Hernandez, Daniel Giménez Cacho...

Priča:
Meksičke vlasti hapse čoveka koji je od mafije ukrao $2.000.000 i smeštaju ga u zatvor gde mora brzo da uči da bi preživeo. Saveznika pronalazi u jednom dečaku.

Moj osvrt:
Čim vidim Gibsona nemam uopšte dilemu da li treba pogledati film. Čovek je tata kada su glumačke sposobnosti u pitanju i zaista je velika šteta što ga ne viđamo češće u filmovima. Još veća šteta je što ni u najavi nema nekog novog filma pod njegovom režiserskom palicom. Čovek koji napravi Braveheart, Apocalypto i Passion of the Christ je režiserski genije, tu nema dileme (moram da repriziram The Man Without a Face). Get the Gringo je nešto čemu sam se radovao. Očekivao sam neku stoprocentnu akciju ili barem nešto poput sasvim ok Edge of Darkness. Ispostavilo se da je Get the Gringo nešto sasvim drugačije. 

Za ljude koji su gledali Prison Break ovo će dosta ličiti na treću sezonu pomenute serije. Imamo zatvor bez ćelija. Malo ograđeno seoce. Nije to loše, u Prison Break-u je to povećavalo ranjivost zatvorenika. Iako je PB bajkovita serija, tamo mi je ovaj segment delovao ozbiljnije. Ovde u zatvoru imamo i porodice. Što je najgluplje, možeš da platiš i da ti u zatvor dovedu porodicu da živiš sa njom. Takođe, kao i u PB što smo imali Lečera, i ovde imamo neke glavonje. Problem je što oni ovde žive kao carevi, imaju silne pogodnosti. Bukvalno su kao u vili, jedino što ne mogu da idu iz zatvora. Cela ta organizacija i struktura ljudi i snaga u zatvoru mi je pomalo neubedljiva. Imamo sve te tabadžije i prestupnike, naš lik se laganini šeta među njima. Kao jedini Amerikanac tamo uopšte nema problema. Onda ove glavešine, ako su ovoliko jake, nelogično je što su u zatvoru. Ako već ne mogu da izađu iz zatvora, kako onda imaju ovolike prihode samo od muljanja po njemu. Ako već imaju ovolike prihode, kako onda ne mogu da izađu napolje ako njihovi ljudi već to mogu. Velika zbrka. 

Ceo film se zasniva na prevarama. Tu moram da pomenem The Usual Suspects. Snaga filma uopšte nije preokret koji se vidi celim tokom filma ako pratite pažljivo. Da je taj film sjajan zbog preokreta, za mene ne bi vredeo mnogo. Stvar je u umetnosti prevare a to je da čoveku serviraš i varaš ga nečim što mu je blisko. Naravno, postoji tu veliki rizik, ali za to treba da budeš strašan majstor. (Detaljno ću o ovome kada budem pisao o tom filmu). Get the Gringo svojom temom i nekim delovima priče pokazuje da nije kombinacija akcije i komedije već da želi da bude ozbiljna akciona drama. Problem je u tome što su prevare koje vidimo ili jako smešne ili neubedljive ili providne. Zanimljivo je sve to, ali morali bi tada da gledamo nešto kao Bad Boys ili nešto poput nove Nemoguće Misije. Takvi filmovi su užasno dinamični, prilično zabavni, prepuni gomile preterivanja i ne traži se tu neka pamet. Get the Gringo nije išao na tu kartu jer nema ovde neke posebne dinamike niti zabave. Film se trudi da bude ozbiljan, film nam servira potencijalni tragični kraj jednog deteta, film nam servira mafijašku organizaciju unutar zatvora, a prevare koje gledamo su teška smejurija koja diskredituje inteligenciju svih osim inteligencije glavnog lika. 

Ono što deluje možda kao najbolja stvar u filmu, meni je verovatno najveća mana. Majka i sin su u zatvoru. Vidi se iz aviona ka čemu ide odnos glavnog lika sa njima. Klinja JEDINI od gomile ljudi ima odgovarajuću krvnu grupu tako da kada glavnom negativcu zatreba jetra, klinja će da nadrlja. Koliko god ovo bilo jezivo, šokantno i tragično, meni je prilično neubedljivo i sve scene sa klinjom i njegovom majkom su mi baš teška smetnja. Nemam ništa protiv ubacivanja ovakvih likova kako bi glavni lik bio ranjiviji, ali meni je ovo baš usporavalo film proizvodeći ponekad i patetične scene. Sve te moralne dileme u koje glavni lik dolazi kada se lomi da pomogne drugima, već odavno mi idu na nerve. 

Što se tiče akcije, ni nje nema preterano mnogo. Više je to upoznavanje sa stanjem stvari u zatvoru i tek na kraju imamo neko ozbiljnije delanje. Što se tiče zabave, kao što rekoh, film nije predviđen za nju ali ima nekoliko simpatičnih scena, naročito jedna u kojoj Gibson oponaša Istvudov glas. Jeste ta scena naivna ali mi je bila baš zabavna. Što se tiče glumačke ekipe, Stormer je po ko zna koji put očajno iskorišćen, Piter Gereti je tu ali ne znam čemu je posebno poslužio i naravno Gibson je tata. Čovek znatno diže kvalitet filmu i da je neko drugi ovde bio, ne bih vam ni preporučivao film za gledanje. Ovako, on podiže kvalitet filmu taman da bude toliko dobar da ga je ok jednom pogledati.

Zanimljivosti:
Tokom snimanja, Gibson je saznao da jedan statista, inače u poznim godinama, boluje od raka. On je nazvao američkog ambasadora i uspeo da se izbori da čovek dobije vizu i poslao ga je doktoru u Arizonu.

Naj scena:

Istvud

Moja ocena: 5/10