Obavestenje

Obaveštenje: Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

уторак, 19. новембар 2013.

Jaws (1975)


Jaws (1975) on IMDb
Kod nas nazvan: Ajkula
Žanr: Avantura | Horor | Triler
Režija: Steven Spielberg
Glumci: Roy Scheider, Robert Shaw, Richard Dreyfuss...

Priča:
Kada velika bela ajkula počne da teroriše malo ostrvo Amiti, šef policije, okeanolog i džangrizavi ribar pokušavaju da je zaustave.

Moj osvrt:
Kada su u pitanju tzv. shark attack filmovi, danas imamo hiperprodukciju. Ajkula je pokrenula nešto što se ne zaustavlja ni dan danas. Ono što je problem kod novijih filmova, svi pokušavaju da spektakularizuju ovu temu dodajući nove "dimenzije" pa onda dobijemo kretenije tipa "sharktopus", "pirhanoconda", "frankenfish", "two headed shark attack" i najnoviji "hit", "sharknado". Umesto da se svi trude da naprave što gluplju kombinaciju mogli bi da se potrude da naprave jedan kvalitetan film. Ajkula je nešto započela ali što se tiče vrhunskih ostvarenja, plašim se da se sa Ajkulom sve i završava.

Ajkula daje verovatno najbolji primer kako koristiti kameru iz prvog lica. Kamera koja se brzo kreće pod vodom približavajući se plivačima je efektna iz više razloga. Prvo dolazi do straha jer smatramo da zapravo vidimo ono što je ispred ajkule. Drugo, efektno je čak i da iza te kamere nema ništa iz prostog razloga što si prvo kreirao strah jednim napadom ajkule, time si šokirao publiku i sad kada ih imaš u šaci, možeš da daš sebi za pravo da prevariš gledaoce jer iako iza kamere nema ništa, to niko ne može da zna i svakako se stvara napeta scena. Kada na to kretanje dodaš preteću muziku, rezultat ne može da omane. 

Ok, svi znamo da se film zapravo radi o ajkuli. Zašto je onda ne prikazati odmah? Zato što svakako ljudima treba zagolicati maštu. U prvom napadu ajkula se ne vidi, ali bez obzira na to, on je jeziv. Opet imamo onu preteću muziku, žrtvu koja se batrga na površini vode i ispušta jedan od najjezivijih vrisaka u kinematografiji. E tu film kupi gledaoca i kaže mu "sad sam siguran da imam tvoju pažnju". Ipak veličine ajkula variraju, nije to mudrost, tako da ovim njenim neprikazivanjem u prvom ubistvu ipak daješ gledaocu da pokrene maštu. 

Nema ovde ni sekunde gubljenja vremena. Karakterizacija je odlična, brzo se upoznajemo sa likovima kroz ove događaje. Amiti je turističko mesto u kome nema većih uzbuđenja. Šerif ima pune ruke posla ali to su svakodnevni problemčići koji ovu našu današnju policiju ne bi ni zanimali. Ajkula na sve to dođe kao kolosalni šok. Mesto živi od turizma tako da osim što je pretnja po život, ajkula je pretnja po finansijsko stanje samog Amitija dakle i većine njegovih meštana. 

Kod prvog ubistva smo videli samo žrtvu i kako se bori za život iznad površine vode sve dok nije nestala. Tu je akcenat bio na toj kretnji, na jezivom vrisku i činjenici da ne vidimo ajkulu. Krv bi tu bila samo dodatni faktor koji bi možda skrenuo pažnju sa nečega od nabrojanog. Kada je već drugo ubistvo u pitanju, imamo klasični krvopljus i delimično vidimo ajkulu. Film naravno nije za svačiji stomak jer nema ovde selektivnih smaknuća. Hoću da kažem da niko neće biti pošteđen, pa čak ni najmlađi. U tome su i jeza i realnost situacije. Opasnost ne bira. 

