Alternativni naziv: The Conqueror Worm
Kod nas nazvan: Za Dželata Nema Milosti
Žanr: Biografski | Drama | Horor
Režija: Michael Reeves
Glumci: Vincent Price, Ian Ogilvy, Rupert Davies...
Priča:
Mladi vojnik pokušava da onemogući zlog lovca na veštice u njegovom pohodu.
Moj osvrt:
Film se bavi istorijskom ličnošću Metjua Hopkinsa, zloglasnog i čuvenog lovca na veštice iz 17. veka. Ulogu Hopkinsa tumači njegovo visočanstvo Vinsent Prajs. Mnogi tvrde da je ovo Prajsova najbolja uloga. Ne mogu da ulazim u to. Prajs blista u svakoj svojoj uozi, koliko god bila bitna ili nebitna. Ono što mogu da kažem da mi fali više Hopkinsa i više Prajsa. Zloba koja izlazi iz ovog lika se vidi kroz nekoliko užasnih dela ali ipak najveće zasluge za prikaz tog zla ima sam Prajs. Iskreno, fali mi malo više priče o samom Hopkinsu. Možda nešto iz prošlosti, još nekih detalja. Samim tim, fali mi još Prajsa ali realno njega nikada dovoljno na ekranu.
Kod nas nazvan: Za Dželata Nema Milosti
Žanr: Biografski | Drama | Horor
Režija: Michael Reeves
Glumci: Vincent Price, Ian Ogilvy, Rupert Davies...
Priča:
Mladi vojnik pokušava da onemogući zlog lovca na veštice u njegovom pohodu.
Moj osvrt:
Film se bavi istorijskom ličnošću Metjua Hopkinsa, zloglasnog i čuvenog lovca na veštice iz 17. veka. Ulogu Hopkinsa tumači njegovo visočanstvo Vinsent Prajs. Mnogi tvrde da je ovo Prajsova najbolja uloga. Ne mogu da ulazim u to. Prajs blista u svakoj svojoj uozi, koliko god bila bitna ili nebitna. Ono što mogu da kažem da mi fali više Hopkinsa i više Prajsa. Zloba koja izlazi iz ovog lika se vidi kroz nekoliko užasnih dela ali ipak najveće zasluge za prikaz tog zla ima sam Prajs. Iskreno, fali mi malo više priče o samom Hopkinsu. Možda nešto iz prošlosti, još nekih detalja. Samim tim, fali mi još Prajsa ali realno njega nikada dovoljno na ekranu.
Filmu treba odati priznanje zbog onoga što je prikazao. Tu pre svega mislim na vreme kada je izašao. Ok, u današnje vreme te scene nisu ni blizu tako šokantne ali su i dalje jako efektne. Ako barem malo znate šta su ovakvi likovi radili, zaštićeni od strane crkve i u ime vere, ako ste barem malo istraživali, čitali o tome ili gledali filmove slične tematike, znate na kakva su zla spremni. Witchfinder General je tu dosta pametniji od većine filmova sa sličnom tematikom. Uglavnom se u ovakvim filmovima igra na kartu spletki što iznervira gledaoca umesto da se zgrozi i šokira. Sad taj zlikovac ima nešto protiv nekog pa će da mu smesti neku spletku i ćao. Ovde je situacija drugačija. Ta potkazivanja i odsustvo morala, prepušteni su prostoj svetini. Ljudi se pretvore ili u tupavu marvu ili u žrtve. E tu dolazimo do Hopkinsa koji je zlo. On ne uživa u niskim spletkama. On je istinsko zlo.
Hopkins je pametan. Vratimo se na poređenje iz prethodnog pasusa. Lik koji bi ovakva zla nanosio zbog spletki je tupavi ljigavac. Lik koji bi to radio iskreno verujući da je to ispravno i da njegov bog to traži od njega je budala opasno udarena u glavu. Hopkins je opasniji od takvih, upravo zbog kefala koje poseduje. Istinski je zao, ono što čini, čini iz uživanja (u svakom mogućem značenju ove reči). Nema tu niskih pobuda već samo istinsko zlo koje poseduje pametan a samim tim i višestruko opasan čovek.
Film se na početku trudi da predstavi neku sliku društva i situaciju koja nekako opravdava postojanje zla koje gledamo u filmu. Možda je ovo trebalo prikazati malo upečatljivije. Sve je predstavljeno kroz mali, kratak uvod i nismo baš svesni veličine svega. Da su nam dali možda malo brutalnih slika nekih sukoba, pa malo priču o pojavi tih lovaca na veštice gde bi videli neka njihova kažnjavanja, to bi bilo prikladnije. No uvod ima jednu brutalnu scenu vešanja gde vidimo da film neće prezati od surovosti. Tu se odmah vidi koliko je zlo slepo.
