Slučaj Razočaranog Gledaoca (2020)

Režija: Viktor Tanasković
Glumci: Vojin Lešević, Stefan Stanković, Dimitrije Spasojević, Viktor Tanasković, Filip Đokić

Priča:

Kratki film Viktora Tanaskovića snimljen 2020

Moj osvrt:
Kao prvo, bavimo se onim šta ovaj razočarani gledalac gleda. Gleda ono čime smo bobmardovani već godinama - neprestana kampanja. Politika je odavno prestala da bude išta drugo na ovom podneblju. Na jednoj strani imamo Filipa Irera na drugoj Hristoja Spasića - genijalno izabrana imena. Dok prvi aludira na jednog od najvećih zločinaca ikada, drugi aludira na tradicionalnog, religioznog srbina. Znate šta je najbolje ovde? To nisu dve strane. Ovu dvojicu sklopite u jednog i dobićete onoga koji se ne skida sa TV ekrana. Znate li šta je još odvratnije od toga - ova dva lika pokrivaju skoro celu političku scenu ove zemlje. 

Predstavljanje to dvoje nosi dobru dozu humora. Dok H.Spasić vuče ka tradicionalnim vrednostima, iskazuje ljubav prema Srbiji, zvuči kao neko ko je bliži srpskom domaćinu, F.Irer je neko ko priča o radu, napretku i tome kako smo besprekorni kao nacija. Obojici je zajedničko ono na šta je naša vlast doktorirala - prodaja muda za bubrege. Moram ovde da pomenem da me je izlaganje F.Irera o tunelu slatko nasmejalo. Takođe, Vojin Lešević je izuzetno ubedljiv u ovoj ulozi a sve pohvale i za Stefana Stankovića u ulozi protivkandidata. 

Potom dolazimo do tv-duela koji imaju ova dva kandidata. Jedina zamerka koju imam je da je ovo možda malo duže nego što bi trebalo. No, to mu ne oduzima kvalitet. Sva ona "draž" duela dva političara je preneta toliko verno da će vam biti muka od toga. Prezasitili smo se svega ovoga, braćo i sestre. No Viktor nas ovde, rekao bih, planski bombarduje svim živim floskulama pokazujući da, koliko god nama bilo muka od ovoga, političari mogu da trube večno o tome. Nikada nećemo naučiti, zar ne? Stanković i Lešević su odlično dočarali ovaj segment. 

Na kraju dolazimo i do onog što je poražavajuće. Vraćamo se na tog razočaranog gledaoca koji poput ovce blene u ekran, u gaćama (sjajna simbolika), isflekanom majicom, blagotelećim pogledom i flašom piva uz sebe. Njegova krajnja rečenica gde se zadovoljava takvom glupošću je ono što me jako poražava. To je ono što čujem iz usta nekih osoba koje su mi bliske. Oduševljenje nečim što bi trebalo biti normalno i nečem što već imaš. Samo su ti prodali to kao priču. Zbogom dostojanstvo.

Zanimljivosti:
Film možete pogledati ovde:

Viktore, kada pročitaš ovo, nadam se da nam u komentarima možeš izneti i nešto što sam propustio kao i neke zanimljivosti vezane za tvoj kratki film :)

Naj scena:

 
Pa makar ću moći...

Moja ocena: 8/10