Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

понедељак, 04. новембар 2013.

Gravity (2013)


Gravity (2013) on IMDb
Kod nas nazvan: Gravitacija
Žanr: Drama | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Alfonso Cuarón
Glumci: Sandra Bullock, George Clooney, Ed Harris...

Priča:
Medicinski inžinjer i astronaut rade zajedno kako bi preživeli kada ih nesrećni slučaj ostavlja da lebde u svemiru.

Moj osvrt:
Prvi utisak je taj da film izgleda velelepno. Scene su perfektno uslikane. Zemlja izgleda prelepo i atmosfera je preneta na najbolji mogući način. Mogu reći da je Gravity po ovim slikama prišao blizu i čuvenoj Odiseji ali na žalost Odiseju nisam imao priliku da gledam u 3D tehnici. To bi tek bio veliki spektakl. Elem, Gravitacija načinom snimanja u kombinaciji sa 3d-om uspeva da nam predstavi dubinu scene na najbolji mogući način. To se pogotovu vidi u scenama gde neko od likova nezadrživo pluta u jednom smeru. Ništavilo iza lika ili približavanje nekom predmetu deluje opako jezivo. 

Ko je ovo snimao, zaista je majstorski odradio posao. Osim te dubine, zaista imamo odličan utisak o kretnji likova. Bestežinsko stanje je praktično preneto ispred ekrana i sa te strane u filmu može samo da se uživa. Takođe, kombinacija prelaska na scene iz prvog lica su maestralne. Recimo u novom Spider-Manu imamo karkateristične scene iz prvog lica. To tamo deluje otkačeno, ovde ipak deluje realistično a samim tim i znatno kvalitetnije. Gledalac gubi dah kada i lik u filmu ostaje bez njega, gledalac oseća potpunu paniku, izgubljenost i prostor oko lika koga pratimo iz prvog lica. I za to, film ima stojeće ovacije. 

Još jedna vrhunska stvar pa na kritike. Reč je o samoj ideji. Ostati "zarobljen" u tolikom ništavilu i beskraju je zaista jeziva ideja. Potpuni osećaj beznađa i sva panika lika koji dolazi u takvu situaciju je nešto što daje neverovatan potencijal. Biti izgubljen u svemiru, plutajući od planete zemlje, nemati moć kretnje, priznaćete da zvuči jezivo do krajnjih granica poimanja. Problem je što film ne eksploatiše dovoljno ovu temu i to sve zbog malo jeftine akcije, ali o tome nešto kasnije. 

Dobar je način na koji se upoznajemo sa likovima ali na žalost, tu je jedini njihov kvalitet. U principu, bitna su dva lika. Jedan tumači Sandra Bulok, doktorku Rajan koja je nedovoljno iskusna za operacije u svemiru. Drugi Lik tumači Džordž Kluni kome bi ovo trebala biti poslednja misija. Sve dok se ne zađe dublje u njihove karaktere, ovo izgleda zaista dobro. Ona paniči, greši, plaši se, kao što bi neko neiskusan i trebao. On je smiruje na sjajne načine, predvodi misiju, deluje samouvereno, deluje kao neko ko može da vam spase život - kao što bi jedan iskusni vođa i trebao da izgleda. 

Kao što rekoh, problem sa likovima dolazi kada se uđe dublje u njihov privatni život. Činjenica da je Rajan (Sandra Bulok) ostala bez ćerke je nešto na čemu film bazira 90% svoje drame. A to ima veze sa činjenicom da je ona izgubljena u svemiru zato što...? O tome vam pričam. Kada film dođe u jednu fazu da se Rajan lomi oko toga da li da mre ili da se bori za život, imamo tako patetičnu scenu u kojoj ona pominje devojčicu i lupeta neverovatne gluposti. Zar ne bi bilo bolje da ona ima motiv za borbu za život u devojčici koja je čeka na zemlji. Tu bi film izbegao dvadesetak minuta gluposti kojim me je prilično davio. Ali eto, umesto da se pravi drama o tome što je čovek izgubljen u svemiru, pravi se drama o tome što je čovek izgubio nekog dragog pre nešto godina. 

Kada imamo situacije opasne po život, nismo nikada lišeni ni scena velikog žrtvovanja. Nikada mi nije bilo jasno zašto likovi koji se žrtvuju moraju da budu tako smireni i cool. Ok, kontam, dovoljno si jak da se žrtvuješ za druge, ali daj malo pokaži neki strah, pokaži da gubiš mnogo, nek ti glas barem zadrhti. Ma neee, ovde je lik koji se žrtvuje potpuno cool. To je sasvim normalna stvar. Radio je to više puta. Samim tim, gubiš svu dramu jer deluješ neozbiljno. Ali dobro, tu nije ni pravljena drama, drama je, kao što rekoh, pravljena oko nečega što nema tri blage veze sa filmom. 

