Kod nas nazvan: Univerzitet za Monstrume
Žanr: Animacija | Avantura | Komedija | Porodični | Fantastika
Režija: Dan Scanlon
Glumci: Billy Crystal, John Goodman, Steve Buscemi...
Priča:
Pogled na odnos između Majka i Salija tokom vremena provedenog na Univerzitetu Monstruma gde i nisu bili baš najbolji prijatelji.
Moj osvrt:
Posle nekoliko filmova sa teškom temom, potreban mi je bio jedan ovakav da malo rasteretim mozak. Prvi Monsters je bio blesav u svojoj originalnosti i zabavan za sve generacije. U nastavku su se odlučili za priču koja se dešava pre radnje prvog dela. Nisam baš neki pristalica podmlađivanja likova koji su ostvareni. U crtanim filmovima pogotovu, to retko kada daje neki bitan rezultat. Bude to donekle ok ali znatno se smanji spektar fazona koji mogu biti izvedeni. Monsters University se donekle dobro nosi sa ovim. Generalno, mogu da kažem da je ovo još jedan zabavan film, ne toliko koliko original, pre svega jer je planski pravljen tako da bude više orijentisan za najmlađe.
Veliki problem ovakvih stvari je ceđenje suve drenovine od starih fazona. Fazon prestaje da bude fazon kada ga ponavljaš do besvesti. Iskreno sam se plašio da će doći do toga ali na sreću, samo jedan jedini fazon je ponovljen. Ne verujem da su to planski uradili ali odluka da likovi imaju potpuno drugačiji karakter ovde ima dosta udela. Tri karakteristična lika iz prvog dela su ovde neprepoznatljivi. Moram da priznam da je to veliki problem u početku. Ponov se dolazi do uhodavanja i upoznavanja a kako likovi nemaju toliki potencijal ovakvi kakvi su, prva polovina filma je bila čak i na momente dosadnjikava. To jedan animirani film ne sme da dozvoli sebi. Opet, potpuno drugačiji likovi su otvorili pitanja kako se zapravo došlo do onoga što smo videli u originalu. Ta transformacija i put su odlično izvedeni.
Čovek kada ima plan, kada ima volju, on sebi obično postavi visoke ciljeve. Da bi bio uspešan, čovek ne mora da ostvari sve to što je zacrtao, ali da bi bio najbolji, on sebi mora da postavi takve ciljeve. To vidimo i ovde što smatram da je ok, pogotovu što je film više namenjen najmlađima. Ako se već planski ide na to, pokažimo im lepe vrednosti. Film pokazuje kako je uspeh dostupan svakome, čak i onima koji nemaju realne šanse za njega. To svakako jeste naivno, ali opet, film je namenjen najmlađima. To je svakako dobra odluka. Po mom rezonu, klincima ne smeš da razbiješ bilo kakav san.
Sledeća stvar kojom se film bavi je timski rad. Tek tu film počinje da bude zabavan jer nudi pregršt scena koji će nasmejati. Likovi ne prestaju da nas iznenađuju, svako dostavi nešto novo, akcija se ubrzava, frka je na sve strane. E, to je ono što animirani film ove vrste mora konstantno da dostavlja.
Sledeći plus, uz taj timski rad, film non stop forsira timski duh i prijateljstvo. Odlično je pokazano da sve dok u timu vlada samoisticanje, sve dok tim nije složan, poraz je neminovan. Tek kada dolazi do saradnje, do toga da svako učestvuje u igri, dolazi do uspeha, ali da bi došlo do konačne pobede, mora da postoji poverenje i timski duh. To je ono što treba servirati klincima. Što se nas matorih tiče, mi možemo biti zadovoljni zabavom koja vlada u drugom delu filma.
Sve ovo do sada puca od optimizma, svi sve mogu, svi u sebi kriju čuda. Treba ipak malo povući ručnu. E tu je ovaj film počeo da me kupuje. Ok, uz to smo opet dobili dečiji savet kako ne treba varati. Fazon je u tome da čovek kada počne da odrasta i postaje zreliji, treba da se pomiri da nešto neće moći da ostvari ali isto tako da bude svestan da može da zablista u nečem drugom. Treba da na vreme bude svestan svojih mogućnosti, da se upozna sa svojim granicama ali i da bude svestan onih granica koje može da pomeri.
Generalno, najveće pitanje ovog filma je da li će čudovišta biti sposobna uplašiti nekog. E tu smo. Horor filmovi danas teško uspevaju da probude pravi osećaj straha. Jedan crtani film objašnjava kako se to radi. Dva mala čudovištanca su svesna kako mogu i ne mogu da zaplaše nekog i stvaraju takvu horor atmosferu za koju mogu da kažem da sam uživao u njoj. Potom, u jednom zadatku kada svi oni trebaju uplašiti nekog, vidimo varijacije plašenja koje će nas ipak nasmejati, ali u filmu i te kako imaju šmeka. Takođe, animacija dekana univerziteta je opako dobra i ima taj horor šmek. Lik se kreće jezivo, animiran je besprekorno, izgleda kao nešto što bih rado gledao u horor filmu i konstantno je u nekoj senci. Ako kažem da se kroz ceo film priča kako je ona najjeziviji lik ikada, onda znate da su se fino potrudili da to i potrvrde. Na sve to dolazi neretko hladan glas Helen Miren.
Animacija je vrhunska, izbor glumaca koji pozajmljuju glas bih voleo da gledam i u regularnom filmu, muzika je odlična i dominiraju varijacije na klasične melodije među kojim je i moja omiljena, Ravelov Bolero. Glavni utisak je ipak da je ovo ciljno pravljeno za najmlađe ali takođe, utisak je da je ovo napravljeno vrlo dobro za naše klince. Ostao sam ravnodušan na prvu polovinu filma ali druga ima previše kvaliteta da bi ovo bio filmić koji ću preporučiti tek zbog malo zabave. Monsters University svakako nije na nivou svog prethodnika ali je fini dodatak za njega.
Zanimljivosti:
Pizza Planet kamionet se vidi i u Toy Story. Majkovi roditelji su trebali biti uključeni u priču. Prvi put da Pixar napravi prethodnika nekom svom filmu. Iako su joj ponudili ulogu, Helen Miren je tražila da ide na audiciju kako bi režiseri bili sigurni da je ona pravi izbor. Kada Majk jaše svinju, na trenutak se vidi poster albuma "Rock And Roll Over" grupe KISS.
Naj scena:
Zanimljivosti:
Pizza Planet kamionet se vidi i u Toy Story. Majkovi roditelji su trebali biti uključeni u priču. Prvi put da Pixar napravi prethodnika nekom svom filmu. Iako su joj ponudili ulogu, Helen Miren je tražila da ide na audiciju kako bi režiseri bili sigurni da je ona pravi izbor. Kada Majk jaše svinju, na trenutak se vidi poster albuma "Rock And Roll Over" grupe KISS.
Naj scena:
Pravljenje horor atmosfere
Moja ocena: 7/10
Нема коментара:
Постави коментар