Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

уторак, 17. септембар 2013.

Harry Potter and the Chamber of Secrets (2002)


Harry Potter and the Chamber of Secrets (2002) on IMDb
Kod nas nazvan: Hari Poter i Dvorana Tajni
Žanr: Avantura | Fantastika | Porodični | Misterija
Režija: Chris Columbus
Glumci:  Daniel Radcliffe, Rupert Grint, Emma Watson...

Priča:
Hari ignoriše upozorenja da se ne vrati u Hogvorts u kom počinje da ga proganja jezivi glas i počinju da se dešavaju misteriozni napadi u kojim stradaju učenici škole.

Moj osvrt:
Samo da napomenem, što se tiče filma Auggie Rose koji ste izabrali za komentarisanje, biće na čekanju sve dok na neki način ne dođem do njega. Kada su u pitanju knjige po kojima su snimani filmovi, njih ću izostaviti iz ovih opisa i kao što sam uradio sa Gospodarem Prstenova, opis će se bazirati samo na film. Samo nekoliko reči o knjigama: Dž.K.Rouling je iskoristila jednu odličnu ideju da napravi zanimljiv serijal. Najvrednije stvari u knjizi su te same ideje i idejice, sitnice koje oduševljavaju. Nisam još sve pročitao ali generalno, posle druge knjige, priče su sve neubedljivije, besmislenije i sa previše rupa. Mogu lake duše da kažem da je sve to bilo teško recikliranje. Ako budem promenio stav donekle kada završim sa čitanjem, o tome ću pisati u nekom od narednih prikaza filmova o ovom čarobnjaku. 

Kao što rekoh, najbolje stvari vezane i za knjigu i za film su neke sitne, otkačene idejice. Knjige su prepune njih, filmovi su žestoko osakaćeni (recimo Vatreni Pehar sramotno) ali kao što rekoh, isključujem knjigu kao nešto sa čim bih poredio film. I ovde možemo videti gomile tih ludih ideja, od letećeg automobila, preko pisma koje prenosi grdnju, slomljenog štapića koji pravi brdo štete, načina na koji likovi putuju pa sve do specifičnih likova i njhovog ponašanja. Zbog svih tih stvari film je prepun i odličnih, komičnih situacija pa je lako nasmejati se čak i kada situacije predstavljaju opasnost. To su stvari zbog kojih će i ovaj film držati pažnju celom dužinom i dizati raspoloženje. 

Ono što iritira su užasavajuće banalni i teatralni negativci, tačnije pratioci glavnog negativca. Prvo njihovo bekeljenje, smejanje, unošenje u facu dok razgovaraju, postupci - sve je to teška idiotija, tako da niko od njih ne predstavlja naročitu opasnost već samo proizvode dosadu. "Zao sam zato što u filmu nema nikog zlog" je u najvećem broju slučajeva svo objašnjenje koje ćete dobiti. Treba da se pojavi tamo neko vrhovno zlo od kojeg treba da strepimo a pratioci tog zla su mu teški idioti i prikrivene kukavice u svakoj bitnoj situaciji, i mi treba onda da strepimo od nečega. Osim glavnog, nema ovde zlikovaca vrednih pomena. To je šteta iz prostog razloga što momci i devojke koji predstavljaju Sliterin imaju odličnu pozadinu da budu vrhunski negativci. Dakle, u filmu, osim pozitivaca, postoje idioti i jedan pravi negativac. Jeste ovo problem Roulnigove i njene očajne karakterizacije, ali ako zasluge knjige idu kao "plus" filmu onda i mu ovo mora da ide kao minus.

Možda sam ovim nepravedan prema jednom uslovno rečeno negativcu a to je profesor Snejp u genijalnom tumačenju Alana Rikmana, ali taj lik ipak odlično krije veo misterije tako da ga ne bih ubrajao u neku od grupa. Iskreno, meni je on najzanimljiviji lik i u knjigama i u filmovima jer se zapravo jedini razvija iz priče u priču. Kad pomenuh već Rikmana, nepravedno bi bilo prećutati da je stara garda glumaca ovde sjajna. Robi Koltrejn, Kenet Brana u izvrsnom tumačenju lika koji je tako karakterističan i za ovu našu realnost prepunu lažnih vrednosti i veličina, Megi Smit, Ričard Heris itd, svi oni su maestralni. Obično nisam surov prema klincima, ali za moj ukus ovo je previše bekeljenja, kreveljenja, bečenja od strane bitnih likova. Redklifa i Feltona (Poter i Melfoj) je užasavajuće mučno gledati. 

Film ima sjajnu scenografiju. I eksterijer i enterijer dvorca izgledaju sjajno, priroda i okolina genijalno. Bez obzira da li su predeli koje gledamo lepi ili ne, scenografija je perfektna. Nema bespotrebnog forsiranja specijalnih efekata tako da film većim tokom izgleda prirodno i u tome i jeste njegova lepota. Opet, tamo i gde ima više efekata, to je sasvim korektno odrađeno tako da nema mnogo neprirodnih momenata i ceo film prija oku. 

