Owning Mahowny (2003)

Žanr: Kriminalistički | Drama | Triler
Režija: Richard Kwietniowski
Glumci: Philip Seymour Hoffman, Minnie Driver, John Hurt...

Priča:
Bankar sa problemom zavisnosti od kocke ima pristup multimilionskim računima što ga dovodi u nezgodnu situaciju. Zasnovano na istinitoj priči o najvećoj bankarskoj prevari u kanadskoj istorji.

Moj osvrt:
Kada su filmovi o kockanju u pitanju, u većini su oni koji imaju avanturistički pristup. Treba da gledamo likove koji će da opljačkaju kazino i navijamo za njih. Koliko filmova se istinski bavi zavisnošću od kocke? Možda sam zaboravio neki ali trenutno mi ništa ne pada na pamet. Owning Mahowny je upravo takav. Nije ovo epohalan film niti nešto vredno velikih hvalospeva ali ima dve fenomenalne stvari koje zaslužuju poštovanje. 

Odmah nam je stavljeno do znanja da osim blago rečeno ljubavi prema kockanju ovaj čovek nema drugi razlog zbog koje bi bio ovako opsesivan. Ima dobar posao u kom je napredovao i stekao poštovanje. Nema neke dugove koje mora kockom da rešava. Nema želju za brzom zaradom koju bi rešio igrama na sreću. Ovaj čovek ima čistu, stoprocentnu ljubav prema kocki. 

Ako izuzmemo Mahounijevu devojku, likovi oko njega su predstavljeni tako da su svi bledunjavi i nekako nebitni. Ovo nije mana iz prostog razloga što nas film nekako gura samo na ono što je bitno a to je Mahounijeva strast prema kocki. Likovi kojima se pridaje pažnja su samo oni koji su u tom problematičnom delu njegovog života. Tako film na dobar način uspeva da nam predstavi šta to ima najveću vrednost u životu ovog čoveka koji bi trebao važiti za uspešnog. 

Ono što je predstavljeno dopadljivo ali malo preterano je borba ljudi iz kockarnice da privuku Mahounija i udovolje mu kako bi on potrošio sav novac. Ok, to ima smisla i kockarnice tako rade. Recimo konstantno se upumpava kiseonik kako ljudi koji se kockaju ne bi osećali pospanost. I tu je gomila fazona i fazončića koje će vam film i predstaviti. Ali čini mi se da su otišli malo predaleko i da nam non stop nabadaju ovo na nos. Kao da je Mahouni najbogatija osoba na planeti  i treba nam samo fokus na njega. Mislim da su morali malo univerzalnije da se bave ovim. Nije loše ali je ponekad malo isforsirano. 

Isti neki stav imam i prema njegovom odnosu sa devojkom. Ko voli ljubavne priče, biće oduševljen ljubavlju i stpljenjem koje ova žena ima. Tolerancija koju pokazuje je neverovatna. Ok, ne bi bila neverovatna da Mahouni barem malo ljubavi pokazuje prema njoj. Ono što vidimo su mrvice. Ali dobro, lep primer kako žena ume da voli i sjajna Mini Drajver u toj ulozi. Ova priča bi mogla biti perfektna da su uradili dve stvari. Prvo, pokazali barem malo ljubavi koju Mahouni ima prema svojoj brižnoj devojci. Drugo, kako su neke od tih dramskih scena repetitivne, mogli su ih zameniti nekom malo drugačijom emotivnom ili dramskom. 

I dolazimo do dve najbolje stvari u filmu. Obe su čista perfekcija. Prvo - opsednutost kockom. Već sam pomenuo da čovek nema neki dodatni razlog zbog kog bi kockao. Neverovatno je kakve stvari prolaze pored njega i šta odbija dok je fokusiran samo na kockanje. Scene u kojima kocka su onakve kakve treba da budu. Prvo se zapitamo zašto. Kada vidimo strast, vidimo njegovu nemoć kada ga želja za kockom obuzme i pojavi se neka vrsta sažaljenja. Scene su tada pomalo bolne i drago mi je da film nije trošio vreme na neke moralne obrte. Ne treba maskirati problem. Treba ga ogoliti. U momentima kada Mahouni krene da dobija, tada se pojavi malo i onaj navijački duh u nama. 

Najbolji primer toga kako kocka vlada ovim čovekom vidimo u zanosu koji on ima u tim momentima. Ovo je tako dobro preneto da sam pomislio da je sam Hofman imao istih problema. U jednoj od scena vidimo zanos i pogubljenost koji su preneti perfektno. Znate one momente koji nalete tokom vođenja ljubavi kada vam se čini da možete pomeriti zgradu, kada više ne znate ni šta bi radili od sebe, kada vam je toliko dobro da vam nije dobro. Takvo ludilo, takvu uzbuđenost i takav zanos ćete i te kako prepoznati na Mahounijevom licu dok kocka. Tada vam je u potpunosti jasno šta to ovog čoveka drži u šaci i upravlja njim. Retko je kocka predstavljena kao bolest ovako dobro. 

Mislim da ste ovu drugu perfektnu stvar već pretpostavili. Naravno to je glumačka izvedba Filipa Simura Hofmana, čoveka koji nas je prerano napustio. Ovo nije gluma koja briljira samo u pojedinačnim scenama. Pogledajte svaku scenu i videćete ono što treba: odnos sa kolegama, odnos sa devojkom, kockarska strast. Sve se to perfektno vidi. U mnogim scenama čovek samo stoji i gleda. Ako izolujete samo taj pogled ne znajući šta je oko tog čoveka, biće vam jasno šta se dešava. Način na koji je odglumio tu zavisnost i opsesiju kockom je za udžbenike. Nekako je uspeo da donese običnog čoveka i prikaže bolest koja ga drži u šaci pri čemu imate utisak da je upravo ta bolest glavna uloga u filmu a ne on. Gluma za ovacije. 

 Owning Mahowny me nije impresionirao pre svega jer me tema baš i ne zanima puno. Ako vas pak zanima, verujem da ćete uživati u filmu više nego ja. No ono što me je kupilo je to prestavljanje zavisnosti koja ovde vodi priču, iskrivljuje i deformiše čoveka u svakoj mogućoj situaciji. Nema neke velike, epohalne drame sem te drame jednog nesrećnog čoveka ali opet Hofmanova gluma je iznosi na najbolji mogući način a na to prikriva sve ostale nedostatke koje film ima.

Zanimljivosti:
Čovek na kom je zasnovana ova priča sada radi kao konsultat u kompaniji koja se bavi suzbijanjem prevara. Njegovo ime je Brian Molony ali je za potrebe snimanja promenjeno jer je suviše podsećalo na ime tadašnjeg premijera Kanade (Brian Mulroney). The Borrower (1984) je zasnovan na istoj istinitoj priči. Budžet za snimanje je iznosio 10 miliona dolara što je okvirna cifra koju je Den ukrao iz banke u kojoj je radio.

Naj scena:

Zanos

Moja ocena: 7/10