Vidimo kako je vera iskorišćena ovde. Ljudi se kriju iza nje i ona im je maska za nečasna dela koja žele da sprovedu. Ona im je opravdanje za svako zlo koje učine. Ona im je vodilja u svim tim ogavnim potezima. Witchfinder General pametno pristupa temi. Ne stavlja ispred svega crkvu, popove niti predstavnike vere. Stavlja ljude. To je prava kritika. Vera je ovde samo oruđe. Na čoveku je da li će je koristiti na dobar ili loš način.
Moramo imati i pozitivce ovde, zar ne. Imamo ih. Tu su naravno časni vitez i čedna djeva. Ništa tu epohalno nema. Jednostavna priča o njihovoj ljubavi koja naglo postaje ugrožena Hopkinsovom pojavom. Možda su trebali malo manje scena sa ovim ljubavnicima servirati a malo više Prajsa. Tada bi film bio još i crnji. Zanimljiv je i odnos Hopkinsa prema lepoti (čitaj čednoj djevi) ali je možda ta priča ostala malo nedorečena. Još jednom respekt filmu za prikazivanje svih tih scena za koje neće svako imati stomak.
Što se muzike tiče, povremeno sam imao utisak da gledam neki epski spektakl. Neretko je muzika mnogo upečatljivija od scene koju gledamo. Npr kada "hrabri vitez" sam jaše prirodom, imao sam utisak da gledam epsku scenu borbe. Lepo je videti da je toliki trud uložen, samo su mogli povremeno to ispratiti nešto upečatljivijim scenama.
Ne kritikujem kraj. On je dobar i upečatljiv. Ali sam nekako očekivao neki šok poput Wicker Mana. Brutalno je ovo i krvavo, ali čini mi se da ovako nismo svesni veličine i užasa samog zla. Ovako kako je postavljeno, Hopkins ispada izolovani slučaj a znamo da to nije tako. Nebitno što se film tu razlikuje od prave istorijske priče. Jednostavno je išao ka još većem mraku od prikazanog i taj mrak sam očekivao rado. No, Witchfinder General je i ovako jako dobar film. Ako volite Prajsa, ovo je odlična prilika da uživate i u njegovoj glumi.
Zanimljivosti:
Prajs je svoju izvedbu u ovom filmu smatrao za najbolju u karijeri. Za razliku od filmske verzije, pravi Metju Hopkins je imao nešto preko dvadeset godina kada je počeo sa lovom na veštice a umro pre tridesete godine. On i njegov pomoćnik su ubili više od 300 ljudi, uglavnom žena. Procenjuje se da je u Engleskoj pogubljeno oko 500 ljudi zbog veštičarenja tako da je Hopkins tu najviše ozloglašen. Sva ta ubistva je izvršio u samo tri godine. Prvi dan snimanja Prajs je pao sa konja i završio u bolnici. Režiser Majkl Rivs namerno nije išao da ga obiđe kako bi razbesneo Prajsa što i doprinelo njegovoj ulozi. Rivs nije želeo Prajsa u glavnoj ulozi već je za nju planirao Donalda Plezensa. Ko-finanseri filma su tražili da Prajs glumi i Rivs je to veoma nevoljno prihvatio. Radnja filma se odvija 1645 godine.
Naj scena:
Zanimljivosti:
Prajs je svoju izvedbu u ovom filmu smatrao za najbolju u karijeri. Za razliku od filmske verzije, pravi Metju Hopkins je imao nešto preko dvadeset godina kada je počeo sa lovom na veštice a umro pre tridesete godine. On i njegov pomoćnik su ubili više od 300 ljudi, uglavnom žena. Procenjuje se da je u Engleskoj pogubljeno oko 500 ljudi zbog veštičarenja tako da je Hopkins tu najviše ozloglašen. Sva ta ubistva je izvršio u samo tri godine. Prvi dan snimanja Prajs je pao sa konja i završio u bolnici. Režiser Majkl Rivs namerno nije išao da ga obiđe kako bi razbesneo Prajsa što i doprinelo njegovoj ulozi. Rivs nije želeo Prajsa u glavnoj ulozi već je za nju planirao Donalda Plezensa. Ko-finanseri filma su tražili da Prajs glumi i Rivs je to veoma nevoljno prihvatio. Radnja filma se odvija 1645 godine.
Naj scena:
Lomača
Moja ocena: 7/10
Нема коментара:
Постави коментар