Prvi deo nije imao spektakularnu priču, imao je svežu, blesavu ideju i bio je nešto novo. To mu je bilo sasvim dovoljno da zgrabi pažnju i bude zanimljiv. Nov je, stvari u njemu su neviđene tako da nije morao da puno lopata već nas je fino upoznao sa svim i svačim. Drugi deo je morao već da ima neku priču. Meni se ovo baš dopalo. Sama priča i te kako ima smisla. Prvo ima istorijsku pozadinu, drugo, svi su u opasnosti, treće odlično predstavlja filozofiju tih negativaca. Sve je to fino zaokruženo. Cela ta priča je upakovana u jednu sasvim solidnu misteriju koje se ne bi postideli ni detektivski filmovi. Uz sve one fazone, uz sva nova upoznavanja, uz svu frku imamo i tu misteriju. Dok je to bila sveža ideja u glavi Roulignove, dok nije počela da je kopira iz knjige u knjigu, ovo je i te kako pilo vodu.  

Hari Potera obično nazivaju stvarima za klince. Hm, ne znam kako bih svom klinji objasnio da je neka devojčica ubijena i da gledamo njen duh, nemam pojma kako bih klinji objasnio da je čoveku za malo odsečena glava i da visi na koncu, nemam pojma koliko bi bilo dobro da zna da su likovi koje gleda u smrtnoj opasnosti. E to je još jedna stvar zbog koje ovi filmovi imaju uspeh. Nisu stvar koju ćete gledati samo zbog klinaca ili da probudite klinju u sebi. HP i Dvorana Tajni je film koji na nekoliko mesta ima savršene momente atmosferičnog horora: glas koji samo Hari čuje, momenti kada likovi dolaze u opasnost, scene po noći sa ludom scenografijom, sama priča koja je mračna i veo misterije koji je obavija, sve je to uklopljeno u odlični retro horor. 

Zanimljiv mi je način na koji je prikazano drugarstvo kod pozitivaca. Nema forsiranih scena "volim te, care, dobar si, majstore" i sličnih gluposti. Tu su samo neki detaljčići koji deluju smipatično. Recimo Ronova reakcija kada je neko rekao nešto loše o Hermioni koju on navodno ne podnosi mi je sjajna. Sa druge strane, odnos između negativaca je teška idiotija i zasniva se na sili. Najmoćniji lik kinji druge i samim tim što je silniji od nih besmisleno im popuje. Ne kontam zašto negativci ne bi stali jedan iz drugog, bili bi relevantniji svakako. Ovako koliko su ovi jedni odlično kreirani, drugi su prikazani idiotski. Preveliki je ovo kontrast između pozitivaca i negativaca i taj segment je više za klinje nego bilo šta iz HP filmova. Samo u pričama za dečicu su nasilnici kukavice, smeju se samo kad se nešto loše desi itd.

Hari Poter film je ipak nešto što gledaš da odmoriš mozak i ne zameraš mu na rupama i besmislicama. Što se tiče konkretno ovog filma, čak i ako ga shvatiš kao ozbiljan film, ima ovde dovoljno kvaliteta. Za mene je svakako najveći plus što je ovo nastavak sa smišljenom pričom i što za ovakvu temu, podaren nam je prilično mračan film.

Zanimljivosti:
Danijel Redklif je rekao da mu je ovo omiljena Hari Poter knjiga. Snimanje je počelo tri dana posle prikazivanja prethodnog filma. Upravnik bioskopa u Stavindžeru je izjavio kako je mnogo klinaca povraćalo u sali tokom scena u kojim Ron izbacuje puževe iz usta. Ovo je prvi film čije se DVD izdanje prodalo u milionskom tiražu za samo nedelju dana. Tokom snimanja je izbio problem jer su mnogi mlađi glumci dobili vaške. 

Karte za premijeru su u Britaniji bile rasprodate mesecima pre prikazivanja. Postoje glasine da je lik Dobija kreiran po licu Vladimira Putina. Lutke u prirodnoj veličini su korišćene umesto glumaca za likove koji su se skamenili. Da bi scena u kojoj igle štrikaju same bila realistična, snimali su jednu staricu satima kako štrika. Ričard Heris je umro nekoliko nedelja pre premijere. Širli Henderson koja glumi rasplakanu Mirtl ima 37 godina i time je najstarija glumica koja tumači učenika na Hogvortsu. Ema Votson je nosila svog kućnog ljubimca, hrčka, na snimanje. On je uginuo pri početku snimanja i filmska ekipa je napravila specijalni kovčeg za njega. Iako je bio vezan za bolnički krevet, Ričard Heris je tražio da se ne traži zamena za ulogu Dambldora za sledeći film. Na žalost, on je preminuo pre početka snimanja trećeg dela.

Naj scena:

Dvorana Tajni

Moja ocena: 7/10

Нема коментара:

Постави коментар