Videli smo krvopljus, u prvoj sceni nismo videli nešto puno od brutalnosti ali sve je to nadoknađeno scenom analize posmrtnih ostataka devojke. Čovek gleda u ostatke pokušavajući da identifikuje uzrok smrti i dok nabraja šta se sve desilo jadnoj devojci i šta je ostalo od nje, imamo efektni utisak kakva mašina za ubijanje vlada okeanom. Teritorija za ubijanje ove zverke je ogromna i ajkula može da se krije u bilo kom njenom delu. To je dodatni kvalitet cele atmosfere jer ajkulu očekujemo svakog momenta kako vidimo vodu. 

U jednom momentu dolazi do hvatanja ajkule za koju se ispostavlja da nije ona koja je zapravo pojela dve osobe. Genijalna scena koja opisuje nas ljude. Većina nas će se zadovoljiti bilo kakvim rešenjem. Ok, svesni smo da to nije najbolje rešenje, ali ćemo ga prihvatiti jer ne želimo uložiti veći trud i sredstva u pronalaženje boljeg rešenja. Druga stvar je zapravo maskiranje problema. Tehnika zamazivanja očiju nam je svima poznata. Sve to možemo iskoristiti u dolaženju do cilja koji nam odgovara, nema tu dileme. 

Reč dve o glavnom liku, šefu policije Brodiju. Iskreno, meni je ovo jedan od najzanimljivijih likova. Prvo, svestan je velike odgovornosti. Možda nije imao moć da zaustavi ajkulu ali je svestan da je odgovoran što nije sprečio događaje koji su doveli do toga da jedno dete izgubi život. Njegova opterećenost tim problemom se vidi celim tokom filma. Non stop je napet, non stop je zabrinut. Na sve to, on ima strah od vode. Braćo i sestre, to obično izgleda kao najveće moguće preseravanje, to prevazilaženje strahova. Ovde je to odrađeno spektakularno. Brodi nije prevazišao strah. Čak i u mirnim vodama on nosi prsluk za spasavanje. Uprkos strahu on kreće u lov na ajkulu. Ovo bi svakako bilo preseravanje da Brodi nije jedan savršeno običan lik. U tome je sva njegova lepota. 

Imamo situacije gde ljudi sa vrha maskiraju problem ne brinući o potencijalnoj šteti. Ne žele zatvoriti plaže zato što turistička sezona počinje. Čitao sam dosta komentara o tome da je ovo previše naivno, da niko ne bi postupio tako u realnom životu. Hm, meni se čini da su naivni oni koji imaju ovakvo mišljenje. Recimo imamo ljude u duvanskoj industriji. Mislite da je njih briga što će cigarete ubiti na milione ljudi. Mislite li da je proizvođače oružja briga takođe. Braćo i sestre, ne zavaravajmo se, zarada je uvek ispred čoveka. Običan čovek je nebitan šraf u celoj toj mašineriji.

Potom ljudi smatraju naivnim odluku da se ipak ulazi u taj okean i posle smrti one pogrešne ajkule. Prvo, ljudi ne znaju da je ta ajkula koja je uhvaćena pogrešna. Drugo, možemo da se vratimo na onu priču od malo pre. Ljudi znaju da je pušenje štetno, ljudi znaju da oružje ubija, pa opet koriste i jedno i drugo. Ne možete me ubediti da takvi ne mogu biti nekom uzori. Zato je scena u kojoj kada jedna porodica ulazi u vodu i za njom tek kreću svi genijalna. Jezivo je to što su članovi te porodice različitih godina pa su i najmlađi tu. Kao što rekoh, cilj ne bira sredstva, makar to bilo i gaženje po čoveku. 

Ne volim kada film diže lažnu uzbunu. Kao sve vreme misliš da je opasost pa ispostavi se da je nešto drugo. Uz to, niko ne postavlja pitanje šta je sa realnom opasnošću dok se dešavaju ove lažne uzbune. Zlo čeka? Ma da, svakako. Ajkula se odlično sprda sa tim. Prvo nam daje lažnu uzbunu koja je opet uspešna ali odmah za njom kreće i prava opasnost. Kao što rekoh, prava opasnost ne čeka, ne miruje i neće da bleji dok vam tamo nešto glumi lažnu opasnost. Kada se tu već desi novi napad, u opasnosti je bio i Brodijev sin. Tu možemo posvedočiti jednoj genijalnoj sceni. Brodi gleda u okean dok se čuje jeziva muzika a to izgleda kao i da okean preti njemu. Opaka badass scena u kojoj Brodi gleda okean sa izrazom lica "This time, it's personal" je zaista remek delo. 

