Ant-Man and the Wasp (2018)

Kod nas nazvan: Antmen i Osa
Žanr: Akcija | Avantura | Komedija | Naučna Fantastika
Režija: Peyton Reed
Glumci: Paul Rudd, Evangeline Lilly, Michael Peña...

Priča:
Dok Skot pokušava da bude i otac i superheroj, Houp i Dr. Pim ga uvode u novu misiju koja će otkriti mnoge stvari iz njihove prošlosti.

Moj osvrt:
Nekako ispada da od filmova od kojih sam najmanje očekivao i koje baš i nisam želeo da gledam, dobio sam najviše. Dobro, to najviše uzmite uslovno jer ni jedan od ovih Marvela koje smo gledali u seriji nije naročito oduševio. Imamo pristojne, prosečene i ispodprosečne. Ali Ant-Mane sam pogledao najlakše moguće. Ne smatram ih za naročito kvalitetne ali opet su dovoljno dobri, dovoljno zabavni dovoljno dopadljivi za ubiti vreme. 

Nastavci uvek nose teret prethodnika, tu nema dileme. Ako planiraš nastavak, možeš ga pripremiti u prvom delu tako što ćeš dati neku širinu priči ili nagovestiti šta još može biti. Ant-Man je to u kecu uradio ali da budem iskren ta priča oko koje se zasniva nastavak mi nije naročito bitna i epohalna. Sećate se da je u prvom delu postojala priča o tome da je Pimova (Daglas) supruga a Houpina (Lili) majka možda preživela. Nastavak se bavi upravo spasavanjem te žene. Mislim ok, lepo je videti Mišel Fajfer koja je prelepa i u ovim godinama i srećom još uvek beži od noža za razliku od mnogih koleginica koje su se unakazile. Nekako me ta priča nije doticala previše van onog što smo videli ranije. Ima neku emotivnu vrednost takva kakva jeste i to je to. Premala je ta priča da se ceo film vrti oko nje. 

Dobro, de, ne vrti se samo oko nje. Imamo nov lik koji nije baš standardni negativac. Zapravo tu me je film malo i kupio, što ovde (sem par usputnih, nebitnih kreatura) i nemamo negativce. Vidimo kako se dobri ljudi u svojim validnim ciljevima okreću jedni protiv drugih. Sve što je potrebno da se ti sukobi reše su komunikacija i saradnja. OK, to je malko naivno ali upravo te stvari superherojski filmovi i treba da prodaju publici. Elem, taj negativac je kako tako kreiran. Imamo motive, imamo dramu, imamo priču, imamo lik za kog možemo da se vežemo. Ništa epohalno ali opet pristojno. Generalno takva su oba Ant-Man filma - nema epohalnih stvari (osim onog jednog monologa iz keca) ali sve je dato taman koliko treba. Neki trud je uložen. 

Volim naučno-fantastičnu stranu u Iron Man filmovima. Kreacije odela u kecu spadaju u moje omiljene sci-fi scene koje je Marvel doneo. Neretko imamo i zle naučnike kao negativce pa oni stvore nešto impresivno. Setimo se doce Oktaviusa iz drugog Spajdermena i njegovih pomagala. Ant-Man ima naučnike među glavnim likovima i očekivano je da forsira malo i tu priču. Moram da priznam da ovo nije iskorišćeno do kraja zbog nekoliko previda. Ne moraš da mi objasniš sve te korake, ipak imaš "fi" u "sci-fi". Ali ovde neretko priču dovedu do jednog momenta i onda ona postane toliko konfuzna i neobjašnjiva da ostaje da je prihvatimo takvu kakva je. To nije dobro. Ne znate baš sa naučne strane kako je Toni Stark napravio to odelo, ali ste svesni procesa kojim se dolazi do njega i svesni ste krajnjih rezultata. Pitanja koja bismo tu postavili su detalji. Ovde neretko ostave znak pitanja kod tih scena.

Sve vreme filma sam imao utisak da se kec nije ni završio, da su samo nastavili priču. Po tome se može reći da je ovaj film nepotreban i da je još, kako englezi kažu "more of the same". No, nije patnja za gledanje jer: patetiku i dalje prekida humor, humor je umeren i dopadljiv, likovi su lepo izgrađeni i nadograđuju se, dijalozi su zabavni, akcija obiluje humorom i čak više je iskorišćeno smanjivanje/povećavanje likova da bi se kreirala dodatna zabava. Jedino što mi nikako nije leglo a što se nadovezuje na prethodni pasus je smanjivanje i povećavanje stvari, posebno jedne zgrade. Previše mi je to sci-fi iz pedesetih. Odnosi između likova su ok, glumci su ok tako da sve to lepo teče. 

Kada pogledam Ant-Man filmove, nekako štrče u tom Marvelovom univerzumu šljaštanja i specijalnih efekata. Nisam mogao da smestim ovaj film uz njih sve dok se Ant-Man nije pojavio u Civil War. Problem u tome je što je previše sve otišlo u neki vizuelni, prenadrkani spektakl sa osiromašenom pričom, pa i ovaj film koji nudi malo toga izgleda kao znatno bolje i pažljivije urađen. Kada non stop gledaš specijalne efekte, uželiš se pogleda na nešto prirodno. Kada non stop gledaš akciju, poželiš videti i neku priču. Kada iznova gledaš karikature bez trunke ličnosti, zafali ti malo drame. Ant-Man ima svega toga po malo. I tu je naravno Pol Rud koji je dopadljiviji od većine glumaca koji su u Marvelovom unverzumu. 

Kažem, film je gledljiv, likovi su ok tako da nije gubljenje vremena, nije idiotski poput Thor Ragnarocka, nije prazan poput Guardiansa. Tu mu skidam kapu. Ono što nije naročito dobro, film ne donosi ništa novo u Marvelov univerzum. Evo vratimo se na Thora, koliko god to bio kretenski film, događaji u njemu imaju uticaj na neku sveukupnu priču. Prvi Ant-Man, ako ništa, doneo je likove. Od drugog očekuješ neku evoluciju ali toga nema. On se samo nastavlja na keca i radi isto to. Nije uveo ni jedan nov lik koji je naročito bitan, (čak se i tog jednog koji je mogao biti ratosiljao u sceni nakon odjave), nije ni jedan poseban događaj napravio, nije nadogradio svoje likove ni u kom smislu. Ovaj film je samo jednostavna zaabava koja je ok za jedno gledanje. U ovoj degradaciji marvela zadnjih godina, nije ni to tako loše.

Zanimljivosti:
Lorens Fišburn i njegov sin igraju istog lika samo u različitom vremenskom periodu. Pol Rud je zaista izvodio trikove kartama koji se vide u filmu. Lili je želela da Mišel Fajfer igra ulogu njene majke dok je Daglas želeo da mu suprugu igra Ketrin Zita Džons koja mu je zaista supruga. Daglas je tražio da mu uloga ovog puta ne bude takva da predstavlja pokretni ukras. Mišel Fajfer je pristala na ulogu jer joj se prvi film jako dopao.

Naj scena:

Igrarija sa ćerom. Jedna lepa, roditeljska scena u Marvel filmu.

Moja ocena: 6/10