Stoker (2013)

Žanr: Drama | Misterija | Triler
Režija: Chan-wook Park
Glumci: Mia Wasikowska, Nicole Kidman, Matthew Goode...

Priča:
Posle smrti Indijinog oca, njen stric Čarli, za kojeg nije znala ni da postoji, dolazi da živi sa njom i njenom neuravnoteženom majkom. Ona počinje da sumnja u dobre namere ovog čoveka ali u isto vreme postaje opsednuta njim.

Moj osvrt:
Ovaj prikaz bi bio značajno kvalitetniji da mogu da spojlujem do mile volje ali kako to radim zaista retko, i ovog puta ću se suzdržati. Ono što nisam znao dok nisam posetio IMDB pre par minuta je da je scenario za Stokera pisao Ventvort Miler, mlađi, neglupi od dva brata Skofild iz serije Prison Break. Što me podseti da sam nekom od vas ostao dužan prikaz ove serije. Moraću malo da osvežim pamćenje jer bi bilo nepravedno da pišem na osnovu sećanja. Elem, da se vratim Stokeru.

Film u načelu ima dobru ideju, zbog čega mu i dajem solidnu šesticu. Problem je što je ovde previše neubedljivih stvari zbog kojih film nikako ne može da prođe kao odličan. U centru priče je devojka Indija čiji otac je preminuo. Prvo, njen stav mi je malo išao na nerve. Sa majkom je u lošim odnosima, konstantno se vidi tu neka distanca i netrpeljivost. Jasno je da je problem u obe. E sada, šta je problem i zašto postoji ta netrpeljivost - eto zato. Hm. Da se još malo bavim Indijinom mamom. Pojavljuje se taj strikan Čarli i odjednom uspostavlja savršen kontakt sa ovom ženom. To mi je baš holivudski, baš filmski, baš bezvezno. Na taj način praviti aliena od ove devojke (Indije) u sopstvenoj kući - već mnogo puta viđeno. Samim tim banalizuje se taj lik majke. Kada odgledate film, ako to niste već učinili, možete konstatovati jedno - ovaj lik majke apsolutno ničemu ne služi i ne utiče ni na šta. Ubačen je tek tako da bude tu.

Dosta se potencira da je Indija imala odličan odnos sa ocem. Vidimo tu nadasve originalan način za poklon svakog rođendana. To deluje simpatično nama kada gledamo u filmu ali sumnjam da se devojčici dopadalo da od pete godine dobija jednu te istu stvar. No to i nije tako bitno. Od tog tako savršenog odnosa oca i ćerke jedino što znamo uz te rođendanske poklone je to da su išli u lov. E tu dolazimo do još jedne stvari. Kada se povede priča o tom lovu dođe se do toga zašto je praktikovana ova disciplina uz pominjanje neke mudrosti. Film na nekoliko mesta prosipa mudroserije prve vrste. Jednom mudroserijom ga i otvara. Nešto kao "niko nije odgovoran za ono što je postao". Moš mislit. Zašto se onda sudi ubicama, silovateljima kada oni nisu odgovorni za to. Elem, kako se potencira na tom lovu, znao sam da će pre ili kasnije to biti veoma korisno. Nepredvidivo maj ees. 

Film je jednostavno morao da bude misteriozniji po pitanju strica Čarlija. Kada nam negde pred kraj druge trećine servira sve o njemu, ko je, odakle dolazi, šta je učinio, tu film u potpunosti pada u vodu. Tu uviđamo toliko nelogičnosti, toliko neubedljivosti da se zapitam da li je Ventvortu vrhunac u Prison Breaku bila četvrta sezona kada je saznao da je sam svoja keva. Ok, lupetam, nije bio sam svoja keva ali priča nije bila ništa logičnija od toga. Tako je i ovde. Iznose se stvari koje ne možeš da uzmeš zdravo za gotovo. Ono što je šteta je to što je glavna priča mogla savršeno da pije vodu da se Skofild ovde potrudio da smisli logičniju priču, ili možda da je ne smišlja uopšte. Mogao je da se igra na fazon da nam golica maštu da se zapitamo da li gledamo alter ego devojčice koji predstavlja simboliku za njeno odrastanje. Njaa. Priča je ostala plitka po tom pitanju. 

Ono glavno u filmu je zapravo odnos strikana Čarlija i Indije. Dok ne znamo kompletnu priču o Čarliju sve mi ovo deluje prilično zanimljivo i bolesno a kako ste već i sami zaključili da sam "debelo bolesna ličnost", meni se ovo dopalo. Kako je Indijin karakter takav da svima ide uz onu stvar, kako ona deluje kao neko ko mrzi bez razloga kao neko razmaženo derište, Čarli nam tu dolazi kao neko ko joj zapravo otkriva šta je ona. Ako zažmurim na tu priču o Čarliju, ovo ide ka nekom bolešnjikavom psiho hororu što naravno ima plus od mene.  Donekle je ta njena transformacija praćena naglom promenom raspoloženja i karaktera neubedljiva, ali ponavljam, sama ideja je takva da je uz kvalitetniji scenario ovo mogao biti vrhunski film.

Ono što dodatno diže ocenu filmu je kamera. Promena uglova, kadriranje, sve je ovo savršeno odrađeno i uslikano. Kada se na to doda brilijantna muzička podloga, jasno je da je ugođaj vrhunski. Svakako, najveći plus ima Metju Gud koji tumači sablasnog strikana. Njegova gluma je toliko dobra, toliko diže kvalitet svakoj sceni da zaslužuje stojeće ovacije. Jednostavno,  kada treba da deluje šarmantno, takav je, kada treba da bude zagonetan, ne znaš šta mu je na pameti, kada treba da izgleda opasno, ne bi baš hteo da mu staneš na put a kad treba da deluje kao ludak, e onda je za Kovin. Šteta što je potencijalno dobra ideja proizvela film koji je prilično plitak, koji servira previše neubedljivih i nelogičnih stvari kojima ubija svaku snagu onog što je dobro ovde. Skofilde, da si planirao scenario kao što si planirao bekstvo, ovo bi bio vrhunski film. Ovako, tvoj scenario je njegova najveća boljka.

Zanimljivosti:
Ovo je prvi Chan-wook Parkov film na engleskom jeziku. Scenario za ovaj film je 2010. izabran za najbolji neproduciran scenario. Prvi scenario Ventvorta Milera.

Naj scena:

Duet

Moja ocena: 6/10