Vazda je simpatična ekipa koja lovi ajkulu. Pored već pomenutog Brodija, imamo i simpatičnog okeanologa kojeg tumači Drajfus i meni jednog od najdražih likova na filmu, ribara kojeg tumači Robert Šo. Zaista mi nije jasno zašto ovaj lik nije barem bio nominovan za oskara za sporednu ulogu jer ovo što sam gledao je genijalno. Čovek živi od toga što lovi ajkule, u fazonu je "iskustvo pre svega" smatra da mu nema ravnog u poslu što nije daleko od istine, nadobudan je ali uprkos svemu tome veoma dopadljiv. Konstantan je i njegov duel sa ostalom dvojicom gde možemo videti i borbu između iskustva i nauke. U svakom slučaju, Kvint (Robert Šo) je jedan od najboljih likova koje videh na svetu filma. 

Postoji jedan razgovor u kojem likovi pokazuju ožiljke jedni drugima, smejući se uz to. Zanimljivo je kako ljudi sa osmehom pričaju o tragičnim događajima koje su prošli. Zanimljivo je i to što se ponose svojim ožiljcima. Da li čovek vredi onoliko koliko problema nadvlada, koliko prepreka savlada, da li su preživljene tragedije najveći uspeh u životu čoveka? Uz to, Kvint servira jezivu priču po kojoj može čak i da se snimi film. Ta njegova priča mi iskreno više vredi od 90% filmova koje sam gledao. Jasna je onda njegova posvećenost poslu, jasan je njegov lični rat koji ima protiv ajkula. E tu je već i jasno da čovek zapravo nikada ne može izaći iz svojih tragedija. Uvek će nositi ožiljke i uvek će ga ta tragedija proganjati. Zato je i ova Naj scena opako jeziva ironija na sve ovo. 

Kada je već duel sa ajkulom u pitanju, tu možemo da pričamo o dve bitne stvari. Kako vreme prolazi, nismo sigurni više ko tu koga lovi. Ajkula pokazuje neverovatne sposobnosti. Ako imamo Kvinta koji je celog života lovio te životinje a sada nema rešenje, onda možete zamisliti kakva je to opasnost. Ako imamo okeanologa koji se nije susretao sa ovim do sada, možemo onda zamisliti o kakvoj se zverci radi. Nepoznavanjem neprijatelja kojeg lovite morate biti svesni da lako možete postati lovina.

Zanimljivosti:
U pravom napadu ajkula koji Kvint pominje a koji se desio 1916 nesreće su identične kao u ovom filmu (plivač, pas, dečak, odgrižena noga). "You're gonna need a bigger boat" je improvizacija Roja Šnajdera. Kada god je Spilberg imao problem sa mehaničkom ajkulom na snimanju, nazivao ju bi je "veliko belo govance". Ajkula koja je ubijena u filmu (ona pogrešna) je zapravo prava, ubijena ajkula. Brejdijev pas u filmu je zapravo Spilbergov pas. Mehanička ajkula koja je korišćena u filmu je uglavnom bila pokvarena tako da je Spilberg morao snimati iz drugačijih uglova kako bi izgledala prirodno.

Problem je bio što mehanička ajkula nije ni bila testirana u vodi tako da čim su je ubacili, ona je potonula. Spilberg je ajkulu zvao Brus po svom advokatu. Šo nije mogao da podnese Drajfusa tako da nisu imali problem da netrpeljivost prenesu u film. Na snimanju scene gde Brodi puca u ajkulu, puška se kvarila četiri puta. Robert Šo je imao mnogo problema sa alkoholom tokom snimanja. Zbog problema sa porezom, on nije zaradio ništa od ovog filma. Kako bi se krabe kretale u jednoj sceni, morali su ih politi kafom.

Naj scena:

Napad

Moja ocena: 9/10

Нема коментара:

Постави коментар