Glavni problem filma je što u polasku nisu odlučili da prave dramu već da prave akciju. Glupavu, zanimljivu akciju u svemiru sam gledao a zove se Armagedon. Gravity nije smeo da se zasniva na akciji. Zašto? Iz prostog razloga što je proizveo gomile idiotskih scena. Prvo, gazilion stvari kreće po zlu i tu se preteruje poprilično. To je super za film koji ne pretenduje da bude pametan, poput pomenutog Armagedona. Za ovaj film, to je pogubno. Zaboravih da pomenem, sve je krenulo tako što su Rusi razneli neki svoj satelit pa napravili teško sranje. To je logično zato što su Rusi najveći debili koji je ljudski rod dao pa detoniraju sopstveni satelit u okolnostima koje nikako nisu poznavali. Verovatno su se i pogušili u međuvremenu jer su toliki idioti pa nisu znali da nema vazduha u svemiru. 

Elem, da se vratim na još neke nebuloze. Osim što sve polazi po zlu, Rajan se savršeno nosi sa situacijom. Ček ček, zar na početku nije bila neiskusna za operacije u svemiru, zar nije pomenula kako nije uspela ni na simulatoru da ima jedan uspešan let. Pa dobro, lupetam, ipak je to Sandra Bulok. Šta ona može da ne može? Realno. Vrhunac svih gluposti je kada stiže u jedan šatl i kako su komande na kineskom ona upravlja šatlom nasumičnim pritiskanjem tastera. Nije frka, naučili smo i na gora vređanja inteligencije od strane Holivuda, ali problem je u tome što nam odavno jedno od njih nije prodavano kao monumentalno ostvarenje (Ne, Argo nije vređanje inteligencije, Argo je samo turistički izlet za koji nas ubeđuju da je film). 

Kada sam pisao o Clash of the Titans rimejksmeću pomenuh devojku koja se pojavi niotkuda, ne ide nikud a evo je tu, i pomogne kad god šta treba. Sad kad pogledam Gravity, pitam se da li samo ja smatram to za debilno. Ovde imamo idiotsku "dođi mi na sna i pruži mi rešenje koje mi na javi niko nikada nije pomenuo niti bi mi palo na pamet" scenu. Mislim kako iko može da popije takvu scenu? Kako neko može da to prihvati kao scenu koja lomi odluku glavnog lika da živi il mre? A sceni pre te je prethodila jedno desetominutna scena u kojoj Sandra razgovara sa nekim sa zemlje (ili čuje već neki signal) a taj neko se zeza sa psima i peva bebi uspavanku !?!? Šta da vam kažem? Posle ovoga nema dalje.

Upropaštena je prilika za milion napetih scena, upropaštena je prilika na veliku dramu, upropaštena je prilika za jeziv horor. Film je barem mogao da nam ponudi vrhunski klimaks. U finalu gde se sve lomi, kada treba da vidimo da li će biti spasa ili ne, umesto da se opredele za tišinu iz Sandrinih usta, muziku, tenziju, oni se opredele za neki monolog, obraćanje izgubljenoj ćerkici na najpatetičniji mogući način. Najgore od svega je što usledi vrhunska scena u kojoj čujemo tu muziku i gledamo kako ovo čudo u velikoj neizvesnosti leti ka zemlji. Čoveče kako je to dobro izgledalo. Problem je ono što smo gledali pre te scene i ono što je nastupilo posle nje. 

Malo mi je haotičan ovaj tekst ali šta mogu kada je i sam film nabacan. Našli su strašno dobru ekipu da snimi ovo, našli su solidnu glumačku ekipu, ima li su strašan potencijal u ideji, ali problem je što nisu dovoljno posvetili vremena samoj priči. Ovako su napravili promašaj koji je mogao biti epski film. Svaka vrhunska scena je u moru gluposti izgubila smisao.

Zanimljivosti:
Katastrofa u filmu je moguća u teoriji (pod uslovom da imamo debile koji bi digli svoj satelit u vazduh na opisani način). To je poznato kao Keslerov sindrom. Sandra Bulok je provela šest meseci trenirajući za potrebe filma. Kineska svemirska stanica se i u stvarnom životu zove Tiangong (Rajsko Mesto). Glas koji se čuje na radiu i kontaktira na početku filma sa glavnim likovima pripada Ed Herisu.

Naj scena:

Epilog nesreće

Moja ocena: 5/10

1 коментар:

  1. Ovo je jedan estetski jako lep, ali suštinski jako loš film. Sva sreća pa ne traje ni sat i po, jer je poenta filma ipak bila da se prikaže fascinantni CGI Zemlje iz svemira, a cela "radnja" se mogla upakovati i u pola sata. Stvar koja, po mom mišljenju, najviše vređa inteligenciju tokom gledanja ovog ostvarenja su nacionalni stereotipi koji se pojavljuju na svakom koraku: Rusi piju votku u svemirskoj stanici i uništavaju satelite iz čista mira, a kineska svemirska stanica je puna figurica Bude i reketa za stoni tenis. Očekivao sam da vidim i portret Mao Ce Tunga, ali očigledno se filmska ekipa nije toga setila na vreme.

    ОдговориИзбриши