Žanr: Horor | Misterija
Režija: John Langridge
Glumci: Kevin Leslie, Morgan James, Jacob Anderton...
Priča:
Dvojica plaćenih ubica koji pokušavaju da se otarase svoje poslednje žrtve u šumi postaju lovina natprirodnih sila.
Moj osvrt:
13 Graves ni po čemu nije vrhunski film niti skriveni dragulj ali je sjajan mali filmić koji je povremeno briljira i za ove novce dostavlja i te kako dobru vrednost. Ako prilazite ovome kao čistokrvnom hororu onda nećete dobiti ništa posebno. Ako mu priđete kao parodiji ili horor komediji e tu je priča znatno drugačija.
Recimo ako ste slučajno pustili ovaj film a da nemate pojma o čemu se radi i kojeg je žanra, totalno će vas ubediti da je u pitanju krimi drama. Znate i sami kako nekada horori potroše mnogo vremena dok ne krene ono zbog čega ih gledamo, pa smo prisiljeni da gledamo npr. tinejdžere u provodu i kada se film posle pola sata smiluje da nam ponudi nešto mi kao treba da shvatimo koliko je on dobar. Ma daj. 13 graves kreće tako da se jasno vidi uticaj Gaja Ričija. Tek kasnije on prerasta u horor parodiju ali svaka čast za to što nas nisu davili dok horor nije počeo da se odvija.
Ok, ovo je niskobudžetni film pa ne možete očekviati ne znam kakvu glumu ali ja sam bio oduševljen tandemom Lesli - Džejms. Njihovi likovi imaju sjajnu hemiju i izgleda kao da glume zajedno jako dugo. Njihovi dijalozi i situacije u koje upadaju su jako dobri i najveći su kvalitet filma. Više puta sam se slatko nasmejao a na nekim mestima i više nego prijatno iznenadio.
Zvuk u ovom filmu je nešto najbolje ili najgore što možete čuti. Najgore - efekti pucnjeva. Ok, sami vizuelni efekti su truba jer film nema neki budžet. Ne zanima me. Ali zvučni efekti su smejurija. Ni jedno oruže ne zvuči kao oružje. Pucanj iz sačmare zvuči kao da je neko zalupio vrata. Šta je onda najbolje? Sve ostalo. Zvuci prirode u šumi, muzika koja podiže atmosferu i pojačava momente pretnje - neprocenjivo. Vidi se da je uložen veliki trud u ovo. Prosto je neverovatno da su tako omanuli sa zvucima pusnjave.
Film naravno boluje od onih nelogičnosti. Likovi uz sebe nemaju mobilni telefon, pa će da ulete u nešto što izgleda kao očigledna opasnost itd. Imao bih veliki problem sa tim da film zapravo ne parodira horor potencirajući na horor klišeima do besmisla. Recimo znate one situacije kada likovi krenu da lude posle nekog vremena. Ovde jedan lik ludi jako brzo, ni zbog čega i ni iz čega. Taman kada pomislite da je ovo prejeftino, reakcija drugog lika na patnju prvog je urnebesna. E to je momenat kada vam film kaže "aloe, sprdamo se, obrati pažnju". Ali ne, površni gledaoc će da baci ovaj film u đubre jer posmatra ovo kao još jedan horor kliše.
Još jedna genijalna situacija kojom se film igra je pokajanje. Znate i sami kako, kad su na kraju puta, likovi po fimovima kreću da se kaju jer plaćaju za svoje grehe. Pomire se sa sudbinom i jebigica, šta da se radi. Daj da okajem sve pre nego počnem mirisati cveće odozdo. 13 Graves me je kupio i ovim. Daje nam čovu koji nema trunku griže savesti a ima sve preduslove da se baci na to klišeirizano kajanje. Ovde film pokazuje srednjak klišeima. Zašto sad ovo kada se odlučio za sprdnju sa klišeima? Zato što nam ovako kaže da se ne kaje zbog sranja koja je do tada pravio. Pravi ih namerno bez ikakvog validnog razloga. Namerno forsira stvari koje su tako očigledne u svim današnjim hororima. Ali u finalu upravo dokazuje da sve baljezgarije koje pravi, nije zažalio. Još jedan dokaz za ovu tvrdnju je činjenica da ni za jedno zlodelo mi ne vidimo pravi povod.
Šta je ono bez čega ni jedan današnji horor ne funkcioniše. Obrt. Tvist. Preokret. Zovite ga kako god. I ovo je čista genijalština. Film daje tvist koji je totalno besmislen kao i većina tvistova u današnjim filmovima. Ali šta on radi? On svog heroja pretvara u još jednog koji pripada određenoj grupi. On ga smešta na neki način među usputne žrtve. Šta nam time 13 Graves govori? Korišćenjem šablona i forsiranjem klišea, praviš samo još jedan horor u nizu. Još jedan film koji će biti zaboravljen, biće u grupi sa svim ostalim. Samim tim, što je više tih "ostalih" manje su šanse da u toj masi pronađete nešto dobro.
13 Graves nije filmčina, nije nešto što je masterpis i što će vas oduševiti. Ali za mene je pravo malo osveženje zakopano u moru niskobudžetnih filmova. Odlično me je zabavio parodiranjem današnjih horor filmova, glumci imaju odličnu hemiju što je više nego očigledno, efekti zvuka (sem pucnjeva) su sjajni. Vidim da ga porede sa Kill List što je besmisleno jer Kill List je precenjeno smeće koje je inspirisano Wicker Manom a nema ni 1% inteligencije tog masterpisa. Ovo je potpuno drugačiji film. Priđite mu otvorenog uma i dobićete nešto sasvim zadovoljavajuće.
Zanimljivosti:
13 Graves je sniman 13 dana. Delovi životinja su korišćeni u sceni kod oltara. Lokalno stanovništvo je pomagalo pri snimanju gde su mnogi od njih čak i tumačili sporedne uloge u filmu.
Naj scena:
"We are cursed...."
Moja ocena: 6/10
Нема коментара:
Постави коментар